Ime u pepelu

 

 

 

Zbirka šlagera, kabarea i tužbalica

 

 

 

 

 

 

 

 

 

LICA:

ONI ŠTO SMEJU DA IMAJU IME:

SUZANA

MARIJA

DAVID

IGOR

SERGEJ

 

ONE ŠTO NE SMEJU DA IMAJU IME:

DEVOJKA IZA SEDAM GORA

HOR LEPOTICA, kasnije KURVI, još kasnije NAKAZA:

ONA SA UMORNIM GRUDIMA

ONA SA KRHKIM KOSTIMA

ONA SA BLUDNIM OČIMA

ONA SA KOSOM KOJA DAVI

 

 

 

 

 

 

 

 

PRVI DEO

 

PRVA SLIKA: PASTORALA

(Vrt je krvav od bokora bulki. On je još i zelen, beo i zlatan, i plav, tamo gde je jezero sa vodom koja leči kako tuberkulozu, tako i podlive, posekotine, masnice, sterilitet, prečestu glavobolju i neurozu. Ptice pevaju, iznova i iznova, kao da su snimljene na traku. Vazduh je prozračan i miriše opojno na trulež. Nigde ne postoji ovako lep vrt. Najvedrije je doba dana i neko se sahranjuje.

Oko humke su LEPOTICE u crnoj svili. Imaju belu negovanu kožu i negovane nokte i negovanu kosu pristojne dužine da može da se počupa. ONA SA UMORNIM GRUDIMA je matora onoliko koliko treba i još se vidi da je do skoro bila mlada, ali njeno telo truli i taj ključni podatak postaje sve više očigledan. Ona može svačemu da te nauči a da se ne postidi. ONA SA KRHKIM KOSTIMA steže ONU SA UMORNIM GRUDIMA za ruku koju ne ispušta. Visoka je sto pedeset i četiri centimetra i teška trideset sedam kilograma, sveža je i zdrava i rumena kao cvet. Možeš je nositi u naručju i ljuljati kao dete, što ona i jeste. ONA SA BLUDNIM OČIMA grize pune usne koje će početi da krvare i isprljati njenu garderobu. Njoj možeš da radiš šta hoćeš, ona voli sve čak i kad tvrdi da je boli. Najlepša od svih LEPOTICA, SUZANA, stoji na mestu gde bi trebalo da je pop. Pop je suvišan, SUZANINA reč je dovoljno vredna da garantuje za vrednost duše na onom svetu. SUZANIN pogled blagosloven je retkim mirom za kojim svi čeznemo ali ga do kraja života ne zaslužimo. MARIJA lopatom nabacuje zemlju na humku. Mogla bi da se ponosi svojim mišićima da je muško, ali Marija to nije, ona je fina gospođica i zato treba da se stidi.

Jeste li zamislili?)

SUZANA:

Šta ti je život.

(LEPOTICE kolektivno uzdahnu)

 

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Danas se češljaš.

ONA SA KRHKIM KOSTIMA:

Kupaš se, šminkaš se.

ONA SA BLUDNIM OČIMA:

A sutra te okupaju i našminkaju.

LEPOTICE:

Šta ti je život.

SUZANA:

Bila je verna supruga, posvećena majka. Skromna, nasmejana. Bog ju je nagradio, poslednje što je videla je ovaj rajski vrt. Ima li lepšeg kraja?

LEPOTICE:

Nema, nikako, ne.

SUZANA:

Ne zadržavajte suze. Zdravo je plakati. Ona je živa dok god je volimo. Pepeo pepelu, prah prahu. Marija, viri.

(I stvarno – viri čipkana haljina iz zemlje. MARIJA je zakopa, brzo i efikasno)

SUZANA:

Rekla bih da je ovo bilo upokojenje visokog kvaliteta.

MARIJA:

Baš sa merom.

SUZANA:

Sa merom.

(SUZANA pucne prstima i živahno zbaci crni ogrtač, ostaje u beloj haljini, tako lepoj da može da bude venčanica)

SUZANA:

Pesma!

(LEPOTICE zbace ogrtače, sve su raskošne u beloj svili. Izvode dobro uvežbanu koreografiju postavljanja piknika na humci, grickaju zrna grožđa i piju limunadu, zadubljuju se u knjižice poezije. Dvodimenzionalne su, kao kič, pastoralna slika. Pevaju šlager kao ptičice)

ŠLAGER VENČANICA

LEPOTICE:

Zlatno kao Sunce

Na Suncu nije ovako lepo

Belina

Haljina bela

Od beonjače belja

Belo, sve je belo

Slatko je i klizi niz grlo

Od bisera ogrlica

Biseri u kosi

Na meni se nataložilo

Cveće se na meni nataložilo

Postalo je koža

Od cveća venac

Venčane, ovenčane

U kosi veo

Veo, uveo

Ja hoću šta god ti hoćeš

Dok nas smrt ne rastavi

(ONA SA KRHKIM KOSTIMA potrči kao bez duše, bežeći iz rajskog vrta. MARIJA krene za njom, obara je na zemlju. ONA SA KRHKIM KOSTIMA se kao životinja opire i cvili. LEPOTICE nastave svoj piknik)

SUZANA:

Pile, povredićeš se!

(SUZANA klimne MARIJI koja vezuje ONOJ SA KRHKIM KOSTIMA ruke i noge. Odvuče je među druge LEPOTICE na humku)

SUZANA:

Znaš da ovo teže pada meni nego tebe. Šta drugo da radim, da pustim da se unakaziš?

(SUZANA klekne na humku, uzme glavu ONE SA KRHKIM KOSTIMA u krilo i hrani je. ONA nije gladna i guši se, ali SUZANI je važno da bude sita)

MARIJA:

Kako te nije sramota?

SUZANA:

Nije ona kriva za svoje stanje. Mi smo ovde da im pomognemo da ozdrave.

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Od čega nas beše lečite, Suzana?

SUZANA:

Ni od čega. Vi ste samo nervoznije nego što bi bilo dobro da budete. Živeti je otrovno. Lako se i čovek otruje pa se razboli, a kamoli žena.

MARIJA:

Šta bi druge ženske dale da budu ovde. Vi maltene ništa ne morate ni da radite, sve mi radimo za vas.

 

SUZANA:

Tu ste samo da se rehabilitujete.

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Suzana, znaš li ti koliko se ja ovde godina rehabilitujem?

SUZANA:

Nekima treba više vremena, nekima manje. Bitno je da napreduješ. Jako sam ponosna na tebe.

(Iz daljine začuje se vrištanje ONE SA KOSOM KOJA DAVI, koje kao da niko ne primećuje. ONOJ SA BLUDNIM OČIMA zadrhti ruka i ispušta kolač na svoju lepu haljinu. MARIJA je grubo briše, kao majka koja se gadi i mrzi svoje umazano dete, udara ga po šakama i musavim obrazima i cima za kosu)

MARIJA:

Nalivate se, žderete, samo žderete. Sve će haljine da vam budu od masti i fleka.

SUZANA:

Zašto ne pevate, ptičice? Marija, zasadi ovde posle hortenzije. Lepo će da rastu.

(LEPOTICE pevaju svoj šlager a ptice u rajskom vrtu ih prate. SUZANA uživa u pesmi, a i vrištanje se jedva čuje)

 

DRUGA SLIKA: MOKRA KOSA

(U rajskom vrtu LEPOTICE jedna drugoj pletu bujne kose i ukrašavaju lokne cvećem. Ptice cvrkuću, u daljini žubori kristalno čista voda, a pred SUZANINIM nogama leži zavezana ONA SA KOSOM KOJA DAVI. Bujna, duga griva ju je celu progutala, ko zna kad se poslednji put češljala. Spokojno spava i sanja lepe stvari. SUZANA pažljivo drži još jednu belu haljinu lepu kao venčanicu. MARIJA na humci vredno sadi hortenzije)

 

SUZANA:

Marija, ti znaš koliko ja volim knjige.

MARIJA:

Znam.

SUZANA:

Lepa reč je moćna stvar. Ušmrkaš je.

MARIJA:

Poližeš je.

SUZANA:

Ubrizgaju ti je. Žena će zbog lepe reči svašta da napravi. Čak će i da poveruje u nju. A lepa reč ne mora biti dobra. To je najbitnije, da li je od Boga. Ili hoće da te zavede. Od lepe reči hemikalije u mozgu ne rade kako treba.

MARIJA:

Od lepe reči spadaju gaće.

SUZANA:

Danas svako uzme, pa piše. Još gore, danas svako uzme, pa čita. A ljudi ne znaju da svuda vrebaju reči lepe, a prljave. Zaražene.

MARIJA:

Ona je zaražena?

SUZANA:

Ona je pisala svašta. Ni lepo, ni korisno, ni istinito. Nije umela da stane.

MARIJA:

Kako je nije sramota?

 

SUZANA:

Ludu ženu ništa nije sramota. Nije ona kriva, Marija. Birala je da bude sama u životu. Bar tako voli da misli. Niko ne želi da bude sam.

MARIJA:

Kad si sam, brzo crkneš.

SUZANA:

Hvala Bogu da je sad kod nas. Naučićemo je šta je dobro i biće zahvalna.

MARIJA:

Takvi nikad nisu zahvalni. Bolesnicima su svi krivi sem njih samih.

SUZANA:

Nikad nemoj da prestaneš da veruješ u dobro u ljudima, Marija. Samo ga treba iskopati. Otvoriti grudni koš i naći.

(ONA SA KOSOM KOJA DAVI se probudi. Bori se za vazduh kroz slapove svoje kose. SUZANA je uzima u naručje i sklanja kosu sa lica)

SUZANA:

Polako, pile, polako. Sad je sve dobro, sve je dobro. Sigurna si.

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Ovo je neka greška. Trebalo je da se probudim u kovčegu.

SUZANA:

Imaš divnu porodicu, sigurno si zahvalna. Izabrali su najbolji sanatorijum za tvoju rehabilitaciju.

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Nemam ja porodicu koja bi platila ovo. Pa da. Da su me ubili, bila bih mučenik. Bolje ludnica nego kovčeg.

 

SUZANA:

Niko ne može da te zatvori protiv tvoje volje, ovo je banja, ne ludnica. Draga moja, nadala sam se da deluzija neće biti ovako ozbiljna. Sama si izrazila želju da dođeš ovde. Uvidela si da ti je potrebna pomoć.

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Plaše se, inače me ne bi strpali ovde, i sad će svi da znaju da je moguće uplašiti ih.

SUZANA:

Oprostićeš mi, tvoj rad nisam podobno čitala, to nije moj ukus, ali zapazila sam aluzije u njemu. I tvoju osudu, čak paranoidne ideje i teorije zavere. Maštovitim devojkama je vrlo teško da razluče gde prestaje njihova priča a počinje stvarnost.

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Samo čekaj, neko će da dođe po mene, neko mora da zna da govorim istinu-

MARIJA:

To sve kažu.

SUZANA:

Naša vrata će, ako se to desi, biti širom otvorena. Ali niko nije dolazio. Hoćeš da mi daš ime nekoga, bilo koga da ga kontaktiram? Zašto ćutiš? Nisi ti kriva. Nije ni čudo što je tvoj um zatrovan kad se uzme u obzir šta ti je u krvi. Zašto se tako lepa devojka truje opijatima? Ili je u pitanju greška? Neko te je obmanuo, primorao da se drogiraš? Zašto ćutiš, pile?

(ONU SA KOSOM KOJA DAVI od stida krije oči koje neizdrživo peku)

SUZANA:

Ne brini ništa! Uvek je teško u početku. Pa vidi samo ove lepotice! (o ONOJ SA KRHKIM KOSTIMA) Vidi ovog anđelka! Strašna stvar, kad je žensko u pubertetu i otkriva greh, a mrsko joj je da snosi krivicu, jer je još dete.

 

MARIJA:

Kao da deca ne mogu biti grešna.

SUZANA:

Zavodi poštenu gospodu, pomuti im um, pa ih posle ucenjuje nerođenom decom koja se svakako neće roditi. Jadna, jadna deca. (o ONOJ SA UMORNIM GRUDIMA) Ili ova! Nju lečimo od pre nego što si se ti rodila, a vidiš kako ne gubi nadu u svoj oporavak. Da je bilo po njenom, sad bi njenog muža i njegovu majku jeli crvi dok ona njihovo bogatstvo deli ljubavnicima. Ali danas je skoro pa preobraćena. Skoro. (o ONOJ SA BLUDNIM OČIMA) Ona je morala jako da se pokaje. I to je blagoslov, namučiti se. Gde da počnem? Od incesta koji potiče još iz detinjstva?

MARIJA:

Pipala je brata a da ni sise nisu počele da joj rastu.

SUZANA:

Eto. Sve su one jednom bile kao ti. A gledaj ih sad! Kao biseri. I ti ćeš uskoro da budeš biser. Kad se dovoljno budeš kajala, ima da blistaš. A prvo treba da se postidiš.

MARIJA:

Skini se.

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Neću. Pusti me, neću!

SUZANA:

Ne možemo dozvoliti da budeš prljava. Hajde, uđi u vodu.

(MARIJA je primorana da pokida odeću sa ONE SA KOSOM KOJA DAVI, ova jeca i pokušava da prikrije rukama golo prljavo telo. MARIJA je gura u lekovitu vodu i potapa joj glavu)

MARIJA:

Kol’ku kosu ima. Povući će je na dno, neće moći da ispliva.

(Kosa joj je slepljena uz telo, tetura se kao slepa. MARIJA je grubo pere i vadi iz lekovite vode, ponovo rođenu. SUZANA je briše i nežno navlači belu haljinu na nju. Grli je i tiho joj poželi dobrodošlicu)

SUZANA:

Tvoje nove drugarice će da te nauče jednu pesmu. Ovde kod nas svaki dan pevamo. (tiho dodaje iz najbolje namere) Spavaj sa jednim otvorenim okom i pazi sa kim pričaš. Ne zaboravi za šta su sposobne.

(LEPOTICE pevaju svoj šlager, ONA SA KOSOM KOJA DAVI kleči, jeca i isprekidano ponavlja stihove)

 

TREĆA SLIKA: OTAC

(IGOR, dobrodržeći elegantni čovek u najboljim godinama, šeta vrtom ruku pod ruku sa SUZANOM, koja je dovoljno mlada da mu bude ćerka)

SUZANA:

Kako su pluća?

IGOR:

Previše brineš za mene. Trebalo bi ja o tebi da brinem.

SUZANA:

Ti si o meni brinuo celog života.

IGOR:

O kom drugom? Ti si jedino što iza mene ostaje.

SUZANA:

Ostaje ime. Veliko ime iza velikog čoveka. Ostaje rajski vrt.

IGOR:

Da, sanatorijum. Tešim se, staračka slabost valjda, da sam im pomogao.

SUZANA:

Naravno da jesi. Toliko žena je primljeno…

IGOR:

Žene? Mislim na njihove porodice. Normalni su ti koji najviše pate, ne bolesnici. Zamisli kako je biti muž histerične umobolnice. Još gore, otac. Nadam se da roditelji ne krive sebe, takav bolesnik se ne stvara, on se rađa. Bitno je da se dalje ne razmnožava. Vodi računa o novoj devojci. Od jedne trule jabuke istruli celo bure. Nije celo bure jeftino.

SUZANA:

Hoću.

IGOR:

Svodim polako račune, u šta verujem, u šta ne. Ne verujem da je njima ikad bilo pomoći, ili iskupljenja. Da sam manje bolećiv snašla bi ih sudbina koju im je evolucija namenila. Ovako su umesto kazne dobile rajski vrt. Ipak kovčeg može da bude od iverice, a može i od hrasta. E u to verujem, u taj kovčeg. To se računa, na kraju. Plašim se kako ćeš se izboriti sa njima sama. Niko ne zna bolje od mene koliko je krvav posao braniti plemenitu zamisao. A ti si mlada žena, sama…

SUZANA:

Ti ćeš sve ovo ostaviti meni?

(IGOR očinski ljubi SUZANU u čelo)

IGOR:

Kome ako ne mojoj lepoj devojčici.

(IGOR je grubo gurne na kolena, klekne iza nje i zadiže njenu raskošnu haljinu. Uzima je kao psa)

 

 

SUZANA:

Napolju truli… ali mi imamo rajski vrt. Ja ću da stvorim nešto lepo, ja ću… ja ću da stvorim nešto veliko, što ne može da se sruši. Sve propada, ali ne moje, ne moje, moje će da bude…

(IGOR se opako zakašlje. SUZANA spremno vadi maramicu iz dekoltea i briše mu krvava usta. Gotovi su)

SUZANA:

Ostaće nešto lepo iza mene.

 

ČETVRTA SLIKA: KUMOVI

(LEPOTICE su u vrtu. Kupaju se pozirajući za posmatrača kroz ključaonicu, ciče i prskaju se. ONA SA KOSOM KOJA DAVI je zgrčena pored njih. MARIJA šeta vrtom u savršenim koncentričnim krugovima, praveći nevidljivu ogradu. Ptičice neumorno pevaju tonovima koji se zabadaju kao iglice u uši)

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Nasmeši se.

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Ostavi me.

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Pokaži da ti je lepo.

ONA SA BLUDNIM OČIMA:

Ovako! (zacereka se, padne na leđa mašući nogama)

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Sad će kupovina. Uvek gledaju da li smeješ. Smej se.

 

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Ostavi me.

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Ko ti jebe mater.

(Dva najbolja prijatelja, DAVID i SERGEJ, ulaze u rajski vrt. SERGEJ je oduševljen kao malo dete, DAVIDU je isto kao što mu je svuda)

SERGEJ:

Kume, ti si sam sebe nadmašio!

DAVID:

Mnogo smrdi na bulke.

SERGEJ:

Uvek nešto mora da ti smeta. Hoću da mi kumu bude lepo! Hoću da piješ, da se smeješ. Hoću… (SERGEJ ugleda LEPOTICE) Hoću.

(SUZANA dolazi i sunce sija samo da nju obasja)

SUZANA:

Dobrodošli! Dobar dan, Vi ste rezervisali?

SERGEJ:

Kum je. On je moj vodič za podzemni svet.

(SERGEJ se rukuje se sa SUZANOM. Ima čvrst, srdačan stisak ruke koji uliva poverenje)

SUZANA:

Izvinite, mi se nismo negde sreli?

SERGEJ:

Ne verujem, ne bih Vas zaboravio.

SUZANA:

Učinilo mi se. Celo imanje i sve na njemu vam je na raspolaganju. Verujem da ste zadovoljni?

DAVID:

Zašto?

SUZANA:

Molim?

DAVID:

Zašto verujete da smo zadovoljni?

SUZANA:

Ako niste, bićete. Obećavam. Ja sam žena od reči.

SERGEJ:

Pustite ga, od njega bi i kamen proplakao. Evo, ja sam prezadovoljan.

SUZANA:

Biće i on. Nateraćemo ga.

DAVID:

Terajte njega kome je poslednja noć slobode, ne mene.

SUZANA:

Venčanje! Čestitam! Zaljubljeni ste? To je divno.

SERGEJ:

Živ nisam od ljubavi.

(MARIJA odvodi DAVIDA i SERGEJA, SUZANA jednom pogleda LEPOTICE pre nego što ode, dovoljno dugo da im bude jasno šta se od njih očekuje. ONA SA BLUDNIM OČIMA krikne od sreće, telo joj se trza dok namešta kosu, pa je čupa, ne može da odluči šta bi pre. Kreće da se štipa za obraze)

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Tebe ne boli?

ONA SA BLUDNIM OČIMA:

Treba da boli.

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Mora da boli.

ONA SA BLUDNIM OČIMA:

Uvek mora da boli. I šta sad? Prvo će malo više da boli, onda će malo manje da boli. I šta onda? Velika stvar. Stisni zube, biće lakše. Jesu rumeni? Jesu rumeni?

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Daće ti šminku posle.

ONA SA BLUDNIM OČIMA:

Ovako je lepše od rumenila. Kao da sam bila na livadi, i trčala, i brala cveće, i tek sam se sad vratila.

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Ne mirišeš na cveće, još smrdiš.

(ONA SA BLUDNIM OČIMA uzme da štipa obraze ONOJ SA KRHKIM KOSTIMA. ONA SA UMORNIM GRUDIMA je udari po šakama)

ONA SA BLUDNIM OČIMA:

Bela je kao mrtvac. Niko je neće takvu hteti i znaš gde će onda da završi.

ONA SA KRHKIM KOSTIMA:

Šta nije u redu sa mnom?

(ONA SA UMORNIM GRUDIMA joj pokrije uši rukama. Najviše bi volela da je ogluvi)

ONA SA BLUDNIM OČIMA:

Ima da izgleda kao devojke sa livade. Ima da se češlja kao one i da se šminka kao one i neće da plače više, nikad! Samo će da se smeje! Mora da bude ista kao one! Da je ista, ne bi bila ovde. Bila bi napolju.

(LEPOTICE dugo ćute, jedva podnoseći pesmu ptica)

ONA SA BLUDNIM OČIMA.

Još samo malo da se postidim i biću zdrava.

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Ja neću da se šminkam.

ONA SA KRHKIM KOSTIMA:

Moraš! Da budeš bela i rumena i da imaš velike oči. I usta.

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Poželjno puna, ali poslužiće svaka vrsta.

ONA SA KRHKIM KOSTIMA:

I nemoj da se mrštiš, tako se prave bore.

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Bore mogu samo ja da izvučem da liče na nešto. Dosta je jedna matora.

ONA SA KRHKIM KOSTIMA:

Ne možeš da postaneš ružna.

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Boli me kurac.

 

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Je l’ čujete? Ona neće da se šminka. Nju boli kurac. To je jako hrabro. Poštujem.

(ONA SA BLUDNIM OČIMA prasne u smeh koji para uši)

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Ako si pametna, što pre ćeš shvatiti da ne možeš da uradiš ništa. Najbolja stvar koja može u životu da ti se desi je da oguglaš.

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Mogu da umrem.

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Pa ti se ubij. Šta čekaš? Da ti matora kaže – odavde niko živ nije izašao. A nijedna se nije ubila. Ne daju ti. Uvek gledaju, nemaš kad da prekratiš. Kad se nađe neka pametnija od nas, čim se ubije ja je častim pićem. Slušaj, pij taj šampanjac. Zamagliće ti se sve. Potopi glavu ispod vode, nećeš ništa čuti, ni ove jebene ptice, presela im pesma. Ti bar to možeš. Znaš kako je u drugim banjama? Tamo se zli dusi iz tebe isteruju crvljivom hranom, batinom, usranim pelenama. A ovde šampanjcem i svilom. Zato nemoj, kad te molim, više da sereš.

ONA SA KRHKIM KOSTIMA:

Uvek može gore.

ONA SA BLUDNIM OČIMA:

Uvek. Uvek može gore.

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Ja sam samo pisala pesme.

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Ja sam samo volela slabića. Mislila sam da ću umreti bez njega. Živeli smo u beloj kući, u redu identičnih belih kuća. Gospođa svekrva je procenila da kurvetinu treba zameniti nekom udavačom dostojnom njenog sina. Došli su po mene i odvukli me, rekli su da ludača hoće da ih otruje. On je stajao na prozoru i plakao za mnom, jer me toliko voli. I kad je dobio novu ženu, pisao mi je, mastilo je svuda bilo razliveno od suza. Nije me posetio nijednom za dvadeset godina.

ONA SA KRHKIM KOSTIMA:

Ja nikad nisam htela da učim da sviram klavir. Rekla sam tati da mi se ne sviđa taj čovek. Smrdeo je na nešto kiselo. Zaključao me je i sve su mi se dirke usekle u telo. Ja sam rekla tati da nisam htela, tata je rekao da on nikad ne bi…

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Ne bi, tako ugledan čovek. Ćerku je počeo da boli zub. Odveli su je kod zubara i izvadili su joj zub. Od tad nije bila ista, postala je mnogo nervozna. Tata je probao da izleči histeriju mezimice muzikom. Nažalost, nije mu uspelo. Mada i ovde može da peva. Mi svaki dan pevamo. Ovo je rajski vrt.

ONA SA BLUDNIM OČIMA:

Odvratne ste i nezahvalne.

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Ja sam ovde zbog elektrošokova, a ona ti je ovde došla da se uda. Nije rođeni brat hteo da je oženi, pa šta. Teraj dalje.

ONA SA BLUDNIM OČIMA:

Ti truliš. Ja još ne trulim i zato me mrziš.

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Bratu su progledali kroz prste. Njoj, ne toliko. Navela ga na greh, je l’ tako bilo?

ONA SA BLUDNIM OČIMA:

Umukni! Mrziš me jer ću ja otići odavde. Visoki crni mladići će doći i znaće da sam ja prava, a ne ti. Ti si već za mrtvački sanduk. A za mene će misliti da sam lepa, da sam najlepša na svetu. Ljubiće me svuda, i gde sme i gde ne sme, ja ću biti dobra i slušaću ga. Volećemo se uvek.

 

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Dobrostojeće porodice bi platile i preplatile za oporavak voljene majke, ćerke, supruge. Za uzvrat dobijaju lepu povelju koja svedoči o našoj bolesti i neophodnosti da se izolujemo. A mi dobijamo drugu šansu. U, ni manje ni više, rajskom vrtu.

ONA SA KRHKIM KOSTIMA:

O čemu su te tvoje pesme?

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Čula sam neke ljude kako šapuću. Čula sam ih šta rade iza zatvorenih vrata. Čula sam da su to jako pošteni ljudi. Samo sam zapisala šta su pričali. Oni ne vole moje pesme. Mada, ni ja ih nešto ne volim.

ONA SA KRHKIM KOSTIMA:

Hoćeš da napišeš neku pesmu o nama?

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Ne mogu. Htela sam da izdam knjigu ali ne znam koje ime da stavim na koricu. Kad budem znala, tad ću moći opet da pišem. Ne znam kako da se zovem. Kako se vi zovete?

(LEPOTICE ćute)

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Ko su bili oni ljudi?

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Neko mora da plaća svilu i šampanjac.

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Šta hoće od nas?

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Svako ima svoju ciljnu grupu, pa i ludače iz sanatorijuma.

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Ne.

ONA SA BLUDNIM OČIMA:

Nasmeši se. Gledaju.

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Ne!

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Ako se ne smeješ terapija ti ne pomaže i premestiće te na drugo odeljenje. Tamo idu samo smrtno bolesne.

ONA SA BLUDNIM OČIMA:

Kaplje, kaplje voda i kaplje krv i pacovi šapuću, i svrbi te koža i kraste su svuda i limfa curi i krv curi i butine su mi umazane i nema svetla, nema svetla, uvek je noć, ova pored mene oglođe svoj prst pa se zagnoji i ja se upišam od straha i pacovi šapuću, ja ne mogu od njih da spavam i ova pored mene umre i oni je ne sklone i ja je ne vidim jer je mrak ali ja osećam da ona truli i pacovi isto osećaju da ona truli i šapuću među sobom.

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Ona se jedina izvukla odatle živa. Bila je previše lepa da bi je Suzana bacila. Nemoj to da zaboraviš. Suzana je praktična žena. Misliš da je ovo pakao. Ali nije. Ovo je samo čist račun.

ONA SA KRHKIM KOSTIMA:

Meni se spava. Hoću da spavam.

(ONA SA UMORNIM GRUDIMA uzme ONU SA KRHKIM KOSTIMA u naručje, ljulja je)

 

 

ONA SA KRHKIM KOSTIMA:

Nekada davno, bila je jedna Devojka iza sedam gora i sedam mora, sedam planina i sedam dolina. Putovala je, sa svojim blatnjavim čizmama i žuljevitim, toplim, velikim rukama, pričala je sa pticama i žabama i drvećem. Jednog dana, put ju je naneo u grad sa kućama od mermera i kroz jedan prozor, čula je klavir. Ja sam ga svirala. Dolazila je pod prozor da me sluša svaki dan, dok nije znala tačno ko sam ja. Tek se onda popela na bukvu da me vidi prvi put. Videla me je kad sam se češljala i pala je sa bukve i slomila tri rebra. A ja sam skočila na bukvu sa prozora i sišla sam dole kod nje. Ja ću da odem sa njom, iza sedam gora i sedam mora, u jednu zemlju gde ćemo biti samo nas dve, i ništa više neće boleti. Ona će doći po mene. Obećala je.

ŠLAGER USPAVANKA

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Žmuri da bude crno

Kao da nemaš oči

Nemoj da viriš

Staviću ti ruže na oči

Trnje boli samo na tren

Ti si moje najlepše čedo

Sašiću ti haljinu od svile

Ušiću kamičke u porub

Ići ćemo na jezero

Na dnu ima kolevka

Spavaj, spavaj

Nemoj da se budiš

Ovde nema ničeg za tebe

Ne mogu, čedo, ništa da ti dam

Ništa, samo san

Spavaj da ne bi plakala

Spavaj i ne budi se

Pa će sve biti dobro

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Hoću napolje! Molim vas, hoću napolje!

(ONA SA KOSOM KOJA DAVI kreće da kopa zemlju ispod sebe, kao da u nju može da se sakrije. Iskopa čipkastu rukavicu. Gleda u jamu)

ONA SA BLUDNIM OČIMA:

Ili se izležavaš u vrtu… ili ispod vrta.

 

PETA SLIKA: DEVOJKA IZA SEDAM GORA

(Sumrak. DAVID šeta pustim vrtom, bez živih LEPOTICA on nije banja, nego samo groblje. DEVOJKA IZA SEDAM GORA se ukrade u rajski vrt i isprlja ga svojim blatnjavim čizmama)

DAVID:

Dečko, ja sam platio za celu noć. Kum mi se ženi. Delimo samo on i ja. U, jebote.

(DAVID shvati da to uopšte nije dečko. DEVOJKA IZA SEDAM GORA nespretno vadi pištolj i uperi u DAVIDA)

DEVOJKA IZA SEDAM GORA:

Viči i pucaću!

DAVID:

Jesi držala nekad pištolj u životu?

DEVOJKA IZA SEDAM GORA:

Jesam.

DAVID:

Jesi kurac moj. Uhvati ga sa obe ruke ispod navlake. Ako opališ može da te opeče. E, da. Tako. Lepo to uhvati! Tako. Tako, gore povučeš prstom.

DEVOJKA IZA SEDAM GORA:

Ovde?

DAVID:

Jeste, tu. Sad samo povučeš. Je l’ se čulo klik?

DEVOJKA IZA SEDAM GORA:

Jeste.

DAVID:

Odlično. E sad možeš da me ubiješ.

DEVOJKA IZA SEDAM GORA:

Sitna je. Ima beleg na levoj nadlaktici, izgleda kao oblak, ali ne neki olujni, nego pitomi. Ima petnaest godina. Jesi li je video?

DAVID:

Već vidim koju će kum izabrati.

DEVOJKA IZA SEDAM GORA:

Preko mene mrtve.

DAVID:

Ti je voliš. I još si dovoljno mlada da misliš da vaša ljubav može da pobedi ceo svet, koji vas mrzi. Daj sebi vremena. Naučićeš. Koliko si joj platila, da napokon osetiš ženski dodir bez stida? Neka! Svi smo morali da prođemo kroz fazu kad kupujemo verenički prsten za kurvu zlatnog srca.

DEVOJKA IZA SEDAM GORA:

Ona ne pripada ovde. Možda ne pripadaju ni ostale.

(DAVID je zgrožen tim otkrićem)

 

DAVID:

Pa one uopšte nisu kurve?

DEVOJKA IZA SEDAM GORA:

Da!

DAVID:

Možda nisu ni lude?

DEVOJKA IZA SEDAM GORA:

Da, da! Ako budemo brzi, izvešćemo ih pre nego što primete!

(DAVID krene da se smeje slatko, kako se godinama nije smejao)

DAVID:

I ja sumnjam da su lude. Mislim da vrlo dobro znaju šta rade. Nema sramote u tome što su kurve, kakvih poslova ima taj je najpošteniji. Lepše je verovati da je tvoja princeza zatočena u kuli, a da si ti nekakav princ… princeza na belom konju. Možda se njoj sviđa da bude anđeo u rajskom vrtu. Da li bi ti ikad mogla da joj pružiš sve ovo? Saberi se, i skloni taj pištolj dok nisi sebi raznela stopalo.

(DAVID pođe)

DEVOJKA IZA SEDAM GORA:

Vi ste čudovišta! Svi vi!

(DAVID je znao da drugi ljudi mogu da se zasmeju do suza, ali do danas nije verovao da će i on imati tu sreću)

 

ŠESTA SLIKA: STARA LJUBAV

(Noć je pala. IGOR šeta vrtom, oslanjajući se na štap. ONA SA UMORNIM GRUDIMA izlazi iz senke)

 

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Daš mi cigaru?

IGOR:

Više ne pušim. Pluća su mi izrešetana.

(Dugo se zagledaju. Oboje prasnu u smeh, prisno, gotovo sinhronizovano, kao da su jedno. IGOR vadi tabakeru i pruža joj cigaretu, pripali joj)

IGOR:

Znaš me, matora.

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Kako tebe niko ne zove matori? Pa dobro, još malo pa nećeš biti ni mlad i mator. Samo mrtav.

(Njih dvoje prasnu u smeh. On je zgrabi za kosu, cimne je, ONA krikne od bola. Pribija je uz zemlju. Lice mu je skamenjeno u zversku grimasu. Drži je, drži, pa oboje opet počnu veselo da se cerekaju i on je pusti. IGOR joj pripali novu cigaretu)

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Znam te. Bolje i od Suzane.

IGOR:

Lepo mi je bilo sa tobom. Nekad mislim, čak lepše nego sa njom.

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Ali ona je mlada. Jesi je ti ubedio da joj ostavljaš sanatorijum, ili je to sama umislila? Ti si. Jede ti iz ruke. K’o i ja nekad. Kom nas stvarno ostavljaš?

IGOR:

Imam nekoliko zainteresovanih kupaca.

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Sanatorijuma ili nas?

IGOR:

Kako koji.

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Hoće i Suzana na tezgu sa svima nama? Vratićeš je u samicu odakle si je izvukao?

IGOR:

Možda napravim od nje poštenu ženu pre nego što odem.

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

I ne poneseš pare sa sobom u grob?

IGOR:

Zašto da ne.

(ONA SA UMORNIM GRUDIMA mu uvuče ruku pod sako, masira mu grudi. Izvadi odatle svežanj novčanica i miriše ga)

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Smrdi na leševe. I prljave gaće.

(ONA SA UMORNIM GRUDIMA krene da zapali cigaretom pare. IGOR ih panično otme. ONA se smeje)

IGOR:

Ona je kao ja. Veruje u kovčeg. Ti si verovala u ljubav. Eto šta ti je to donelo. Ima divno da te vole večeras.

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Misliš da me zabole? Odavno ne osećam ništa.

IGOR:

Znaš ti mene, znam ja tebe. Osećaš. (spušta ruku nežno na njene umorne grudi) Osećaš da ti se telo raspada i da više nije tvoje. Još kad spavaš vidiš sve što je moglo, a nikad neće biti. Kad se probudiš ne možeš da preboliš šta si sve izgubila. Još želiš da osetiš dodir i usta. Imaš toliko mladih žudnji u tom starom telu. I još se stidiš. Dok ne umreš, nećeš se navići na stid.

 

SEDMA SLIKA: ZABORAV

(SUZANA leži u lekovitoj vodi. Pod mesečinom njeno telo sjaji kao unutrašnjost školjke. MARIJA joj pere leđa. Naviknuta je da mrtvačku hladnoću SUZANINE kože)

MARIJA:

Sve su jele, neće biti padanja u nesvest, a nisu se nadule kao svinje. Ona nova je pravila problem.

SUZANA:

Ne sviđa joj se naša kuhinja?

MARIJA:

Kad sam bila mala tovila sam guske. Nije tako teško. Samo gurneš ruku i ne vadiš dok ne proguta. Sve su okupane. Proverila sam jesu se svuda dobro oprale.

SUZANA:

Šta bih ja bez tebe. Najviše me boli što one misle da smo tirani. A sve je tako jednostavno. Bolestan čovek ne sme živeti među zdravima, da ih ne zarazi.

MARIJA:

Mogu nešto da te pitam?

SUZANA:

Naravno, Marija.

MARIJA:

Zašto traćimo prostor i vreme? Ker kad je bolestan, čopor ga ostavi da crkne. Životinja to zna, a mi ne.

SUZANA:

Mi nismo životinje, Marija. Moramo biti humani.

(SUZANA predugo ćuti, što znači da razmišlja o stvarima o kojima ne bi trebalo)

SUZANA:

Marija, reci mi, koliko misliš da vredi jedan život?

MARIJA:

Ti brojiš pare, ne ja.

SUZANA:

Mislim da imam haljine koje su skuplje od života.

(SUZANA ćuti i oseti ga kako navire. Stid)

SUZANA:

Marija, hajde.

MARIJA:

Zašto?

SUZANA:

Opet sam počela da pričam gluposti.

(MARIJI nije drago, ali posluša. Lupi jak šamar SUZANI. SUZANA zadovoljno klimne glavom. MARIJA se ukipi sa krivicom, pa lupi i sebi šamar)

SUZANA:

Nisi ti kriva kad ja pogrešim.

MARIJA:

Neka.

(ONA SA KOSOM KOJA DAVI pokušava da pređe vrt a da je SUZANA i MARIJA ne vide)

SUZANA:

Šetaj slobodno, samo da budeš spremna kad i ostale lepotice.

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Kako živiš sa sobom? Da ti je život pošao malo drugačije, ti si mogla da budeš među njima.

SUZANA:

Nikad ja nisam mogla da budem među njima. Ja nisam luda. Kako se zoveš?

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Zovem se…

(Pre nego što dovrši rečenicu, ona se zatetura kao narkomanka što jeste. Gleda oko sebe, oštar bol joj nagriza očne jabučice i mozak kao kiselina. U njenoj glavi, vrt je zaslepljujuće svetao, sigurno tako izgleda raj)

SUZANA:

Kako se zoveš?

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Zovem se…

(ONA SA KOSOM KOJA DAVI pada na zemlju)

SUZANA:

Marija, svaka tebi čast. Nisi joj ugurala u grlo, nego pravo u želudac.

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Šta ste mi dali? Šta ste mi uradili?!

(SUZANA ustaje iz lekovite vode i to je božanstven prizor. MARIJA je uvija u belu svilu. ONA SA KOSOM KOJA DAVI pokušava da dosegne SUZANU ali ne može da hoda, vuče se kao bespomoćno dete po zemlji. SUZANA je majčinski pomiluje)

 

SUZANA:

Ne stidiš se ni blizu dovoljno dobro. Samo se malo potrudi. Ako ti zapne, kreni da se bojiš. Ljudi će o tebi svašta da misle, a tek Bog! Kad se stvarno uplašiš, kad hoćeš da se upišaš u gaće, stid će nadoći sam. Ti više nemaš ime.

(SUZANA i MARIJA napuštaju vrt. ONA SA KOSOM KOJA DAVI krikne od besa, kosa je celu obavija, upada joj u usta, izbija joj dah. Počinje da prstom po svom telu ispisuje reči)

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Zovem se… ja se zovem… tu mi je, na vrhu jezika mi je…

(ONA SA KOSOM KOJA DAVI uspe da stane na noge, grebe svoj jezik, da iščupa reči sa njega. DAVID ulazi u vrt i ugleda je. Ona uspeva sebi da skloni zavesu kose sa lica i zagleda se u njega. LEPOTICE izlaze, skidaju polako sa sebe bele haljine. Ogoljene, kao Dafne, bivaju okamenjene u drveće)

 

DRUGI DEO

 

OSMA SLIKA: PIJACA

(Soba od hladnog, zaprljanog, zapišanog betona. Dekorisano velikim, praznim kavezima. Nismo više u rajskom vrtu, prešli smo u zoološki. Sve životinje su pobegle. Bez brige, niste bacili pare za kartu. Umesto zveri, tu su KURVE. I one imaju zube, grive, one krešte i riču, a i poklaće se međusobno ako zatreba. KURVE su možda nekad bile LEPOTICE, sad se tako ne mogu nazvati. Parče mesa visi sa zarđale kuke i krv curi sa njega. Da li biste to nazvali lepim? Čipka kojom su obmotale tela iscepana je gde treba. Sramotno je gledati ih, ali u redu je da viriš ako predano osuđuješ. Ne sekirajte se, MARIJA je tu sa batinom da ih smiri ako počnu da uznemiravaju gledaoce. SUZANA paradira ispred svoje robe. Kupci, DAVID i SERGEJ, zavaljeni su u plišana sedišta. KURVE ih mirišu, miluju, stežu, grebu, ližu, ujedaju)

 

KABARE PRAĆEN KUPOPRODAJOM I OBRATNO

SUZANA:

Gospodo! Nadam se da ste se udobno smestili. Sedite, lezite, kako god vam je lakše. Šampanjac? Nećete se pokajati što umesto ovog niste otišli u bioskop. Ili kod nekih drugih kurvi! Da vam ja kažem – ovo je kvalitet. Radila bih ovde i da mi ne plaćaju! Pogledajte ih! Liče na nas. Ko bi rekao da su lude? Stoprocentno autentične bolesnice! Nema laži, nema prevare! Očišćene od svih parazita. Još šampanjca? Možda sveže jagode? Bez brige, ne ujedaju! Osim kad su gladne, a nisu večerale! Hoćete pilule da ih nahranite? Uzmite punu šaku! One uzbuđuju, intrigiraju, fasciniraju, šokiraju. Birajte slobodno, a možemo ih pustiti da se bore jedna sa drugom za vašu ljubav, to je uvek dražesno i krvavo. Možda su u lancima, ali vi ste konačno slobodni! A lanci im dobro stoje, zar ne? Naše divne, bestidne, neodoljivo pojebljive životinje!

(KURVE laju i zavijaju)

SUZANA:

Gospodo! Dobrodošli u fantazmagoriju, izlivenu po meri!

Ne mogu da budem tiha

Modrica gde boli

Ujed gde boli još više

Skinuću sa tebe ljagu jezikom

Meni se ništa ne gadi

Pljuni me, probodi

Ne vrištim, ne vrištim

Samo ti se čini

Ništa nisi čuo

Ovde nisi dužan

Da te bude briga

Dug je samo na računu! Preuzmite ga na izlazu, petkom popust dva’es posto!

 

KURVE:

Mi vam jedemo iz ruke

I na mestu padamo mrtve

SUZANA:

Koga mi to imamo ovde? Onu sa umornim grudima! Dođi, pridruži mi se.

(ONA SA UMORNIM GRUDIMA stupa pod reflektor)

SUZANA:

Gospodo! Ne otpisujte je, još može da raširi noge dovoljno da vas obuhvati, privuče, stegne, primi u sebe. Dobro, tu se malo zategne, ovde malo podignemo, i k’o nova! Iskustvo ne može da se kupi! Je l’ da da liči na mamu kod kuće?

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Taši taši tanana, i svilena marama

U marami šećera

Slatko da te desni bole

Reci mi: mama, mrzim te

Reci mi: mama, pljujem te

Otvori usta

Da te mlekom hranim

Stegni mi ruke oko vrata

Jer sam te volela manje od brata

Mama zna šta tebi treba

Noge raširiš, skupiš, zbiješ u sanduk

KURVE:

Mi vam jedemo iz ruke

I na mestu padamo mrtve

SUZANA:

Stari kao dobro vino!

SERGEJ:

Ali ovde pijemo šampanjac.

SUZANA:

Šta je, tu je. Igra se nastavlja, sve dok smo živi. A i dok nismo, jebiga! Da povisimo uloge? Došli zbog ludača. Hoćete bolest u punom sjaju? Predstavljamo vam: Onu sa bludnim očima!

(ONA SA BLUDNIM OČIMA zamenjuje ONU SA UMORNIM GRUDIMA pod reflektorom, dotrči ushićena dovoljno da se upiša u gaće)

SUZANA:

Nju da zapališ, gorela bi zahvalna. Je l’ tako, srećo? Mazohista bez premca! Možete da igrate oko nje dok gori kao oko lomače!

ONA SA BLUDNIM OČIMA:

Vrteću glavom

Dok mi glava ne otpadne

Dok mi ne otpadne

Dok je ne otkineš

Voliš kad su usne pune

Voliš kad su usta puna

Zuri mi niz bradu, mažem ga po koži

Sve je crveno

Sem krvi

Ona je crna

A zubi su beli

KURVE:

Mi vam jedemo iz ruke

I na mestu padamo mrtve

 

SUZANA:

Slobodno je gricnite, probajte, kako vam se čini!

(SERGEJ proba, red je kad domaćica ponudi)

SUZANA:

Lepo zagrizite, tako, jako! Ne plaši se ona infekcije.

SERGEJ:

A ona tamo? Ona mala?

SUZANA:

Naravno, naravno! Pilence! Dođi ‘vamo! Ona sa krhkim kostima!

(ONA SA KRHKIM KOSTIMA dolazi pod reflektor što ONU SA BLUDNIM OČIMA baca u histeriju)

SERGEJ:

Tebe jedva da je iko dodirnuo.

ONA SA BLUDNIM OČIMA:

Nije! Nju svi uzmu!

(Mnogo se raspevala, pa je MARIJA je ućutka)

SUZANA:

Ništa to nju ne boli, ne zamarajte se njom. Pogledajte bolje ovo đavolje dete. Kao da joj je pod kožom staklo a ne kosti. Možemo i da je zasečemo, da se uverite. Karlična kost! Kičma! Vidite ova rebarca! Jedno, drugo, treće! Pazite samo da vam ne zastane u grlu!

ONA SA KRHKIM KOSTIMA:

Zakašljem se nekad

U svojoj šupljini

Sama sam u svojim

Šupljim kostima

Skupi ih na gomilu

Zaveži ih čvrsto

Da budu zajedno

Kost ljubi kost

Usko je među njima

Moraš da ih zdrobiš

Da se probiješ u mene

KURVE:

Mi vam jedemo iz ruke

I na mestu padamo mrtve

SERGEJ:

Kupljeno!

DAVID:

Ona je moja.

SERGEJ:

Pa dobro bre kume, kome je momačko veče?

DAVID:

Mnogo je lomljivo to za tebe. Evo ti ova. Sa njom možeš sve zbog čega si došao.

ONA SA BLUDNIM OČIMA:

Sve!

SERGEJ:

Ih, kume, zajebeš me i kad nećeš.

SUZANA:

Prvi put! Drugi put! Treći put! Prodato!

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

A ja? Hoću i ja da pevam. Hoću da pevam!

(ONA SA KOSOM KOJA DAVI kreće da urla. Raspevava se. MARIJA je ućutka)

SUZANA:

Gospodo! Sobe vas očekuju! Ovi zidovi su debeli. Napolju se ništa ne čuje.

(Glamuroznoj kabaretskoj tački došao je kraj, ali ne brinite, veliko finale tek sledi. SUZANA, MARIJA i ONA SA UMORNIM GRUDIMA odlaze, SERGEJ odvodi ONU SA BLUDNIM OČIMA u jedan kavez)

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Oči ću ti izvaditi ako je pipneš.

DAVID:

Nisam ni nameravao. Premršava mi je. Ni na šta ne liči.

ONA SA KRHKIM KOSTIMA:

Što si me onda kupio?

DAVID:
Ne brini. Reći ću im da si bila dobra. Najbolja.

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Beži. Da te nisam videla. Zaključaj se i baci ključ. Reci da sam te ja zaključala. Potvrdiću. Marš! Marš napolje!

(ONA SA KRHKIM KOSTIMA krene da beži. Stane i hitro zagrli ONU SA KOSOM KOJA DAVI, izvadi iz čipke cigaretu i tutne joj u ruke)

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Nemoj da pušiš.

ONA SA KRHKIM KOSTIMA:

Neću više.

(ONA SA KRHKIM KOSTIMA pobegne i za sad je sigurna)

DAVID:

Ja goru kurvu od tebe nisam sreo. Menjaj branšu.

(DAVID zastane ispred ONE SA KOSOM KOJA DAVI i ne može da se natera da ode. Namazali su je mirisnim uljem ali ispod nazire se miris truleži koju on, DAVID, dobro poznaje. ONA SA KOSOM KOJA DAVI oseća taj miris na njemu. Gotovo se ne dodiruju, sem vrhovima prstiju. DAVID uspe da se odvoji od nje i ostavlja je samu)

 

DEVETA SLIKA: PROŠLI ŽIVOT

(U jednom kavezu su IGOR, u prljavoj bolesničkoj odori, i SUZANA. Ona ga brije britvom. U drugom kavezu su SERGEJ i ONA SA BLUDNIM OČIMA. Njih ne vidimo, ali ih čujemo)

IGOR:

Kamen mi je na srcu što više ne mogu da dočekujem goste. Da izađem pred njih domaćinski, stegnem im ruku kao čovek čoveku. Bar ti vodiš računa da su zadovoljni. Je l’ tako, Suzana?

SUZANA:

Jeste.

(ONA SA BLUDNIM OČIMA vrišti, SERGEJ se smeje. SUZANA izgleda kao da nju boli. Lupi sebi šamar)

IGOR:

A šta da radim? Da pljunem na njegov novac? Nemoj da si luda da nešto zajebeš. Ti više nisi luda, je l’ tako? Izlečio sam te. Jesam te ja bacio na đubrište kad su svi rekli: baci?

SUZANA:

Nisi.

IGOR:

Je l’ trebalo? Evo, ti mi reci. Jesi lagala da si ozdravila?

SUZANA:

Nisam.

IGOR:

Jesi, jesi. Jednom luda, uvek luda. Čekala si da živa istrune ona moja jadna žena, naše anđeosko, bolesno dete. Sklonila si posteljinu po kojoj je ona povraćala krv, oprala je, pa legla u nju. Čekala kao ptiče ispalo iz gnezda, što samo plače, plače, plače. Neće da umukne. Ja ne znam šta ću, da ga nahranim, da ga zatučem kamenom. Ja sam samo hteo da nekog volim, nisam više imao koga. To si čekala, je l’ da?

SUZANA:

Nisam.

IGOR:

Jesi, jesi. Ne vade se terminalno obolele kurve iz podruma. A ja sam te izneo na sopstvenim rukama. Bila si skoro mrtva. Ti se ne bi rodila bez mene, sad bi ležala ispod voljenog ti rajskog vrta. Šta još da ti dam da me voliš?

SUZANA:

Ja te volim više od života.

IGOR:

Od života?

(IGOR joj otme britvu iz ruke i prisloni joj uz vrat. SUZANA mirno čeka. IGOR joj uzme ruku, stavi britvu u nju. SUZANA zuri u britvu, poslušno krene njom ka svojim venama. IGOR je zaustavi. Njegove tople oči su pune ljubavi. ONA SA BLUDNIM OČIMA još strašnije vrišti. SUZANA opet sebi lupi šamar. Osvetli se drugi kavez. Na podu leži ONA SA BLUDNIM OČIMA, SERGEJ zakopčava pantalone)

SERGEJ:

Šta je bre ovo! Rekli ste – izdržljiva! Da se refundira!

IGOR:

Ništa se ne sekirajte! Gospodine, najbolje čuvamo za kraj.

(IGOR strgne haljinu sa SUZANE i ona ostaje u bednoj, iscepanoj čipki kakvu nose KURVE)

IGOR:

Samo za Vas… Ona koju ništa ne boli!

(SERGEJ proba da izađe, ONA SA BLUDNIM OČIMA mu se uhvati za noge)

ONA SA BLUDNIM OČIMA:

Nemoj da me ostaviš.

(SERGEJ se smeje, šutne je. Pređe u kavez kod IGORA koji mu da ključeve)

IGOR:

Prijatno.

(IGOR odlazi a SERGEJ zaključava kavez. ONA KOJU NIŠTA NE BOLI, koja je nekad bila SUZANA a možda i nije, mu mehanički ljubi vrat i grudi. Dozvoljava mu da je štipa, grize, šamara. Ima sve manje i manje snage)

SERGEJ:

‘Ajmo na kolena.

(SUZANA zna šta mora da uradi, ali po prvi put, čini joj se da ne može)

SUZANA:

‘Ajmo.

(SUZANA mu prislanja britvu tik uz grkljan. I SERGEJ klekne)

 

SUZANA:

Voliš li je? Tu što ćeš da je ženiš. Živ nisi od ljubavi. Nisu ti popustili živci zbog svadbe? Nisu, naravno. Ti jedva čekaš. A njoj? Kakvi su njoj živci? Možda treba da ode u banju malo pre venčanja. Da se oporavi. Da bude sveža kao ruža za tebe.

(SERGEJ shvati da je domaćica rajskog vrta govorila istinu. Oni se jesu sreli ranije, mada vrlo kratko)

SERGEJ:

Ljubavi… rekli su mi da si mrtva.

SUZANA:

Bila sam.

SERGEJ:

Zarazile te druge bolesnice, galopirajuća tuberkoloza, nije se tu ništa moglo…

(SUZANA zaseče SERGEJA)

SERGEJ:

Hteo sam samo da ozdraviš!

SUZANA:

Znam. Sve znam. Dugo sam mislila o tebi. Zaključaju me gde nema svetla, da imam mir i tišinu. Potope me u u vodu sa ledom da budem kao mrtva riba. Gurnu mi u usta. Tablete. Balim po sebi. Nemam snage da se okupam. Smrdim. Upišam se, ne mogu da se presvučem. Umesto da se lepo skoncentrišem i umrem, ja tebe čekam. Rekli su mi da si me lagao. Ja im kažem da se ne lažu stvari koje si ti pričao. O tome se ne laže! Stave me u vrt. Pada grad, lupa mi po čelu, po očima. Ja se ne mičem. Čekam tebe. Oni se smeju, smeju mi se, i zovu me: Ona koju ništa ne boli.

SERGEJ:

Ovo nisi ti. Oni su te promenili. Skini tu odeću, nije to za tebe. Idemo odavde zajedno. Obući ću te u tvoju omiljenu haljinu, onu belu. Spavaćeš u našem krevetu. Skini tu šminku, hoću da te vidim, ne mogu više samo da te sanjam. Trebaš mi. Nisi ovo ti. Ni te oči nisu one koje sam ja ljubio. Skini i njih.

(SUZANA nožem krene ka svojim očima. SERGEJ je presrećan što je pronašao svoju davno izgubljenu verenicu, još srećniji što ga ona tako lepo sluša. I baš pre nego što će samu sebe oslepeti, SUZANA zastane, i istim tim nožem prekolje SERGEJA)

SUZANA:

Ti si mene ubio prvi.

(SUZANA ispusti britvu i dugo stoji, sama sa sobom. Zatim, pucne prstima)

SUZANA:

Marija!

(MARIJA dolazi, odvlači leš. Vraća se sa kofom vode i sunđerom. Skida krv sa ONE KOJU NIŠTA NE BOLI. Ispod nje se nazire SUZANA)

 

DESETA SLIKA: PRIJATELJ

(ONA SA KOSOM KOJA DAVI pali cigaretu, da bar još jednom ispuši pre nego što dođu po nju. Šeta. Na zemlji pronalazi britvu i igra se omiljene igre iz detinjstva: prisloniš na vrat, prisloniš na zglobove, prisloniš na grudi. Ono što ne zna je da je sve vreme iz mraka posmatra ONA SA BLUDNIM OČIMA)

KABARE PRAĆEN TRAŽENJEM IMENA I OBRATNO

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Ja bih da napišem pesmu. Pesmu na koju će drugi da plaču. Ali jebiga, ne umem da rimujem. Džaba ti je što hoćeš da se ubiješ ako ne umeš da rimuješ. Kurac ću napisati. Da mi daš da se potpišem, ni to ne bih znala. Nekad nisam htela da se zovem, sad ne mogu da se setim kako se zovem. Traži se ime! Jeste načuli možda? Šapnuo vam neko? Barem prvo slovo! Vi, gospođo? Vi, gospodine? Molim vas, ako neko zna, ja ću platiti. Ako zna nekog ko zna, ja ću potplatiti. Molim vas, samo  jedno ime. Ne mora da je ni veliko ni važno. Treba mi za koricu knjige. Treba mi u spomenik da se ukleše. A ni spomenik neću imati. Nema šta da nariču pre nego što na moju humku stave ćebe i uzmu da grickaju grožđe. Najlepše su baštenske zabave nad grobovima, je l’ da. Nemam. Neko se smeje, neko plače. Neko ljubi. Neko urla. Neko jebe. Nekom se jebe. Neko ovo, neko ono, svako nešto. A ja nemam. Nemam jato. Nemam sestru, nemam brata. Nemam dece. Nemam pesmu što valja. Nemam telo! Raznela ga granata. Nije granata, lažem.

Otkuda moje ruke tamo

Otkuda mi skalp ovamo

Čime sam se to radila

Kad ne mogu da se setim

Gde sam telo razbacala

Nemam kostiju i mesa

Ni za jedan pošten odraz

U ogledalu

Dajte mi odraz moj

Da ga mrzim što je tako ružan

Što nikad neće biti lepši

Al’ dajte mi odraz

Bar on društvo da mi pravi

Da uzme macolu

Ja da uzmem čekić

On da lupa tamo, ja da lupam ‘vamo

Da slomimo ogledalo

Da se sretnemo, da se pipamo

Da se pokoljemo

Da dođem sama sebi glave

Jebem vam mater nerođeni

Smejete li nam se iz svog ništavila

Sve što mi nisu oteli

Ja sam rasprodala

Ostalo mi samo ime na vrhu jezika

Neće više biti ni vrha ni jezika

Oni ne vole šta ja pričam

Gde će mi onda ime

Kad vrha jezika ne bude

Otići će gde i ja, u pičku materinu

 (Dolazi DEVOJKA IZA SEDAM GORA)

DEVOJKA IZA SEDAM GORA:

Ima beleg na levoj nadlaktici, izgleda kao oblak, ali ne neki olujni, nego pitomi. Popela sam se na bukvu.

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

I pala si. Slomila si tri rebra.

(DEVOJKA IZA SEDAM GORA i ONA SA KOSOM KOJA DAVI se bace jedna drugoj u zagrljaj)

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Uhvatiće te, budalo.

DEVOJKA IZA SEDAM GORA:

Neće, on mi čuva leđa.

(I DAVID ih zaista čuva. Neprirodna mu je ta uloga, ali navikava se na nju)

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

On?

DEVOJKA IZA SEDAM GORA:

Gore laje nego što ujeda. (gurne crtež ONOJ SA KOSOM KOJA DAVI u ruke) Je l’ ti se sviđa? To sam sam crtala. Ima jedan sprat, ne trebaju nam dva. Puno prozora, da nikad više ne bude u mraku. A ofarbala sam ih u plavo, plavu najviše voli. I ona je sva plava. Pored mora je. Zasadila sam ispred čempers. Mali je, a kad nam deca porastu biće taman za penjanje. E da, svu sam kuću u belo okrečila, nisam mogla da se operem posle, bila sam kao mrtvac. Kuća i bašta su ceo mali svet. Samo naš svet. U kom ništa više neće da boli. Čuvaj nam kuću, pa joj daj. Da zna gde da me čeka ako se razdvojimo. Davide, pregledaj vrt. Naći ćemo se ovde za pola sata.

(DEVOJKA IZA SEDAM GORA otrči)

DAVID:

Mrtva je.

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Možda nije.

(DAVID se ogorčeno smeje)

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Što si se vraćao onda, ako ne veruješ u nju?

DAVID:

Nisam znao gde ću.

(DAVID vadi nešto nalik na prašinu. Sipa malo sebi na ruku i ponudi joj, ona okleva)

DAVID:

Ne zajebavaj. Ljudi kao ti i ja se prepoznaju. I ti ćeš biti mrtva do jutra. Možda i pre. Pa ti puši tu usranu cigaretu.

(DAVID ušmrka prašinu. ONA SA KOSOM KOJA DAVI pritrči i šmrče mu sa ruke. Skliznu na zemlju, kao dve prljave bare, jedno uz drugo, bliski u svojoj bolesti kao da se znaju celog života. Oboje nisu svesni ONE SA BLUDNIM OČIMA koja iz gleda iz mraka. A NJOJ je slomljeno srce, koje je zaboravila da uopšte ima)

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:
Svet me boli.

 

DAVID:

Ćuti. Bolje da boli, nego da ne osećaš ništa. Hteo sam da se zgadim. Hteo sam da povraćam. Ni na šta više ne sklanjam pogled, ni od crkotine, ni od svog odraza. Mislio sam, koliko lude kurve mora da smrde, koliko mora da su nesrećne. Preplatio sam da bih se ispovraćao kao čovek. I ništa. Ne mogu više ni da se zgadim. To mi je jedino bilo ostalo.

(ONA SA KOSOM KOJA DAVI ga ščepa za ruku, on pokušava da se otrgne. Ona mu piše prstom po šaci)

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Gledaj! Zapamti! Jesi zapamtio? Ćuti! Nemoj da kažeš. Setila sam se. Zapamti. Seti se nekad kad izađeš. Tako se zovem.

(DAVID žurno odlazi)

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Jesi zaboravio?!

DAVID:

Nisam.

(DAVIDA više nema. ONA SA BLUDNIM OČIMA je videla i previše, skrivena u mraku iz kog izlazi kao utvara. Isprebijana, vuče se ka ONOJ SA KOSOM KOJA DAVI, koja pokuša da joj pomogne da se uspravi. ONA SA BLUDNIM OČIMA je obori na zemlju i davi je, njena krvava pljuvačka lije ONOJ SA KOSOM KOJA DAVI po licu)

ONA SA BLUDNIM OČIMA:

Moj je! Po mene je došao! Neće da me ostavi! Neće da ode! Suzana! Izdaja!

(ONA SA KOSOM KOJA DAVI zabada britvu ONOJ SA BLUDNIM OČIMA među rebra. ONA joj pada u naručje. ONA SA KOSOM KOJA DAVI cvili i ljulja je. Takve ih nalaze SUZANA i MARIJA)

 

SUZANA:

Nije ti bio dosta naš cenjeni gost? Kad jednom ludači zamiriše krv, ovlaži kako se uzbudila. Ti bi naše krvi da se napiješ? Žalosno. Tako mlada. Uradili smo sve što smo mogli, ali avaj, bolest ne bira. Terminalno obolela, bojim se.

 

JEDANAESTA SLIKA: BOG JE MRTAV

(IGOR stupa na scenu. Ona je njegova. Svako plišano sedišta je njegovo. Snobovi, malograđani, i oni najgori koji vole dobru predstavu, svi oni pripadaju njemu. Suptilno zapišanu bolesničku odoru sa flekama iskašljanje krvi i povraćke zamenio je skupim crnim smokingom. Ima i cilindar i štap)

KABARE PRAĆEN UMIRANJEM I OBRATNO

IGOR:

Dobro veče, dobro veče! Kakva je milina imati ovakvu publiku! Retkost je videti poštenog čoveka u ovo vreme. Mi smo porodica i čast mi je da joj pripadam. Moja trupa i ja bez vas ne bismo postojali. Vi ste nas stvorili. Mi se rađamo na vaš zahtev. Dok je vas, biće i nas. Mi smo suđeni jedni drugima. Vi branite svoju slobodu, zato smo mi slobodni. Vi ne date da vam se oduzme moć, zato smo mi moćni. Vi ste naš eliksir mladosti. Osim možda Vas, gospođo, Vi ste malo ubledeli. Gospodin, suprug, pretpostavljam? Šta kažete da uplatite ženi par dana u luksuznoj banji, popust dva’es posto, doručak ručak večera uključeni, lekovite vode, pravi rajski vrt! Znate kako će odmah da se zarumeni. Dogovorićemo se posle oko cene, kao čovek sa čovekom. Dame i gospodo! Mislim da smo imali nešto stvarno posebno, vi i ja. I vi ste osetili? Ovo je nažalost moj poslednji performans. Odlazim i nikad neću znati kako je to biti kao vi. Kako je to biti bednik. U jeftinom odelu, sa jeftinom kartom u znojavoj šaci. Ja odlazim sa scene bez da ikad moram da sa nje siđem među vas. Nekad pokušavam da zamislim kako je to biti ispod bine. Izvijaš vrat dok ti se ne ukoči i čkiljiš ka svetlima koja te nikad neće obasjati. Nikad. Svesni ste toga, zar ne? Ili se zavaravate da će se nešto promeniti? Kako je to živeti u parteru? Na prvoj galeriji? Na drugoj galeriji? Na trećoj galeriji, dobro, to je okrutno nazvati životom. Mora da zato dolazite. Da vidite kako izgleda čovek koji je zakucao svaku dasku koja život znači tako dobro da ne može da se mrdne, čak ni kad hoće. Daske mi nikad neće pobeći ispod nogu. Moje su. Sve je ovo… moje.

Dobrodošli i prijatno! Počastite se, ma kako ste to sipali, zahvatite kao muško! Za šta je gozba, za gledanje?

Razume se, sve je posno

Dajte da se pomolimo

Blagoslovi ovu hranu

Izbavi od iskušenja

Spasi nas od greha

Je l’ svako rekao Bogu šta je imao? Jeste?

Amin i doviđenja

Dajte jedan metak!

Da se Bog ubije ne treba više

Spremi se, nišani, pali!

Gospodine svevišnji, vrlo mi je žao

Želim Boga u svom toplom domu

Da ga prepariram i u salon stavim

Al’ će da čučne uz nameštaj!

Da ti dospem, druže?

Sa ledom? Bez? Moj si čovek

Dajte da razdelimo kao prijatelji

Kome koja strana sveta

Tebi prva, tebi druga

Treća, četvrta

Meni peta

Na rever orden

U grlo kolonjska voda

Na jetru ciroza

Gospodin u najboljim godinama!

Ja te ljubim, zlato moje

Toliko te volim

Od sreće bih umro

A jebiga, potrefi se

Da ti uvek umreš prva

Mora da je lepo

Otići u svetlost

Na boljem si mestu a ja jadan, čekam kraj

Kraj će doći kad ja kažem

Kraj će doći… (kašlje) kraj će… kraj će doći kad ja kažem!

 (IGOR kašlje li kašlje. Bale i krv liju mu niz bradu i prljaju skupo odelo. Grči se kao odvratna, bolesna zver. Hteo bi da završi svoju pesmu, hteo bi da živi. Vuče se ka ivici scene kao da bi da siđe sa nje. Ostalo mu je svega dva, tri metra kad crkne. SUZANA dolazi i ugleda ga. Klekne uz njega i jeca, grli ga i ljubi. Udari ga pesnicom u grudi. Onda još jednom, sa više besa. Tuče ga, šutne ga, pljuje ga. SUZANA davi mrtvog čoveka. MARIJA je pronalazi i silom je odvaja od tela)

SUZANA:

Žao mi je, Marija.

MARIJA:

I meni je.

(MARIJA tuče SUZANU koja mirno trpi šta je zaslužila)

 

TREĆI DEO

 

DVANAESTA SLIKA: ODRAZI

(Odeljenje za terminalno obolele. To što se svako rodi ne znači da je život za svakoga. Samo je smrt za svakoga. Ovde nema boja. Ima samo crvena kad poteče krv. Tlo je u blatu. U njega tonu NAKAZE, nije pitanje da li će ih progutati nego kada. Sigurno nikad nisu bile LEPOTICE, od lepe žene ne nastaje nakaza. Verovatno su nekad bile KURVE. Kad već izabereš da budeš kurva nemoj da se čudiš kad te unakaze. Njihova izgrebana tela obmotana su ritama. Sve im se vidi, i ono što treba da se sakrije. Nema erotike u njihovoj golotinji, samo odvratnost. One će tonuti dugo u živo blato, dok im ne utrnu svi udovi, dok ne krene da im upada u usta, dovoljno dugo da shvate koliko zapravo vole da dišu bez blata u grkljanu. Poslednje će potonuti oči, koje mogu samo da zure, pa da se zatvore. Zidovi sobe nisu tapacirani. Obloženi su ogledalima sa svih strana. Soba je sva u mraku i senkama. Tiho je kao u grobu, sem koraka koji odzvanjaju sve bliže u savršenim koncentričnim krugovima oko tamnice)

ONA SA KRHKIM KOSTIMA:

Kad će prestati.

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Mislim da neće.

ONA SA KRHKIM KOSTIMA:

Sve nekad prestane.

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Ne znam. Ništa ne znam. Nikad ništa neću znati.

ONA SA KRHKIM KOSTIMA:

Kad će prestati.

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Hoću da prestane. Ne. Neću da prestane. Imam sedam ožiljaka na desnoj ruci i četiri na levoj. Ni kad sam ih crtala nisam htela da prestane. Htela sam. Nisam htela.

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Hoću lek u grlu. Hoću da se zadavim. Volim ga. Ne mogu bez njega. Kad progutam glava mi padne. Padne mi glava u blato. Ne mogu da se pomerim. Povraćam krv kad ga progutam. A ne boli me stomak.

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Lek je dobar.

ONA SA KRHKIM KOSTIMA:

Kao kum što ga zoveš na slavu.

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Lek daje da ga jebeš otpozadi.

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Lek sve daje.

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Ne znam ko sam kad progutam. I opet gutam. Kako bi tek bilo da znam.

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Ja se ne sećam kako je bilo kad je bilo drugačije. Da li je bilo drugačije. Ima previše rupa.

ONA SA KRHKIM KOSTIMA:

Hoće neko da se seća.

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Nas neće.

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Možda nas nikad nije ni bilo.

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Ne znam. Ništa ne znam.

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Gadim se.

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Svoje prljave kože.

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Hoću da je zgulim.

ONA SA KRHKIM KOSTIMA:

Trnu mi noge.

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Hoću da ih odsečem.

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Gori mi utroba.

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Hoću da je izvadim.

ONA SA KRHKIM KOSTIMA:

Meni su izvadili. I anđela sa utrobom.

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Nikad neće znati.

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Nikad ga se niko neće odreći.

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Nikad ga niko neće pljunuti.

ONA SA KRHKIM KOSTIMA:

Nikad mu neće poteći krv.

 

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Treba da se umre na vreme.

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Da se ne živi.

TUŽBALICA CRNA MAJKA

NAKAZE:

U grudima zelen bršljen

Tamo ga je zakopao

Onaj što zlo seme sadi

Dušu vadi, noću sadi

Tad ne vidi Bog

Bršljan vazda krvi žedan

Sve crkava, bršljan buja

Zasečeš ga, teče otrov

Davi, davi

Ne udavi

Kolje, kolje

Ne zakolje

Preko duše on je leg’o

Od crne je zemlje teža

Crna zemljo što me rodi

Zagrli me, poljubi me

Hoću natrag, ispod zemlje

Gde ne vidi Bog

 (Jarko svetlo bljesne i osvetli sobu. Da li je ovo spasenje? Ono peče kožu na kojoj zjape žive rane. Začuje se ptičja pesma iz rajskog vrta koja para uši. Bljesnu ogledala koja su opkolila NAKAZE. Proganjaju ih sopstvena lica. SUZANA i MARIJA uđu. NAKAZE se bace u blato, krijući glave rukama. SUZANA veselo pevuši ritmičnu melodiju. MARIJA joj se priključuje. Staju na sred sobe i plešu kao u transu, njihovi odrazi u ogledalima ih prate. U plesu lupaju sebi šamare i udaraju se po celom telu. NAKAZE poslušno ustaju i pridružuju se u koreografiji. Utvare i njihovi odrazi plešu kao jedno)

 

TRINAESTA SLIKA: CRTEŽ KUĆE

(ONA SA KOSOM KOJA DAVI leži u blatu. Oko noge joj je vezan lanac. Ulazi MARIJA sa kofom vrele vode koja se puši i četkom. Pokida rite sa nje. Grubo riba njenu odranu kožu. ONA SA KOSOM KOJA DAVI vrišti i koprca se, MARIJA je zauzda i nastavi. Poliva je vrelom vodom preko glave. Kosa joj se lepi po licu i telu i ona jedva diše kroz taj prljavi zid. MARIJA odlazi)

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Čekaj, molim te! Reci mi nešto, bilo šta! Da li je napolju dan ili noć? Je li padala kiša? Je l’ zemlja vlažna i miriše na kišu? Je li Mesec pun? Molim te!

(MARIJA zatvori vrata. ONA SA KOSOM KOJA DAVI dugo leži u blatu. Kreće stravično da vrišti. Uspravi se, zahvati šaku punu blata. Otvori usta. DAVID ulazi u sobu, ONA ispušta blato. Tetura se ka njemu, ali DAVID se izmakne)

DAVID:

Preklala si ga da se u krvi udavi, kao svinja.

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Nisam. Ali volela bih da jesam. Tvoj prijatelj je bio monstrum. I ti to znaš.

 (Korak po korak, DAVID priđe. Pomogne joj da pokupi kosu sa lica i prodiše)

DAVID:

Ljudi mi se gade, njihova deca, životinje, sve u čemu teče krv, krv mi se gadi, prljava je, lepi se po grkljanu, po butinama. Ti mi se ne gadiš. Hladna si. U tebi više ne teče krv. Čista si. Sve bih pretvorio u kamen. Cediš kamen, krv ne teče. Ja svakog mrzim. A gori sam od svih njih. Oprosti mi… oprosti mi… grešan sam. Toliko sam grešan. Prate me. Prati me nečija nesreća. Možda moja. Gde god se okrenem vidim nesreću, sve one vode do mene. Sve sam ih ja napravio, i one kojih se ne sećam. Grešan sam. Nemoj mi praštati. Nikad nemoj da mi praštaš.

(ONA SA KOSOM KOJA DAVI mu položi ruku na čelo)

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Izgorećeš.

DAVID:

Kako se zoveš?

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Ne znam.

DAVID:

Znaš. Napisala si mi.

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Zaboravila sam.

DAVID:

Ja sam zapamtio.

(DAVID uzima njenu šaku i piše po njoj. ONA SA KOSOM KOJA DAVI zuri u svoje ime. SUZANA ulazi sa DEVOJKOM IZA SEDAM GORA kojoj je prislonila pištolj na slepoočnicu)

SUZANA:

Ovo je karantin. Ulazak je opasan po život.

DEVOJKA IZA SEDAM GORA:

Nisam je videla.

DAVID:

Pusti je. Platiću. Platiću više nego što možeš da zamisliš.

SUZANA:

Ljudski život je bezvredan.

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Ona je dete. Molim te, samo je pusti. Neće se više vratiti. Ona je dete!

SUZANA:
I ja sam bila dete. Misliš da je nekog bilo briga?

DEVOJKA IZA SEDAM GORA:

Čuvaš li crtež? U belo je ofarbana, ima čempres, prozori su…

(SUZANA upuca DEVOJKU IZA SEDAM GORA i njeno malo telo padne u blato gotovo ne napravivši zvuk. DAVID skoči na SUZANINU gušu kao besni pas. SUZANA uperi pištolj u ONU SA KOSOM KOJA DAVI, DAVIDA skameni strah i ta jedna sekunda oklevanja je dovoljna da ga SUZANA upuca. Obigrava oko ONE SA KOSOM KOJA DAVI kao poludela životinja u kavezu, rugajući se)

SUZANA:

Kako se zoveš? Kako se zoveš?! Ti nemaš ime. Žene kao ti ne zaslužuju ime.

(Cerekajući se, okrene se da ode. ONA SA KOSOM KOJA DAVI čvrsto hvata svoj lanac sa obe ruke i zamahne njim. On obavije SUZANINO lepo telo i ona padne u blato. ONA SA KOSOM KOJA DAVI steže lanac oko SUZANINOG vrata. Pre nego što će umreti, SUZANA će se osetiti lakom, beskrajno lakom. Trza se, trza, trza. Onda se više ne trza. Samo povremeno desna noga. ONA SA KOSOM KOJA DAVI uzima od SUZANE ključ i otključa svoje okove. Stavlja ih oko SUZANINOG zgloba i umotava je u lanac kao pauk ulov u mrežu. Uzima u naručje DEVOJKU IZA SEDAM GORA i iznese je sa sobom)

 

ČETRNAESTA SLIKA: ZORA

(MARIJA ulazi sa kofom vode i četkom. Zatiče tela DAVIDA i SUZANE u blatu. Bezizražajna, priđe SUZANI i odmota je iz lanaca. Drži je i gleda. Još je lepa. Spretnim, brzim pokretima joj skida haljinu i donji veš. Spira vodom blato sa nje vrlo pažljivo i peva, lepše nego bilo koja LEPOTICA)

TUŽBALICA ZORA

MARIJA:

Zoro moja

Koliko si lepa

Zoro moja

Rasani se

Zoro moja

Razdani se

Zoro moja

Ugašena zora moja

Mrak me ždere

Zoro moja

Vene moje uzmi

Srce moje uzmi

Meni ne treba

Poješće te crvi

K’o jabuku slatku

Uzeše te, zoro moja

Ostavite barem senku

Senku njenu da je ljubim

Senku njenu da je ljubim

(MARIJA zagleda svaki deo SUZANINOG tela i prelazi prstima preko nje. Skloni kosu sa njenog lepog, mrtvog lica. Spusti je u blato i zakopa je. Onda, sa blaženim osmehom, zakopa sebe pored nje)

 

 

PETNAESTA SLIKA: ZGARIŠTE

(NAKAZE, u oblaku dima)

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Ničeg više nema. Samo pepeo.

ONA SA KRHKIM KOSTIMA:

Nisam znala da su bulke tako ružne kad izgore. I da zlato više nije zlatno. Zlato je zlatno samo kad sija sunce. Jesmo li grešne što smo spalile rajski vrt?

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Da je pravi rajski vrt, ne bi se dao spaliti.

ONA SA KRHKIM KOSTIMA:

Kiša će padati. Ima oblaka. Ugasiće vatru.

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Ostaće samo zgarište.

(ONA SA UMORNIM GRUDIMA pali šibicu i krene da je baci. ONA SA KOSOM KOJA DAVI je zaustavi. Da izgužvani papir ONOJ SA KRHKIM KOSTIMA)

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Prozori su plavi. Ima čempres u dvorištu, još je mali, porašće. I more imaš. Možeš da se kupaš.

ONA SA KRHKIM KOSTIMA:

To ti je ona dala?

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Tamo te čeka. Požuri, uhvatiće te kiša pa ćeš da se prehladiš. Ti pođi sa njom.

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

A ti?

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Ostaću.

ONA SA UMORNIM GRUDIMA:

Na zgarištu?

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Zavijaću pa nek misle da je ova zemlja ukleta. Niko neće smeti da kroči ovde, da opet gradi rajski vrt. Ovde više ništa neće zaživeti. Nikad.

(NAKAZE se čvrsto zagrle. ONA SA UMORNIM GRUDIMA i ONA SA KRHKIM KOSTIMA odlaze, kao majka i kći. Dim je sve gušći. ONA SA KOSOM KOJA DAVI seda u blato. Pepelom ispisuje stihove)

ONA SA KOSOM KOJA DAVI:

Zovem se Lena.

(LENA nastavlja da piše)