Lutke

Lat­est posts by Gin­ter Gras (see all)

    .

    .

    .

    Sat

    .
    Ova lut­ka igra sa minutama,
    ali niko­ga nema da se igra sa ovom lutkom, -
    osim kad bi, sat napravio tri koraka
    i Nana gov­o­rila: Nana Nana Nana …

    .

    .

    Frizu­ra

    .
    Ova lut­ka se igra sa kišom,
    bježi joj, obješa se na nju, pletenice, iza uha
    i izvlači iz kutil­ice češalj
    i sa tim češljom češl­ja kišu.

    .

    .

    Kod punog mjeseca

    .
    Ova lut­ka stražari, dje­ca spavaju,
    mjesec, uvi­jen u zavjese,
    lut­ka pomaže i pomiče sa zavjesama,
    mjesec se mrvi a lut­ka stražari.

    .

    .

    Zagušljivi dan

    .
    Ova lut­ka je dobi­la sa granice motku na poklon,
    bila je žuta, i tako je ona igrala nevrijeme.
    Prelomi­la je metar, munji je jako sličio, -
    samo grml­jav­ina, to je palo lut­ki jako teško.

    .

    .

    Bjes­ni­lo

    .
    Ova lut­ka je našla jedan van­bračni zub,
    i spusti­la ga u čašu.
    A čaša puče, zub opet slobodan
    sve dok jed­noj stoli­ci se noge ne razdvojiše.

    .

    .

    Sud­bi­na

    .
    Ova lut­ka se igra sa paukom,
    pauk je igrao jojo-igru.
    Lut­ka gra­bi ka niti­ma, to nam je svi­ma moglo
    škoditi,
    toliko toga visi o koncu.

    .

    .

    Prol­jeće

    .
    Ova lut­ka se radu­je, celuloidu,
    kapa sa kro­va na njenu glavu
    i pravi jed­nu rupu, -
    lut­ka se radu­je, celuloidu.

    .

    .

    Jesen

    .
    Ova lut­ka se igra sa procentima,
    kurs, topo­la drhti.
    Lišće, šarene novčan­ice padaju,
    nje­mač­ka mar­ka gnjili.

    .

    .

    U zoološkom vrtu

    .
    Lut­ka se pošla u zološ­ki vrt
    i pogledala sovi u oči.
    Od tada ima ova lut­ka miševe u pogledu
    i želi se vrati­ti u predso­v­ina vremena.

    .

    .

    Duga pjes­ma

    .
    Ova lut­ka je pje­vala o tapetama.
    I zato što tapete ima­ju puno strofa,
    biće ubr­zo lut­ka vrelija. –
    Ko će do kra­ja o tapeta­ma pjevati?

    .

    .

    Pažlji­va ljubav

    .
    Ova lut­ka je ležala ispod kreve­ta roditel­ja i sve čula.
    A kada je sa ljul­ja­jućim kon­jem to isto žel­jela uraditi,
    gov­o­rila je uvi­jek iznova:
    Ali pazi, čuješ li, ali pazi.

    .

    .

    Loši stri­jel­ci

    .
    Ovu lut­ka je zako­vaše za dasku
    i sa stre­li­ca­ma je gađahu.
    Ali ni jed­na stre­l­i­ca ne pogodi,
    Jer ova lut­ka je razrooko gledala.

    .

    .

    Tor­so

    .
    Ova lut­ka nije imala više ruku,
    i onda kada su joj noge otišle u svijet,
    razmišl­jala je dugo, da li bi tre­bala osta­ti u zemlji. –
    Osta­la je i rekla: više­ga nema od Evrope.

    .

    .

    Rast

    .
    Ova lut­ka raste i pred­viša ormare.
    Lopte skakuću, a lut­ka se smije
    odoz­go dok se dole dje­ca čude
    i ni pomis­li­ti nisu mogli tako neš­to od lutke.

    .

    .

    Posljed­n­ja misa

    .
    Ova lut­ka gov­ori, umorni automati
    oni­jemeli i ne šuška­ju više s nanom;
    kuće pada­ju teško na kolena
    i posta­ju pobožne – samo zato jer lut­ka govori.

    .

    .

    Posli­je podne

    .
    Ova lut­ka je pade u čaj,
    i istopi se kao šećer u čaju –
    i oni koji to popiše, razviše se,
    sve dok jed­na dru­goj lut­ki ne bi slična.

                                                                     Pre­v­ela: Bis­era Suljić-Boškailo

    .

    .

    .Prep

    .

    .