Malo je ostalo prijatelja

Milisav Savić
Lat­est posts by Mil­isav Sav­ić (see all)

    .

    .

    Mil­isav Sav­ić je rođen 1945. u Vlasovu kod Raške. Književni istoričar, pre­vodi­lac, diplo­ma­ta, uni­verzitet­skipro­fe­sor i dobit­nik bro­jnih nagra­da nosi nadimke Kum i Durut. Objavio devet­naest knji­ga.  Dobit­nik je najz­nača­jni­jih domaćih nagra­da za prozu. U braku sa glu­mi­com Alek­san­drom Nikolić ima sina Strahin­ju, a iz prethodnog bra­ka ima kćerku Mir­janu Sav­ić Udovičić.

    .

    .

    Prva knji­ga koju ste pročitali?

    .Vuko­va pesmarica.

    .

    Prvi pisac koga ste upoznali?

     Brana Petro­vić. Zbog nje­ga sam se potukao i dobio dobre batine.

    .

    Gde je Vaša prva ljubav?

    U Beogradu. Živa i zdrava.

    .

    Kakvi su Vaši kon­tak­ti sa životinjama?

    Dobri. Odras­tao sam na selu. Živ­ot­in­je, ne samo domaće, bile su deo mog života.

    .

    Da li ste imali lju­bim­ca u detinjstvu?

    To je bio moj pas Liso.

    .

    Ko najbol­je igra tablić među piscima?

    Ja.

    .

    Igrate li još uvek fudbal?

    Ne. Prešao sam na tenis. Što bi rek­li: postao sam sport­s­ki post-modenista.

    .

    Ko su Vaši prijatelji?

    Malo ih je ostalo.

    .

    Ko su Vaši neprijatelji?

    U mla­dosti sam ih imao. Koga sada zan­i­ma neki Mil­isav Savić.

    .

    Koja je Vaša naj­važni­ja ost­vare­na želja?

    Da vidim sve­ta. Mada ga nisam video ono­liko koliko sam želeo.

    .

    Koja je Vaša najbol­ja knjiga?

    Posled­n­ja. La sans pareille. Jer se  posled­nje, ne prve ljubavi, pamte.

    .

    Kome nika­da nećete verovati?

    Poli­tičari­ma.

    .

    Kakvu starost priželjkujete?

    Na bazenu u Jošaničkoj Ban­ji. A onaj vratar kaže: Ovde se mota neki čiča Ivo Andrić.

    .

    Koji su pis­ci precenjeni?

    Nije bit­no. Danas pre­cen­jeni, sutra pot­cen­jeni. I vice versa.

    .

    Šta ste pitali Andrića?

    Samo sam ga tele­fonom jed­nom upi­tao: da li bi hteo da mi dao inter­vju za šezde­se­tos­maš­ki Stu­dent?

    .

    Šta ste ručali sa Selimovićem?

    Sve  gospodske sara­jevske đakonije.

    .

    Veru­jete li pesnicima?

    Veru­jem. Jer lepo lažu. U dobrom smis­lu te reči.

    .

    Veru­jte li kritičarima?

    Ne baš! Mogli su da budu stroži­ji pema meni. Danas bih bio učitelj skijanja.

    .

    Za koga navijate?

    Ni za koga. Jer draža mi je pozi­ci­ja igrača od navijača.

    .

    Kome ste ostali dužni?

    Žena­ma koje sam voleo i koje su me volele.

    .

    Kome zavidite?

    Lutal­ici­ma, večitim putnicima.

    .

    Šta save­tu­jete svo­joj deci?

    Da se ne ugleda­ju na oca.

    .

    Kada će presta­ti ratovi?

    Nikad, na žalost.

    .

    Ko Vas je precenio?

    Maj­ka. Moj najbolji, najlepši, naj­pa­men­ti­ni Mićo.

    .

    Ko Vas je potcenio?

    Otac. Bitan­ga, uličar, propal­i­ca – gov­o­rio je za mene.

    .

    Da li Vam je neko ukrao nešto?

    Nije imao šta. Osim knjiga.

    .

    Zbog čega se kajete?

    Što sam, u ume rev­olu­cionarnog ide­ala,  grubo napadao druge.

    .

    Da li ste ika­da bili srećni?

    Nar­avno. U det­injstvu, pre svega.

    .

    .

    .

                                                                    Raz­go­varao Enes Halilović

    .

    .

    ,

    .