Razgovori sa mladim piscima

Nikola Šanta
Lat­est posts by Niko­la Šan­ta (see all)

    .

    .

    .….Mla­di rusin­s­ki pis­ci sa koji­ma sarađu­jem po priro­di svog ured­ničkog posla, često, za kon­fuz­i­ju u svom izraža­van­ju ne okrivlju­ju sebe već rusin­s­ki jezik. Kažu – rusin­s­ki jezik je siro­mašan da bi mogli da izraze svo­je složene misli.

    .….Ja ih neprestano uver­avam da nije prob­lem u priro­di jezi­ka, već u nji­hovom nedo­voljnom poz­na­van­ju mater­n­jeg jezi­ka i u nedo­voljno jas­noj misli.

    .….Tuđ jezik nika­da ne možeš da znaš dovoljno dobro dok ne znaš dobro svoj mater­n­ji. Zato veliku šte­tu prave svo­joj deci majke Rusinke iz mešanih brako­va koje sa svo­jom decom ne raz­go­vara­ju na svom jeziku. Tuđ jezik kojim raz­go­vara­ju sa mužem i sa sve­tom koji ih okružu­je, one ne oseća­ju dovoljno dobro, jer im to nije mater­n­ji jezik. Ta maj­ka, Rusin­ka, na tom jeziku nije kao dete pevuši­la uspa­vanke, nije igrala bro­jal­ice, nije rešavala zagonetke, nije recito­vala pesmice i slušala nar­o­d­na predan­ja. Ona nedo­voljno oseća igru reči, nji­hovu višez­načnost, aluz­i­je, asocijacije.

    .….Evo situaci­je koja nas Rusine, kao zajed­nicu od pet­naes­tak hil­ja­da pri­pad­ni­ka vodi u asim­i­laciju: mla­da maj­ka uda­ta za Srbina,doseljenika iz Bosne, iza­šla je sa dete­tom na ruka­ma, na ulicu na pro­lećno sunce. Prvi put od kada je dete rođeno. K njoj pris­tu­pa­ju komšinice, takođe Rusinske koje su se zatek­le na uli­ci, pa pri­laz­im i ja. Želimo da vidi­mo dete, da se radu­je­mo zajed­no sa majkom, jer je novi živ­ot među nama. Mla­da maj­ka drži dete na ruka­ma, a komšinice i ja dodiru­je­mo dete za ručicu, izražava­mo nežnost pre­ma mal­om biću koje daje smisao našim živ­o­ti­ma. Svi smo već bili roditelji i znamo kako se pos­tu­pa sa decom. Odjed­nom je dete zaplaka­lo. Mož­da je napuni­lo pelenu, mož­da mu smeta­ju novi glaso­vi, buka. Mla­da maj­ka, u pris­ustvu svih nas, Rusi­na, pro­go­vara na srp­skom: Neće tebe mama nikome da ti, i pri­grlju­je dete.

    .….Kome se ona obrati­la na srp­skom jeziku? Dete­tu koje još niš­ta ne razume? Nama koji je poz­na­je­mo od male­na i s njom smo uvek raz­go­var­ali na rusin­skom jeziku? Autorite­tu mladog oca koji nije prisu­tan? Kome? Ta situaci­ja me je navela da napišem patetičnu pes­mu sa naslovom

    Majka­ma koje sa svo­jim detetom
    raz­go­vara­ju na tuđem jeziku

    Bez obzi­ra na to što sma­tram da poez­i­ja treba
    Da kon­troliše emo­ci­je, ja, pes­nik kabinetski,
    Skep­tik i ironičar, ričem sada i zavijam
    Pop­ut psa kojem gaz­da umire, jer moj gazda,
    Jezik moj mater­n­ji, umire na moje oči.

    Zato, pro­go­varam u ime deteta
    Na ruka­ma majke koja sa njim razgovara
    Na tuđem jeziku.

    Zaš­to tvo­je reči, majko, neiskreno zvuče?
    Zaš­to mi se ne obraćaš na jeziku
    Na kojem se obraćala tebi tvo­ja majka?
    S mojim ocem ti raz­go­varaj na nje­gov­om jeziku,
    A mene ukrasi vezom tvog jezika.

    Ne uzi­maj mi majko ono što mi pripada!
    Zaš­to ponižavaš i sebe i svo­ga oca?
    Kojem to bogu žrtvu daruješ?

    .…Pozi­vam se na istraži­van­ja psi­holo­ga Lajoša Gen­ca, koji svo­jim naučn­im radovi­ma dokazu­je da samo tada kada dete nauči dobro prvi jezik, a to je obično mater­n­ji jezik, može nauči­ti dobro i dru­gi ili treći.

    .….Na Fejs­buku komu­ni­ci­ram sa mladim sve­tom. Primeću­jem da oni tamo uglavnom komu­ni­ci­ra­ju na nekom svom poseb­nom jeziku koji nije ni rusin­s­ki, ni srp­s­ki. Čini se da oni ne zna­ju dovoljno dobro ni rusin­s­ki ni srp­s­ki jezik. Taj nji­hov sleng ih ograniča­va, upra­vo sada kada su u uzras­tu kada tre­ba najviše da uče da mis­le i izražava­ju svo­ju misao.

    .….Lepo je to znati više jezi­ka. Kažu lju­di, koliko jezi­ka znaš, toliko vrediš. Ali još je lep­še dobro znati mater­n­ji jezik i mis­li­ti na nje­mu. Na drugim, naknad­no naučen­im jezici­ma, mi samo čeprkamo po površi­ni smis­la pop­ut kokoške na dvoriš­tu, jer taj dru­gi jezik nika­da ne može­mo znati u nje­gov­oj punoći. Mudrost sig­urno ne može­mo doseg­nu­ti na dru­gom ili trećem jeziku. Već samo na maternjem.

    .….Srp­s­ki pisac Boško Ivkov čija lit­er­atu­ra vri od bogat­st­va srpske lek­sike, idioma, arhaiza­ma, u jed­nom raz­gov­oru reče da nema vre­me­na da uči strane jezike jer još nije dovoljno naučio svoj maternji.

    .….Bodleru su rečni­ci fran­cuskog jezi­ka bili glav­na literatura.

    .….Emil Sioiran, pisac i filo­zof koji dobro poz­na­je psi­hologi­ju prelas­ka na dru­gi jezik, jer je i sam iz rumun­skog uplovio u more fran­cuskog jezi­ka, piše: „Kada bis­mo gol­u­ba poš­tara mogli nauči­ti geografi­ji, nje­gov, do tada nesves­tan let koji ga je vodio pra­vo do cil­ja, odjed­nom bi postao nemoguć!” Pisac koji promeni jezik je u pozi­ci­ji tog učenog i one­s­posobljenog goluba.

    .….I tako, mojim mladim kolegini­ca­ma i kolega­ma pokušavam da sug­er­išem da posvete poseb­nu pažn­ju učen­ju i usavrša­van­ju mater­n­jeg jezi­ka, jer je to pro­ces koji ima dublji smisao i da pišu na nje­mu, bez obzi­ra na malu emi­sionu moć tog jezika.

    .….Za pis­ca nije važan samo jezik. On tre­ba da zna i svo­ju nacional­nu istori­ju, tradi­ci­ju, folk­lor, tre­ba da poz­na­je men­tal­itet svo­ga nar­o­da, što znači psi­hologi­ju, tre­ba da bude sves­tan epo­he u kojoj živi. Mora da pre­poz­na mesto svog nar­o­da u okružen­ju drugih, kao i svo­je lično mesto u epo­hi u kojoj živi. Tre­ba da poz­na­je kul­ture nar­o­da sa koji­ma nje­gov nar­od i on žive, jer su uti­ca­ji tih kul­tura snažni, a mora i da nauči da pre­poz­na­je uni­verzalne vred­nos­ti da ga ne odvuče u plićak bilo kak­vo pomodarstvo.

    .….I pre sve­ga mora da veru­je u ono šta radi. A verovati u lit­er­atu­ru koju stvara rusin­s­ki pisac, za čitaoce koje će da iznedri pop­u­laci­ja od 15 000 lju­di i nije lako.

    .….I bez obzi­ra na taj hendikep, sma­tram da rusin­s­ki pisac ne tre­ba da žali što nije pri­pad­nik druge kul­ture, dru­gog nar­o­da. Od Boga je postavl­jen tu gde jeste i tu sud­binu tre­ba da pri­h­vati, da istražu­je i pre­poz­na­je dublji smisao zaš­to je baš on u toj situaciji.

    .….Biti pisac mal­og jezi­ka kakav je rusin­s­ki je svo­jevrsno iskušen­je. Očeku­je se od dobrog pis­ca tog mal­og jezi­ka koji u sebi nosi određene neost­varene poten­ci­jale da iznese iskust­vo koje ne pos­to­ji u drugim jezicima.

    .….A koje bi to iskust­vo mog­lo biti? To svakako nije iskust­vo vladan­ja ili iskust­vo prim­itvnog hero­jst­va. To bi mog­lo biti iskust­vo sag­in­jan­ja kada jaki istori­js­ki vetro­vi zadu­va­ju i odnose glave. To bi mog­lo da bude iskust­vo hero­jske borbe sa pro­ces­i­ma iščeza­van­ja sa istori­jske scene, koje tra­je, eto već 270 god­i­na, iskust­vo asim­i­lacije, iskust­vo trans­for­ma­ci­je iz jedne nacionalne i kul­turne svesti u drugu u kojoj će se ipak saču­vati sušti­na prethod­ne. To bi mog­lo da bude iskust­vo ket­mana*, iskust­vo pret­varan­ja hendikepa u pred­nost. Sve su to važ­na iskust­va o koji­ma pri­pad­ni­ci imper­i­jal­nih nar­o­da ne razmišljaju.

    .….U istori­ji ljudske civ­i­lizaci­je potreb­no je da ostanu zabeleže­na i to iskust­va. Nije isključeno da će i današn­ji imper­i­jal­ni nar­o­di u per­spek­tivi doživeti tu sud­binu. Istori­ja poz­na­je te pro­cese. Seti­mo se uti­ca­ja latin­skog jezi­ka ili crkvenoslovenskog.

    .…..Čitam članak o propasti civ­i­lizaci­je Maja. Autor član­ka pred­viđa propast zapadne civ­i­lizaci­je. Nar­o­di sazre­va­ju pop­ut kruša­ka i pada­ju dole. Tako i moj rusin­s­ki. Nar­od i jezik. Imao je svoj rast, razvoj, ekspanz­i­ju, a onda trans­for­ma­ci­ju. To su pro­ce­si o koji­ma vre­di pisati. U tim pro­ces­i­ma pisac može da pre­poz­na­je ljudske sud­bine koje u te pro­cese upada­ju kao u vrt­log. Ti pro­ce­si su prikriveni, utiču na nas više nego što nam se čini. Pisac je tu da ih razotkri­je, da ukaže na njih, da im da dublji smisao i da, na neki način ukaže na pravac kre­tan­ja kuda dal­je. Ne počin­je svet sa nama i ne završa­va se sa nama. Sve je to samo bor­ba gena za opstanak, kako je poruči­vao Isak Baše­vis Singer, autor velik­ih romana pisanih na jidišu, jeziku koji je sko­ro iščezao.

    .….Kul­tura je obično zain­tereso­vana za neo­bične i čudne fenomene. Lit­er­atu­ra na jeziku bačk­ih Rusi­na bi mogla da bude intere­san­tan fenomen. Duboko veru­jem da je moguće na tom jeziku stvoriti veliku literaturu.

    .….Da bi pisac, u ovom sluča­ju man­jin­s­ki, zauzeo svo­je mesto ulit­er­a­turi, mora sam sebi da definiše tradi­ci­ju, temelj na koji će da se oslan­ja. Tre­ba da bude informisan šta je pre nje­ga na tom jeziku napisano. Pogrešno je viđen­je da se rusin­s­ki pisac oslan­ja samo na pred­hod­nike iz rusinske književnos­ti. Još je veći pro­pust kada mlađni pisac sma­tra da nije važno šta je do sada napisano na rusin­skom jeziku.

    .….Kada kaže­mo rusin­s­ki pisac to ne znači da on piše samo o takoz­van­im rusin­skim temama. Kada kaže­mo rusin­s­ki pisac, to ne znači da je on učio zanat samo od rusin­skih pisaca. Ljubav, smrt, laž, pre­vara, iskušen­je, radost, smeh, starost, mla­dost, usam­n­jenost, ljud­s­ka dobro­ta, moral, to nisu samo rusinske teme, već književne teme u načelu.

    .….Gavri­lo Kosteljnik, autor prve umet­ničke knjige na jeziku bačk­ih Rusi­na (1904. godine) kada je počeo da piše na mater­n­jm jeziku, kren­uo je u tu avan­tu­ru sko­ro iz nulte pozi­ci­je. Osim usmene književnos­ti na rusin­skom jeziku, u to vreme više niče­ga nije bilo napisano na tom jeziku. On definiše svo­ju književnu tradi­ci­ju čita­jući Bajrona, Mick­i­je­vića, Getea, Šil­era i sve u orig­i­nalu. I ukra­jinske autore, Fran­ka, Ševčen­ka, Tičinu, Mar­toviča i druge. A nje­go­va lit­er­atu­ra je aut­en­tič­na rusin­s­ka, koliko i ukra­jin­s­ka, pa i evropska.

    .….Mla­di pisac danas ima tolike mogućnos­ti, toliko dobre preve­dene lit­er­a­ture da fiz­ič­ki ne može sve da proči­ta ni za dva živ­ota. Ima odak­le da bira pre­ma svom ukusu, karak­teru, interesovanju.

    .….Tre­ba teži­ti stvaran­ju velikog dela. Služi­ti i zasluži­ti. Svakod­nevno zapi­si­vati, situaci­je, jez­ičke igre, dosetke, emocije…lepiti popot las­tavice koja svi­ja gnez­do. Posluša­jno neko­liko primera bogat­st­va rusin­skog jezika.

    .….Rusi­ni kažu zmi­vac vlasi, čuhac obla­ki, pomi­vac, raйbac. Srp­s­ki jezik je u tom seg­men­tu siro­mašni­ji od rusin­skog. U srp­skom jeziku se za sve te gore­pomenute rad­nje koristi glagol perem. Prem kosu, perem pro­zore, perem suđe, perem veš. Rusi­ni su znači, razvili lek­siku oko održa­van­ja higi­jene, što znači da je davao važnost tome. Eto, na primer, lek­si­ka boja je takođe spe­si­fič­na i lepa. I u rusin­skom jeziku imamo žutu, crvenu,plavu i sve druge boje. Ali u rusin­skom pos­to­ji i bogat­st­vo nijan­si. Rusi­ni ima­ju pečinkovu (boja džigerice), žaburkovu (boja žabe), cegelkovu (boja pečene cigle), gušatkovu (boja guščića pre nego dobi­ju per­je), kamenkovu (boja plavog kame­na), doganovu (boja duvana), žan­darovu (smb boja, boja žan­darske uni­forme), kaйsovu (boja kajsi­je), višnьovu (boja višn­je), krevovu (boja krvi).

    .….A evo i rusin­skih lek­se­ma koje su nepre­vo­dive ili teško pre­vo­dive na srp­s­ki jezik: mu tlяn­ka, podolok, oplєčko, onuč­ki, bar­do, kros­na, motovid­lo, ґnot, kiяn a, por­va­zok, škrabač­ka, čeres­lo, pulїc še, blazni, sraй­doš, tru­pak, vidrižnьo­vac še, visto­porčo­vac še, gerkac, dzbac, brun­zac, došpin tovac, lьoґ­dac, get, gnєt­ka, mlo, upuй, gev­ka, čmo­htac še, šti­hac še, uštuh­nuc, kor­ma­cac še, zdibac, dirvec, kor­cic, por­plїc še, čirяc, čulїc, čmo­htac, tur­balo­vac še, hvas­tac, slamяnїk, nina…

    .….Ja pišem sva­ki dan, na rusin­skom jeziku. Uveče čitam, hvatam beleške, izju­tra dok su mi oči i um odmorni, pišem. Dok svi oko mene spava­ju. Ovi jutarn­ji časo­vi samoće su najlepši deo dana. Družen­je sa samim sobom nika­da nije izgubljeno vreme, kaže Emil Sio­ran. Mater­i­jalne koristi od pisan­ja nemam. Veru­jem da će se i u našem društvu jed­nom ure­d­i­ti taj seg­ment kul­ture. Tešim sebe da i pro­ro­ci nisu dobi­jali platu za svo­ja pror­i­can­ja. Ono što je od velike važnos­ti čoveku, nema cenu. Uži­vam u funkcional­nos­ti i lep­oti mog mater­n­jeg jezi­ka. Duboko u svom biću osećam da radim čas­tan posao.

    .

    .

    .

    .

    .