.

.

.

Feniks

Duboko unutar

etiologije

Pod velom bajke

i mitologije

Obavijenog u DNK

pronalazimo feniksa.

U smrtnom času ptica ova

Lomaču sama sebi spremi

I zaranja sred plamenova.

A kada zadnji plamen zanemi

Maleni ptić se rađa,

ta ista ptica – nikad mlađa.

.

.

Tužbalica za Mastodonta

Žalim vas o mastodonti i patim.

Kosti su vaše sad eksponati.

Kustos govori glasom bez sete

zašto ste nestali sa planete

Recite o mastodonti, ko će ljude

oplakati kad nas ne bude?

Atomski rat kad kosti spali,

neće imati šta da se žali.

.

.

Eh da sam samo

.

.

Eh da sam samo kornjača

leglo da ostavljam bez plača,

da se odgegam i ne osvrnem se,

sudbina njegova ne tiče me se,

bilo pustinja, ili okeanske dubine.

Ne moram da ih podižem

i plaćam školarine.

Eh da sam samo medvedica,

usnula kao iz bajke lepotica,

duboko u tami moje pećine,

bezbrižna u svetu snova.

Mladunce rađam kao od šale,

bez trudova i bez bolova,

ne znam za epidurale.

Eh da sam samo cikada,

duboko pod zemljom porod da mi je,

a nad njim ucvala žakaranda.

Svi se sedamnaest godina kasnije

izležu skupa ljubavlju opijeni.

Čak bi se i nakon atomskog kraha

Uzdizali iz zemnog praha.

Eh da sam samo albatros,

nad morem raskriljen nebu na ponos.

U letu da spavam i da bez krivice

preskačem oluje i ljudske granice,

bez vize, pasoša il’ propusnice.

U inat ogradama i zidovima

rugao bih se svima, baš svima.

–

–

Udav

Udav ima čeljusti dve,

Sam bog im poznaje granice.

Kada razjapi svoje ralje

Sve do horizonta, i dalje,

Čitavu kuću može proždrati.

Neke njegove žrtve radije

Biraju život u telu zmije.

Ako te ikad udav proguta

Uzvrati, borba nek bude ljuta.

.

.

.

Sa engleskog Nikola Petković

.

.

.

.

.