.
.
Eva Lipska, piše poeziju, prozu, drame, tekstove za krakovski kabare „Podrum kod ovnona“ i za rok grupe. Nije pripadala nijednoj književnoj grupi ni pravcu, iako je kritičari svrstavaju u Novi talas. Dobitnik je najprestižnijih poljskih i svetskih književnih nagrada. Prevođena je na četrdesetak jezika. Čest je gost najpoznatijih festivala u svetu. Debitovala je 1967. Neke od njenih pesničkih zbirki su: Stihovi (1967), Ovde se ne radi o smrti već o belom svilenom koncu (1982), Garderoba tame (1985), Stipendisti vremena (1994), Ja (2003), Negde drugde (2005), Njutnova pomorandža (2007), Draga gospođo Šubert (2012), Ljubav, draga gospođo Šubert (2013). Obajvila je i više izbora svoje poezije, koje je uglavnom sačinjavala sama. Nalazi se u svim antologijama savremene poljske poezije, u zemlji i inostranstvu. Kod nas su je prevodili Petar Vujičić, koji ju je uvrstio u svoju antologiju Savremena poljska poezija (1985), dok je Biserka Rajčić objavila sledeće zbirke njene poezije: Stipendisti vremena (1998), Ja (2004), Negde drugde (2006), Njutnova pomorandža (2008), Pažnja: stepenik (2009), Odjek (2011), Draga gospođo Šubert (2013).
.
.
Vaše prvo sećanje?
.
Miris kuhinje iz detinjstva: kolač sa makom.
.
Vaša prva pesma? (O čemu, kada, gde, da li ste je sačuvali?)
.
Moja prva pesma je bila objavljenja u lokalnim novinama. Nije bila dobra u pogledu kvaliteta. Bila je prožeta egzistencijalističkim mislima, usamljenošću i osećanjem političke otuđenosti.
.
.
Istorijska ličnost sa kojom se identifikujete?
.
Leonardo da Vinči. Renensansni čovek: pisac, slikar, arhitekta, muzičar, matematičar, pronalazač… Svi mogući talenti u jednom čoveku. Pravi san!
.
.
Da li Poljaci još uvek damama ljube ruke?
.
Sve ređe i ređe…
.
.
Kako izgleda kultura sećanja danas u Poljskoj? Čega se Poljaci najradije sećaju? Koje istorijske slike najčešće biraju kada žele da predstave sebe? Da li su socijalizam i komunizam u potpunosti nestali iz kulture sećanja?
.
.
Vlast bira ono sećanje koje joj je potrebno za sprovođenje sopstvene ideologije. Ono nema nikakve veze sa poštovanjem identiteta. Mislim da ne možemo pričati o kolektivnom pamćenju Poljaka. Ono zavisi od socijalne grupe, inteligencije, kulture, nasleđa i sl. Komunizam je nestao zauvek. Socijalizam se često poistovećuje sa komunizmom, ali ja se nadam da će se uskoro u Poljskoj pojaviti nova Socijalistička partija koja će se oslanjati na tradiciju Poljske socijalističke partije osnovane 1892.
.
.
Kakav je odnos u Poljskoj danas prema književnicima disidentima iz prošlosti? Da li se uzdižu, da li su zaboravljeni…?
.
Danas više nema disidentskih pisaca i nadajmo se da ih neće biti ni u budućnosti… Disidentski pisci iz prošlosti su poznati i dalje i zapamćeni, takođe, i zbog knjiga koje su kasnije objavljivali.
.
.
U pesmi „Čvorak“ kažete: „Ne isplati se investirati u poeziju. Računaju se silicijum. Zlato. Možda još nekretnine.“ Da li smatrate da je to dominantan odnos danas prema poeziji svuda? Imate li utisak da se čovečanstvo udaljava od poezije? Da li kapital proždire umetnost?
.
U pitanju je ironična pesma. Danas je u celom svetu visoka kultura često gurnuta u stranu.
.
.
Kakva je situacija sa izdavanjem knjiga u Poljskoj? Da li je bilo bolje nekada kada je izdavačka delatnost bila subvencionisana od strane države ali i držana pod kontrolom od strane države?
.
Nekad je bilo mnogo teže. U prošlosti, morali ste da čekate nekoliko godina pre nego što bi vam knjiga bila objavljenja. Takođe, veoma često se morali da se borite sa cenzurom. Ali, kada bi knjiga najzad bila objavljenja, bila bi zapažena od strane kritike i komentarisana. Danas, svako može da objavi knjigu. Sem velikih izdavača, postoje i mali. Knjiga se, takođe, može objaviti i na interentu. Nažalost, mediji više nisu zainteresovani za objavljivanje prikaza objavljenih knjiga ili njihovih kritika. Ono što je važno je profit a profit uvek donosi drugorazredna literatura. Srećom, postoji nekoliko izdavača koji se ne plaše da ulože u kvalitetnu poeziju, prozu ili eseje.
.
.
A kakva je situacija kada je u pitanju tzv. prevodilačka produkcija? Koliko se prevodi beletristika, poezija? Da li je situacija bila bolja nekada ili sada?
.
Uvek smo imali izvrsne prevodioce. I u prošlosti i danas. Širom sveta. To je zaista izuzetno. Na kraju, morate da volite književnost određene zemlje da biste je prevodili.
.
,
Prva zbirka vam je objavljena kada ste imali tek 22 godine, da li je danas mladim pesnicima i piscima u Poljskoj teže da objave prvu knjigu ili lakše?
.
Imala sam sreće što je moja prva knjiga bila dobro dočekana od strane kritike. Danas, vašu knjigu može da objavi svaki izdavač ili da je objavite na interentu koji je postao ogromna virtualna izdavačka kuća.
.
.
Da li u Poljskoj još uvek postoje nezavisni knjižari?
.
U Poljskoj je sve manje i manje knjižara, nažalost. Ali još uvek postoje nezavisni knjižari, bibliofili. Volela bih da knjižara nema tako malo. Knjižare ne treba da budu samo prodavnice knjiga, već i mesta okupljanja autora i mesta gde se ostvaruje kontakt autora i pisca. Tako je bilo u prošlosti. Nekada su knjižare imale veoma važnu ulogu u književnom životu.
.
.
Kakva je situracija kada je u pitanju književna kritika u Poljskoj? Postoji li još uvek?
.
Knjževna kritika je danas u krizi. Osim toga, kritičari mogu da objavljuju radove samo u malim knjževnim časopisim. Više ne postoje književni časopisi široke zastupljenosti.
.
.
Da li je postmoderna sa svojom relativizacijom svega i skepticizmom donela nešto dobro književnosti i političkom životu?
.
Skepticizam je izvor svih velikih dela. Meni je veoma bliska kartezijanska filozofija. Herman Hese je jednom rekao: „Razmišljaj skeptično, delaj optimistično.“
.
.
Šta mislite, kada će prestati ratovi?
.
Nikad.
.
.
Šta je to ljubav?
.
Ljubav dolazi pre svega. Pre politike, religije, ideologije… Ona je najvažnija u životu.
.
.
.
Razgovarali Enes Halilović i Danijela Jovanović
.
.
.
.
.
