Naš status

 

 

DRAMATIS PERSONAE:

 

Goran Koševina, 49

Novak Trifunović, 49

Ika, 26

Snežana Rajković, 49

Zveki aka Dejan, 30

Zlata, 50

Klovnijela, uvek 25

…..

Samo imena i brojevi- sve ostalo je život

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

PROLOG

Akteri izlaze na scenu. Kreću se cik cak, u svim pravcima, kao Braunove čestice. U rukama su im smartfoni. Dok se kreću prave lažne neiskrene grimase, poziraju za selfije

 

IKA: Danas sam bila Na Dorćol historically. U kafiću Balansero pored Beodrpa. Pila sam organsku gvatemalansku kafu i sokić od godži bobica. Kao

NOVAK: Selfi štap, ladan je ko zmija

GORAN: Moj status za danas: srećan sam. Nemam logično objašnjenje za to, život govori suprotno.

SNEŽANA: Mens sana in corpore sano

ZLATA: Moj vrt je baš lep danas. (peva) Jutros mi je ruža procvetalaaa….

ZVEKI (peva):

Idemo na more de Rvati žive

Sećemo im masline, sadićemo šljive!

Dogodine u Prizrenu!

KLOVNIJELA: Jeste li spremni za novu kupovinu? Ekstraaaa! Vidite šta sam ja kupila u Zari! Tooop!

NOVAK: Iz ruku ga ne vadim

IKA: Bila sam danas na Voždovac historically Tough hood mafia stajl!

GORAN: Bio sam danas na Novom Beogradu-histerically.  Smog, zastoj, kučeća govna, nervozni biciklisti, još drčniji programeri…

ZLATA: Spremila sam slatko od vračarskih višanja. Po bakinom receptu

KLOVNIJELA: Ako ste mizerni, bez love, otpušteni, u kreditima- vi ste za sve krivi! Ako ste depresivni- lečite se u Srbiji! Ako vodite brigu o tuđim problemima vi ste komunjara i, još gore-Slavoj Žižek! Tako kaže najpametniji čovek na svetu-Džordan Piterson!

SNEŽANA: Spremna za novi uspešan poslovni dan. Moj mobilni tako kaže svakog jutra. Lajk!

KLOVNIJELA: Nađite sebe, izmislite sebe, budite jaaaaaa!

Zveki spaja tri prsta kao da će da se prekrsti pa podigne ruku u vazduh

ZVEKI: Tamanili smo Ugre- tamanićemo i Ukre! Z kao Zveki

NOVAK: Sliku sebi ja na Fejsbuk stavim!

 

Mrak

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1. U MREŽI

Ika pravi zavodljive selfije. Nailazi Goran. Posmatra je. Prilazi mu s leđa Novak

 

NOVAK: Care, care, avatare, kolko ima sati?

 

Goran se trgne

 

GORAN: O, Novače! Otkud ti?

NOVAK: Evo, Gogi, šmekam i ja malo. Nije loša. Hoćeš da joj daš lajkić ili srculence?

GORAN: Mislim da ne.

NOVAK: PLakyyyy!

GORAN: BrB

NOVAK: Čekaj malo! LOL!

GORAN: Krindžuješ me, što kaže podladak.

NOVAK: Što je nećeš? Ne dopada ti se toliko?

GORAN: Savršena je. Visoka, ima talasastu smeđu kosu, duge, snažne noge i neko ludilo koje zrači iz zelenih očiju.

NOVAK: Što te sprečava da je lajkuješ?

GORAN: Ti to ne razumeš.

NOVAK: U pravu si. Stvarno te kapiram.Samo sekund. Primarna analiza: fina devojka, nije neka buržujka, mislim da se ne gudrira, možda rekreativno vikendom, završava studije, moguće da nosi sočiva, slobodna, mada to nije bitno, oko dvadeset i pet, sve je na meeestuuuu. Ni poprsje joj nije loše. Doduše, pozadinu nisam baš najbolje sagledao kad bi mogla malo. E, tako. Okej, ali ništa specijalno.

GORAN: Samo melješ. I na akademiji si bio takav.

NOVAK: Jeste. Nezreo sam. Sazreću kad umrem.

GORAN: Nekad si verovao u više stvari.

NOVAK: Nekad sam bio kreten i visio na protestima sa Čedom Jovanovićem. I vidi dokle me to dovelo!

GORAN: Jel možeš da se obuzdaš makar na trenutak?

NOVAK: Kaže sredovečni perverznjak koji onaniše na njene slike.

GORAN: Nikad nisam.

NOVAK: Ne?

KLOVNIJELA: Pop aaaaap! Ako nikad niste ne brinite. Ima još onih koji su prešli četrdesetu I nevini su. Možda samo nisu…

GORAN: Kako se ovo gasi?

KLOVNIJELA: Ukoliko imate probleme sa erekcijom a prešli ste četrdesetu…To je opšte mesto. To se dešava i momcima od dvadeset i nešto. Najnovija istraživanja instituta Vokiz u Čatanugi, Tenesi su utvrdila da muškarci rapidno gube testosterone. Dovoljno je da se malo podjajčite s našim preparatom i…

 

Goran je “gasi”. Klovnijela ode

 

NOVAK: Mrzim ove pop apove.

GORAN: Da. Prate nas dok četujemo. Baš me briga. Nemam šta da krijem.

NOVAK: To je zbog toga što nemaš lični život.

GORAN: Onda si i ti bezbedan.

NOVAK: Da, ali nije bitno. Nastavi.

GORAN: Ika prija mom oku, ali to nije sve, ona ima tu snagu… Osećam, da bi kad ne bi trošila vreme na selfije, promenila čitav svet.

NOVAK: Promenila bi tvoj svet kad bi ti uskočila u krevet.

GORAN: Ne budi vulgaran.

NOVAK: Ako nisam vulgaran – ja lažem. Frendovi ste, četni s njom.

GORAN: Neću. Kad sam je prvi put video rekao sam: Mator sam za nju. Tad sam i shvatio da sam mator.

NOVAK: Naravno da si mator. Imaš četresdevet godina u guzici i zagoreo si ko kaubojski tiganj. Startuj to!

GORAN: Reko sam ti već.

NOVAK: Ej, na milfare si se ložio kad si imao trideset. Apdejtuj se malo. Nemaš stomak, imaš kosu i nisi ružan.

GORAN: Ukratko: pastuvčina.

NOVAK: Za srpske uslove. Ukratko: imaš šansu. Startuj to!

GORAN: Ne znam…

NOVAK: Šta je sad?

GORAN: Ja sam kratkovidi poluanonimni pisac s uzanim ramenima.

NOVAK: I to odličan, za razliku od mene. Mada, ja imam mnogo šira ramena.

GORAN:  Ja ne mogu…

NOVAK: Ajde bre! (Imitira popularne mimove) Jesi li šiba inu ili si plaky dževgara?

GORAN: Pozivam se na moje ustavno pravo da ne odgovorim na to pitanje.

 

Novak mu pljusne popravnu u stripovskom maniru

 

NOVAK: To može u Americi. U Srbiji te saslušavamo dok ne propišaš krv! I to mislim fizički! Jesi li šiba inu ili plaky dževgara?

GORAN: Plaky dževgara!

 

Goran pljusne popravnu Novaku u stripovskom maniru

 

GORAN: I dževgara zna da ujede. Ako čujem još jedno, ali još jedno sranje od tebe ideš na blok.

NOVAK: Opa, počeli smo s grubostima. Dobro, prema meni imaš cojones. A prema ženama?

GORAN: To je baš nisko.

NOVAK: Nisko kao tvoja spuštena muda?

KLOVNIJELA: Ne brinite ako su vaši testisi spušteni. Uz mali zahvat i ubrizgavanje botoksa…

NOVAK: Što reče Rambo: armaturu u karu-erbeg u jaje.

 

Novak je “isključi”

 

NOVAK: Hmmmm…a šta kažeš da ti nabacim moju koleginicu s posla? Naše godište, razvedena radi jogu. Ima ovde jedan njen video kad vežba. Do nosa podigne nogu, ovako! Zamisli šta sve može da uradi u krevetu. Možete da radite opakog Sančeza, prljavog Ramireza, razdraganu kaubojku, prikrivenog tigra – razgolićenog zmaja, nabadača i jukstapozciju muve.

GORAN: Juksta…šta?

NOVAK: Veoma komplikovani seksualni zahvat za koji ti treba tutorijal. Nebitno. Bitno je da će da ti sastruže tiganj, kaubojčino. I to dobro.

GORAN: I to je tvoj predlog za mene – da se smuvam s ženom od gume i pridružim cirkusu?

NOVAK: Moja firma jeste cirkus ali mislim da tu nema posla za tebe. Ti si više el bayazzo triste. Plakyyyy!

GORAN: Ozbiljno te pitam.

NOVAK: Snežana je rasna, drusna i šesna a ti…

 

Goran prasne u smeh

 

GORAN: Snežana?! Snele, Sneki, Sneguljica? Sneg je opet Snežaaaana…

NOVAK: Snežana pa šta?

GORANA: Kako se preziva?

NOVAK: Rajković.

GORAN: Snežana Rajković? Zove se ko neka sekretarica iz serija Siniše Pavića.

NOVAK: Koji si ti snob, ne mogu da verujem! Nisi video ženu, nisi je upoznao a već je osuđuješ na osnovu njenog imena.

GORAN: Ne, ne mislim tako ali… Snežana! Rajković!

KLOVNIJELA: Zubarska ordinacija Rajković- za vaš savršen osmeh! Ulica Tvrtka Zubića 13…

 

Obojica je “ugase”

 

NOVAK: A zato je Goran Koševina reprezentativno u pičku materinu! Potomak Mića Koševine, najvećeg izvođača ojkača severno od rijeke Cetine!

GORAN: Mi nemamo Mića u porodici.

NOVAK: Svako u tvom zavičaju ima nekog Mića u porodici. Ili Radeta. Pardon – Rada.

GORAN: Moj zavičaj je Palilula i nikad nisam čuo da neko od mojih peva ojkače.

NOVAK: Znam da nisi ali- kapiraš šta hoću da ti kažem.

GORAN: Kapiram, Novače Trifunoviću. Zoveš se ko lik iz Nušićevog komada. Tu si negde odma pored sreskog špijuna Alekse Žunjića i Josifa iz Trbušnice što je uvraćo u meanu ko čovek.

NOVAK: Vrlo duhovito, kolega, vrlo duhovito. Ali je zato važno zvati se Ika!

GORAN: Da.

NOVAK: Ika kao junakinja crtanog filma. Ika kao dete bumerskih idiota umetnika koji su hteli da im dete zajebavaju u školi zbog imena koje može da prođe kao loši nadimak. Ika kao slikovnica: Ika i mrav, Ika i njen drug Mika, Ika i njena pika…Okej, okej, šta se ljutiš! Evo idem! NT, over and out! I-startuj to! PS: Obavezno mi pošalji snimke akcije! Baaaj!

 

Novak odlazi. Goran kucka

 

GORAN: Zdravo, Iko. Čini mi se da znam sve o tebi mada je moguće da potpuno grešim. Ovde se ionako svi prikazujemo boljima nego što jesmo. Kad bi prikazali sebe u pravom svetlu, mislim da bi od naše mračne energije pukla čitava mreža. Ne bi ostao jedan bajt od ove vavilonske kule. Ne, ne valja tako, previše je bedačno. Lep pozdrav, ovde Goran. Jebote, pa vidi se na profilu kako se zoveš, šta imaš da joj objašnjavaš. Dakle, privukla me tvoja…Previše direktno. Ovako: Ne želim da zvučim kao manijak ali pratim te već neko vreme…Sad upravo zvučim kao manijak! Ne, ne, koji sam ja idiot neopisivi.  Dakle: nemoj zameriti sredovečnom smaraču koji ti se javlja ovim putem. Lajkovao sam par puta neke tvoje postove i tvoje fotografije. Mislim da si energična, inteligentna mlada žena…Jel ja hoću da je zaposlim ili da izađem s njom? Gorane, ti si ko pubertetlija. Jesi li ti normalan? Da ti je na onoj bahanaliji za vreme studentskog protesta 96’ pukao kondom sad bi imao ćerku njenih godina. Ne, poslaću joj nešto suptilno, recimo neki muzički link (Peva)

Ja bih te pozvao na ples da imam bar trista dinara.

Ja bih te vodio na bal da me ne jure računi po ceo dan.

I ako na javi ne možemo da se volimo ti i ja,

nek se bar negde na mreži vole tvoj i moj avatarrrrr…

avatarrrr…..aaaaaaaaaavaataaarrrrrrrrrrr…AAAVAAATAAAARRRR!

Pauza

 

GORAN: Delete.

 

Ode. Ika prestane da pozira

IKA: Ja nisam OVO (napravi pozu) Šta sam onda? Zašto ovo radim? Da bi me lajkovali neki napaljeni muškarci? Praznina. Znam da sam prazna, bez obzira na sve što mislim, radim, osećam, ja sam prazna. Imam 26 i sve mi je dosadno. Dva ispita do kraja, I šta onda? Novi dečko i, šta onda? Sjajan seks, loš seks, i šta onda? I naći ću nekakav posao i… Žene duplo starije od mene serviraju sebe na izvolte. Da vide da su još zgodne da još mogu da prođu ko milfare i kugarke i..  Jednom ću i ja da budem jedna od njih. I? Napolju lije kiša, moje društvo još spava, ai kad se probude smore se,poduvaju džoint i nastave da spavaju. Znam da mogu nešto, nešto više ali ne znam šta. Srećna sam i tužna na smenu, besna i ubedačena. Ponekad, dok učim, mozak mi se isključi. Ne mogu da pratim, ne znam šta ću. Radila bih uvrnute animacije sa mojim stihovima, svirala bih ukulele, plesala a onda kažem sebi: čemu to služi’ Hoću li dobiti lovu za to? Jel to ikog zanima? I onda, pošto umetnost nema smisla, napravim selfi sebe sa raščupanom kosom iznad gomile papira i napišem: ne znam šta ću od sebe. Dobijem lajkove, srca, zagrljaje. Nekad pedeset, nekad sto. I bude mi lakše. A kad postane teže-napravim još jedan selfi i još jedan. Svi imaju prazninu koju gledaju da zatrpaju gadostima. Neko guta pilule, neko hranu, neko alkohol-ja gutam svoje slike.

KLOVNIJELA: U slučaju depresivnih i suicidalnih misli pozovite našu službu, za samo pedeset dinara po minuti će se javiti jedan od naših psihologa koji su za vas na liniji 24 časa dnevno…

IKA: Maarš!

 

“Ugasi” Klovnijelu. Dolazi Zveki. Zvizne s dva prsta u ustima

 

ZVEKI: Iko.

IKA: Znamo li se?

ZVEKI: Ja sam Zveki.

IKA: Pristaje ti.

ZVEKI: Ša?

IKA: Niša.

ZVEKI: E, super izgledaš.

IKA: Hvala.

ZVEKI: Šta radiš?

IKA: Baš ništa.

ZVEKI: Što tako smoreno, a?

IKA: Molim?

ZVEKI: Pa vidim da se žešće smaraš.

IKA: Nisam ekstatična, to sigurno.

ZVEKI: E, ajde napravi jedan selfi za Zvekija.

IKA: Zašto?

ZVEKI: Okej, ajde da probijem led. Zveki će da napravi za tebe.

 

Zveki uzima mobilni telefon. Zauzima mačo poze, izbacuje bicepse, pokazuje tetovaže

 

IKA: E, polako, Zveki. Ostavio si mi čitav foto sešn.

ZVEKI: A to ti se ne dopada, a?  Nisam dobro građen, ša?

IKA: Ne, nije to nego.

ZVEKI: Oćeš nešto konkretnije?

 

Ika napravi zbunjenu grimasu. Zveki se okreće leđima prema publici, otkopča šlic i fotografiše prepone

 

ZVEKI: A, šta kažeš kakva je Zvekijeva zverina?

IKA: Jel  te Rastko poslao?

ZVEKI: Ša? Rastko? Kao Sveti Sava?

IKA: Ne, samo Rastko. Vidiš  Rastko je urbani mit. To je bio prvi Srbin koji je napravio dick pic i poslao nekoj devojci tu fotku preko neta. Ona mu je rekla: Wooow, što ti je dobaaar! I odma su otišli u krevet i bilo im je top. E, onda je taj Rastko krenuo da kontaktira svoje drugare i rekao im: “Počujte reči moje: pravite fotografije spolovila svojih i šaljite ih devojkama. Zaista, zaista vam kažem: otkinuće na alatke vaše. Činite volju moju! A sad pođite i širite jebanđelje!”

ZVEKI: Ne vređaj crkvu.

IKA: Molim?

ZVEKI: Nisam ja glup. Mogla si da mi kažeš da ti se moj ne dopada ali nisi morala da vređaš i crkvu zbog toga. Šta ti je Bog zgrešio?

IKA: Čekaj bre malo to uopšte nije poenta…

ZVEKI:Šta onda, dopada ti se?

IKA: E, Zveki, ja stvarno ne znam kako smo za pet sekundi prevalili put od tvog kurca do Boga.

 

Zveki hitro jurne prema njoj i čvrsto joj stegne vrat. Ika počinje da se guši

 

ZVEKI: Slušaj ti pičko mala! Nije Zveki zvekan! Zveki je zver! Zveki zna kad ga neko zajebava. Smrdušo, misliš da zato što si neka fensi šmensi studentkinja možeš da sereš po meni i pravoslavlju? Vređaš Svetog Savu, Novi zavet, vređaš Isusa Hrista…

IKA (gušeći se):  Ne mogu da vređam nešto što ne postoji, manijače!

ZVEKI: Postoji, postoji! Svi znaju da postoji! Samo vas par što su ste deca komunjara koje su uništile srpstvo verujete da bog ne postoji jer ti je tako mamu i tatu učio onaj ćopavi Zagorac! Vi ste bre izrodi! Najgori šljam! Izdrkotine! Polovani! Deca iz mešovitih brakova! Ne znate ni ko ste ni šta ste! Il ste žuti il ste komunjare a to ti je isto! Autošovinističke pičke! Nabijem vas sve na moj kurac pravoslavni! Da sam ja vlast ja bih vas lepo sve, i Cigane, i Šiptare, i Mađare, osim Mađarica, njih bi sačuvo za karanje, i pedere, sve bi ja vas pobio! Bacio bi vas u septičke jame, pička vam materina!

IKA: Jel od toga kita raste, Zveki?

 

Zveki zastane.  Popusti stisak. Ika ga zgrabi za međunožje i stegne

 

ZVEKI: Ša sereš?

IKA:  To, kad govoriš šta bi sve uradio, koga bi sve zaklao i silovao, to te pali, je li?

ZVEKI: Nisam ja nenormalan ko ti da me pali.

IKA: Nisi? A što mi šalješ nešto što mi ne treba?

ZVEKI: Treba tebi dobra kurčina.

IKA: Meni treba muškarac a ne svidrigajlo ko ti.

 

Stisne ga jače. Udari ga čelom u nos. Zveki padne ridajući

 

IKA: Videla sam ti ga, Zveki. I nije neki. Ispod proseka. Džabe ti svi ti mišići kad nemaš dobro razvijen TAJ mišić! Šta je, mišiću, maca pojela jezik?

ZVEKI: Ja ne pričam sa skrnavim lezbejkama.

IKA: Pa šta ćeš onda ovde? Da mi pokazuješ tetovaže sa mačevima, krstovima i ocilima?  Da ti ljubim tog loše urađenog dvoglavog ćurana…

ZVEKI:…orla…

IKA: …orla na vratu? Oćeš da ti kažem što si takav? Zato što si nikakav muškarac! Dobro ti je samo u društvu takvih ko što si ti. Hahah, da nisi možda ti…

ZVEKI: Nisaaaam!

IKA: Jesi, jesi!

Šutne ga među noge

 

IKA: Momentalno te stavljam na blok! I, ako me još jednom na bilo koji način kontaktiraš, da znaš i ovo: moji znaju ljude koji mogu da te odmah pošalju u zatvor. Čula sam da tamo u Zabeli vole tipove ko što si ti.

 

Ika ode.Zveki ostaje na podu, prevrćući se u bolu

 

ZVEKI: Smrdljive komunjare!

 

Dolazi Zlata. Uzima njegovu glavu i stavlja je u svoje krilo

 

ZLATA: Zdravo.

ZVEKI: Zdravo Zlato.

ZLATA: Kako si?

Pauza

ZVEKI:  Dobro.

ZLATA: Nešto si mi tužan danas.

ZVEKI: Izvini. Samo mi došlo tako.

ZLATA: Znaš šta sam ti govorila: molitva je najbolja za tebe.

ZVEKI: Ti si najbolja za mene.

ZLATA: Dejane, već smo govorili o tome. Ja ne mogu biti s tobom. Da sam dvadeset godina mlađa to bi već moglo.

KLOVNIJELA: Želite da upoznate kugarke u najboljim godinama? Hoćete li da proverite koje slobodne žene žive u vašem komšiluku. Seks bez obaveza sa damom od četrdeset plus, diskretno i povoljno…

 

Zveki je “ugasi”

ZLATA: Šta je to bilo?

ZVEKI : Ma nebitno.

ZLATA: Gde smo stali?

ZVEKI: Da sam deset, petnaest godina stariji…

ZLATA: Imaš svoju mladost. Uživaj u njoj.

ZVEKI: Kao što si ti uživala u svojoj?

ZLATA: Dogovorili smo se.

ZVEKI: Izvini.

ZLATA: Ne, u redu je.

ZVEKI: Žao mi je što sam te uvredio. Izvini od srca.Ti si prava žena Srpkinja. Verujuća. Skromna. Kućanica. Uvek imaš lepu reč.

ZLATA: Nemoj me idealizovati, Dejane.

ZVEKI: Ti si takva. Ja to znam.

ZLATA: Hvala ti.

ZVEKI: Uf, kad bi barem izašli na kafu.

ZLATA: Ne, rekla sam ti. Bolje da ostane ovako.

ZVEKI: Ovo je lažno. Bolesno.

ZLATA: Možemo uvek prekinuti.

ZVEKI: Ne, ne želim.

ZLATA: Zar nije dobro da se ovako dopisujemo? Duše nam se dodiruju. Tela nisu bitna.

ZVEKI: Lako je tebi.

ZLATA: Na šta misliš?

ZVEKI: Ništa. Mislim, ti si u tom svetu.

ZLATA: Tebi treba žena koja će te voleti, rađati ti decu.

ZVEKI: Meni trebaš ti, sto puta sam ti rekao! Evo, samo reci, uhvatiću prvi bus i biću kod tebe. Ostaviću i moje i onu smrdljivu limariju i sve!

ZLATA: Ne Zveki. Deki. Ja mogu majka da ti budem.To je protiv Boga.

ZVEKI: Ne, ne možeš da me sprečiš. Video sam tvoje fotografije. One kad si u bašti.

ZLATA: Da?

ZVEKI: Ja mogu lako da provalim gde si. Doći ću ti.

ZLATA: Nemoj, molim te.

ZVEKI:  A zašto?

ZLATA: Jer te nisam dostojna.

ZVEKI: O čemu ti pričaš?

ZLATA: Imam svoj prtljag. Svoj krst. I nikad ga skinuti neću.

ZVEKI: Zlato, nemoj da pričaš gluposti.

ZLATA: Ti ne znaš.

ZVEKI: Reci mi.

ZLATA: Ali obećaj da ćeš, makar, razumeti.

ZVEKI: Časna reč. Zaklinjem se bogom i mojom slavom, Svetim Đorđem.

ZLATA: Dejane, kad sam imala dvadeset.

ZVEKI: Da?

ZLATA: Bio je jedan momak. I voleli smo se. Bar sam ja mislila da smo se voleli.

ZVEKI: Nije mi bitno s koliko njih si bila. Hoću da budeš sa mnom.

ZLATA: A onda je on otišao. I ja sam ostala u drugom stanju.

ZVEKI: Čekaj, ti nemaš dece.

ZLATA:Nemam.

ZVEKI: Dala si dete na usvajanje?

ZLATA: Ne, ja sam…

 

Zlata počne da se trese. Plače. Zveki  ustaje. Gleda je s gađenjem

 

ZLATA: Tada sam bila mlada i nisam verovala ni u šta. Otac bi me ubio da je saznao. A bio je rat, nestašica. Nisam imala posao. Kako bih. Još da sam trudna tražila posao niko ne bi….

ZVEKI: To nije opravdanje.

ZLATA: Znam da nije. Evo, ako te to može utešiti, ja ga sanjam. Dete koje sam ubila. Trideset godina ga sanjam. Rađam ga, pravi prve korake, ide u školu, upoznaje svoju prvu ljubav, studira, zapošljava se, ženi, dobija decu. Sad ima godina kao i ti. Lep je, visok, ima plave oči kao njegov otac.

ZVEKI: Kako si mogla?

ZLATA: Nisam imala izbora. Bili smo presiromašni tad. A i rekla sam ti za mog oca.

ZVEKI: A tvoj momak? Jel i on ispario?

ZLATA: Nije. Pokosio ga je snajper negde u Slavoniji.

ZVEKI: Nisi htela da rodiš dete srpskom heroju?

ZLATA: Kakvom heroju? Dragan nije hteo da ide tamo. Mobilisali su ga.

ZVEKI: Ubila si dete!

ZLATA: Da.

ZVEKI: Luda kučko matora!

ZLATA: Zaslužujem sve. Pljuj me, vređaj.

ZVEKI:  Ma ne zaslužuješ ti ništa. Metanišeš mi tu ko lažna bogomoljka a ovamo ubijaš deco. Lepo vas zove otac Janko: čedomorke!

ZLATA: Znam da ne mogu da ga okajem. To je neoprostiv greh.

ZVEKI:  Ubij se!

ZLATA: Ne mogu. Vera mi brani. Kažnjena sam da živim, ovako uboga. Otići ću onda kad me On dozove.

 

Zveki je zgrabi i unese joj se u lice. Krene da joj kaže nešto a zatim je baci na pod kao krpu

 

ZVEKI:  Nadam se da si dobro patila i da ćeš tek da patiš.

ZLATA: Bila sam, posle abortusa, navučena. Pet godina mi je trebalo da se dozovem sebi.

ZVEKI: Narkomanka a? Jesi se kurvala za heroin,a?

ZLATA: Kako?

ZVEKI: Gudro je skupa navika za jednu malu smrdušu.

ZLATA: Da.Dok sam bila. Posle ne.

ZVEKI: Pa da, sad kad si se izjebala sledećih dvaes pet godina ti više to nije ni trebalo. Jesi li skinula svoju kurvanjsku tetovažu? Leptira sa dupeta?

ZLATA: Nikad nisam imala tetovažu.

ZVEKI: Nisi? Trebalo je tebe žigosati ko govedo.

ZLATA:Razumem te Deki, sve te razumem.

ZVEKI: Razumeš ti kurac moj. Koji sam ja kreten! Kad samo pomislim da sam ti verovao.

ZLATA:Dejane, zaklinjem te, nemoj me mrzeti. Molim te. Prezri me al nemoj mrzeti. Nije hrišćanski. Zaklinjem te i tvojim svetim Đorđem i mojim svetim Lukom da.

ZVEKI: Ćuti, kurvo.

ZLATA: Jesam. I kurva sam. Ja sam za sve kriva.

ZVEKI: I, jel ti sad lakše?

ZLATA: Nije.

ZVEKI: Dobro je.

ZLATA: Nije mi lakše zbog toga što sam mislila da ću te oplemeniti. Da ću u tvoje sirovo srce ubaciti neku iskru ljudskosti.

ZVEKI: Vidi je, molim te. Prepodobna majka Paraskeva!

ZLATA: Nadala sam se da ću te navesti da skineš te bezbožne tetovaže. Da ne mrziš sve oko sebe. Ne smemo se mrzeti. Mi smo svi Božja deca.

ZVEKI: A ti, si ti Božije dete? Što si onda ubila svoje?

ZLATA: Dejane, preklinjem te.Moli se sa mnom.

ZVEKI: Ja da se molim s tobom !? S tobom neću ni isti vazduh da dišem!

ZLATA: Bože, molim ti se, i vama sveti Luko i Đorđe, za dušu raba Božjeg Dejana. Neka nečastiva sila koja ga obuzima ode. Nek mu se srce ispuni ljubavlju i milošću Božjom. Nek ga blagorođe pohodi. Nek ti Isuse..

ZVEKI:To je tvoj Isus, ne moj.

ZLATA: Isus je jedan.

ZVEKI: Moj Isus nosi nož među zubima i kolje takve ko što si ti!

ZLATA: Oprosti mu, ne zna šta čini. Isuse Hriste, pogledaj ga jednom. Makar ovlaš. Makar malčice. Uzmi ga za ruku i povedi putem spasenija. Poslušaj mene grešnu, čedomorku, ne praštaj mi, šalji me u Pakao sad al njega mi čuvaj. Od srca i duše te molim. Vo imja Oca, Sina i Svjatago Duha…

ZVEKI: Ćuti baba i možda neću doći kod tebe da spalim i to tvoje stablo šljive i tvoju kućicu i tebe s njom! Si me čula, baba?!

 

Zlata ustane i odjuri. Zveki pljune i ode na drugu stranu. Dolaze Novak i Snežana. Ona u svom delu scene radi joga vežbe a on pije pivo i puši u svom delu

 

SNEŽANA: Opet ti.

NOVAK: Opet ja.

SNEŽANA: Šta je, ne idu ti dobro reklame pa si odlučio da se okreneš provodadžisanju?

NOVAK: U 21. veku ljudi mogu naći ženu jedino na taj način. Ko u viktorijanskoj Engleskoj.

SNEŽANA: Zanimljivo. I površno.

NOVAK: Dobro došla u kali jugu, u poslednje doba. Svi smo površni. Oni koji nisu mi ih utucamo da ne štrče.

NOVAK: Videla si njegov profil?

SNEŽANA: Da.

NOVAK:I?

SNEŽANA: Zanimljivo.

NOVAK: Onda, da te doda?

SNEŽANA: Mmm, ne.

NOVAK: Kako?

SNEŽANA: Nemoj da me shvatiš pogrešno: okej je on ali ne.

NOVAK: Ne razumem te.

SNEŽANA: Ja ne razumem tebe.

NOVAK: Join the club. Često ni ja ne razumem tebe.

SNEŽANA: Sam si, radiš sa mnom. Par puta si me pogledao pomalo…

NOVAK: Kako?

SNEŽANA: Kao da želiš da me smuvaš.

NOVAK: A, to. Ja tako gledam sve žene.

SNEŽANA: Ne bih rekla. Zašto si hteo da Goran i ja budemo zajedno?

NOVAK: Pa, zašto ne?

SNEŽANA: Nikad ti nije palo na pamet.

NOVAK: Ti i ja? Sto puta.

SNEŽANA: I?

NOVAK: Nisam mogao to da ti uradim.

SNEŽANA: Molim?

NOVAK: Dugo sam bio u vezi. Još se oporavljam. A pored toga nisam oličenje zdravog života kao ti:  pušim, pijem i sklon sam promiskuitetnom ponašanju. Nismo baš neka kombinacija.

SNEŽANA: Stvarno to misliš?

NOVAK: A i ti si se skoro razvela. Sigurno nisi spremna za petljavinu za kolegom.

SNEŽANA: Otkud ti znaš za šta i na šta  sam spremna?

NOVAK: U pravu si. Ne znam. Živeli!

 

Snežana prestane s vežbanjem. Prilazi Novaku uzme njegov viski i ispije. Uzme njegovu cigaretu, iz njegove šake i povuče dim. Novak se smeška i nastavi sa svojom radnjom

 

NOVAK: To se ne računa. Virtuelno je.

SNEŽANA: Trebalo bi da paziš na sebe.

NOVAK: O tome sam trebao da počnem da razmišljam pre dvadesetak godina.

SNEŽANA: Ne mislim samo na to. Mislim i na tvoje objave.

NOVAK: Kakve?

SNEŽANA: Političke prirode.

NOVAK: A, to? Okej, volim da živim opasno.

SNEŽANA: Ne, stvarno. Šta ti to treba? Imaš solidno plaćen posao, svoj stan, kola. Ne misliš valjda da se učlaniš u neku partiju?

NOVAK: Ma, ne. Sve partije su samo rupe za sagorevanje love.

SNEŽANA: Možda neku od onih grupica što ih prave student komunisti.

NOVAK: U ovim godinama? Nema šanse.

SNEŽANA: Možda te smuti neka mala crvena, haha.

NOVAK: S malom crvenom mogu u krevet ali neću i iz kreveta u partiju.

SNEŽANA: Pa, šta će ti to onda?

NOVAK: Znaš, kad sam upisao akademiju, mislio sam da sam nešto. Da sam oči i uši sveta. Da imam neku obavezu. A sad? Ne pišem već petnaest godina i štancujem parole za korporacije.

SNEŽANA: I sad trebaš da najebeš zbog osećaja krivice?

NOVAK: Ko kaže da ću najebati?

SNEŽANA: Ima raznih ludaka na internetu. Nikad se ne zna.

NOVAK: Ima ih i na ulici za volanom.

SNEŽANA: Treba li da te podsećam gde živimo? U zemlji u kojoj se veruje u salivanje strave, chemtrails, HIV u vakcinama protiv korone, svetske zavere protiv Srba Naroda najstarijeg…

NOVAK: I još mnogo toga. Znam.

SNEŽANA: Oćuti onda.

NOVAK: Mogu da oćutim ali neću.

SNEŽANA: Oćuti. Meni dobro ide, iako mi se ova zemlja gadi.

NOVAK: Ćutim poslednjih petnaest godina. Dokle više?!

SNEŽANA: Znači, ne plašiš se?

NOVAK: Ne.

SNEŽANA: A mene se plašiš?

NOVAK: Odakle ti ta ideja.

SNEŽANA: Dobijam ja razne ideje.

NOVAK: Mogu misliti.

SNEŽANA: Teško. Šta nosiš sad?

NOVAK: Malo dezodoransa ispod pazuha…Jel ti to pokušavaš da hot chatuješ sa mnom? Samo da te upozorim:  mogu da te tužim zbog seksualnog uznemiravanja kolege.

SNEŽANA: Kriva sam.

NOVAK: Čekaj, da li me zavitlavaš ili stvarno?

SNEŽANA: Šta ti misliš?

 

Prilazi joj

 

NOVAK: Otkud sad to?

SNEŽANA: Nebitno. Želiš li me?

NOVAK: Znaš da je odgovor da ali…

SNEŽANA: Slušaj, pet godina radimo zajedno. Bio si tu kad mi se raspadao brak, bila sam tu kad ti je ona mala…

NOVAK: Darija.

SNEŽANA: Kad ti je ona mala Dijareja zavrtela mozak.

KLOVNIJELA: Ukoliko imate probleme sa dijarejom uzmite naše Jehid kafredinol tablete…

SNEŽANA I NOVAK: Odjebi!

 

“Ugase” Klovnijelu

 

SNEŽANA: Prvo sam mislila da si našao neku drugu. Onda da si depresivan. A onda si hteo da me nabaciš svom izgubljenom i pomalo simpatičnom drugu.

NOVAK: I to je bio okidač?

SNEŽANA: Da, okidač da te pitam šta ti je. Sami smo. Nema nikog osim nas.

NOVAK: Zastrašujuće.

SNEŽANA: Plašiš se mene?

NOVAK: Ne. Plašim se onog što možemo da uradimo jedno drugom.

SNEŽANA: Stvarno?

NOVAK: Da. Ali se plašim na dobar način.

 

Zagrli je. Poljube se. Mrak. Pojavi se Klovnijela

 

KLOVNIJELA: Za vašu i njenu sigurnost- Hercules kondomi! U svim veličinama, bojama, ukusima, mirisima-od prirodne ljudske kože do marakuje, organski lubrifikovani!

 

Klovnijela odlazi. Dolaze Goran i Ika. Ona pozira za selfije. Goran kruži oko nje. Daje joj lajkove i srca svojim prstima.

 

IKA: Hej!

 

Goran se prepadne i padne na dupe

 

GORAN: Da?

IKA: Jesi li ti neki stalker ili…

GORAN: Ne razumem?

IKA: Hahah, pa lajkovao si svaki selfi koji sam napravila.

GORAN: Ne nisam.

IKA: Šta si onda?

GORAN: Samo su mi se dopale tvoje fotografije.

IKA: Slao si mi neki fajl pa si ga obrisao. Šta je to bilo? Nije valjda neki dick pic?!

GORAN: Ma kakvi!

IKA: Ili neki od onih sado mazo pornića?

GORAN: Ma ne. To je bio link za neku pesmu.

IKA: Ajde da ti poverujem. A zašto?

GORAN: Zato što me fasciniraš.

IKA: Imaš li neko bolje objašnjenje pre nego što te stavim na blok?

 

Pauza

 

GORAN: Zvučaće ti čudno.

IKA: Na netu teško šta može da me iznenadi.

GORAN: Dobro, reći ću ti sve. Znam da sam previše sredovečan, švorc, razveden što će reći sjeban i čudan za tebe po svim parametrima. Ali, ne proganjam te. Lajkove sam ti davao zato što bih svaki put poželeo da ti se obratim direktno a onda bih se predomislio i umesto toga dao lajk.

IKA: Ne dopadaju ti se moji selfiji?

GORAN: Dopadaju mi se ali nije stvar u tome. Ja sam kroz tvoje objave, tvoja interesovanja, način na koji praviš fotografije saznao mnogo više o tebi nego iz samih selfija. Hoćeš da  nastavim?

IKA: Slušam.

GORAN: Saznao sam da si i ti rođena u mom znaku i da smo rođeni na isti dan, okej , s malom vremenskom razlikom ali saznao sam i to da uživaš u momentu, da svaki trenutak u svom životu želiš da proslaviš na neki način, što je retkost. Za gomilu ljudi je život ponavljanje banalnosti. Znam da te, kao i mene, bole užasi koji cepaju naš svet. Znam da imaš u sebi energiju koja je umetnička ali ne možeš da je oslobodiš jer te muče studije na fakultetu koji ne voliš baš najviše. Znam da ti je omiljena boja crvena i da, kao i ja, najviše voliš pržene suncokretove semenke. Imaš neobično retro ukus za svoju generaciju a ja sam mentalno i dalje u devedesetim i grunge nikako da izađe iz mene. U tebi je život, energija, možeš sve – samo da manje vremena trošiš na selfije.

IKA: Znači, ipak ti se ne sviđaju moji selfiji?

 

Pauza

 

GORAN: Izvini ako sam…

IKA: Hahah, zajebavam te. Sve je ok.

GORAN: Ok.

IKA: Samo da znaš: ne treba mi nečija lova a to što je sam je plus.

GORAN: Da ali…

IKA: Okej, godine mogu da budu problem. Sjebanost i depra su danas normala tako da…

GORAN: Dobro, da se upoznamo formalno. Ja sam Goran.

IKA: Ika.

 

Rukuju se

 

GORAN: Ako bi ovo recimo bio naš prvi…izlazak. Mogli bi da sednemo i popijemo kafu?

IKA: A-a. Previše statično. Ajde da džogiramo malo.

GORAN: Zašto?

IKA: Zašto ne?

 

Počnu da trče

 

GORAN: Dakle, možda imam šanse kod tebe?

IKA: Tek smo se upoznali. OK boomer.

GORAN: Ja sam generacija X.

IKA: Whatever.

GORAN: Mrzim tu reč!

IKA: Hahaha. Čućeš je još mnogo puta!

 

Otrče sa scene. Dolazi Novak. U ruci mu je megafon

 

NOVAK: Predugo smo ćutali. Ja pre svih. Najgore moguće fukare koje jedino možemo opisati starom reči “nepomenik” kruže našim ulicama i kidišu. Sve što je drugačije treba uništiti. To je njihov moto. Migrante, nacionalne manjine, pobunjene žene, gejeve, one koji misle drugačije. Mediji to zovu pojedinačni incidenti a tih tzv. “pojedinačnih incidenata” je bilo ko zna koliko u poslednjih dvanaest godina. i nema im kraja. Nepomenici u nekakvim narodnim patrolama, u majicama sa zlikovcem na njima, u majicama sa orlušinom dvoglavom i slovom Z maltretiraju i plaše. I to im nije dovoljno. Ne, nije dovoljno zgromiti ljude. Samozvani branioci srpstva pogane fasade našeg grada portretima ratnih zločinaca, neonacista, izdajica kojima je presuđeno pre blizu osamdeset godina.  Rehabilituju koljače i silovatelje. Oni su sramota ovog grada i ove zemlje. Oni predstavljaju sve ono što je pogrešno i loše sa Srbijom. To svi znamo i niko da se pobuni. Kakvi smo to ljudi kad nam odgovaraju klerofašistički gadovi? S njima ova vlast sarađuje i oni nju hrane. Viču “Dogodine u Prizrenu!” dok se nalivaju i ožderavaju u Zlatnom burencetu u Prizrenskoj. Tu su se Prizrenu najviše primakli. Prizivaju Treći svetski rat da im vrati Kosovo. Oni veličaju smrt i pljuju živote, naše živote! Šta koji krasni ćutimo? Ako vlast neće da ode – oborimo je. Mi hoćemo. Počistimo ih onako kako oni žele da “počiste” ovu zemlju. Ili tako ili ćemo im sutra biti robovi. Danas taoci-sutra robovi. Znam da verovatno ovo govorim uzalud ali bolje i to nego da oćutim. Napolje s bagrom!

 

Pauza. Novak spušta megafon na pod i sa strepnjom gleda oko sebe. Dolazi Zveki, sav besan

 

ZVEKI: Šta je, stigla kinta iz Amerike?

NOVAK: Aha. Poslala mi tetka iz Kanade.

ZVEKI: Nemoj da se mnogo praviš pametan nego lepo obriši to što si okačio.

NOVAK: Neću. Na mom profilu mogu da objavljujem šta god ja hoću, ko što možeš i ti.

ZVEKI: Vido sam ti fotku!

NOVAK: Opa! Hoćeš da me lajkuješ? Samo napred.Samo dsa napomenem: ja preferiram žene.

ZVEKI: Zabole me što prepariraš žene! Rekao bih ti da si autošovinističko đubre ali mi ne izgledaš kao Srbin.

NOVAK: Je li? A kao šta ti izgledam?

ZVEKI: Kao Crnogorčina, jebem ti mater malisorsku!

NOVAK: LOL! A kako to?

ZVEKI: Tako što ste nekad bili Srbi pa ste se pomešali sa Šiptarima Malisorima. Došli ste ovde s onim govnarima iz Bosne i Hrvatske da nam preuzmete zemlju. Zauzeli ste sve funkcije, komunjare bolesne!

NOVAK: Ne znam gde pre da te ispravim.

 

Zveki mu priđe mu i unese mu se u lice

 

ZVEKI: Nema ispravljanja! Samo lomljenje! Kičme! Tvoje!

NOVAK: WOW! Jel znaš da je prećenje preko interneta…

ZVEKI: Ćale te nije tukao al ja ću tebi…

NOVAK:  Mlatićeš čoveka, koliko, 20 godina starijeg od tebe? Jesi li ti pri sebi?

ZVEKI: Srbomrzačko govno!

NOVAK: Ispravka: ja sam fašistomrzačko govno.

ZVEKI: Briši ovo sranje ili…

NOVAK:Ili šta?

ZVEKI: Znaš ti.

NOVAK: OK, ajde da rezimiramo: tata te tukao kao vola u kupusu, mama nije smela da pisne, niko te nije voleo pa si našao neke likove poput tebe da zajedno s njima mrziš sve oko sebe. Jel to? Ili te čisto ložim? Hvala ti, polaskan sam. Koga ne vole bate njega ne vole ni seke.

ZVEKI: ZNAM GDE ŽIVIŠ!

 

Zveki odlazi

 

NOVAK: U Beogradu. Jel to dovoljno? Hahaha!

 

 Mrak

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2. VAN MREŽE – U DRUGOJ MREŽI

Scena  A.

Ulica. Vetrovit dan. Ika, u kaputu, skupljena, ide ulicom. Ka njoj ide Goran

 

GORAN: IKO!?

 

Ika skrene pogled u stranu i nastavi napred

 

GORAN: Iko! To sam ja, Goran!

 

Ika nastavi da ide. Goran potrči za njom i preseče joj put

 

GORAN: Iko, to sam ja. Zašto bežiš?

IKA: Pusti me da prođem ili ću početi da vrištim.

GORAN: Iko, molim te, samo minut.

IKA: Ja, moram da idam.

GORAN: Jedan minut.

IKA: Ajde.

GORAN: Ja te ne proganjam. Moj izdavač, ofis mu je tamo iza ćoška. Možeš da proveriš.

IKA: Okej, ne proganjaš me i šta sad?

GORAN: Pa, kad si već tu.. Džogiranje ne dolazi u obzir, s obzirom na vreme.

IKA: Ne.

GORAN: Ali kafa, mislim da ima jedan kafić tu u blizini.

IKA: I da odemo u kafić, šta onda?

GORAN: Ne znam, Iko. Ne znam ni šta ću sutra jesti za doručak. Ali znam da želim da odem s tobom na kafu.

IKA: Gde vidiš sebe za pet godina?

GORAN: Jel ovo neki razgovor za posao?

IKA: A?

GORAN: Juče su me to pitali na razgovoru za posao. Nisam prošao u drugi krug.

IKA: Žao mi je. I, gde vidiš sebe za pet godina?

GORAN: Ne znam. Ne zanima me gde ću biti za pet godina. Sutra jedan od ova dva idiota može da pritisne dugme i svi ćemo biti mrtvi. Ne mogu tako.

IKA: Nisi dovoljno ozbiljan.

GORAN: Misliš, zato što sam mator treba da budem ozbiljan? Odakle ti to?

IKA:  Iz guzice.

GORAN: Iko, mislio sam da smo se povezali na neki način.

IKA: To je bio samo čet.

GORAN: Ali iskren. Osećam to.

IKA: Osećaš preko kompjutera?

GORAN: Zar nismo ljudi?

IKA: to je samo mašina.

GORAN:  Zar ne treba da osećamo stvari preko svega što su ljudi stvorili? Naravno da sam osetio.

IKA: To je bio čet, ne preuveličavaj. Znam da si pisac ali…

GORAN: Više sam pričao s tobom nego s ženom s kojom sam bio pola godine u vezi. Veruj mi.

IKA: To je drugačije. Zavališ se, kuckaš i fantaziraš. To je tvoj teren. Ovo je život.

GORAN: Da, onaj  u kojem matorci kao ja idu na klupu da se “suše”.

IKA: Suše?

GORAN: Stari izraz, zaboravi. Hoću da kažem da sam u tebi video sve ono čemu se divim i…

IKA: I?

GORAN: I da nisam sve to u tebi i PREPOZNAO od našeg četa ne bi bilo ništa.

IKA: Hmmm. Šta voliš više: moje telo ili moju dušu?

GORAN: Tvoju dušu mogu da zagrlim jedino preko tvog tela.

IKA: Fino. Vidi se da umeš s rečima.

GORAN: Da li to znači da?

IKA: Ne udajem se za tebe.

GORAN: Mislio sam na kafu.

IKA: Znaš, meni je sve ovo čudno.

GORAN: Ali to ne znači da nije ispravno.

IKA:Ne, ne znači ali, ja stvarno ne znam. Vidi o čemu se radi: ja ne znam kako ću da se ponašam s tobom. Ne znam kako je normalno ponašati se s nekim u tvojim godinama.

GORAN: Hej, čekaj, ne izgledam toliko matoro.

IKA: Možda sebi.

GORAN: Shvatam.

IKA: Sori. Nisam mislila tako. Mislim da mi je sve nekako bizar. Kao da, znaš, ne može da funkcioniše na duže staze?

GORAN: Može li ovaj svet da funkcioniše na duže staze?

IKA: Ne znam. Nekad mi se čini da svi žele da izginu. Nekad mi se čini da i ja…

GORAN: Ne smeš da misliš tako.

IKA: Znam. A šta ti hoćeš, da budeš sa mnom do kraja sveta?

GORAN: Želim da budem s tobom barem do kraja ispijanja kafe.

 

Ika se nasmeje. Pauza

 

IKA:Pa, gde je taj kafić?

GORAN: Ovuda.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Scena B.

 

Ispred zgrade. Vetrovit dan. Novak i Snežana se ljube

 

SNEŽANA: Znaš,ovo što je bilo.

NOVAK: Znam li? U mojoj glavi smo još u mom krevetu.

SNEŽANA: Ne, mislim, ovo niko ne sme da zna.

NOVAK: Kako?

SNEŽANA: Još ne.

NOVAK: Zašto? Nismo čak ni isti sektor.

SNEŽANA: Znam ali, kapiraš.

NOVAK: Ne, ne kapiram.

SNEŽANA: Ako ne bude ozbiljno, ne trebaju da znaju.

NOVAK: A  šta ako jeste ozbiljno?

SNEŽANA: Ej, polako.

NOVAK: Čekaj, zar ti nisi rekla?

SNEŽANA: Rekla sam ali treba da sačekamo. Tek smo.

NOVAK: Uf! Učinilo mi se da si ti rekla da je među nama postojalo nešto i pre. Da si čekala da ja napravim prvi korak.

SNEŽANA: Jesam ali možda je bolje da se malo opustimo. Uživamo. Zaboravimo.

NOVAK: Na šta da zaboravimo?

SNEŽANA: Na sve pritiske koje nam nameće društvo. Da nešto formalno krstimo kao vezu. Veruj mi, već sam to imala i nije se najbolje završilo.

NOVAK: Znam ali opet.

SNEŽANA: Možeš li malo da sačekaš? Molim te. Ubrzali smo.Uspori malo.

NOVAK: Mislio sam da ti brzo odgovara.

SNEŽANA: Samo nedelju -dve. Jel može tako?

 

Pauza

 

NOVAK: Da, u redu.

SNEŽANA: Jesi li siguran?

NOVAK: Naravno. Potpuno te kapiram.

SNEŽANA: Drago mi je.

 

Poljubi ga

 

NOVAK: Okej. Sačekaću malo.

SNEŽANA: Da ne bude da dolazimo na posao u isto vreme?

NOVAK: Da. Hahha. Izgleda da ću malo da zakasnim

SNEŽANA: Ne bi ti bilo prvi put.

NOVAK ( kroz smeh): Ne, ne bi.

 

Poljube se kratko. Ona odlazi. Gleda za njom. Pripaljuje cigaretu. Purnja. Deluje potpuno opušteno. Prilazi mu Zveki

 

ZVEKI: E, pičko malisorska!

 

Novak se trgne. Baci cigaretu u stranu

 

NOVAK: Koji si mi sad pa ti?

ZVEKI: Znaš ti koji sam. Reko sam ti da znam gde živiš.

NOVAK: O čemu ti pričaš?

ZVEKI: Sliko si se ispred svoje zgrade i stavio to na net. Nepametno, mnogo nepametno.

NOVAK: A da, sad znam ko si! Ti si onaj ludi nacoš što mi je pretio!

ZVEKI:  A sad si se setio, matori!

 

Vadi pištolj

 

NOVAK: Ej, polako s tim.

ZVEKI: Klekni dole ili ću da te napunim.

NOVAK: Jesi li svestan da to zvuči prilično gej?

ZVEKI: Misliš da se zajebavam?!

NOVAK: Ne.

 

Zveki krene da mlatara pištoljem dok priča

 

ZVEKI: Govnaru! Jel znaš ti s kim razgovaraš? Ovde si me ujeo s tim sranjima o mojoj porodici! Mene moji vole do jaja, kapiraš? Ćale me nikad nije udario! Nikad, bre!

NOVAK: Verujem,verujem, samo makni to čudo.

ZVEKI: Maknuću ga kad ja budem hteo! Prvo mi zasereš Srbiju a posle i mene i moje! Pa kad ćeš da se smiriš, pička ti materina?

NOVAK: Kad skloniš pištolj.

ZVEKI: Ti si bre degenerik! Vi izrodi ćete nas prodati katolicima i Jevrejima! Jesi li ti svestan da uništavaš naš narod koji je najstariji narod na svetu? To je kao da pišaš po svima redom.

NOVAK: Veoma slikovito i netačno.

ZVEKI: Jel ti znaš ko je bio Serbo Makeridov?

NOVAK: Ne bih znao reći. A sad skloni lepo…

ZVEKI: To ti je najstarija kraljevska porodica na svetu oni su u šestom veku pre Hrista…

 

Pištolj opali. Novak padne mrtav

 

ZVEKI: Ša? Ustani, skote, ustani!

 

Zveki ga šutne. Novak se ne pomera

 

ZVEKI: Ne zajebavaj! Diži se!

 

Nagne se i prodrma ga. Ustaje s krvavom desnom šakom.

 

ZVEKI: Ja…Jebote, mislio sam malo…Da te uplašim a ti si..Ne, čekaj…Ja sam samo…

 

Seda s pištoljem u ruci na ulicu. Ženski vrisak,off

 

ŽENA(OFF): Rade, zovi policiju! Ubiše nam komšiju!

 

Zveki uperi pištolj u pravcu iz kojeg je došao ženski glas a onda se isceri, spusti cev i potom okrene pištolj prema svom licu i stavi cev usta. Mrak

 

EPILOG

Svi akteri se kreću scenom osim Novaka i Zvekija koji stoje na sredini. Nose mobilne telefone i ponavljaju svoje replike narednih dva minuta ili koliko reditelj proceni

 

NOVAK: Ovaj profil više nije u funkciji.

ZVEKI:Ovaj profil više nije u funkciji.

GORAN: Novi status: U vezi sa: Ika Maslać

IKA: Novi status: U vezi sa: Goran Koševina

SNEŽANA: Ovu pesmu delim s vama jer znam da bi Novak to voleo.

ZLATA: Bože, pomozi mi. Mogla da sam da ga sprečim ali nisam. Ubila sam svoje dete po drugi put i ono je ubilo.

KLOVNIJELA: Ukoliko želite da nazovete SOS liniju koja pomaže žrtvama nasilja, depresivnima ili suicidalnima, nazovite 555-333

 

 

KRAJ

 

 

 

 

 

 

 

Napomena:
U prologu sam citirao pesmu Selfi štap, Biške

U komadu je citirana i pesma Moj Avatar, Kralja Čačka