Tkiva

Ersan Muhović
Lat­est posts by Ersan Muhović (see all)

    .

    .

    His­tologi­ja reči ili boja poezije

    .

    (Mar­jan Čakare­vić, Tki­va, Nar­o­d­na bib­liote­ka „Ste­fan Prvovenčani”, Kral­je­vo, 2016. godina)

    .

    .

                Boja u poez­i­ji nika­da nije samo boja već je i odraz struk­ture naših reči i naših razmišl­jan­ja, ali i našeg pamćen­ja. Reči­ma zelene boje počin­je pes­nič­ka zbir­ka, kroz nju zele­na boja teče i zelenom bojom se završa­va. U poez­i­ji boja se ne sas­to­ji od čes­ti­ca, kao što je to slučaj u fizici, već od reči koji­ma neš­to opisu­je­mo, tako da neka­da i opisano posta­je deskriptor.

    Tre­ba početi od zelene. 

    Lista, na primer. 

     

    Zeleno je sećan­je i vrt. 

     

    Zeleni su groz­dovi detinjstva. 

     

    Zelen je bio jezik i prgavi

    glagoli dečašt­va.

     

    Zelene su pit­o­mine Metohije, 

    bla­to Slavoni­je, zele­na brda Bosne. 

    .….Uz to, pos­to­ji i zelenkasti suton, zeleni prsti, zele­na kapi­ja zaključanog gra­da, zeleni dečač­ki san, zele­na reč, i tek na kra­ju zele­na posta­je boja. Svet odražen kroz boju pokazu­je nam raz­liku između stvari i reči koji­ma se one odražava­ju pa na taj način pes­nik dolazi do slo­bode u izraz­i­ma koji­ma neka­da može pre­ob­liko­vati ono što pred­stavl­ja putem izraza i ono što je već pred­stavl­jeno. Iz primera vidi­mo da pes­nik više poj­mo­va, sli­ka, razmišl­jan­ja, sećan­ja svo­di na jed­nu boju koja onda posta­je sobom određe­na i opred­meće­na stvarnost pomoću koje se i druge pojave, stvari i sećan­ju konkretizu­ju i pred­stavl­ja­ju. Boja se sas­to­ji od naših reči koji­ma neš­to dovodi­mo u ravnotežu sa već pos­to­jećim i opred­mećen­im, pa zato ista boja ne pobuđu­je iste ili slične pred­stave različitim recepijentima.

    .….Kada gov­o­rimo o boja­ma, nemoguće je ne priseti­ti se Getea koji nije bio zado­vol­jan pos­to­jećim teori­ja­ma koje su gov­o­rile o boja­ma i koji se nije sla­gao sa tim da je boja svo­jst­vo pred­meta, već je sma­trao da je boja svo­jst­vo svet­losti. Zato je i zapisao: „Boje su dela svet­losti, dela i pat­nje”. Iz Geteovog dela „Učen­je o boja­ma“ zaključu­je­mo da se najveći deo nje­gov­og promišl­jan­ja o boja­ma odnosi na dejst­vo koje one ost­varu­ju na čove­ka. Kada je reč o zelenoj boji, Gete navo­di da je to boja koja zrači mir, koja pri­pa­da zemlji (jer su biljke zelene, cveće ima zelenu sta­bljiku), zele­na pred­stavl­ja stapan­je polar­ite­ta, zele­na označa­va duhovni prin­cip har­moni­je i usklađenost tela i duše.

    .….Na par različi­tih mes­ta pes­nik u ovoj pes­ničkoj zbir­ci negi­ra for­mu ali je na više mes­ta i prizi­va. On uvo­di dvostruku struk­tu­ru u svo­ju poez­i­ju, pes­mu u pes­mi, jer je pro­tiv klasične struk­ture pesme koja liči na pes­mu (a nije pes­ma) i zato želi da izgra­di ne-pes­mu koja će liči­ti na pes­mu. Sto­ga pes­nik pravi dop­unske sti­hove koji pari­ra­ju slika­ma jer su to dodatne slike, rem­i­nis­cen­ci­je, dodaci, koji sa osnovn­im slika­ma stvara­ju „tki­va” povezana mišići­ma. U his­tologi­ji sto­ji da se tki­va sas­to­je od ćeli­ja i međućeli­jske sup­stance pa je onda pes­nik mož­da želeo da stvori tki­va u svo­joj poez­i­ji koja će se sas­to­jati od reči ćeli­ja i spored­nih reči, međućeli­jske supstance.

    „Kada su reči postale telo (neš­to vidlji­vo, materijalno),

    kada su reči postale skladište“ (tada je telo posta­lo skladište za neizrecivo)

    tada su pesme postale tki­va jer „na mist­ičan način osta­ju zajed­no“, po unutrašn­jim prav­il­i­ma, po unutrašn­joj struk­turi, jer će samo na taj način, bez spol­jašn­jih prav­i­la, reči posta­ti slo­bodne i moći će iskaza­ti sve što se želi iskaza­ti, a to je, pre­ma reči­ma u ovoj zbir­ci, do sada, klasičnom struk­tur­om i deter­min­isanom hijer­arhi­jom, bilo onemogućeno.

    .….Ako se neko usu­di da pre­seče tki­va, poteći će zele­na boja i obo­ji­ti poeziju.

    .….Pes­nič­ka zbir­ka pred nama je zbir­ka objek­tivne lirike, poez­i­ja objek­tivne stvarnos­ti i mikro zapažan­ja. To je poez­i­ja koja sebe samu promišl­ja dok kroz priz­mu različi­tih nijan­si zelene opisu­je i predstavlja.

    .

    .

    .

    .

    .