Tajno plivanje

Lat­est posts by Ris­to Lazarov (see all)

    .

    .

    .

    .….Ris­to Lazarov (Štip, 1949), pes­nik, ese­jista, kri­tičar, nov­inar. Završio je jugosloven­sku književnost i make­don­s­ki jezik na Filološkom fakul­te­tu u Sko­plju. Bio je gen­er­al­ni direk­tor novinske agen­ci­je Tan­jug. Bio je glavni ured­nik među­nar­o­dnog časopisa Balkan forum. Od 1997. godine je direk­tor i glavni ured­nik nacionalne tele­viz­ije Tel­ma. Predsed­nik je Make­don­skog PEN cen­tra. Objavio je više od dvade­set knji­ga poez­i­je. Knjige izabranih pesama Rista Lazaro­va objavl­jene su u Engleskoj, Rusi­ji, Srbi­ji, Bugarskoj, Alban­i­ji, Sloveni­ji, Češkoj, Aus­tral­i­ji. Pre­veo je knjige poez­i­je Česla­va Miloša, Kar­la Sand­ber­ga, Čarl­sa Sim­ića, Geor­gi Kon­stan­ti­no­va, Abdu­la­ha Sidrana, Gorana Babića. Živi u Skoplju.

    .

    .

    .….Kada je nasta­la Vaša prva pesma?

    .

    .….Eh, mno­go tre­ba da voz­im u rikverc: jednog divnog leta kada sam sa pio­nir­i­ma iz mog Šti­pa bio na leto­van­je na Ohridu. Sa namerom da skren­em pažn­ju na sebe jed­noj devo­jči­ci iz Skoplja…

    .

    .

    .….O čemu ste pevali? 

    .

    .….Pa, to je ust­vari, bilo nakla­pan­je dečjih rima o jezeru, o dru­garstvu, o dečjim osmes­i­ma, o skrivenoj simpatiji…

    .

    .

    .….Prva aso­ci­jaci­ja na detinjstvo?

    .

    .….Štip, kuća u kojoj sam rođen, roditelji, dede i baka i čvrge na palavoj, nemirnoj glavi. Bile su “u modi” bitke deča­ka iz raznih maha­la, a i ono, par­ti­zani i svabe, kaubo­ji i indijanci…

    .

    .

    .….Želeli ste da budete? 

    .

    .….Valj­da, bib­liotekar. Vaz­da sam bio u grad­skoj i fab­ričkoj bib­liote­ci i zav­oleo, eto, taj poziv. Nije jed­i­na neost­vare­na žel­ja — živ­ot je pun toga.

    .

    .

    .….Ko su Vaši preci? 

    .

    .….Nije mi pri ruci porodično sta­blo. Gro­fovi nisu bili, al ih je bilo mno­go na bro­ju: moj deda je imao sed­moro braće i jed­nu ses­tru, a zatim tri kćeri i jednog sina. Svi par­ti­zani, ako je danas “poželjno” reći to.

    .

    .

    .….Da li je Vaša pesme Grob moje bake nasta­la u jed­nom dahu?

    .

    .….Da. Sve pesme nas­ta­ju u jed­nom dahu, raz­li­ka je u obimu tog daha. Kao sasvim mali nisam znao tu priču, a onda, uz malo tumaran­ja, rodi­la se pes­ma. I uveren­je koje tra­je do danas, kada sam sam postao deda: najviše volim tu baku, koju uopšte nisam video, izuzev na samo jed­noj jedi­noj fotografiji.

    .

    -

    .….Roditelji?

    .

    .….Bila je obno­va i izgrad­n­ja. Otac je stal­no bio u tek­stil­noj fabri­ci “Make­don­ka” zbog koje su Štip proz­vali jugosloven­skim Mančes­terom. Sada je taj gigants­ki kom­bi­nat sa 7.500 zaposlenih proguta­la Tranzi­ci­ja. Rad­ni­ci su postali nav­i­jači Mančester Junajteda.

    .

    .

    .….Omil­je­na priča iz detinjstva? 

    .

    .….Ivi­ca i Mar­i­ca. I neke druge su mi pričali, nar­avno. Ali ja sam ovu najviše voleo, mož­da zbog Marice, ko bi ga sada znao…

    .

    .

    .….Da li je osta­lo neš­to od Astiba? 

    .….Od Asti­ba je osta­lo pedese­tak pri­vat­nih kon­fek­ci­jskih pog­o­na, raskrčmi­la braća tog “bren­da”. I ko sada zna gde ima više tih kon­fek­ci­ja: u Štipu ili u Novom Pazaru?! No, ja sam dete poko­jne “Make­donke”, tamo mi je radi otac od postavl­jan­ja kame­na temelj­ca do pen­z­i­je. Često sam bio u fabri­ci: slušao pesme pauno­va, igrao ping-pong…

    .

    .

    .….Gde ste bili 26.jula 1963.?

    .

    .….U Štipu, ispred naše zgrade, sa tranzis­torom u ruci, unezveren…

    .

    .

    .….Prvi pes­nik koga ste upoznali?

    .

    .….Aco Šopov, po štip­skoj, a poma­lo i par­ti­zan­skoj liniji.

    .

    .

    .….Kri­tičari kažu da svaku pes­mu vezu­jete za iskust­vo… a da li Vaše pesme nas­ta­ju neposred­no nakon iskust­va ili su plod dalek­ih sećanja?

    .

    .….Tako je, nisam naučio da izmišl­jam pesme. A da li odmah nas­ta­je pes­ma ili sa odložen­im dejstvom — kako kad. Mis­li, češće odmah.

    .

    .

    .….Vi pišete jutarn­je, dnevne ili noćne pesme?

    .

    .….Ma, nisam više noćob­di­ja. Sa god­i­na­ma sam se učlanio u klub ranoranilaca.

    .

    .

    .….Kako vidite ulogu PEN‑a u budućnosti?

    .

    .….Ne razmišl­jam o tome. Odslužio sam u PEN‑u svo­je. Sad ste me pod­stak­li da bacim pogled u budućnost: vidim sve man­je pisaca u tom društvu, sve više bora­ca za ljud­s­ka pra­va opšte prakse…

    .

    .

    .….Šta je nov­inarst­vo done­lo a šta odne­lo Vašoj poeziji?

    .

    .….Pa, sva­ki kolosek živ­ota ima dve pruge. Rec­i­mo: leva je poez­i­ja, desna nov­inarst­vo. Na svakoj stani­ci raz­men­ju­ju mišl­jen­ja, ne mogu jed­na bez druge.

    .

    .

    .….Karlov most na Vltavi i Kameni most u Skopju, šta ih veže? 

    .

    .….Tu umesto odgov­o­ra pri­lažem jed­nu kratku pes­mu. Pre­veo sam je na brzake:

    .

    MOSTOVI

    .

    Uvek

    pre povrat­ka iz Pra­ga u Skoplje

    po čitav dan zurim u Karlov most na Vltavi

    Uvek

    pre povrat­ka iz Sko­pl­ja u Prag

    moj sin čitav dan zuri u Kameni most na Vardaru

     .

    I samo nas dvo­ji­ca znamo

    kakvi nam brzaci teku kroz duše

    dok pre ras­tan­ka po čitav dan zuri­mo u mostove.

    .

    .

    .….Da li je Blaže Kone­s­ki ključ­na figu­ra make­donske kulture?

    .

    .….Svakako jed­na od najključni­jih, ako se mis­li na make­don­sku kul­tu­ru kroz vekove. A ako se mis­li samo na savre­menu kul­tu­ru — nema mu premca.

    .

    .

    .….Prva aso­ci­jaci­ja na Ize­ta Sarajlića?

    .

    .….Struške večeri i Avan­ti popo­lo u noći­ma bez inter­punkci­je. Nema Kike, nema više takvih pes­ni­ka, sad su svi nekako uštogljeni, veo­ma pamet­ni ili kako se to već kaže “po naš­ki” — erudite.

    .

    .

    .….Da li ste upoz­nali Tita? 

    .

    .….Sreo sam ga: dva puta 1970 godine — kad je bio u pose­tu Štipu i malo kas­ni­je na rad­noj akci­ji na Sut­jesci, gde mi se pot­pisao na par­ti­jskoj knjiži­ci, koju čuvam kao suvo zla­to. A kao nov­inar sam pra­tio neko­liko nje­gov­ih pose­ta Make­doniji i više sle­to­va na sta­dionu JNA povodom nje­gov­og rodjendana…

    .[s lid­er categry=“null” count=“null”]

    .

    .….Ko Vam je učinio najveće dobročinstvo?

    .

    .….Aco Šopov. I neki dru­gi lju­di, ali on pre sve­ga. I moja tet­ka Bran­ka — partizanka.

    .

    .

    .….Poz­na­jete li Šabana Trstenu?

    .

    .….Ne lično. Poz­na­jem mno­go rvača, Štip je svo­jevre­meno bio apso­lut­ni šam­pi­on u rvan­ju slo­bod­nim stilom, ali sam ja imao sreće da upoz­nam dru­gog Šabana — Sejdiua.

    .

    .

    .….A Dar­ka Pančeva?

    .

    .….U isto vreme smo živeli u Beogradu, ali nis­mo se zbližili: to je tada nekako teško polazi­lo od ruke oko­re­lim parizanovci­ma i zvez­daši­ma. A pre nje­gov­og odlas­ka u Beograd, imao sam stal­no mesto na sta­dionu u Sko­plju i uvek sam se radovao svakom nje­gov­om pogotku. Čista suprot­nost real­nom živ­o­tu koji je pre­pun promašaja…

    .

    .

    .….Kada ste posled­nji put pli­vali u Bregalnici?

    .

    .….Auuu! Sig­urno pre nego što sam postao gim­naz­i­jalac. Tome su se u kući suprostavl­jali, naroči­to maj­ka: “Ako se udaviš, dibićeš batine, da znaš!” — zapreti­la mi je jed­nom. Uglavnom smo svi bili u dis­ci­pli­ni — tajno plivanje.

    .

    .

    .R

                                                                                                                         Raz­go­varao Enes Halilović

    .

    .

    .

    .

    .