Za antologiju

Gospodinu Ruzveltu je žao

.

.

Neredi u Detroitu, 1943.g.[1]

.

.

Po čitanju novinskog izveštaja izjave gospodina Ruzvelta o nedavnim rasnim sukobima: „Delim sa vama osećanje da skorašnji izlivi nasilja širom zemlje ugrožavaju naše nacionalno jedinstvo i ohrabruju naše neprijatelje. Siguran sam da svaki pravi Amerikanac žali zbog toga.“

.

Šta si dobio, crni momče,

Kad su te oborili u blato,

I izbili ti zube,

I razbili ti lobanju palicama

I izudarali te po stomaku?

Šta si dobio kad ti je policajac pucao u leđa,

I kad su te digli i vezali za krevet

Samo dok ne izbrišu krv?

Šta si dobio kad si u pomoć pozvao Šefa?

Kad si pozvao čoveka koji je odmah pored Boga, kako si mislio,

I tražio da kaže nešto ne bi li te spasao?

Šta je Šef rekao, crni momče?

„Gospodinu Ruzveltu je žao…“

.

.

.

[1] Rasni neredi u Detroitu su izbili u junu 1943. i trajali su tri dana. Tridesetčetvoro ljudi je bilo ubijeno (dvadesetpetoro su bili Afoamerikanci). Sa izbijanjem Drugog svetskog rata grad Detroit postao glavni centar vojne industrije SAD što je dovelo da velikog priliva siromašnog afroameričkog stanovništva sa juga Amerike. Uzroci izbijanja nemira su bili diskriminacija prilikom zapošljavanja (i pored akta o jednakosti pri zapošljavanju iz 1941. godine) i velika netrpeljivost lokalnog stanovništva prema pridošlicama. Gradonačelnik Detroita je za sukobe kasnije okrivio „crne razbojnike“.  (Prim. prev.)

 

.

.

…………………..Izbor i prevod: Danijela Jovanović

.

.

.

.

.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *