.
.
...1848. Aleksandar Dima Sin objavio je svoj jedini roman Dama s kamelijama, jednu od najpoznatijih ljubavnih priča u svetskoj književnosti…
.
.
…6.marta 1853. u Teatru La Feniče u Veneciji prvi put je izvedena čuvena opera Travijata koju je komponovao Đuzepe Verdi inspirisan tragičnom ljubavlju Dame s kamelijama (Margerite Gotje) prema mladom Armanu Divalu…
.
.
…9.septembra 1999. skoro sto pedeset godina od prvog izvođenja jedne od najlepših opera čuvenog Verdija, sve novine su objavile vest da je Veronika Mores odigrala naslovnu ulogu Travijate u Kraljevskom teatru Real u Madridu…
.
.
… tri godine kasnije VERONIKA MORES je primila u svom apartmanu u ulici Eduardo Dato SEBASTIJANA BONIRA, mladića nešto mlađeg od sebe…
.
.
Prostrana dnevna soba salonskog stana je ukusno opremljena starim i vrednim nameštajem kojeg nema mnogo. U levom delu sobe su fotelja i sofa sa stočićem i jedna nahtkasna na kojoj je lampa. Pored je stari klavir i polica sa knjigama. U drugom delu salona je drveni trpezarijski sto sa stolicama. Na zidu je uramljena Veronikina fotografija iz opere „Travijata“, pored nje je još nekoliko uramljenih manjih fotografija i umetničkih slika. Upadljivi su svetli obrisi na zidu koji odaju utisak da je nekoliko većih slika skinuto sa zida kao i da su police praznije nego što bi se očekivalo u tako uređenoj sobi. Bočno od trpezarijskog stola je veliko zidno ogledalo ispred kog stoji Veronika obučena u dugu crvenu haljinu i stavlja ogrlicu oko vrata. Gleda svoj odraz u ogledalu i deluje zadovoljno. Okrene se od ogledala i pređe pogledom po sobi kao da proverava da li je sve u redu pa priđe fotelji preko čijeg naslona je prebačen svileni gajtan. Uzima ga, prstima se poigravajući sa njime, a zatim njime priveže draperiju na prozoru. Zadovoljna je kako sve izgleda pa seda na sofu i pali cigaretu. Pogleda na nahtkasnu kraj sofe, otvori fioku, zadovoljno se nasmeši, a potom je zatvori. Prekršta noge kao da „vežba“ u kojoj pozi lepše izgleda.
.
.
.
(OFF)ULAZNO ZVONO
Veronika se trgne. Brzo ugasi cigaretu i izađe iz sobe. Veronika se ubrzo vraća a za njom ulazi Sebastijan u crnom kaputu.
VERONIKA
Izvolite, gospodine. Molim vas skinite kaput. Predomislila sam se. Ne bih izlazila večeras. Večera je pripremljena ovde. (Sebastijan skida kaput, Veronika ga prihvati i okači na čiviluk)
VERONIKA
Nadam se, da se ne ljutite što kvarim dogovor.
SEBASTIJAN
Nema potrebe da se izvinjavate, neka bude onako kako vi želite.
VERONIKA
Mislim da će nam biti prijatnije ovde. (Sebastijan stoji na sred sobe i diskretno razgleda stan.)
SEBASTIJAN
Kako vam odgovara. Već dugo želim da ovo uradim sa vama. (Veronika mu rukom pokaže da sedne na sofu)
VERONIKA
U tom slčaju ćete, nadam se, lepo pisati o meni. (Veronika odlazi do trpezarijskog stola, iz kible uzima flašu šampanjca i dve čaše)
VERONIKA
Sigurno već imate neku ideju… Na primer za naslov?
SEBASTIJAN
Ništa konkretno još nisam smislio, ali siguran sam da ćete me lako inspirisati. Na kraju krajeva tek smo započeli naš posao. (Veronika mu dodaje piće)
SEBASTIIJAN
Izgledate lepo.
VERONIKA
Hvala. Obučena sam za večernji izlazak, ali ću ipak paradirati samo po svom stanu. Lično ću vam poslužiti večeru. Nadam se da neće neki veštački nokat završiti u vašem tanjiru.
SEBASTIJAN
Veštački?
VERONIKA
Samo nokti, često ih lomim, a volim duge nokte ali samo crvene. (Sebastijan je pogleda. Odmeri je celu tako da i ona to primeti)
SEBASTIJAN
Baš volite crvenu boju.
VERONIKA
Danas sam se isprobavajući haljine usudila da probam i ovu. I taman! Više od godinu dana se nisam usudila da je probam od kada sam je jedva navukla do pola. Mrzela sam ogledalo, a evo sad mi je opet taman.
SEBASTIJAN
Zaista ne mogu da poverujem da ste toliko bili…
VERONIKA
(prekine ga) Da sam bila debela. (Sebastijan otvara torbu i nešto traži)
VERONIKA
A kada smo već kod toga, nikako ne pominjete u tekstu to da sam se bila jako ugojila i izobličila. U javnosti me nisu viđali takvu, pa što da pišete o tome, zaboga pa nisam se skidala sa droge i alkohola pa da je gojenje neizbežna stvar. Samo sam sahranila muža. A udovica ima pravo da lepo izgleda, zar ne?
SEBASTIJAN
Znate, interesuje me nešto. Zašto ste baš menipristali da date intervju?
VERONIKA
Bilo mi je dosadno.
SEBASTIIJAN
To nije pravi odgovor, ne verujem da ste ranije mogli znati da sam zabavan.
VERONIKA
Baš ste bili uporni.
SEBASTIIJAN
Slobodno možete da kažete dosadan.
VERONIKA
Ne, uporna i dosadna osoba nije isto. Navikla sam da vaše poruke na sekretarici slušam skoro svakog dana u poslednjih šest meseci. (Sebastijan vadi diktafon i proverava bateriju)
VERONIKA
Ne uključujte ga, još uvek nisam spremna.
SEBASTIJAN
U redu, kako vi kažete.
VERONIKA
A zašto ste vi odabrali baš mene za intervju? Već tri godine me nema ni na sceni ni u medijima.
SEBSTIJAN
Baš zato. U novinama vas nema jer vi nećete da budete u njima, to pouzdano znam. Tako kažu moje kolege kojima imam razloga da verujem, pretpostavljam da je istotako i što se tiče opere.
VERONIKA
A vi bi ste hteli ekskluzivnu životnu priču žene koja tek ove godine puni dvadeset devet godina i da konačno na taj način svečano završimo sa njenim životom. To što više ne pevam ne znači da sam mrtva, već naprotiv.
SEBASTIJAN
Taman posla. Ako želite možemo prekinuti intervju. Ionako ga neću objaviti bez vaše volje, ni jednu jedinu reč ako ne budete hteli da ga autorizujete.
VERONIKA
(otpije šampanjac) Izvinite, molim vas izvinite, jako ste pažljivi. Od drugih sam naučila da budem surova ali zaista nisam takva.
SEBASTIJAN
I niste surovi, samo delujete zbunjeno i uplašeno.
VERONIKA
Oprostite, zaista sam zbunjena. Retko imam goste u stanu. Od kada mi je muž umro skoro da nisam nikoga osim studenata ovde primala. A i dok je bio živ gosti su nam uglavnom bili njegovi prijatelji i naši studenti. Da, jedino su nam studenti bili zajedniˇcki gosti.
SEBASTIJAN
Još uvek predajete na akademiji?
VERONIKA
Ne. Estabanovom smrću izgubila sam mesto asistenta. Došli su novi profesori sa svojim asistentima, nije bilo mesta za mene. (Veronika ustaje nervozno i seda na stolicu pored klavira)
SEBSTIJAN
Sigurno dajete privatne časove?
VERONIKA
Ne, to me više ne interesuje. (Veronika prstom lupi dva puta po dirki klavira i zagleda se u uramljenu fotografiju na klaviru na kojoj su ona i Estaban)
SEBASTIJAN
Teško ste podneli Estabanovu smrt?
VERONIKA
Nije to bio samo susret sa smrću. Nisam izgubila samo čoveka kojeg sam volela, izgubila sam sve što sam imala.
SEBASTIJAN
Nije moglo sve da ode sa Estabanovom smrću.
VERONIKA
Ipak je otišlo.
SEBASTIJAN
Zar tako mlada žena sme da kaže da je sve izgubila?
VERONIKA
Znate o čemu govorim. Tek posle njegove smrti sam shvatila da su me svi gledali zbog njega i kroz njega. Dok je bio strah i trepet svi su padali na kolena preda mnom. Prekasno sam to shvatila. Počela sam da sumnjam i u svoj talenat.
SEBASTIJAN
Ali bili ste jedna od najboljih pevačica.
VERONIKA
Bila…
Upravo tako. Estaban mi je puno zanačio. Sve sam naučila zahvaljujići njemu. On me je napravio operskom pevačicom. On me je naučio sve pa čak i da volim. Tako sam valjda ja mislila, a u očima drugih to izgleda (MORE)
VERONIKA
(cont’d) sasvim drugačije- mala kurtizana koja naplaćuje usluge slavom i popularnošću. Znate, i sama sada verujem u to. Jasno mi je što me nema, mnogo sam nepravde nanela drugima, nesvesno, bila sam jako mlada, učinio mi je da poverujem iluziji da sam moćna. (Veronika doliva piće)
VERONIKA
Izvinite što vas gnjavim ovom pričom ne morate da slušate ionako neće ući u intervju… Znate, sve je ovo besmislica. Još juče sam odlučila da vam ipak ne dam intervju. Zaista mi je žao što ste gubili vreme sa mnom.
SEBASTIJAN
(zatečeno) Ne razumem… Sve smo se dogovorili…
VERONIKA
Spakujte to, ali molim vas ne ljutite se. Stvarno ne mogu da govorim za novine. Ništa lično, volela bih da ostanete na večeri. (Sebastijan vraća diktafon u džep)
SEBASTIJAN
Hvala. Ostaću na večeri, nema mi drugog izbora. Možda vas i ubedim da progovorite za novine.
VERONIKA
Sumnjam. (smešeći se)
SEBASTIJAN
(Sebastijan nervozno ustaje i prilazi zidu sa fotografijama, razgleda ih a pogled mu se zadrži na fotografiji Veronike sa premijere Travijate) Prelepi ste na ovoj fotografiji.
VERONIKA
To je fotografija sa premijere Travijate.
SEBASTIJAN
Deveti septembar devedesetdevete u dvadest časova. Kraljevski teatar Real.
VERONIKA
Eh, novinari. Dobar novinar uvek barata svimpodacima, i to ste iščupali negde.
SEBASTIJAN
Ne, sećam se. Gledao sam premijeru.
VERONIKA
Zaista? Sećate se čak i datuma. Toliko ste bili fascinirani da ste i datum zabeležili.
SEBASTIJAN
A možda sam upamtio zbog nečeg drugog bitnijeg što mi se desilo u tom danu.
VERONIKA
(pogleda ga ispod oka) Mora da ste se zaljubili devetog septembra devedesetdevete.
SEBASTIJAN
Skoro da ste u pavu. Može biti da sam se zaljubio.
VERONIKA
Sigurno je bilo žestoko čim ste sve upamtili. Je l’ to traje još uvek, a je li? (Veronika im doliva piće)
SEBASTIJAN
Nikad je više nisam video.
VERONIKA
Niste ni pokušali da je pronađete?
SEBASTIJAN
Kada nešto izgubite jednom teško je opet pronaći. Kao lep san, probudite se i ne možete ničeg da se setite, a samo pamtite osećaj da je bilo fantastično.
VERONIKA
O, Sebastijane kako smo mi različiti, ja nikada ne bih propustila priliku da bar potražim. Možda bih i celog života tražila, sve dok ne umrem.
SEBASTIJAN
Verovatno nikada niste ništa izgubili čim tako detinjasto govorite.
VERONIKA
Ne budite tako sigurni. Ne poznajete me. Sve što sam izgubila, a nije otišlo u grob, pronašla sam.
SEBASTIJAN
Vi ste baš uporni?
VERONIKA
Uvek. Čak i kada sam izgubila prsten u moru kada sam imala trinaest godina. Neprekidno sam dolazila naisto mesto na plaži, preturala kamenčić po kamenčić i petog jutra ga pronašla. Imam ga i sad. (mahne rukom i pokaže ga)
SEBASTIJAN
Divan je, imali ste razloga da tražite.
VERONIKA
Da, dobila sam ga od oca kada sam ga poslednji put videla. A šta je to prekrasno Sebastijan izgubio devetog septembra devedesetdevete?
SEBASTIJAN
Ne verujem vam da ste baš uvek pronašli sve što ste izgubili. Na primer slučajno otkinuto dugme sigurno niste mogli da nađete.
VERONIKA
Zašto sve banalizujete. A sad mi recite šta ste vi to, odnosno koga izgubili devetog septembra devedesetdevete, a niste ni pokušali da nađete. Ljude ne odnosi voda sa plaže kao prstenje, niti se zavuku u pukotine kao dugme kad se otkotrlja.
SEBASTIJAN
A možda sam nešto pronašao tog dana, pa ga zato pamtim?
VERONIKA
Zaboga, pa vi ste neozbiljni. Više nisam sigurna da li ste nekog izgubili ili nešto pronašli devetogseptembra devedesetdevete.
SEBASTIJAN
Najtačniji odgovor je i jedno i drugo.
VERONIKA
Vi se šalite, a ja vas shvatam ozbiljno. Niste čak ni duhoviti.
SEBASTIJAN
I ne pokušavam da budem duhovit. Jednu osobu sam tog dana sigurno zauvek izgubio, ali sam ovo našao. (Sebastijan vadi iz džepa sakoa ženski novčanik i stavlja ga na sto)
VERONIKA
Šta je to? (iznenađeno)
SEBASTIJAN
Novčanik. Vaš novčanik.
VERONIKA
Nemoguće. To nije moje.
SEBASTIJAN
Jeste. Sigurno je vaš. Otvorite ga slobodno i uverite se.
VERONIKA
(Veronika uzima novčanik, razgleda ga, krene da ga otvori, ali ga naglo spusti) (uplašeno i izbezumljeno) Ko ste vi? Vi niste novinar. Odakle vam ovo? Kako se usuđujete? Odakle vam ovaj novčanik?
SEBASTIJAN
Znao sam da ne volite da gubite pa sam ga doneo.
VERONIKA
Ali nisam ga tražila. Vi ste ludi. Šta hoćete? (Sebastijan krene ka Veroniki)
SEBASTIJAN
Smirite se. Nisam očekivao da ćete se toliko uzbuditi.
VERONIKA
Ne prilazite! Ko ste vi?
SEBASTIJAN
Izvinite. Zaista sam novinar. (vadi karticu iz džepa)
SEBASTIIJAN
Evo moje legitimacije.
VERONIKA
Niste mi odgovorili odakle vam moj novčanik.
SEBASTIJAN
Našao sam ga…. Vi ste ga izgubili, a ja sam ga našao šestog septembra devedesetdevete.
VERONIKA
Lažete. Izgubila sam ga petog septembra devedesetdevete.
SEBASTIJAN
Verovatno ste ga izgubili petog ali ja sam ga našao šestog septembra pre podne. Vraćao sam se sa ispita. Imam overen ispit u indeksu sa tim datumom. Novčanik je bio prašnjav i sasvim je logično da je dugo stajao između žardinjera u Servantesovoj ulici.
VERONIKA
Između žardinjera u Servantesovoj? O, Bože, dakle tu je ispao. Obišla sam ceo grad sto puta, sve ulice kojima sam prošla od kada sam izašla iz banke, a skroz sam zaboravila da sam ušla u Servantesovu boˇcno uz pozorište da bih pogledala tog jutra postavljeni bilbord za Travijatu.
SEBASTIJAN
Upravo sam ga tu i našao.
VERONIKA
Skoro nemoguće. Celo popodne, veče, noć, jutro da ga niko drugi nije primetio. Te noći nisam spavala.
SEBASTIJAN
Ni ja. Bio sam nervozan pred ispit.
VERONIKA
Ispričajte kako ste ga našli.
SEBASTIJAN
Kažem vam, vraćao sam se sa ispita. Obično nikada ne idem Servantesovom, ali tog dana…ma otkud znam, nemam logičnog objašnjenja, prošao sam tuda. I ja koji nikada ništa nisam našao dok sam prelazio na drugu stranu ulice primetio sam nešto što nisam odmah prepoznao.Tek kada sam se skroz približio shvatio sam da je novčanik. Čudno, ali sam zaista oklevao da li da ga uzmem ili ne.
VERONIKA
I onda… ?
SEBASTIJAN
Osećao sam se kao lopov. Okrenuo sam se oko sebe ali nije bilo nikoga u mojoj blizini. Niko nije video šta sam uradio. Stegao sam ga uz fasciklu koju sam nosio u ruci i otvorio ga tek kada je moj cimer izašao iz naše smrdljive sobe u Studentskom domu.
VERONIKA
Pričajte sve.
SEBASTIJAN
Toliko keša je delovalo nestvarno u rukama studenta koji je štedeo svaki dinar da bi mogao da se školuje i preživi.
VERONIKA
Sav novac je bio u novčaniku?
SEBASTIJAN
Deset hiljada dolara.
VERONIKA
Da, bilo je toliko. (Veronika na iskap popije piće)
SEBASTIJAN
I u pregratku novčanika vaš pasoš…sigurno ste promenili mišljenje o meni, ali pokušajte ako ikako možete da me razumete… Ja sam…
VERONIKA Ne, ne, samo nastavite. Želim da znam šta ste uradili s novcem.
SEBASTIJAN
Stid me je, nikada nikome nisam pričao o ovome, ali sada moram iako ćete tek shvatiti koliki sam kreten zapravo bio.
VERONIKA
Pričajte pobogu.
SEBASTIJAN
U pasošu sam video sve podatke dovoljne da mogu da vratim novac. Iz govornice sa portirnice studentskog doma sam nazvao informacije da na osnovu adrese iimena saznam vaš broj telefona i da vas odmah obavestim da sam našao novčanik. Ali mi je operater rekao da broj nije dostupan za informacije.
VERONIKA
Šta ste posle uradili?
SEBASTIJAN
Vratio sam se u sobu i sakrio novac u ormarić, jer sam očekivao da će se Benjino ubrzo vratiti.
VERONIKA
Ko je Benjino?
SEBASTIJAN
Moj cimer.
VERONIKA
Niste mu rekli?
SEBASTIJAN
Ne, nikada mu nisam ispričao za to iako je dugo pokušavao da sazna bilo šta o našoj vezi.
VERONIKA
(zbunjeno) O našoj vezi?
SEBASTIJAN
Polako, ispričaću vam sve redom… Benjino se zaista vratio brzo kao što sam i pretpostavljao. Doneo je u sobu hrpu novina kao i uvek. On studira umetnost i opsednut je umetničkim događanjima, između ostalog doneo je i vodič kroz pozorište. Bio sam nervozan i uzeo da prelistavam vodič kada sam na samom početku novina video najavu za premijeru Travijate. Ime iz pasoša se poklapalo sa naslovnom ulogom kao i slika sa pasoša sa slikom u novinama.
VERONIKA
Niste me ranije prepoznali?
SEBASTIJAN
Ne. Nikada ranije za vas nisam čuo niti vas video. Nisam voleo operu.
VERONIKA
I šta se desilo kada ste otkrili čiji je novčanik kod vas?
SEBASTIJAN
Ispitujete me kao da prepričavam neki film ili kao da pričam o nekom drugom a ne o vama.
VERONIKA
Pričajte molim vas.
SEBASTIJAN
Ne znam kako sam reaogavao, ali znam da me je Benjino pitao: Šta buljiš toliko u Veroniku Mores? Pitao sam ga je l’ zna nešto o njoj i sve ostalo mi je ispričao.
VERONIKA
Šta vam je ispričao?
SEBASTIJAN
Ko ste, šta ste, o vašim predstavama pošto je bio upućen u pozorišne događaje i rekao
VERONIKA
Pitala sam vas da mi kažete sve što je rekao o meni.
SEBASTIJAN
Dobro, rekao mi je da ste udati za matorog bogatog profesora, da ne znate šta ćete sa novcem, da vas niko ne voli ali da vas on gura svuda, da je i premijera Travijate njegov ćef koji mora da se ispuni. Na kraju je dodao da ste zaista puno lepi i da često razmišlja o vama dok masturbira.
VERONIKA
Prekinite!
SEBASTIJAN
Izvinite, nisam želeo da vas uvredim.
VERONIKA
Ne, ja sam to sama tražila. Sipajte nam još šampanjca i nastavite. (Sebastijan im doliva šampanjac)
SEBASTIJAN
Te noći nisam mogao da zaspim. Sačekao sam da Benjino zahrče, upalio lampu i uzeo vodič i dugo gledao sliku u novinama, premijera je bila za tri dana. Razmišljao sam o vama, o novcu, o vašem novcu koji je bio u mom ormariću. Razmišljao sam šta da uradim. Da barem u novčaniku nije bilo pasoša, da sam imao sreće kada sam našao toliki novac da ne znam čiji je. Ovako, sve sam znao o vama, gde živite, čime se bavite, ko vam je muž, koliko ste bogati i kako prelepo izgledate. Nisam mogao da zaspim. Obukao sam se i uputio se na vašu adresu. Ušao sam u noćni prevoz ,a onda pustim ulicama kroz park stigao do Posuela i do vaše kuće. Dugo sam stajao ispred kapije. Nikada se nisam osećao toliko bedno kao tada, čak ni sada kada vam o tome pričam. Mrzeo sam vas i u tom trenutku sam odlučio da ne vratim novac.
VERONIKA
Pričajte, pričajte odavno se nisam ovako zabavljala. Ne ljutim se, samo mi ispričajte kako ste taj novac potrošili. Ni jedan cent ne preskočite inače ću se naljutiti.
SEBASTIJAN
Kao što rekoh- mrzeo sam vas. Mrzeo sam vaše bogatsvo, a još više svoju bedu. Bilo je dosta načina u šta sam mogao da uložim novac. Da živim godinu dana u boljem stanu, da letujem, da kupim dosta garderobe…ali ne. Svitalo je a ja sam još uvek budan ležao u krevetu i konaˇcno imao plan.
VERONIKA
Kakav plan?
SEBASTIJAN
Želeo sam da živim kao bogataš bar tri dana. Popodne sam se vratio u stan sa kartama za premijeruTravijate.
VERONIKA
(smeje se) Ne mogu da verujem.
SEBASTIJAN
(teatralno) Bacio sam dve karte ispred Benjinija koji nije mogao da veruje šta vidi: „Odakle ti karte?“. Veronika Mores mi je liˇcno poslala, mi smo super prijatelji, ludački je zaljubljena u mene i rekla je da će prerezati vene ako ne odem na njenu premijeru, nađi sebi društvo a mene čeka Veronika.
VERONIKA
(smeje se) Ha, rezanje vena.
SEBASTIJAN
I trista dolara za džeparac sam mu dao… Pamtite?
VERONIKA
Da, da sve pamtim samo ti pričaj, trista dolara za džeparac, četiri karte za pemijeru…a s kim si ti išao? Izvini što sam prestala da ti persiram, ali ako smo takvi drugovi mislim da i ti mene možeš da zoveš Veronika…Dakle, s kim si bio na premijeri?
SEBASTIJAN
Ok, Veronika. Idemo redom. Pošto mi je Veronikaplatila da dođem da je gledam morala je i da mi kupi garderobu. (Veronika se smeje, krene da dolije još šampanjca ali shvati da je flaša prazna)
VERONIKA
Šta sam ti kupila?… (Veronika izlazi iz sobe)
VERONIKA (OFF)
Odavno se nisam ovako smejala. (Veronika se vraća sa punom flašom šampanjca i pruža je Sebastijanu)
VERONIKA
Sipaj mi još šampanjca.
SEBASTIJAN
Napićeš se.
VERONIKA
Ne brini, dobro podnosim alkohol… Ovo je skroz ludo. (Sebastijan otvara flašu i sipa piće)
SEBASTIJAN
Sutradan sam angažovao prijateljicu za šoping.Objasnio sam joj ukratko isto što i Benjiniju- Veronika Mores časti! Odvedi me u najskuplju prodavnicu.
VERONIKA
Gde, gde, gde ste otišli?
SEBASTIJAN Guči.
VERONIKA
Guči! Guči! Tamo bih te i ja odvela.
SEBASTIJAN
U sve sam poverovao. Jedva sam čekao premijeru. Jedva sam čekao deveti septembar devedesetdevete, dvadeset časova, Kraljevski teatar, Travijata.
VERONIKA
Crno Guči odelo?
SEBASTIJAN
Crno Guči odelo. Košulja Fere.
VERONIKA
Fereeeeeee!
SEBASTIJAN
Luj Viton cipele.
VERONIKA
Bravoooooo!
SEBASTIJAN
Sve za moju prijateljicu i dobrotvorku VeronikuMores. Živeli!
VERONIKA
Ne mogu da verujem, ti si se više radovao premijeri nego ja. Pričaj dalje.
SEBASTIJAN
Hotel Velington. Rezervacija najskupljeg apartmanaza deveti i deseti septembar.
VERONIKA
Opa! Šampanjca! Živeli!
SEBASTIJAN (
pevuši) Hajd pijmo nek čaša se blista u ruci…. (Veronika mu se pridruži pa se zavrte kao da plešu)
VERONIKA
Je l’ bila lepa? (Sebastijan se naglo zaustavi i uozbilji)
SEBASTIJAN
Nisam imao devojku, nisam bio zaljubljen…sada ću da pocrvenim. Poslovna pratnja, ali najskuplja. Nikada ranije nisam imao prostitutku ali me je palilo da mi moja bogatašica te noći plati seks.
VERONIKA
Ti si stvarno uvrnut. Je l’ bila lepa?
SEBASTIJAN
Prelepa, zgodna, obrazovana,vešta…uživala je uoperi. Vrhunac perverzije je bio da slušam i gledam Veroniku Mores na sceni dok u loži mazim koleno prostitutke koju sam platio njenim novcem.
VERONIKA
Šta je bilo sa ostatkom novca?
SEBASTIJAN
To je to. Sve je potrošeno za tri dana…a da zaboravio sam i buket cvćca za Veroniku Mores.
VERONIKA
(oduševljeno) Kupio si mi i cveće?
SEBASTIJAN
Naravno, kamelije za divu sa porukom „Nikada neću zaboraviti tri dana..
VERONIKA
(izraz lica joj se uozbilji) …ako budeš čitala ovo znaćemo oboje da je kraj“. To si bio ti?
SEBASTIJAN
Zar je moguće da se sećaš te poruke?
VERONIKA
(kroz osmeh) Hiljadu puta sam je pročitala.
SEBASTIJAN
Znao sam da ćeš se sigurno pitati od koga je. Ubrzo sam zaboravio na sve. Ostao je samo osećaj kao posle lepog sna. Skoro da sam potpuno zaboravio. Benjino me je nekoliko puta pitao šta se desilo oko premijere ali boga pitaj kako sam ja tada reagovao. Nikad me više nije pitao o tome, čak i kada mi je rekao da je umro tvoj muž.
VERONIKA
Dva dana posle premijere Estaban je doživeo moždani udar. Dugo se oporavljao. Posle tri meseca smo otputovali u banju gde se oporavljao od hemipareze. Godinu dana kasnije kada je izgledalo da mu je stanje sasvim dovedeno u normalu pao je za ručkom i umro.
SEBASTIJAN
Žao mi je.
VERONIKA
Sve vreme bolesti sam provela uz njega pazeći ga kao dete. Sve uloge sam vratila iako je govorio da to ne činim, znala sam da mu je to značilo.
SEBASTIJAN
Kada sam saznao za njegovu smrt priznajem da sam razmišljao često o tebi. Često sam dolazio do Posuela, do tvoje kapije, razmišljao sam da ti pozvonim.
VERONIKA
Bolje što nisi, nikoga nisam primala. Njegova smrt je samo napravila mesta da se proširi depresija koja me je davno obuzela.
SEBASTIJAN
Misliš još pre njegove bolesti?
VERONIKA
A ranije. Sam bog zna kako sam živa danas. Tablete za smirenje koje su mi preporučili lekari kada je umro postali su moje glavno jelo, dezert uz šampanjac. Užasno sam se promenila i fizički, unakažavala se, valjda sam htela da umrem, a nisam imala hrabrosti da sebi oduzmem život… valjda sam osudila sebe na mučenje.
SEBASTIJAN
Drago mi je da te vidim lepu kao što sam te upamtio. Uspela si da se izvučeš.
VERONIKA
Uspela. Vraga uspela.
SEBASTIJAN
Mnogo si volela Estabana?
VERONIKA
Da…ne. Zapravo mnogo sam ga volela, ali ne toliko da sada ne mogu da ga mrzim. Sada ga mrzim.
SEBASTIJAN
Ne razumem.
VERONIKA
On je postojao, volela sam ga, imala sam život. Sada njega nema sada ga mrzim i ja sada ne živim. Ne postojim sem kao egzotična tema za zaludnog novinara, što ti u stvari možda i nisi, ali svakako me raduje tvoja priča. Čudna je i smešna, bezobrazna, ali istinita, zanimljiva i….ako si stvarno novinar hajde da radimo intervju. Uključi to sranje, daću ti priču, istinitu, dobićeš naslovnu stranu.
SEBASTIJAN
Znao sam da ćeš pristati.
VERONIKA
Valjda si do sada shvatio da mogu opet da prekinem. Zato budi pažljiv. Pređimo za sto. (Veronika odlazi do kuhinje. Sebastijan seda za sto i uključuje diktafon. Posmatra postavljeni sto.)
(OFF)ZVONO TELEFONA
(OFF)TELEFONSKA SEKRETARICA, VERONIKIN GLAS
Molim vas ostavite poruku…
(OFF) MUŠKI GLAS
Dobro veče gospođo Mores. Paulo iz antikvarnice je. Klijent je prezadovoljan vašom slikom koju sam mu juče prodao. Razmislite još jednom o prodaji klavira, spreman je da plati cenu koja je mnogo veća od realne. Nadam se da ćete se uskoro javiti.
(OFF)ZVUK PREKIDANJA VEZE
(Sebastijan se nervozno igra priborom. Veronika se vraća noseći veliku tacnu sa dosta leda na kojoj su servirane ostrige. Spušta ih na sto. Sebastijan im doliva piće)
VERONIKA
Obožavam školjke. (Veronika vešto uzima školjku, cedi limun. Sebastijan pomno prati šta ona radi i ponavlja, očigledno je da prvi put jede nešto takvo)
VERONIKA
Ne može bez školjki. Estaban me je navukao na školjke i kavijar. (Veronika uživa u školjkama, uzima jednu po jednu prstima, jede ih polako gledajući u Sebastijana kao da ga zavodi)
VERONIKA
Od kavijara, školjki i šampanjca sam se gojila, objavi i to. Obožavam ih. I ti očigledno?
SEBASTIJAN
Ne.
VERONIKA
Ali jedeš?
SEBASTIJAN
Ne jedem zato što ih volim, nego zato što sam gladan. (Veronika spusti školjku na tanjir i zasmeje se.)
VERONIKA
(kroz smeh) Ni ja ih ne volim. Nikad ih nisam ni volela. Estaban me je ubedio da ih jedem. Tako valjda treba da se hrani primadona, zrncima kavijara. (imitira Estabana) I nikako ne uzimaj kavijar escajgom. Čak ni srebrnim! Tako poprimi metalni ukus. (pa nastavi normalnim glasom) Ja u stvari najviše na svetu volim da jedem picu. Hoćeš da nam poručim? Znam koje su najbolje.
SEBASTIJAN
(smešeći se) Stvarno nema potrebe.
VERONIKA
Najviše sam ih pojela hodajući, na brzaka, da me Estaban ne vidi. A od kada je on umro mislim da svaki dostavljač zna žmureći da nađe moj stan.
SEBASTIIJAN
Znači, pica je tvoj porok.
VERONIKA
Kada sam pre šest meseci prestala da jedem da bih povratila figuru najteže mi je palo da se odreknem pice. Najviše volim sa ljutim kobasicama…Pila sam sedative da bih mogla da obuzdam nervozu i spavala po petnaest sati dnevno, tako sam se topila. To je bio jedini način da smršam. Preko dana voda sa tri kapi limuna, a od ponoći lekovi. Kakav jelovnik jedne primadone… A kakav je osećaj platiti seks?
SEBASTIJAN
Ne znam, to nisam bio ja. Igrao sam se nekog drugog života. Kada sam plaćao osećaj je bio isti kao kada sam plaćao Gučijevo odelo. Sve je to bila igra… Samo tada. Nikada više nisam platio seks.
VERONIKA
Dobro plaćanje, a kakav je bio seks?
SEBASTIJAN
Nezaboravan. Osećao sam se moćnim, bio sam moćan.
VERONIKA
Zaboga, zašto muškarci misle da moraju da budu moćni?
SEBASTIJAN
Zato što žene traže bar iluziju da su muškarci sa kojima su moćni. (Sebastijan se muči sa školjkom)
VERONIKA
A jesi li se ikada još osećao moćnim?
SEBASTIJAN
Teško je osećati se moćnim u sobi studentskog doma.
VERONIKA
Novac?
SEBASTIJAN
Novac.
VERONIKA
Jebeni novac.
SEBASTIJAN
Da, jeben, naročito ako ga imaš. Ti si izgubila deset hiljada dolara i zaboravila za dva dana, a ja sam ih našao i sećaću se toga do kraja života… Čak se i ne ljutiš na mene!
VERONIKA
Kako je bilo kada si se probudio iz sna?
SEBASTIJAN
Zavoleo sam operu, a sve ostalo sam morao da zaboravim.
VERONIKA
Ti si zavoleo operu, a ja sam je zamrzela. Ti si bio prvi, a ja poslednji put u operi.
SEBASTIJAN
Zašto poslednji?
VERONIKA
Zašto?
SEBASTIJAN
Tvoj talenat ne sme da bude zapostavljen i ne može da bude zaboravljen…
VERONIKA
(prekine ga) Talenat. Šta ti znaš o tome? Jednom si bio u operi i daješ sebi za pravo da sudiš. Možda sam bila talentovana, možda sam svoj talenat dobro prodala, možda za dobre pare, za moć. Ðavolu sam ga dala. Prodato! Imala sam ga i više nemam – jasno? Prodato za pet minuta slave. (Veronika nervozno ustaje od stola)
VERONIKA
Nemam više samopouzdanja da dam običan intervju a kamoli da stanem na scenu. Nemam više iz čega da pevam. I šta mi treba ovo uopšte. Što sam te pustila da se igraš sa mnom. Navikla sam se na svoju muku, a ova haljina i ova večera, Bože što je ovo smešno. Zašto si uopšte došao? Lepo si se proveo pre nekoliko godina i…
SEBASTIJAN
Došao sam da te pitam čemu je taj novac bio namenjen?
VERONIKA
Ne budi smešan. Griža savesti? Ne brini nije mi trebalo za lek.
SEBASTIJAN
Izvini opet. Nisam želeo da te povredim.
VERONIKA
Ne povređuješ me. Više niko ne može da me povredi. Umro je moj Pigmalion.
SEBASTIJAN
Imaš samo 28 godina i ne možeš na silu umreti zato što si izgubila onog koga si volela.
VERONIKA
Volela… šta sam znala. Imala sam 17 godina kada sam se zaljubila a on 45. nije bilo teško da me opčini takva moć. Učio me je, otkrivao svet. Krili smo našu vezu, jer sam bila maloletna i student. Samim tim je bilo još strasnije. Obasipao me je pažnjom, ljubavlju i to mi je bilo dovoljno, bila sam srećna. Mislila sam da se to nikada neće promeniti. Kada smo se venčali bio je to manji skandal nego što smo očekivali i sve je bilo još bolje, još jače. Imao je sve više poverenja u mene. Postala sam njegov asistent. Sve više vremena smo provodili zajedno. Znao je kako dišem.
SEBASTIJAN
Sigurno je bio i ljubomoran?
VERONIKA
Ne, nije imao razloga. Bio je, kažem opet, toliko moćan. Svi su se klanjali i ulagivali pred njim. Napravio je takav zid oko mene da nije smeo niko da mi priđe čak i da je želeo.
SEBASTIJAN
Kada je počelo da ti smeta?
VERONIKA
Nije mi smetalo, počinjala sam sve više da li čim na njega a da nisam ni primećivala. Davala sam sebi mnoga prava i povređivala ljude oko sebe. A on mi je sve dopuštao kao roditelji deci za koju vide da ih u potpunosti slede. Jedino lepo je bilo što smo imali divne studente koje sam neizmerno volela: Izabel Torino, Alehandra Moha, Rafael Lopez, Olivije Salkedo.
SEBASTIJAN
Svi su bili tvoji studenti?
VERONIKA
Da, a samo nekoliko godina mlađi od mene.
SEBASTIJAN
Sve sam ih slušao.
VERONIKA
(smeje se) Pa ti si stvarno zavoleo operu.
SEBSTIJAN
U to te sve vreme uveravam. Izabel Torino, Rafael Lopez, Alehandra Moha su zaista inzvanredni pevači, često sam ih gledao sve osim ovog poslednjeg, kako si rekla da se zove…
VERONIKA
Olivije Salkedo?
SEBASTIJAN
Da. Za njega nisam čuo.
VERONIKA
Bio je najtalentovaniji od svih studenata, Estaban ga je obožavao i ja naravno.
SEBASTIJAN
Šta je sa njim sada?
VERONIKA
Olivije je divno pevao. Zaista je bio najbolji od svih. Imao je 22 godine kada sam ga upoznala. Od prvog časa sam znala da će postati velika zvezda.
SEBASTIJAN
Ali ga nikada nisam video na sceni?
VERONIKA
Sigurno zato što nikada nisi bio u Metropolitenu.
SEBASTIJAN
Kako sam glup. Ako ikada odem u Njujork posetiću ga. Voleo bih da ga čujem kad već tako govoriš o njemu.
VERONIKA
Imam neke naše zajedničke snimke ovde u stanu, ali ih retko slušam.
SEBASTIJAN
Često si pevala sa njim?
VERONIKA
Jednom nedeljno je vežbao sa mnom. Utorkom. Skoro godinu dana smo se viđali samo utorkom. Uvežbavali smo ono što je na času učio od Estabana. Vrlo brzo je napredovao. Najviše sam se radovala časovima sa njim. Bio je lepo vaspitan sa manirima koje je bilo gotovo nemoguće očekivati od njegovih vršnjaka, a bio je tako prirodan. Njegove bademaste oči bi oborile svakog i pre nego što bi se začuo njegov tenor. Oblačio se dosta ekscentrično, skroz drugačije od drugih studenata. Delovao je pomalo uobraženo.
SEBASTIJAN
Zanimljiv tip, dopadao ti se?
VERONIKA
Naravno, takav čovek bi se dopao svakom. Koliko je bio iskren na sceni u melodiji i osećanjima koja je interpretirao toliko je bio introvertan van scene. Nisi mogao dopreti do njega. Estaban je bio ubeđen da je gej, kasnije sam primetila da svi skoro javno govoro o tome. Bila sam besna kada su tako govorili o njemu, tešila sam sebe da to govori iz svih čista zavist, da nisu mogli da mu pronađu drugu manu do te. Ali konačno sam i ja to prihvatila. Postao mi je najbolji drug. Neko mojih godina ko me razume. Bio je veoma duhovit, zabavljao me je. Jedina mlada osoba u mom okruženju sa kojom mi je bilo lepo. Obožavala sam ga. Mislim da je i on kao i ostali pre mene shvatio da sam zaljubljena u njega.
SEBASTIJAN
Zaljubila si se u Olivijea?
VERONIKA
Da, zaljubila sam se u tog čudnog mladića.
SEBASTIJAN
Da li je nepristojno da se i dalje interesujem šta se sa vama događalo, a iskreno govoreći vrlo me interesuje.
VERONIKA
Podsećaš me na njega.
SEBASTIJAN
Ali ja nisam…
VERONIKA
Nisam rekla da me podsećaš na pedera. Rekla sam da me podsećaš na mladića u kojeg sam bila zaljubljena. Šta misliš što sam te uopšte primila ovde? Da ti dam intervju? Misliš zato? Misliš da nisam znala ko je (MORE)
VERONIKA
(cont’d) Sebastijan Bonira pre nego što sam te pustila da uđeš ovde.
SEBASTIJAN
(Veronika prilazi polici sa knjigama, uzima jedan roman i baca ga na sto pred Sebastijana) (zbunjeno) Šta je to?
VERONIKA
Pročitala sam tvoj roman.
SEBASTIJAN
Kakva je ovo igra?
VERONIKA
Igra? Da, igra, došao si ovde da se igraš po svojim pravilima, ali izgleda da je kod mene džoker.
SEBASTIJAN Ništa ne razumem. O čemu ti govoriš? (Veronika uzima roman sa stola)
VERONIKA
Prekini! „Vinska pesma“ je roman koji si ti napisao, zar ne?
SEBASTIJAN
Da, ja sam napisao roman „Vinska pesma“. (Veronika prelistava roman)
VERONIKA
Pročitala sam tvoj roman. Privukao me je naslov „Vinska pesma“. Očekivala sam sasvim drugačiju tematiku, ali ovo je bilo izvanredno. Prepoznala sam se. Bila sam sigurna da si opisivao mene kao glavnu junakinju Mariju. Znala sam da je pisac, u stvari ti, stvarno zaljubljen u mene i čekala te da dođeš. (Veronika uznemireno korača po sobi)
VERONIKA
Pisao si koliko me voliš, a ne možeš da mi priđeš zbog muža. Znala sam da ćeš da dođeš kad tad i čekala. Toliko si želeo da pojebeš Mariju u romanu, a nisi imao priliku. Mogao si o tome samo da maštaš i hvataš se sa kurvom u loži. A onda si odlazio u hotel na seansu ponižavanja. Izgleda da si mi malopre prećutao da je prostitutka iz Velingtona bila i vrhunska domino dama.
(Veronika iznenada otvara fioku nathasne iz koje uzima pištolj)
VERONIKA
Pištolj. Vaša igra sa pištoljem. To mi je omiljeni deo u romanu, Sebastijane. Svršila bih svaki put kada bih ga pročitala… (Veronika spušta roman ispred Stevana)
VERONIKA
Napiši mi posvetu. (Sebastijanu je sve neprijatnije, uzmiče)
VERONIKA
Hajde stavi ruke iza stolice.
SEBASTIIJAN
(se nasmeši, nehote´ci je ponizi) Ne želim sada to.
VERONIKA
(grublje) Stavi ruke iza leđa.
SEBASTIJAN
Preteruješ.
VERONIKA
Ućuti. Mislio si da nisam pročitala roman, pa si večeras sve lepše ispričao. I naravno u romanu si preskočio da napišeš da si lopov, da si se bahatio mojim novcem, već si srceparajuće pisao kako oduvek voliš operu i kako si se uvek zaljubljivao u operske pevačice. U pravu sam, došao si da napiješ i kresneš Veroniku, a onda to i objaviš. (Sebastijan pruža ruku ka Veroniki i polako krene da ustane)
SEBASTIJAN
Veronika preteruješ, molim te stani.
VERONIKA
Ne šalim se. Sedi. Pun je. (Veronika repetira pištolj)
VERONIKA
Bila sam kukavica da ga uperim u sebe. Ne mrdaj. Znam da nisi peder. Stavi ruke iza stolice.
SEBASTIIJAN
Veronika, molim te…
VERONIKA
(prodere se) Stavi ruke iza stolice! Isto kao kad si bio sa kurvom u hotelu. (Veronika priđe prozoru. Jednom rukom lako odveže svileni gajtan sa draperije i njime veže Sebastijana za stolicu)
VERONIKA
Nije ni Olivije bio peder. Ti si voleo da gledaš operu i da svršavaš. (Veronika „igra“ ispred Sebastijana, pokazuje nogu kroz šlic haljine)
VERONIKA
Želiš ovo telo? Da li si se i sada uzbudio? (prelazi mu pištoljem između nogu sve do usana, gurne mu pištolj u usta)
VERONIKA
Da li te i dalje uzbuđuje ova igra. Imaš kratak siže za novi roman. Je l’ drkaš dok opisuješ ovakve scene? Ima´ceš bestseler samo ako preživiš. (Veronika se odmiče, sipa im piće, pevuši Vinsku pesmu, prinosi njegovim usnama čašu, šampanjac curi niz njegovu bradu, ona liže svaku kap. Iznenada mu udari jak šamar pa mu sedne u krilo)
VERONIKA
Olivije mmm, Olivije. Olivije je voleo da sedi i gleda svoju profesorku, bio je nepomičan baš kao i ti sada, ali sa erekcijom i bio je lepši od tebe. Sedeo je i gledao profesorku kako se skida, polako kao prava kurva. Znala sam da nije peder i da me ludački želi baš kao i ja njega. I prišao mi je. Ljubila sam svaki deo te nežne, zategnute kože, skroz drugačiji osećaj nego sa starcem kao što je Estaban. Olivije je podivljao, pokidao ostatak mog veša, uhvatio me jednom rukom za vrat i za bradu, okrenuo me i tu na klaviru ….. Prvi put sam doživela orgazam u svom životu. (Veronika ustaje i uzima šaku leda sa tacne. Prinosi led uz svoje lice, klizi ledom niz vrat i doliva šampanjac)
SEBASTIJAN
Nastavi molim te. (Veronika opet uperi pištolj)
VERONIKA
Još uvek ne mogu da shvatim šta te stvarno pali. Priča? Situacija? Želiš li da se skinem ili da ti pucam u koleno?
SEBASTIJAN
Pričaj mi, pričaj mi.
VERONIKA
Tvoj roman je vulgaran, vrlo vulgaran, ali to me je palilo. Čitala sam ga svakog dana dok sam sa polumrtvim Estabanom obilazila banje. Sve te reči koje si govorio Mariji u romanu odzvanjale su u meni kao Olivijeove. Zamišljala sam njegovu čvrstu guzu dok me miluje i govori mi „Volim te“. (gurne mu cev pištolja usta)
VERONIKA
(smeje se) Napalio si se?
SEBASTIIJAN
Bio sam pod utiskom svega što mi se desilo od kada sam našao novac koji si izgubila. Kada sam napisao priču koju si pročitala oslobodio sam se napetosti koju sam nosio. Bio je to divan događaj koji me je inspirisao da napišem veoma loš roman koji je prodat samo u nekoliko primeraka. I stvarno ne želim da pišem nastavak.
VERONIKA
Zašto si onda došao posle toliko vremena? Da me zezaš? Trebalo je da izmisliš pseudonim.
SEBASTIJAN
Već sam ti rekao. Istina je da sam došao da te pitam čemu je taj novac bio namenjen. Intervju je bio način da ti se približim.
VERONIKA
Drzak si kao što je znao da bude i Olivije, ponosan si čak i vezan za stolicu, kao i on kada posle seksa stoji go pored klavira i peva.
SEBASTIJAN
Odveži me, molim te.
VERONIKA
Neću.
SEBASTIJAN
Ne razumem, neću ti nauditi.
VERONIKA
O, zašto si dolazio nesrećniče. Nedostaje mi moj Olivije. Nisi ni svestan koliko mi nedostaje.
SEBASTIJAN
Što nisi više sa njim? (Veronika uzima diktafon)
VERONIKA
Iscurela ti traka. (Veronika vadi traku, odlazi do fioke, vadi neku kasetu koju je našla, stavi je u diktafon, ali ga ne uključuje)
VERONIKA
Imali smo seks svakog utorka. U učionici na klaviru. Samo utorkom.
SEBASTIJAN
A Estaban?
VERONIKA
Pravo pitanje, sve je znao iako sam mislila da ne može ni da pretpostavi. Bila sam glupa, počeo me je gubiti, ali Estaban ne gubi nikada ništa. Toliko me je dobro poznavao, toliko je bio svestan da sam zaljubljena, znao je kakva sam i da ču ga sigurno ostaviti.
SEBASTIJAN
Šta je učinio da te sačuva?
VERONIKA
Obnavljala se Travijata koju nismo igrali prethodne sezone. Podrazumevalo se da ću ja igrati naslovnu ulogu, umesto starog partnera trebalo je da debituje Olivije. Našoj sreći nije bilo kraja. Tih dana Estaban je morao poslovno da otputuje u Milano. Olivije je došao ovde, bio je drugačiji nego ikada pre. Prvi put smo spavali u krevetu, mazili se ne žureći, pričali i polivali se šampanjcem. (polije Sebastijana punom čašom)
VERONIKA
Nije metak, šta se trzaš, to je penušavo vino. Ni jedan minut od ta tri dana nismo proveli odvojeno. Kada je stigao Estaban nas je sve okupio u svečanoj sali za prijem na Akademiji. Skoro svi profesori i studenti su bili tu. Estaban je imao radosne vesti za sve nas. Uspeo je da sredi stipendije za sve studente koji su to zasluživali. Vriska od sreće je bila neopisiva, usavršavaće se u Milanu, a najbolji među najboljima, Olivije, putuje kroz nedelju dana na audiciju u Njujork. Ne mora više da dolazi na probe za Travijatu, vraća se stari pevač a Olivije putuje. Bio je sjajan pevač ali Estaban je morao dobro da se potrudi i energetski i materijalno da svoj problem pošalje na drugi kontinent.
SEBASTIJAN
Estaban ga je znači poslao u Njujork?
VERONIKA
Nikada neću zaboraviti način na koji je to saopštio pred svima, obično bi mi pre nasamo ispričao ko je prošao, a ovoga puta nisam ni znala šta je spremao. Pogled kojim je pratio Olivijea i mene dok je saopštavao vesti govorio je: Neću te izgubiti! Nikada! Ja ne gubim. Dopustio nam je da se još jednom vidimo. Naravno, u utorak, moj termin. Frajerski sa njegove strane nema šta.
SEBASTIJAN
Dozvolio vam je da se rastanete?
VERONIKA
Da, dopustio nam je da se rastanemo kao ljudi, ali neću te naslađivati pričom. I tada sam odlućila- devetog septembra neće biti premijere Travijate. To sam rekla i Olivijeu. Imam ušteđevinu, rezervisaću kartu, uzeti gotovinu i umesto na premijeru devetog septembra u ponoć sleteću u Njujork. Kada na internetu bude pročitao da je premijera otkazana da me sa buketom kamelija čeka na aerodromu. (uzima nož sa stola, prilazi Sebastijanu, prereže gajtan)
VERONIKA
Dalje pizdo znaš. Kamelije sam dobila u Madridskom Pozorištu umesto na aerodromu Džon F. Kenedi,mislila sam da su od njega a bile su od tebe.
SEBASTIJAN
Čista slučajnost.
VERONIKA
Izvini, ali stvarno neću moći da ti oprostim što si mi slučajno uništio život. Stvarno sam želela da te večeri zajedno sa Violetom Valeri umrem na sceni. Mislila sam da ne glumim umiranje. I nisam glumila. Stvarno sam umrla. Sve je umuklo, sve je bilo tišina, a onda sam aplauzom dočekana u paklu. (uperi pištolj u Sebastijana)
VERONIKA
Skidaj se. Gledao si premijeru. Skidaj se. Hoću da se dodiruješ kao što ti je kurva to radila u loži dok sam ja pevala. Šta je, ne palim te više? (uzima roman sa stola, otvara ga i čita)
VERONIKA
„A onda sam sakriven u mraku pozorišta privukao njenu ruku na svoje međunožje, gledao sam ogoljenu Mariju pod svetlošću reflektora, skrivena u loži dama kraj mene znala je šta treba da radi. Uživao sam… (zavrće haljinu)
SEBASTIJAN
Prekini, molim te. Ne mogu to da slušam.
VERONIKA T
ako si ti napisao. Tako si osećao. Šta je, ne pali te stvaran život? Došao si ovde da odvučeš Veroniku u krevet a on neće da se digne. U pravu sam- zato si došao?
SEBASTIJAN
Ne, ti si zbog toga želela da ja dođem ovde. Ti si želela da budeš kurva iz mog romana.
VERONIKA
Ućuti! Ubiću te!
SEBASTIJAN
Da, zaljubio sam se u tebe te noći devetog septembra, maštao sam stalno o tebi, čak sam i roman napisao, ali nisam zato došao.
VERONIKA
Ne laži me, a što si onda dolazio?
SEBASTIJAN
U unutašnjem džepu mog sakoa imaš papir na kome sve piše.
VERONIKA
Ne šali se više samnom!
SEBASTIJAN
Ne šalim se. Uzmi i pročitaj. (Veronika privlači sako i traži jednom rukom papir, pištolj sve vreme drži oprezno uperenog u Sebastijana, otvara hartiju, čita u sebi, polako se smeje, užasno se smeje, spušta pištolj)
VERONIKA
Došao si da mi posle svega kažeš da…
SEBASTIJAN
Da, zato sam došao.
VERONIKA
Ne mogu da verujem… siguran si da je ovo tačno?
SEBASTIJAN
Tri puta sam se testirao i sva tri puta su pozitivna. Prvi put sam se testirao pre šest meseci i tada sam te pozvao. Interesovalo me je čemu su bile namenjene pare kojima sam platio prostitutku od koje sam dobio sidu. Da li mi sada veruješ?
VERONIKA
Ti si majstor da upropastiš tri života odjednom.
SEBASTIJAN
Ti si izgubila novčanik.
VERONIKA
Ja sam ga izgubila. Obuci gaće. Ti si ga našao.
SEBASTIJAN
Zašto nisi otputovala za Olivijeom posle premijere?
VERONIKA
Nisam mogla da ostavim bespomoćnog Estabana kao što sam morala da ostavim bolesnog oca kada sam bila dete. Mislila sam da ću njemu pomoći da se spasi. Iako mu to nikada nisam rekla sigurna sam da je oduvek znao da me podseća na oca i da je u tome bila njegova prava moć.
SEBASTIJAN
A posle njegove smrti?
VERONIKA
Bilo je kasno, Olivije je već imao novu vezu Njujorku, to sam saznala iz novina. A i Estaban se pobrinuo da testamentom ništa ne ostane meni osim ovog stana. (MORE)
VERONIKA
(cont’d) Naravno, znao je da neću dobijati nove uloge. Uzmi šampanjac. (Veronika uključuje diktafon)
VERONIKA
Uf, polomila sam nokat.
(OFF)
Sa diktafona se čuju prvi taktovi Vinske pesme i ženski vokal: Sad pijmo nek čaša se blista u ruci, u srcu nek plamti od vina žar…
VERONIKA
To sam ja.
(OFF)
Muški vokal: Ko voli da pije nek živi taj, u pesmi on vino nek slavi…
SEBASTIJAN
Ovo je Olivije? (Veronika klimne glavom, otpije šampanjac)
VERONIKA
Ostani noćas, dugo sam sama, a ne mogu da zaspim …
(OFF)
Muzika postaje sve glasnija: Sad pijmo nek čaša se blista u ruci, u srcu nek plamti od vina žar uz vino i pesmu nek čuju se zvuci jer ono od boga je dar! (Veronika puca u diktafon i strasno poljubi Sebastijana)
.
.
KRAJ
.
.
.
.
.
