.
.
Rekonstrukcija događaja
.
Putujući vozom, Dečkonja je sedeo u kupeu sa sredovečnim prodavcem enciklopedija. U jednom momentu mu se prispavalo, pa je malo prilegao. Kada se probudio, primetio je da je prodavac enciklopedija izašao iz voza. Takođe je uočio belu fleku na svojoj maslinastozelenoj košulji, uspomeni iz vojske koju nikada nije služio. Pokušao je da rekonstruiše događaj, i evo do kakvih je rezultata došao:
Varijanta 1. Prodavac enciklopedija je naprasno odlučio da u kupeu opere zube, pa je izvadio četkicu i bacio se na posao. Tokom ribanja, pasta je prštala i jedan deo je pao na Dečkonju.
Varijanta 2. Prodavac enciklopedija je otvarao čašu sa jogurtom i tom prilikom je jogurt prsnuo na Dečkonju.
Varijanta 3. Prodavac enciklopedija je odlučio da se samozadovolji u kupeu, pa je krenuo da masturbira. Tokom svršavanja, deo njegove sperme je završio na Dečkonji. Ova varijanta nosi sa sobom određeni metaforičko-ideološki potencijal, s obzirom da je sperma pala na vojničku košulju, ali o tome neki drugi put.
I tako, ponekad u životu neko poželi da priušti sebi neko zadovoljstvo, pa uz to nenamerno uprlja i nas koji smo se našli u okolini, a da mi nismo ni imali priliku da se sklonimo, ili kažemo NE. I tako, zbog nekih starih razloga verujem da se nikakvim jogurtom nisam uprljao dok sam pisao ovo.
.
.
Imagine
.
Sreo sam još jednog čoveka koji želi promeniti svet nabolje. Rekao mi je da to doživljava kao sopstvenu životnu misiju. Pitao sam ga kako mu ide dosad. Nije ni tako loše, reče mi on, s obzirom na pošasti koje me prate na tom putu. Izgubio sam posao, žena me napustila i odvela decu sa sobom, prijatelji mi okrenuli leđa… Ali koja je svrha takve misije, ako zbog nje gubiš najvažnije stvari u životu?, rekoh mu ja. Mrko me pogledao. Ne mogu da verujem sa kakvim sebičnjakom razgovaram! Za takve kao što si ti neće biti mesta u novom svetu! Ajde, gubi se, Dečkonjo, ne mogu više da te gledam!
Zaista vam kažem, ovaj svet je pun ljudi koji ga žele promeniti. A i život nije torta sa šlagom.
Sranja se dešavaju
U sred još jedne pijanke u Dečkonjinom stanu, Kancelarac teturajući izađe iz kupatila i obrati se Dečkonji:
– Vidi, legendo, malo sam popio, pa sam se greškom umesto u tvoju klozetsku šolju israo u tvoj bide. A onda sam shvatio da sam malo više promašio i da je to u stvari bio lavabo. Zapravo, kada malo bolje razmislim, nije to bio lavabo, to je bila kada.
A Samson vas govnima maže kada kaže:
Kenjanje je poput gledanja krimi-filma.
Ne dozvolite da vam ključni trenuci promaknu.
.
.
Poetski sadomazohizam
.
Kaže meni Njegovan: „Dečkonjo, kada objavim zbirku poezije, bilo bi lepo da napišeš jedan negativan prikaz o njoj. Onako, iz zezanja“. A kažem ja njemu: „Važi druže, nema frke, ali to će da te košta. Jer ja ne uživam u nanošenju bola pesnicima. Čak ni onako, iz zezanja. Nisam poetski sadista. Ako već moram da te povređujem protiv svoje volje, onda makar da i ja imam neku satisfakciju od toga. Tebi pesnička patnja koju posle možeš pretočiti u poeziju, a meni lova.“ U svakom slučaju, on bi bolje prošao od mene. Da nema kritičara, pesnici ne bi imali koga da zamišljaju dok pišu svoje pesme. I da se nadaju kako su njihovi mučitelji sposobni da im uzvrate ljubav. Taj pornografski žanr stvarno dobro poznajem.
.
.
.
.
.
