Ne taguj me

Ne lajkujem

Ne taguj me u pesmi o smrti.
ne želim da mi iskače obaveštenje
da je neko prestao da diše,
pogotovo ne subotom
kad svi dele fotke sa brančeva,
kad treba biti pozitivan,
kad algoritam traži osmehe.

Ne taguj me, molim te.
Već imam previše followera
koji me podsećaju na propadanje.
Ogledalo je sasvim dovoljno,
ne treba mi tvoj memento mori
dok scrollujem kroz tuđe savršene živote,
filtrirane do večnosti.

To je tvoja tema, ne moja.
Tema skrajnutih umova
koji vole da zamišljaju
kako se telo polako hladi
umesto da gledaju mačiće na TikToku.

Ne taguj me u tim mračnim mislima,
one se i same šire kao viralni video.
Kako je to nepravedno –
biti bogat i morati umreti.

Mogli su izmisliti lek za to
pre nego aplikaciju za dostavu hrane.
Ako već mora da se desi,
nek bude ponedeljkom
kad nam ionako ništa ne ide od ruke.

Kad poželim Hamleta,
kupim kartu za pozorište.
Na društvenim mrežama hoću
ono što vole svi –
zalazak sunca na Santoriniju,
motivacione citate,
photoshopiranu besmrtnost.

Pošalji mi radije
miris jutarnje kiše,
zvuk ptica u parku,
filtere koji brišu bore,
hashtagove koji obećavaju
da ćemo živeti zauvek,
makar u cloud storage-u.

Ne taguj me kad pričaš
o bledilu, o ukočenosti,
o gravitaciji koja vuče krv nadole.
Mora da si bolestan
kad razmišljaš o takvim stvarima
umesto da bereš lajkove
kao digitalno cveće.

(Ne taguj me, rekoh.
Smrt i sama ume
da nađe moj profil,
da pošalje friend request,
da me zaprati bez pitanja.
Ne treba nam podsetnik
da smo svi na njenoj mailing listi.)

Deklaracija o namerama

Muzo en-dži-o koordinacije,

objasni mi kako da prevedem glad

na jezik projektnih ciljeva

i indikatore uspeha?

U prezentaciji piše da smo napredovali

četrdeset sedam posto

prema ciljevima održivog razvoja

dok u kontejneru

neko prevrće našu statistiku

Na konferenciji o socijalnoj inkluziji

eksperti iz centra grada objašnjavaju

marginalizaciju

dok margina obleće po poslednjom redu

s poslužavnicima

za dnevnicu od hiljadu dinara

Muzo donatorskog milosrđa,

reci kako da opravdam račune

za radionice o osnaživanju

dok deca spavaju

u barakama bez struje

sanjajući o toplim radijatorima

evropskim?

U izveštaju piše

da smo osnažili zajednicu

kroz participativni pristup

dok zajednica i dalje čeka

da joj neko objasni

šta znači biti zajednica

Muzo civilnog društva,

nauči me kako da preživim

između dva projektna ciklusa

dok stvarni život teče

van okvira “logical framework” matrice

I dok ispod statistike

sedam stotina naselja

čeka da postane više

od fusnote

u našim deklaracijama o namerama

HOR: U katastru bekstva stoji da je svakog dana nestalo po jedno selo na Istoku. Da su ljudi naučili da dišu pod vodom dok prelaze mora. Da je na međi Evrope nikla nova vrsta žice koja se hrani ljudskim prstima. Da je Hrist viđen kako preplivava Sredozemno more sa lažnim pasošem u zubima.

Katastar bekstva

Toliko ih je da su počeli

da ih mere hektarima

kao što mere kukuruz ili pšenicu

Na granici sastavljaju spiskove

stranih imena

koja zvuče kao šifre

za bunare

iz kojih

izviru ljudi.

Evropske basne

Mađarska je pustila pse

da brane civilizaciju

(istorija ima smisao za humor:

Atila je nekad jahao ovuda

u suprotnom smeru).

Popis imovine 

Jedan ranac

jedna flaša vode

tri fotografije

pola vekne hleba

dva para čarapa

cela istorija jedne porodice

i nekoliko snova na dnu

kao mrvice.

Molitve za Evropu 

Samarićanin prolazi pored

bodljikave žice i kaže:

nije moj problem

Isus hoda po vodi

ka evropskoj obali

ali ga vraćaju

jer nema šengen vizu

Marija i Josif beže u Egipat

ali ih zaustavljaju

na mađarskoj granici

jer pravno nisu izbeglice

samo ekonomski migranti

koji traže bolji život za dete.

Epilog u žici 

Video-nadzor beleži

kako istorija ponavlja

svoje najbolje scene:

najpre kao tragediju

(kad su ljudi bežali na Zapad)

potom kao farsu

(kad Zapad beži od ljudi)

i na kraju kao reality šou

koji niko ne gleda

jer su svi zauzeti

pravljenjem selfija

pred bodljikavom žicom.