.
.
.
Dejan Tiago Stanković rođen je u Beogradu 1965. godine, beogradski i lisabonski pisac i književni prevodilac. Odmah po završnim studijama arhitekture, 1991. godine, preseljava se u London, a potom u Lisabon gde danas živi, prevodi i piše. Objavio je ratni roman Estoril i knjigu Odakle sam bila, više nisam i druge lisabonske priče. Prevodio je Pesou, Saramaga, Pireša, Crnjanskog, Andrića, Dragoslava Mihailovića i Dušana Kovačevića. Dobitnik je nagrade Branko Ćopić.
.
.
Koliko se razlikuju portugalski jezik u Portugaliji, Brazilu i Angoli?
.
Razlikuje se u toliko da niko ne dovodi u pitanje da je to jedan jezik. ali se razlikuju znatno više nego bilo koje dve varijante naših jezika. Brazil i Portugal nisu ista država već 150 godina i imaju okean između. Brazilski je na ivici da bude drugi jezik, posebno govorni. mi njih razumemo zbog brazilskih telenovela koje su ovde svakodnevnica poslednjih pola veka. Da bi Brazilci nas razumeli, ako nisu naučeni, moramo da govorimo polagano, ali kad ti uhvate fazon, razumeju te. Eruditski jezik se najmanje razlikuje. Uličarski govor se skoro pa ne razume. Generalno, što si obrazovaniji, to ti jezička razlika manje smeta. Ko čita književnost, on čita obe, jednu s malo više napora, doduše. možda tu i tamo, na svakih par strana, mora da ode do rečnika ili zaključi po smislu šta znači neka reč. Afričke zemlje, Angola, Mozambik, koriste evropsku varijantu portugalskog, to je jezik škole, medija, administracije. Za mene preko telefona često pomisle da sam iz Angole. Jezik iz afričkih zemalja liči na ovaj iz Portugala kao što liče naši jezici, jedino što se sve piše isto.
.
.
Šta se danas u Portugaliji najviše čita?
.
Slabo znam intimne navike starosedelačkog stanovništva. Ako i čitaju, ne dele to sa mnom. Znam da neproporcionalno vole poeziju. Evo, tebi za ljubav sam pogledao top liste po knjižarama. Na vrhu su, velikom većinom, knjige koje se neće pamtiti.
.
.
Koji je prosečak tiraž savremenih portugalskih romana?
.
Nemam pouzdan podatak, osim za svoj slučaj. Ja sam za tri meseca u Portugalu prodao tačno onoliko koliko i u Srbiji za 14 meseci. Najviše sam prodao u Estorilu i Kaškaišu, to su najbogatije opštine na poluostrvu. Verovatno zato. Opet, mislim da u Beogradu imam više čitalaca, jer ljudi dele knjige, razmenjuju, idu u biblioteke.
.
.
Da li dnevna štampa ima redovnu književnu kritiku?
.
Nema. Postoje književni časopisi koji objavljuju kritike. Nisam konzument kritika. Opet mogu da pričam samo sa sopstvenog primera, jer sam ja ovde autsajder, pao s neba, i na jedvite jade sam našao izdavača, malog, nejakog. Ozbiljnu kritiku u pisanoj formi još nisam imao, niti znam da li postoji. Jesam ima jednu na radiju, pohvalnu. Zanimljivo je da mi silna televizijska pojavljivanja u pogrešnim emisijama i intervju pogrešnoj štampi nisu tako uticali na popularnost knjige kao dve radio emisije od po sat vremena, namenjene čitalačkoj publici. Te emisije, izgleda da se slušaju. Imao sam i lep prikaz jednog uvaženog blogera, opinion mejkera, savetnika predsednika republike. Mislim da ne valja kad te ignorišu.
.
.
Kako se finansiraju najvažniji književni časopisi u Portugaliji? Koliko su odvojeni od univerzitetskih časopisa?
.
Ovde sve finansira država, osim fudbala, ali ne bih smeo da se zakunem da ne izdržava ni fudbal.
.
.
Koliko su iznosi književnih nagrada u Portugaliji?
.
Nisam se raspitivao jer mi je izdavač rekao da nema šanse da dobijem, jer to nije za mene, pa me on i ne kandiduje. Kaže, džabe trošiti knjige, to su, veli on, sve klanovi. Meni je to malo defetistički stav, on se slaže, ali tvrdi da je tako, ali ako insistiram, poslaće gde ja mislim da treba. Tako sam sam krenuo u guglanje i otkrio sam da ima jedna od 180.000 za nenapisan roman. Možda za sledeći. Video sam jednu za 15.000 i drugu za 18.000, a onda sam pročitao propozicije te duge, video da je jedan od uslova da si rođen u Portugalu, ne pomaže što sam državljanin. To me baš iznerviralo, i prvo sam mislio da dižem neki galamu, a posle me mrzelo. A velika je šansa i da tu moju galamu niko i ne sasluša. Posle sam se pokajao što sam se uopšte raspitivao za te stvari.
.
.
Koliko knjiga godišnje treba da pročita osnovac u Portugaliji?
.
Tačan odgovor je nula. Ne samo kroz osnovnu školu, nego i kroz celo školstvo, nema obavezne lektire. Zanimljivo je da ih uče maternjem jeziku bez mnogo književnosti. Uglavnom drve gramatiku. Deca čitaju neke odlomke, tuđe analize dela, analiziraju stil, gramatiku, ali ne znam da moraju da pročitaju književno delo. Ja imam dva sina: stariji je išao u portugalsku državnu gimnaziju na glasu, i ne sećam se da je imao obaveznu lektiru, mada je on još dosta i čitao, ali na engleskom. A mali, koga čitanje ne zabavlja, morao je da čita samo zato što smo ga u nekom trenutku, u strahu da će ostati nepismen, prebacili u englesku školu koja je neuporedivo bolja. Dakle ni on nije čitao na portugalskom. Toliko znam iz iskustva. I još znam da, kad sam imao prevodilačku firmu, pa mi dođu na staž mladi diplomirani filolozi, pitam ih ko je njihov nobelovac, to znaju. Znaju i dela da nabroje. Ali se ne sećam da je neko od njih pročitao čitav Saramagov roman. Mislim da je bio jedan dečko, ako nije slagao, a desetine sam tako preslišavao sa istim rezultatima. A ima ko čita, doduše neobavezno.
.
.
Koliko Portugalci pozajmljuju knjige iz biblioteka?
.
Nikad čuo. Ovde u biblioteku idu studenti da uče.
.
.
Da li je zaživela elektronska knjiga?
.
Ne.
.
.
Koji su najvažniji elektronski književni časopisi u Portugaliji? Koliko pisci objavljuju na blogovima?
.
Ne pratim.
.
.
Ima li pisaca u vrhu političkih stranaka?
.
Bio je jedan pesnik, naravno levičar, kandidat za predsednika. Mislim da se penzionisao. Legendarni vođa komunističke partije iz vremena ilegale i revolucije, Alvaro Cabral, velikan otpora, je odlično pisao, doduše pod pseudonimom. Ali zato imamo portrete Fernanda Pessoe na koricama i stranicama pasoša i na kreditnim karticama najveće državne banke. I dan državnosti im je dan Kamoeša. Najvećeg pesnika. I to nešto pokazuje.
.
.
Koliko prosečan Portugalac zna o Balkanu?
.
Koliko i Balkanci o Kavkazu.
.
.
A koliko se prosečan Portugalac interesuje za Balkan?
.
Koliko i Balkanci za Kavkaz.
.
.
Da li su Portugalci srećni i zadovoljni u Evropskoj uniji?
.
Ova zemlja se od kad je u EU preporodila, na naše oči. To niko ne dovodi u pitanje.
.
.
Šta je najveći nedostatak Portugalije kao države?
.
Sporost. Sumnjičavi su prema promenama, ali na kraju ipak legnu na rudu. Kažem, dvadeset godina gledam kako se zemlja transformiše u lepšu, udobniju i bolju sebe.
.
.
Šta je najveća pogodnost portugalskog političkog sistema?
.
Postojanje institucija koje se poštuju. Treba da vidiš kako se pišu zvanična pisma. Vaše prevashodstvo, imamo čast da se obratimo u povodu… sve tako. Takvim stilom nema zezanja sa institucijama.
.
.
Da li se danas raspravlja o kolonijalnoj svesti kod Portugalaca? Postoji li preispitivanje o odnosu predma stanovništvu u nekadašnjim kolonijama? Ima li knjiga o tome, filmova, simpozijuma?
.
.
Njima su te kolonije toliko dojadile za vreme kolonijalnih ratova u koje su jako nerado išli, i običan narod je toliko malo do tih kolonija imao koristi, da sada o kolonijama i imperiji, pričaju samo taksisti dok ti prepričavaju zgode iz vojske.
.
.
Nabrojte nam nekoliko najboljih portugalskih filmova…
.
Film nije jak portugalski kulturni proizvod. Oni nisu imali sreće da njihov diktator voli film, kao naš Tito, i da se država u nekom trenutku toliko potrudi oko razvoja te industrije da smo mi, Jugosloveni, imali ozbiljnu domaću produkciju. Ovde domaći filmovi nemaju reputaciju niti gledanost.
.
.
Prvu knjigu ste objavili sa 46 godina, da li ste na taj način sledili Saramaga?
.
Ja sam ispao mudriji od njega. On je sa 25 godina napisao mladalački roman i zeznuo se pa ga je objavio. Ja svoje rane radove nisam objavljivao. On je ponovo počeo da objavljuje sa 55 godina a prvi uspeh je imao sa knjigom Sedam sunaca, sedam mesečina, koja je izašla kad je imao 60 godina. Ja sam, matematički u prednosti, em se nisam brukao ranim radovima (moji su stvarno bili tragični), em sam, za ozbiljno, ranije počeo. Ali nisam ni približno tako produktivan kao on. Puno je napisao.
.
.
Za koliko ste napisali Estoril?
.
Od ideje do knjige prošlo je skoro deset godina. Od kad sam počeo da ozbiljnije istražujem i pišem do kraja, makar četiri. Nije mi se žurilo. Nezaboravan period. Nikad se nisam tako lepo proveo.
.
.
Kako prevodite ono što je neprevodivo?
.
Verujem da je poezija po definiciji skoro pa neprevodiva, osim u veoma retkim slučajevima. Kada bih umeo da prevedem Dnevnik o Čarnojeviću a da ga ne pokvarim, ja bih onda umeo i da ga napišem. Zato nikada nisam preveo remek-dela kao što su Pesoine pesme Portugalsko more ili Autopsihografija. A da prevedem tek da bude prevedeno, to neću. Neću da kvarim ljudima delo. A kad prevodim prozu, svakojake sebi slobode uzmem, ali jedno nikada ne radim. Ne stavljam fusnote. Prevodilac mora da bude svestan da fusnota ometa čitanje i da za većinu tih sitnica informacija nije dovoljno vredna toga.
.
.
Rui Zink mi je jednom prilikom rekao kako smatra da je Euzebio ipak bolji fudbaler od Kristijana Ronalda. Ja se ne slažem, a Vi?
.
Mene ne zanima fudbal. Video sam Euzebija jednom uživo. U sudu. Kristijana nisam. Dobro ste me podsetili, treba Zinku da se javim ovih dana, ali me strah – imam osećaj da ga mnogo nerviram.
.
.
Razgovarao Enes Halilović
.
.
.
.
.
