.
.
(Dejan Trajkoski, Neverstvo, samostalno izdanje, 2014)
.
…..Roman Neverstvo Dejana Trajkoskog govori o običnim ljudima preko psihološki oformljenih i zaokruženih likova, kroz jednostavnu, naizgled trivijalnu priču, prenesenu iz više aspekata i sa više tačaka gledišta. Interesovanje za običnog čoveka i njegovu svakodnevicu, probleme koji, iako banalni, pomeraju glavne junaka (Mena i Sone) i njihovu okolinu sa uobičajene ose, Trajkoski je najavio već u svom prvom romanu Istina. Ljubav – Rašomonijada. I u njegovom drugom romanu glavna tema je ljubav i nemogućnost da joj se ostane veran. Ova autorova ideja se prostire na dva kontinenta posredstvom lične istorije Soneta – Makedonca koji pečalbari u Americi, što je ujedno i jedan vid intertekstualnosti ili citata Pečalbara Antona Panova.
…..Neverstvo je roman ispripovedan stilom bliskim narodnom, usmenom stvaralaštvu, sa negovawem narodnog jezika i korišćenjem arhaizama, zbog čega na momente podseća na dela Petra M. Andrevskog, posebno na Pirej. Približavanje ovoj lektiri je prisutno i na strukturno-naratološkom planu – priču čitamo iz perspektive dva glavna junaka, najpre iz Sonetove, a potom i iz Menine, ali i iz nekoliko „nepristrasnih” kazivanja drugih sporednih likova. Neverstvo se približava remek-delu Andreevskog i preko izbora teme i kontekstom – Makedonija i Makedonci dvadesetih godina minulog veka, ratovi na ovim prostorima i frontovska „podeljenost” naših ljudi koji jadikuju i pitaju se čija li će čizma da ih ugnjeta ili u čijim će redovima biti regrutovani.
…..Tu je i narodna mudrost (na primer, reči Sonetove babe) kojoj su suprotstavljenje filozofije Ničea i Šopenhauera, date u onim delovima u kojima se narator obraća ili u epizodama u kojima Sone preispituje svoju ljubav i vernost. U ovom delu Trajkoski se odlučuje za interesantan postupak: pre svega, nameće se utisak da je narator sveznajući, da bi se kasnije ispostavilo da i on pokazuje znake sumnje, pa čak i to da mu može biti oduzeta i glas i pravo da priča priču. Ova „raspoloženja” se smenjuju kao na filmskom platnu, skoro kao postupcima filmske montaže, što je samo još jedan dodatak jednostavnoj kompleksnosti delu Dejana Trajkoskog.
…..Knjiga se čita brzo, čitalac lako ulazi u Sonetov svet, ali, takođe, i u Menin, a tamo ga čekaju iznenađenja i putovanja, koji se nalaze u rasponu od bajke do istorije, sa mnogo ljubavi, tradicije i cinizma.
.
.
.
………………………………………………………………….Sa makedonskog Tijana Koprivica
.
.
.
.
.