Ravnica i blagi nemir

Šta je to reč?

Artikulacija misli. Samim tim, gotovo sve.

Vaše ime? 

Trebalo je da se zovem Anđela, ali se mom ocu nije dopadala ideja da bi me, možda, zvali Anđa. I tako su mi roditelji dali ime Dragana.

Prva reč koju ste izgovorili?

Mama.

Vaše prve igračke?

Medvedići Bojan i Zoran.Posle im se pridružila Maša.

Vaše igre?

Igre koje se nastavljaju iz dana u dan. Kao reka. Igre koje nikada ne prestaju.

A onda im se pridružuju nove.

Kao dete želeli ste da postanete?

Sladoledžija. Mislila da su sladoledžije vlasnici sveg sladoleda koji prodaju.

Prvo slovo koje ste naučili?  

Me sećam se. Znam sam da sam mrzela M. Bilo je to tako ogromno slovo u mojim sveskama na male i velike linije. Sečam se da mi je mama nekoliko puta cepala list ispisan tim mojim M-građevinaMa.

Šta Vas je rastuživalo?  

Nepravda. Tu se stvari nisu mnogo promenile.

Otac?

Voleo da pliva i igra šah, tako da su odlasci na more bili obeleženi njegovim fizičkim ili mentalnim odsustvom. I sada igra šah, ali zbog operacije na srcu više ne ide na more.

Društvo u detinjstvu?   

Okosnicu družine činili smo: moja vršnjakinja Jasna, njen mlađi brat Bojan, komšija Dragan Margitin i ja. Bili su to tako dobri i bezbrižni dani.

Prvi bicikl?

Ne mogu da se setim kako se taj model zvao, ali nalikuje pomalo biciklima junaka iz serije Stranger Things. U svakom slučaju, bio je crvene boje i imao je tzv. banana sic i okruglu tablu s brojem 55 na kormanu, iznad svetlanceta.

Prva lopta?

Sećam se samo jedne  koju mi je kupila baba Jovanka. Bacila sam je uvis – loptu, ne babu – i ona se, u letu, raspala.

Šta je bilo najteže u školi?  

Ostanak posle časova zbog nekih (van)školskih aktivnosti. Ne znam zašto me je to toliko uznemiravalo. Mada, realno,  i sada me nervira kada moram da ostanem duže na poslu.

Učiteljica?

Učiteljica Sneža. Mirisna, doterana, posvećena i fina.  Učiteljica kakvu sam sanjala.

Predeli Vašeg detinjstva?  

Ravnica. I blagi nemir uvek kada se krajolik ukameni, uznemiri i uzdigne (povertikali).

Da li ste pisali ljubavna pisma?
Ne. Pisala sam dnevnik.

Srećete li danas Vaše prve ljubavi?

Naravno.

Vaš nadimak iz škole?

U nekom tinejdž trenutku sam sama sebi dala nadimak Gale. Hvala bogu što nije zaživeo.

Šta ste čuli o Vašim precima?  

Previše patrijarhata za moj ukus. Više grubosti nego nežnosti.

Rodni grad?

Frenkenberg an der Eder.

Gdje je otišla Vaša prva plata?

U bespovrat. Kao i sve ostale.

More?    

Premalo ga je. I prekratko traje.

Da ste u prilici, šta biste upitali Popu?

Da li je u „Vrati mi moje krpice” vodio razgovor sa smrću ili je to ipak ljubavna pozija kako sam je isprva čitala.

Šta se krije u Homerovom detinjstvu?
San o putovanju.

Šta upamtiti od Vergilija?

Georgike, posebno deo o pčelama.

Despotov ili Rešin Tucić?

Despotov. Mada, gde je Despotov, tu je i Vujica.

Beket ili Jonesko?

Beket, ali Jonesko.

Sofka ili Koštana?

Sofka.

Krleža?  

Za nijansu više od Krležine poezije i proze volim njegove drame. Posebno ciklus o Glembajevima, sa svom tom ibzenovskom atmosferom I radnjom koja se odvija iznutra I samo preliva na površinu.

Bernhard?

Prekopotreban, u svakom smislu.

Crnjanski?

Kako ispevati roman.

Čemu poezija?

Sve češće postavljam sebi to pitanje.

Kako definišete radost?

Kratkotrajno.

Gdje Vam je ugodnije, u danima ili u noćima?

Dnevni sam tip. Ujutru pucam od energije i volje, a kako prolaze sati, lagano se isključujem I gasim.

Zašto se ljudi zaklinju?

Da bi uverili sebe u nešto.

A zašto proklinju?

Usled nemoći.

Čemu služe milioni zakona i propisa?

Da se manje misli.

Kome verujete?

Svojoj intuiciji.

Pred čijom slikom ste najduže stajali?

Srbinovićevim mozaicima.

Kurosava ili Bergman?

Bergman.

Kako danas izgledaju zablude iz Vaše detinjstva?

Šašavo.

Začin? Neki omiljeni, nešto o njemu I kuhinji..

Prodimljena aleva paprika. Uopšte, dopada mi se ukus dima u hrani.

64?
Ne igram šah.

Vaši strahovi?

Rastu s godinama.

Čega se stidite?

Stidim se da kažem.

Praštate li?

Uglavnom.

Tražite li da Vam se prašta?

Ne. Molim da mi se prašta.

Čime se ponosite?

Svojom skromnošću.

Ko Vas je razočarao?

Pojedinci.

Koga ste Vi razočarali?

Pojedince.

Čemu uvek dajete prednost?

Porodici.

Da li ste ikada bili bezbrižni?

Da, u detinstvu.

Šta dalje?

Nastaviti. Pumpati. Pisati. Menjati se. Raditi na sebi.

Razgovarao Enes Halilović