Tiho popodne

Los Anđeles, novembar 2019.

raskvašeni neon

nadzire grad

kiša spira
reklame za glatku kožu
i izmišljena sećanja

niz nebodere

slivaju se nepoznata lica
i razglednice s kampovanja

ranjeni Orion
i ratne ptice u plamenu
cure po pločniku
i nestaju u šahtovima

Knjiga algoritama: mašinska predskazanja, dan prvi

vrisak elektronskih anđela

podmladiće ulice

ispuniti terase, kuhinje, dnevne sobe

uspavati decu i kućne ljubimce

helikopteri hitne pomoći

sejaće pilule amfetamina

novorođena deca

ujedaće majke za vratove

popodne će biti tiho

Devojka od pleksiglasa

petrohemijski prsti
izbijaju iz zemlje
staklene grudi

svetlucaju kroz sumrak

majica otkriva
golo metalno rame
među rebrima tinjaju
katodne cevi

pokloni mi svoje plastično oko
dok hodamo
ispod nebeske paučine

odvedi me u atomsko sklonište
vodimo ljubav
dva metra ispod zemlje

između plesnivih zidova
posluži mi večeru:
hladni mesni narezak
i konzervu ananasa

pevaj mi na plejbek
Tamnu stranu Meseca
šapući imena kratera:
Drezden, Petrograd, Sidnej, Varšava

reci mi,
da li u svojim vlažnim snovima
i dalje koračaš kroz prašume?

Furioza

metak je antiseme

posadiš ga i posmatraš

kako neko umire

– Angharad

čija je ruka posolila zemlju?

ko je posuo pepeo preko useva?

reci da to nisam bio ja

gde si bila kada je

džinovski crni jezik

prešao preko okeana?

da li si videla reke katrana

kako poput gangrene

gutaju polja suncokreta?

čuješ li huk s istoka?

da li je to samo vetar

ili raspomamljeni čopor

drumskih ratnica?

hoće li me osloboditi

kao što sam tebe ja?

* * *

pevaj, brate Koh,

pevajte, braćo Smit i Veson,

himne topovskih groznica
udarajte u bubnjeve Jave i Sumatre
neka svako dete nauči reč
Krakatoa

dozovite boginju osvete

urežite njeno ime preko čela

Furioza

dozvoli da budem

sekira u tvojim rukama

tri puta su valkire

zatvarale vrata svog letnjikovca

dok sam jurio ka njima

nema na srebrnim plažama mesta

za poluhromiranog cinika

* * *

osećaš li u sebi

nagle trzaje

nemirni takt novog života?

naš sin ispituje

gde ti je trbušni zid najtanji

traži slabu tačku

svog prvog zatvora

oslobodio bi decu pustinje

da nisi završila

pod mojim točkovima

(iz zbirke Tragovi kočenja)