Oluja je besnela

Lat­est posts by Dmitrij Volžan­jin (see all)

    Olu­ja je besnela i svakojake
    juče sam goste nez­vane imao.
    Tuga me lju­bi­la, a bol zagrlio.
    Strah je sa nama sedeo za stolom.
    Setih se prste­na Cara Solomona…
    I sve ih izju­tra ispratih na verandu.

    .

    *

    Grade kraj mora, probu­dio si mi srce.
    Grade kraj mora, probu­dio si mi sećanje.
    Pop­ut cunami­ja, prekrio te talas
    prl­ja­vo — smeđe boje…
    Ja znam, ti ćeš izdržati…
    samo škripuće pesak u zubima
    i suze oči, kao od dima.

    .

    *

    Prvo sam bio šol­ja, u koju su sipali top­lo mleko.
    Zatim sam postao čaša sa prozračnom min­er­al­nom vodom –
    mehurići radosti podiza­li su se gore i prav­ili vrtoglavicu.
    Jed­no vreme sam bio pehar crvenog vina, gde se kupala Istina.
    Sada sam – pepeljara.

    .

    *

    Pre mene:
    duvao je vetar,
    padala kiša,
    vejao sneg,
    sunce se podiza­lo na istoku.

    Posle mene:
    duvaće vetar,
    padaće kiša,
    vejaće sneg,
    sunce će se podiza­ti na istoku.

    .

    *
    Kad jezik vidi,
    da ga nar­od nije dostojan,
    on uzi­ma k sebi pesnike,
    koji još nisu napisali ni redak
    i odlazi, ne poz­dra­vivši se.

    .
    *
    Osuđenici
    hoda­ju, rade, jedu, spavaju,
    pokušava­ju da se udalje,
    trude se da se drže zajedno,
    da se bilo čime zabave,
    bez posebnog uspeha.
    Samo, kada vole,
    uspe­va­ju da zab­o­rave, da su oni –
    osuđenici.

    .

    *

    Maš­ta

    Jurili su je
    iz sve snage,
    niš­ta ne žaleći,
    nikog ne štedeći.
    Ponekad je neko padao,
    nje­ga su preskakali
    i jurn­ja­va se nastavljala.
    Kada su je, na kra­ju, stigli,
    ona se rasprši­la, kao dim…
    Zato što je bila priviđenje.

    .

    *

    Ako se razboli jedan čovek –
    može se razbo­leti ceo narod,
    mož­da – celo čovečanstvo.
    Ali pos­to­ji nada,
    ako
    se izleči jedan čovek.

                                                                       Pre­vod sa ruskog: Bis­era Spasović

    .

    .

    .