Između mojih prstiju

Feti Sasi
Lat­est posts by Feti Sasi (see all)

    .

    .

    Između mojih prstiju

    .

    Ovo drvo me dobro poznaje
    Zna koliko smo koc­k­ice igrali
    U kafići­ma na zalasku sunca
    I koliko je požara izbi­lo u zno­ju sunca
    Još uvek je vidim svake noći
    Kako saku­pl­ja drva
    Da upali vatru između mojih prstiju
    Da miris šuma poteči u meni
    Onda je pogledam i osmehnem joj se
    Poz­na­jem dobro njeno lice
    Raste malo po malo
    Kao vatra između mojih prstiju

    .

    .

    Ne sto­jim dugo

    .

    Obično
    Ne sto­jim dugo na uli­ca­ma jezika,
    Ali stal­no imam doživl­ja­je na obala­ma reči
    Obi­laz­im kao poten­ci­jal­ni poljubac,
    Stojim
    I ne okrećem se ka pro­lazniku koji fler­tu­je s oblakom
    Viseći iza vrata,
    Kuca­jući sati­ma na vra­ti­ma pesme,
    Pišući reči koje me ne zanimaju

    .

    .

    Hajde da završim pesmu

    .

    Večeras …
    Obri­jaću bradu i spavaću kao svo­je prvo­bit­no ja,
    Kao prvorođe­na beba
    Zaista, otvoriću kuti­je za snove da oslo­bod­im decu vetra
    Imen­o­vaću zvez­du za svo­ju prvu ljubavnicu
    Posetiću je kao svo­ju bub­nu opnu i vriš­taću u njenoj noći
    Daj da završim pes­mu večeras
    Večeras …
    Nas­taniću se u ključaoni­ci i pos­ma­traću svet kroz
    vremenski
    pupak
    Ophodiću se bol­je pre­ma strancima
    Jer više ne pre­poz­na­jem svo­je prste
    Još uvek se gušim kao seme cveća
    Na pro­zori­ma beline pišem šta vetar može doneti
    Molim se u gorči­ni, ako je vetar nale­teo na naš razgovor
    Zato hajde da završim pesmu

    .

    .

    Baš iznad vaze

    .

    Raz­go­varaću sa tobom o nečemu
    U mojoj kući
    Ne, ne u kuhinji,
    A ne nužno ni u bilo kojoj dru­goj sobi
    Na jed­nom ekseru okačim svo­je snove svake noći
    Ali nisam pes­nik koji okaču­je pes­mu na rani
    Taj ekser je iznad vaze
    Mogu ti takođe reći više stvari
    O molitvi odsutnog ako želiš
    Ili uzdahu u grlu drveta
    Ali ko bi mi poverovao
    Kada nat­er­am prste da zakovu ekser u dnevnoj sobi
    Zab­o­ravl­je­na rana ispod vaze

    .

    .

    Mala mrav­i­ca

    .

    Kako vreme pro­lazi nemam nikakvih želja,
    Ja sam čovek loše ćudi,
    Ne želim ništa.
    Ali moje čudne žel­je ne liče ni na koju drugu,
    Na primer, da spavam sa svim žena­ma uni­verzu­ma odjednom
    Ili da spavam sa mravicom
    Da …. Mal­om mravicom
    Vidim je od jutra ispred njene rupe
    Uđem u njenu spavaću sobu; pažlji­vo sred­i­mo njenu kućicu
    Pomognem joj da odnese mrvice u kuhinju
    Dovoljno je da je ele­gant­na i da ima mekane pletenice
    Da voli poez­i­ju i crvene noći
    I uzbuđu­je me kad igra ispod moga kreve­ta i odnosi moje
    jadne reči u najbližu pesmu
    I spa­va pod mojim nemogućim snovima

    .

    .

    Proči­taću ti lepu pesmu

    .

    U ovakvu noć
    Proči­taću ti lepu pesmu
    Dak­le, sada ne gledaj na sat
    Zeml­ja se okreće kao i obično, visi u prostoru
    Ne isteruj je iz kuće
    To je samo pes­ma, i nije dovolj­na da odvezeš čvor ove noći
    Zaglav­iće­mo se sami u konopcu
    Da li stvarno mis­liš da mogu sas­tavi­ti lepu pesmu?
    Nežnu kao ženu
    Zavodljivu kao miris vina
    Među­tim, moraš me raspeti
    Tako…
    Da visim među reči­ma pop­ut odloženog Isusa
    Pada­jući sa tvog konop­ca za sušen­je veša, dok me voda ne protera.

     

    .……Pre­v­ela: Dani­jela Trajković

    .

    .

    .

    .

    .