Nenad Petrović

Pali anđeli istorije

LICA ( PO REDU POJAVLJIVANJA ):

ANARHISTA/ RASKOLJNIKOV

ISLEDNIK/ REPORTER/ LODOVICO  SETTEMBRINI

POLICAJAC/ KAMERMAN

DRUGI ANARHISTA/ KRALJ/ POSILNI

ANARHISTKINJA/ KRALJICA/ DAMA IZ BORDELA

PUKOVNIK

KOMITA

PREMIJER

UREDNIK

UMETNIK

MODEL

ANARHISTI, KOMITE, MLADI RADNICI, ĐACI  I  STUDENTI

SLIKA PRVA

/ JEDAN OBIČAN KANCELARIJSKI STO, ISPRED NJEGA STOLICA BEZ NASLONA NA KOJOJ SEDI ANARHISTA  OBUČEN U PREPOZNATLJIVE CRNE PANTALONE I CRNU MAJICU SA LIKOM ČE GEVARE. ON SE TRUDI DA I  OBLIKOM BRADE   PREUZME  IZGLED SVOG  IDOLA.  U FOTELJI NASPRAM NJEGA SEDI ISLEDNIK ( TEK NEŠTO STARIJI OD ANARHISTE ) OBUČEN U SPORTSKI SAKO I SA JEDNOBOJNOM VEOMA ELEGANTNOM KRAVATOM. I ON NOSI BRADU ALI IZMODELIRANU KAO INTELEKTUALAC, PRIPADNIK VIŠEG SLOJA. ODBIJA DIMOVE IZ LULE. KADA  NE BISMO  ZNALI  DA JE POLICAJAC REKLI BISMO DA JE TO MENADžER NEKE USPEŠNE FIRME ILI UNIVERZITETSKI PROFESOR. /

ISLEDNIK: Pa kako to da ti se desi, čoveče?… / ISTRESA PEPEO IZ LULE U PEPELJARU / Ne mogu da verujem?!… Takva glupost! Najobičnija lakrdija. Da znaš, kad gledam tebe pomalo ti zavidim. Ipak i za gluposti treba imati hrabrosti. Nekada sam i ja bio hrabar… «Nekada»… Ćutiš? Da ti odmah bez uvijanja kažem, ja sam na tvojoj strani. Nemoj da misliš da sad ja izigravam «dobrog policajca» samo da bih te privoleo na nešto. Zar još ima onih koji ne znaju za taj štos??? Pa svi su gledali holivudske krimiće?! Ne, prosto, moje simpatije su na tvojoj strani i želim ti pomoći. Kad gledam tebe, kao da vidim sebe od pre… ne više od desetak godina… / PUNI LULU I PRIPALJUJE ŠIBICOM /

ANARHISTA: / BORBENO / Za buržuje  je  direktna akcija uvek bila i  biće  terorizam! Ali to je revolucija!!!

ISLEDNIK: Dobro, dobro… Evo, ja sad odlazim. Na doručak. Na pauzu za kafu. Da dovršim ovu lulu… A ti mi ostaj zdrav. / USTAJE I ODLAZI/

/ KRAĆE VREME ANARHISTA JE SAM. OSVRĆE SE I ZAGLEDA PROSTORIJU. POGLED MU PADA NA OGLASNU TABLU IZA STOLA NA KOJOJ SU OKAČENE  SILNE SMRTOVNICE POGINULIH POLICAJACA. TRGNE SE NA TRENUTAK KADA  U KANCELARIJU NAHRUPI  POLICAJAC. TIP JE «SUROVI PANDUR» IZ FILMOVA: KOŽNA JAKNA, NABILDOVANO TELO,  FRIZURA NA NULU… SEDA U FOTELJU DOK ANARHISTA JOŠ UVEK  POSMATRA  SMRTOVNICE. /

ANARHISTA: Šta ih je izginulo u odbrani države i poretka?!

POLICAJAC: Ništa?… Baš mu ništa nisi rekao? / IZ FIJOKE  VADI PALICU I STAVLJA JE NA STO. /

ANARHISTA: Jesmo li sami?

POLICAJAC: Sedi. Pričaj! /LUPI PENDREKOM O ASTAL /

/ ANARHISTA SE VRAĆA U STOLICU ALI NE POKAZUJE NI ZABRINUTOST NITI STRAH. /

ANARHISTA: Je li otišao?… / OSVRĆE SE /  On ništa ne zna?

POLICAJAC: / TIŠE, POVERLJIVO /  Ne zna taj ništa! Taj je po partijskoj liniji ovde, a takvi obično ništa ne znaju. Oni samo «misle»!

/  POLICAJAC NAGLO USTANE, PRIĐE ANARHISTI PA MU HITRO SAVIJE JEDNU RUKU IZA LEĐA. TO JE VEOMA BOLNO I ANAHISTA VRIŠTI OD BOLA. POLICAJAC MLATI PENDREKOM O ASTAL. /

ANARHISTA: Ma pusti  mi ruku, budalo!!! Pusti me!!!

POLICAJAC: / UTIŠAVŠI GLAS / Izdrži još malo!… / DERUĆI SE / ŠTA?! IGRAJU SE DECA REVOLUCIJE???!!! MA DAĆU JA  VAMA!!! POTPISUJ!!! SAD ĆU TU BRADU DA TI IŠČUPAM!!! SVI STE VI INTELEKTUALCI PEDERČINE JEDNE!!!   / NAGLO PRESTAJE SA OVOM KOMEDIJOM I PUSTI RUKU ANARHISTI KOME LAKNE./

ANARHISTA: / UKAPIRAO JE, GLUMI  /  Ne priznajem ništa! Smrt državi i poretku!!! Živela anarhosindikalna akcija!!! / MRAK. ZAVESA  PADA. /

SLIKA DRUGA

/ REPORTER NEKE TELEVIZIJE SA MIKROFONOM U RUCI U PRATNJI KAMERMANA PROĐE KROZ PARTER I POPNE SE NA PROSCENIJUM. STANE  ISPRED  ZAVESE. /

REPORTER: Upravo se nalazimo ispred zgrade u kojoj zaseda tajno revolucionarno bratstvo koje ima za cilj rušenje kapitalističkog poretka. Pa hajdemo poštovani gledaoci zavirimo iza ovih dvokrilnih vrata na periferiji koja možda kriju tajnu budućih krupnih događaja… / REPORTER  RAZMAKNE ZAVESU TEK TOLIKO DA PROĐE I STUPI UNUTRA A ZA NJIM I KAMERMAN. PODIGNE SE ZAVESA. ZA DUGAČKIM STOLOM  SEDI «TAJNO BRATSTVO» –  ANARHISTA  IZ PRVE SLIKE SA JOŠ NEKOLIKO SABORACA OBA POLA U ISTOVETNIM KOSTIMIMA. U TOKU JE ŽIVA DISKUSIJA. KAO DA TU NISU ULJEZI ANARHISTI  NASTAVLJAJU RAZGOVOR. /

ANARHISTA: … Za buržoasku štampu svaka nasilna akcija protiv kapitalizma biće uvek terorizam! Ali mi se ne smemo bojati takvih pljuvanja, to je nešto što se može očekivati. Mi ne smemo izgubiti veru u akciju i samo akciju! Imamo podršku čitavog progresivnog sveta – tu je Noam Čomski, sa nama je i Harold Pinter, tu su profesori iz Italije, radnici koji ostaju bez sredstava za život, pokret Okupirajmo Volstrit…  Borba se nastavlja! Do konačne pobede!!!

REPORTER: / PRINOSEĆI MIKROFON ANARHISTI /  Da li biste za naše gledaoce mogli da navedete strateške ciLJeve neposredne akcije?

ANARHISTA: Očigledno da industrijski kapitalizam preživljava svoje poslednje dane. Ono što ne vaLJa, ne može se ničim izlečiti, to je prosto nepopravljivo. Mi najpre  želimo da proširimo područja slobode. Na primer – ova prostorija sada, to je naša slobodna teritorija. Ako bismo otišli u planinu – tamo bi bila naša nova slobodna teritorija. Gde smo mi – tu je slobodna teritorija!

DRUGI ANARHISTA: Želeo bih još da dodam da je pogrešna taktika nekih LJudi sa levice koji zagovaraju radničko preuzimanje fabrika. Ono što ne valja – ne valja! Industriju treba potpuno uništiti, ona je donela porobljavanje i zlo narodima. Mi se zalažemo za slobodne komune, za povratak prirodi.

ANARHISTKINJA: Postindustrijski svet kapitala doživljava svoj raspad. To kancerogeno truljenje moglo bi da potraje još stotinama godina, mi nemamo nikakvih iluzija u pogledu toga, ali područja slobode će se neprestano širiti. Mi već imamo u razvijenim centrima  Zapada, usred milionskih konglomerata takva područja. Čitavi blokovi zgrada, čitave četvrti  oslobođene su  kapitalizma, zauzete od skvotera, tamo je uspostavljen ideal čoveka – anarhija – mesto bez države, tu gde nema  predstavnika vlasti  nema ni ugnjetavanja.

REPORTER: Lepo, lepo… Šta možete da odgovorite na optužbe da vaše grupe zapravo predstavLJaju oruđe u rukama buržuja? Konkretno, mnogi  optužuju upravo ovakve grupe da po narudžbini  učestvuju u demonstracijama protiv  svakog  pokušaja  vlada da reši pitanje prevelikog doseljavanja iz Trećeg sveta? Ponekad se Ljudi pitaju da li je  policija baš toliko nemoćna da vas izbaci iz napuštenih zgrada koje ste  zauzeli, hoću reći oslobodili? Konačno, odakle vam sredstva za život kad većina od vas ne radi?!

ANARHISTA: Za bužuje će uvek svaka opravdana akcija koja predstavLJa solidarnost sa potlačenima –  bili to radnici ili marginalizovane rasne, etničke i socijalne grupe – biti nasiLJe. Mi odbacujemo taj fiškalski, ćiftinski legalizam, tu «pravnu državu», jer i Treći Rajh je bio «pravna država»! Zar se u NJemu  zakoni nisu poštovali? Samo, kakvi su to zakoni bili?

DRUGI ANARHISTA: Dok ima države – nema slobode!!!

ANARHISTKINJA: Direktna akcija – kLJuč pobede!!!

REPORTER: Za kraj: ko su vaši uzori?

ANARHISTA: / VADI IZ FIJOKE URAMLJENI PORTRET KOJI JE ISTOVETAN NJEMU ALI PRIKAZUJE KRHKOG MLADIĆA BEZ BRADE, SA UREDNIM BRČIĆIMA, U ODELU I  KOŠULJI  SA VISOKOM  KRAGNOM, SA VEZANOM MAŠNOM  – TIPIČNI ŠKOLARAC  NA PRELAZU DEVETNAESTOG U DVADESETI VEK. / On  je jedan od naših  uzora! On je imao kuraži za direktnu akciju! Takvi želimo postati!!!

/ MRAK /

SLIKA TREĆA

/ RASVETLI SE  UZANI KRUG SCENE: TO JE   GIMNASTIČKA-SOKOLSKA SALA. DVOJICA MUŠKARACA OBRIJANIH GLAVA, SA VELIKIM UFITILJENIM BRCIMA TIPA FIN DE SIÈCLE SE RVU. U TRIKOIMA SU ZA OVAJ SPORT KOJI OTKRIVAJU NJIHOVU MIŠIĆAVU SNAGU. TELA IM SE PRESIJAVAJU OD ZNOJA… POSLE ISCRPLJUJUĆEG RVANJA  PADAJU NA POD. PUKOVNIK JE OBORIO NA LEĐA KOMITU I «TUŠIRAO GA». GLEDAJU SE U TOM POLOŽAJU OČI U OČI DOK DAHĆU KAO ZVERI. PUKOVNIK SE RASKALAŠNO NASMEJE POSMATRAJUĆI MUŠKARCA ISPOD SEBE. UMILNO SE POSMATRAJU  NEKO VREME. DAHTANJE. OSLOBAĐA GA STISKA I USTAJU.  ZAČUJU SE  UZVICI ODOBRAVANJA: BRAVOS! BRAVOS!… PA SA SVIH STRANA ULAZE U OSVETLJENI KRUG MLAĐI MUŠKARCI U GIMNASTIČARSKIM TRIKOIMA. NEKI IMAJU TEGOVE U RUKAMA. PRILAZE BORCIMA I STEŽU IM RUKE, TAPŠU IH PO RAMENIMA I OBRAZIMA, LJUBE SE.  /

PUKOVNIK: / BRIŠUĆI SE PEŠKIROM / Borba brate, borba. / SA LJUBAVLJU GA BLAGO OŠAMARI /

KOMITA: Staraću se, brate! / KUCNE SE BOSIM PETAMA I NASMEJE /

PUKOVNIK: Sve spremno za večeras, brate?

KOMITA: Spremni!!! / SMEŠKAJU SE JEDAN DRUGOME /

PUKOVNIK: Sledeći par u borbu! / DVOJICA ULAZE U KRUG /

/ MRAK /

SLIKA ČETVRTA

/ POLUTAMA. ORKESTAR SVIRA SVITU ARAMA HAČATURIJANA «MASKERADA». NA PROSCENIJUMU JE STALAK SA STARINSKOM  PLAKATOM NA KOJOJ SU IME KOMPOZITORA I NAZIV DELA.  KAD SE SCENA DELIMIČNO RASVETLI NAZIRE SE KRALJEVSKI PAR U LOŽI. SEDE POLUPROFILIMA OKRENUTI  PUBLICI. ON JE U ZLATOVEZOM UKRAŠENOJ UNIFORMI A ONA U VEČERNJOJ HALJINI I SA ŠEŠIROM UKRAŠENIM PAUNOVIM PERJEM. UPADAJU MASKIRANI NAPADAČI OGRNUTI PELERINAMA, IZVLAČE SABLJE I NASTAJE SEČA. /

GLASOVI: SMRT  TIRJANINU I TIRJANKI!!! ŽIVELA SLOBODA!!! KRALJ JE MRTAV – ŽIVEO KRALJ!!!

/ NAPADAČI BRUTALNO POSEKU PAR. ODOZDO IZ PARTERA NAGLO PRESTAJE MUZIKA, DOPIRU UNEZVERENI GLASOVI, VRISAK, SVEOPŠTA STRKA… NAPADAČI BEŽE SA POPRIŠTA. ZAVESA  PADA. /

SLIKA PETA

/ PODIŽE SE ZAVESA. SCENA SADA PRIKAZUJE KAFANU ZADIMLJENU I BUČNU. ZA JEDNIM STOLOM SEDE PUKOVNIK I KOMITA U UNIFORMAMA I SA ŠUBARAMA UKRAŠENIM PERJEM. PIJU PIVO I MEZETE  ROTKVICE U CELIM KOMADIMA. MUZIČKA PRATNJA JE NEKA STARA MELODIJA SA  IZANĐALE GRAMOFONSKE PLOČE. /

PUKOVNIK: Gde ti je taj školarac? Da ga vidim jednom.

KOMITA: Pukovniče, dogovorili smo se da svrati pravo iz tipografije. Tamo slažu neki proglas.

PUKOVNIK: Pa, je li čemu?!… Znaš, dosta mi je tih slabuNJavih gimnazista, tih mladih radnika i kalfi, svi su oni na rečima strašni.

KOMITA: Izgled će te verovatno razočarati, ali u njemu ima vrele krvi. Da mu vidiš samo oči.

PUKOVNIK: Koliko si mi već takvih izliferovao? Deca sa ulice, besprizorni. Gde ih samo nađe, pobogu?! Vidi onog tamo u ćošku, kicoša sa žirardo šeširom.

KOMITA: Vidim. Znam. Od skora sedi sam. Niko da mu priđe. Ali zato mnogi  pomno slušaju.

PUKOVNIK: Ne znaš ni ti sve. Taj ti je bio naš čovek, bio. Pretrčao na drugu stranu. Na legalizam pretrčao. Došao je kao goLJa u prestonicu, mi ga pomogli a on…

KOMITA: Brate, treba li nešto preduzeti?

PUKOVNIK: Jok brate, taj je neupotrebljiv! Sasvim!!! Kao takav i boLJe što je napustio udružeNJe. Dok drži jezik za zubima biće dobro za njega, on to dobro zna. Gledaj ga  kako se snishodljivo kezi. / KEZI SE / Urednik u novinama. Ne znamo mi tu felu!

KOMITA: Samo dok ti  jednog dana, sinko majčin, izađe mali oglas u Berzanskom glasniku. / ZACEREKA SE. PODIŽE TEATRALNO KRIGLU I NAZDRAVLJA  U PRAVCU UREDNIKA. /

PUKOVNIK: / JEZIVO SE ZACEREKA / On dobro zna!

KOMITA: Bude i takvih: otpadnika, privremenih saputnika.

PUKOVNIK: Ne želim slabiće koji se  hvataju u kolo, poigraju malo, pa im se smuči. Uhvati  ih vrtoglavica.  Hteli bi da napuste. Mekane dušice. Ako je i taj takav, onda…

KOMITA: Dugo sam razgovarao sa NJim. On je svoju rešenost doneo sa sobom.

PUKOVNIK: Prebeglica?

KOMITA: Da, iz naših  još neprisajedinjenih zemalja. Mučenik.

PUKOVNIK: / ZA SEBE / Student… Prebeglica… Mučenik… Hm! Ima li od taj od čega da živi?

KOMITA: Upravo o tome sam  hteo da ti kažem neku reč. Predlažem da mu izradimo neku stipendiju i nađemo mu se, onako.

PUKOVNIK: Tek kad se osvedočim u  momka lično.

/ KOMITA NAGLO OBRATI PAŽNJU NA ULAZ. /

KOMITA: Evo ga! Ide ovamo.

/ MRAK NA KRATKO. KAD SE SVETLO VRATI  ZA KAFANSKIM STOLOM JE UREDNIK KOJI LISTA GOMILU NOVINA ISPRED SEBE I PONEKU KNJIGU. NA REDU JE  ČAS RASKRINKAVANJA POLITIČKE CRNE MAGIJE. UREDNIK SE SVE VREME OBRAĆA PUBLICI, LISTA NOVINE I KNJIGE, USPUT PIJUCKA  RAKIJU IZ ČOKANJČETA I MEZETI. NJEMU JE SVE JASNO KAO BIVŠEM PRIPADNIKU TAJNOG BRATSTVA I ON JASNO VIDI KUDA STVARI IDU ALI KAO I SVAKI REZIGNIRANI INTELEKTUALAC ZAPADA USLED NEMOĆI U IRONIJU I CINIZAM. TAKOĐE, KAD SE ZAGREBE ISPOD NJEGA JASNO JE DA ON U SUŠTINI OSTAJE DEO TOG SVETA,  NE ODSKAČE MNOGO IZNAD SVEUKUPNOG  POLITIKANTSKOG ZAGAĐENOG MILJEA PALANKE KOJA STVARA «STRATEGIJE»  U KAFANAMA IZMEĐU DVE TURE. /

UREDNIK:  Daaaa… Pronašli su novu žrtvu, zapravo ona im se sama ponudila na tacni. Novi provincijalac žean afirmacije, jedan od onih koje svakodnevno u buLJucima  isporučuju putnički vozovi treće klase na Glavnu stanicu. Stupivši na prestoničku kaldrmu misle da je svet njihov… Došaci… Svi smo  bili  takvi  pre mnogo godina… /IRONIČAN OSMEH/ Obraditi maloletnog dečaka za «velike nacionalne i svetske ciLJeve», zar je to neki problem?! Sirotinja, bez igde ikoga, pa onda tu je laskanje bez granica, pumpanje sujete, «ti jesi siromah ali ti mnogo vrediš»… O Bože, o Bože, ima li te?!  / ČITA IZ KNJIGE / «Pogledajte ih, prevrću se kao štenci na suncu! Zar mislite sebe, takve kakvi ste, da ponudite svetu umesto Hrista?!» Dostojevski, «Nečiste sile»… Bratstvo je deo Familije, sa velikim f,  oni su umreženi, ima ih svuda, oni uspešno zasenjuju prostotu. A rade i koješta drugo… / RAZAPINJE ISPRED SEBE  BERLINER TAGESZEITUNG. ČITA. / Berliner tagescajtung: «Otkriveno široko bratstvo sodomista na visokim položajima u Generalštabu, Ministarstvu inostranih poslova, novinarstvu, poslovnim krugovima… Ono što je zanimljivo jeste njihova internacionalna umreženost. Neki od apostrofiranih visokih vojnih ličnosti već su izvršili samoubistvo.»… Za ostale se valjda čeka. / IRONIČNO SE OSMEHUJE /  I naše Bratstvo je muško društvo. Isključivi klan muškaraca. Podzemni klub čija hijerarhija ne prati ovosvetsku. Dole, u katakombama, neko ko je ovde bogat i na visokom položaju može biti podčiNJen osobi naoko bez društvenog statusa i uticaja. / DUBOKO UZDAHNE / Sve je to jedna gigantska maskerada. / MRAK /

SLIKA ŠESTA

/ KATAKOMBE. BUKTINJAMA OSVETLJEN PRIZOR. PUKOVNIK I KOMITA  OGRNUTI CRNIM PELERINAMA U RUKAMA DRŽE KUKULJICE SA PROREZIMA ZA OČI. U POZADINI SU LJUDI POD CRNIM KUKULJICAMA.  /

PUKOVNIK: Idi, uvedi ga.

/ KOMITA I PUKOVNIK NAVUKU KUKULJICE. KOMITA IZLAZI. VRAĆA SE UVODEĆI RASKOLJNIKOVA SA CRNIM POVEZOM PREKO OČIJU. ODVEŽE MU MARAMU. IZ DUBINE SCENE PRILAZE PREOSTALI ZAKRABULJENI PA FORMIRAJU  POLUKRUG IZA TROJICE. PRIZOR JE SADA BOLJE OSVETLJEN  BUKTINJAMA. NA STOČIĆU ISPRED PUKOVNIKA POLOŽENI SU REVOLVER, KAMA, BOMBA I FLAŠICA OTROVA – NA ETIKETI JE MRTVAČKA LOBANJA. /

PUKOVNIK: Brate, ti sada pristupaš velikoj tajni. Znaš li šta te očekuje? Da li si upozoren?

RASKOLJNIKOV: Da. Jesam.

PUKOVNIK: Ponavljaj za mnom svaku reč… Ja… zaklinjem se Bogom svemogućim arhitektom univerzuma  i čašću…

RASKOLJNIKOV: Ja, student Rodion Romanović Raskoljnikov, zaklinjem se Bogom svemogućim arhitektom univerzuma  i čašću…

PUKOVNIK: Da ću izvršiti sve što Organizacija bude zahtevala od mene…

RASKOLJNIKOV: Da ću izvršiti sve što što Organizacija bude zahtevala od mene…

PUKOVNIK: Da ću čuvati sve tajne koje mi budu otkrivene…

RASKOLJNIKOV: Da ću čuvati sve tajne koje mi budu otkrivene…

PUKOVNIK: Nikada i nikome ih neću odati: hotimično ili slučajno, bilo privatnim licima bilo državnopravosudnim organima  naše ili ma koje druge zemlje…

RASKOLJNIKOV: Nikada i nikome ih neću odati: hotimično ili slučajno, bilo privatnim licima bilo  državnopravosudnim organima  naše ili ma koje druge zemlje…

PUKOVNIK: Ukoliko prekršim i pogazim ovu zakletvu neka me stigne najgora kletva…

RASKOLJNIKOV: Ukoliko prekršim i pogazim ovu zakletvu neka me stigne najgora kletva…

PUKOVNIK: Neka mi telo bude preklano, obešeno i raskomadano…

RASKOLJNIKOV: / NAKON PAUZE / Neka mi telo bude preklano, obešeno i raskomadano…

PUKOVNIK: A večni prezir braće i muk neka se nadviju nad mojim imenom doveka…

RASKOLJNIKOV: A večni prezir braće i muk  neka se nadviju nad mojim imenom doveka…

PUKOVNIK: Tako mi pomogao Veliki Tvorac Univerzuma. Amin!

RASKOLJNIKOV: Tako mi pomogao Veliki Tvorac Univerzuma. Amin!

/ PUKOVNIK MU PRUŽA REDOM KAMU, REVOLVER,  BOMBU I BOČICU OTROVA. RASKOLJNIKOV IH UZIMA I VRAĆA NATRAG NA STOČIĆ. /

PUKOVNIK: Brate, pruži levu ruku!

/ RASKOLJNIKOV PRUŽI RUKU. KOMITA MU OTKOPČA MANŽETU I ZAVRNE RUKAV. POTOM SEČIVOM ZAREŽE VENU IZ KOJE KRENE KRV – SKUPI NEŠTO KRVI U EPRUVETU. KAD  ZAVRŠI SA POSLOM PREDAJE EPRUVETU PUKOVNIKU PA RASKOLJNIKOVU ZAVOJEM PREVIJE ZGLOB RUKE. /

PUKOVNIK: / PRUŽAJUĆI MU LIST  PAPIRA. / Potpiši!

/ KOMITA MU POMAŽE DA UMOČI PERO SA DRŽALJICOM U EPRUVETU I DA SE POTPIŠE. /

SVI: ŽIVEO!!! ŽIVEO!!! ŽIVEO!!!

PUKOVNIK: Pozdrav novom bratu čeličnim svodom!

/ PUKOVNIK, KOMITA I OSTALI ISUKU SABLJE ISPOD PELERINA I SPOJE IM VRHOVE IZNAD GLAVE NOVOPRIMLJENOG. /

SVI: VIVAT!!!

/ SPUSTE  SABLJE, VRATE IH U KORICE. LJUDI SA BUKTINJAMA POVUKU SE DUBLJE. OSTAJU ISPRED PUKOVNIK, KOMITA I  RASKOLJNIKOV. /

PUKOVNIK: Ispij ovo! / PRINOSI HEROJU SREBRNU ČAŠU. OVAJ  NAJPRE OKLEVA PA ONDA ISPIJE SADRŽINU DO DNA. NA LICU MU TITRAJU POMEŠANI MUČNINA I  ČUĐENJE. /

PUKOVNIK: Sada neka te brat izvede natrag u predvorje Hrama gde ćeš dobiti  sva potrebna uputstva: svoj broj, šifru za  prepisku, pokazaće ti znake za razaznavanje… Sve moraš zapamtiti, ništa ne smeš zapisivati ni kad se vratiš u gornji svet. Pratićeš svakodnevno Berzanski glasnik. Ukoliko se u malim oglasima pojavi tvoj broj i šifrovana poruka da se javiš na određeno mesto ili da učiniš nešto – izvršićeš to smesta! Samo u najhitnijim slučajevima bićeš lično obavešten od strane brata Komite koji te je preporučio i koji je tvoj jemac u bratstvu. Na slučaj da se tvoj duhovni vođa  preseli u Večni Istok, dobićeš novog brata za neposrednu vezu. Upamti: svaki brat ti mora biti mio i moraš se truditi da mu se nađeš u nevolji, ma iz koje zemlje, ma koje narodnosti ili koji drago verozakon taj javno ispovedao. Svi smo mi na istom zadatku. Nikoga drugog osim brata koji te uveo u Red ti nećeš javno upoznati. Ukoliko ikada budeš pozvan na sastanak Centralne uprave to će biti pod kukuljicom… Upamti još: SVAKI SE ZADATAK MORA IZVRŠITI! MI SMO MOĆNI!!! PRED NAŠOM SVETOM SILOM STREPE POKAZNI VLADARI! MI IMAMO PRAVO DA SVAKOGA POZOVEMO NA ODGOVORNOST! TI I NE SLUTIŠ KO JE SVE SA NAMA! I SAM ĆEŠ OSETITI DA JE BRATSTVO UVEK TU, ONO TE NEĆE OSTAVITI NIKADA, NI U NAJTEŽIM TRENUCIMA, MA U KOJEM ZATVORU, U NAJDUBLJOJ TAMNICI – U ROKU OD DVADESET ČETIRI SATA PRISTUPIĆE TI BRAT SA  ZNACIMA. TAKO ĆEŠ ZNATI DA NISI SAM… Napustite sada svi  Hram!

/ KOMITA IZVEDE RASKOLJNIKOVA. POTOM ODLAZE I OSTALI.  KAD OSTANE SAM PUKOVNIK SKINE KUKULJICU. MRAK.  /

SLIKA SEDMA

/ STRELIŠTE. U DUBINI SE VIDE METE SA OBLICIMA LJUDSKOG TORZA. KOMITA I  RASKOLJNIKOV PUCAJU IZ PIŠTOLJA. /

KOMITA: Ruka ne sme da šeta! Pokušaj da suzdržiš dah do trenutka povlačenja obarače. U tom trenu ispustaš dah! Ne pre!… Hajde, probaj.

/ RASKOLJNIKOV ZAUZME STAV: PIŠTOLJ  NERVOZNO STEŽE DESNOM RUKOM DOK LEVOM ODOZDO PRIDRŽAVA KUNDAK. PUCA ALI MU RUKA OD TRZAJA ODLETI NAVIŠE. /

KOMITA: / SUZDRŽAVA NEZADOVOLJSTVO / Dobro, dobro, dosta za danas.

/ ODLAŽU ORUŽJE NA STOČIĆ. RASKLAPAJU PIŠTOLJE I  ČISTE IH. /

KOMITA: Moraš biti spreman na bilo kakav zadatak. Nema straha – razumeš?! Šta je smrt? Tek prelazak jednog oblika materije u drugi. Postoji samo bol. Mnogi ljudi se zapravo plaše ne smrti već bola koji joj prethodi. To je zaista gadno. Kad padnemo u ruke neprijatelju on će nas mučiti. Zato se na tegobe i boli treba privikavati. Herojima je Bog odredio put u polja večnog blaženstva, tamo gde nema patnje i oskudice. Za ovenčan mučeništvom ulazak u istoriju moramo podneti sve žrtve. Ti, na primer, već si dovoljno propatio. Ali treba da imaš svest da smo mi – SILA!

RASKOLJNIKOV: Čime se to može pokazati?

KOMITA: Još pitaš?!… No, uostalom, pravo pitanje. Jednom se moralo postaviti. Vidiš, nije važno ono što  je pokazno, javno… Sad odgovori: Ko sam ja?… No, reci?!

RASKOLJNIKOV: / ZBUNJEN /  Ti?… Ti si  brat.

KOMITA: Sami smo i ti to možeš da kažeš, ali nisam mislio na to, mislio sam na ono  javno.

RASKOLJNIKOV: Ti si komita, poručnik. Pešadijski poručnik.

KOMITA: Tako je: pešadijski poručnik. A gospodin je prvi ministar  a ujedno i  ministar inostranih dela. Jedan od onih bradatih kilomudonja koje puštamo da javno «vladaju»… E  pa, brate, budi danas oko pola pet ispred vlade, pripali cigaretu i samo posmatraj. Iskuliraj, brate. Prvi ministar  provozaće se u karucama. / KRENE KA IZLAZU A ZA NJIM  RASKOLJNIKOV /

RASKOLJNIKOV: / U HODU / Biću tamo… Nego, imaš li kod sebe jutrošnji  Berzanski glasnik, nisam stigao da ga prelistam.

KOMITA: / U HODU / Berzanski glasnik treba redovno  pratiti,  rubriku – mali oglasi. / MRAK /

SLIKA  OSMA

/ KAFANA. ZA STOLOM SEDE PUKOVNIK I KOMITA. PIJU PIVO. /

PUKOVNIK: / OTPIVŠI DOBAR GUTLJAJ / Takoooo. Baš dobro… Kamo da vidim i to čudo? Od  džimrije?!

KOMITA: / VADI LIST IZ UNIFORME I POKAZUJE MU / Na deset hiljada u zlatu!

PUKOVNIK: Kako se ne setismo  pre!

KOMITA: Dečko i ja smo danas od NJegovog sekretara primili na recepis, sve u paricu. Novac sam odmah položio na naš konto.

PUKOVNIK: Kako je mali primio tu… scenu?

KOMITA: Fascinantno!

PUKOVNIK: / ČITA SA PAPIRA / «Ovim potvrđujem da sam danas primio 10.000  u zlatu» – pa onda ide i slovima deset hiljada   – «od gospodina Predsednika Ministarskog saveta i Ministra inostranih dela.» Ništa: Rok vraćaNJa? Zatezna kamata? / ZACEREKAJU SE OBOJICA / Taj nam još duguje, taj tek ima da plaća za sve dobro koje smo mu učinili.

KOMITA: Juče sam ga sačekao  ispred Ministarstva. Znam mu navike u prste. Provoza se oko pola pet do hotela Evropa na ručak. Skočim na papuču karuca i šapnem mu dve-tri reči. Reko: tako i tako, pa ti vidi. Dečko je posmatrao direktnu akciju!

 PUKOVNIK: Jedino to! Usedesmo se bre po kafančetinama, boga ti. Kad će već jednom da pukne negde. Ta stara kljusina istorija mora da se ošine dobro korbačem.

KOMITA: Da se mamuza!

PUKOVNIK: Nema ko. Nema ko da ošajdari korbačem. Vidiš, dok sam živeo u Berlinu, naučio sam ponešto o disciplini i gvozdenoj voLJi.

KOMITA: Ništa bez ljudi, sredstava i pravih prilika. Prvo i drugo gotovo da smo namakli u dovoLJnoj meri.

PUKOVNIK: Nego, jesi virnuo u male oglase od jutros?

/ KOMITA I PUKOVNIK SE MANGUPSKI ZAGLEDAJU. MRAK. /

SLIKA DEVETA

/ MASIVAN PISAĆI STO U DUBOREZU PRETRPAN JE FASCIKLAMA, MAPAMA, AKTIMA, TU SU I MASTIONICA SA UPIJAČOM KAO I STARINSKI TELEFON.  /

PREMIJER: Izvukli ste me sa sednice Ministarskog saveta, nadam se da je zaista  urgentno gospodine Uredniče. U protivnom, držaću Vas za zaista nepristojnog čoveka.

UREDNIK: Gospodine Ministre, meni  život visi o koncu. Oni su me osudili!

PREMIJER: Stanite, ja ne znam da ste Vi pod bilo kakvom ozbiLJnijom istragom… Nekoliko štamparskih parnica po delima klevete i uvrede – između ostalog i jedna tužba moje malenkosti  protivu Vas – od kad je to tako zabrinjavajuće u zemlji slobode i demokratije?!

UREDNIK: Oni, oni su me osudili na… klanje. Pogledajte  Berzanski glasnik. / VADI IZ DžEPA NOVINE I POKAZUJE MU. /

PREMIJER: / STAVI MONOKL / Ovde samo vidim male oglase… O čemu Vi to…?!

/ UREDNIK MU OTME NOVINE IZ RUKU. /

UREDNIK: /ČITA/ «Likvidaciona masa po predmetu broj sedamnaest biće izložena od danas svim članovima Upravnog odbora na izvršenje.»

PREMIJER: Pa šta?!… Ništa ja ne razumem! Ovo je oglas reklo bi se sasvim poslovne prirode.

UREDNIK: O, ne, dobri gospodine, to nije nikakav oglas poslovne prirode… Ja nisam stigao da budem  uveden u sve njihove «tajne» ali  toliko znam –  to je  moj broj, moj bivši broj – sedamnaest. Razumete? Ja sam bio zaveden pod brojem sedamnaest na spisku, a sada se ta numera pojavLJuje u NJihovim novinama za šifrovanu korespodenciju uz pojam likvidacija! Razumete: likvidacija!!!

PREMIJER: Slušajte, i Vi ste kao i ja obrazovani  na strani, treba da znate stručne termine. LIKVIDACIONA MASA je bankarski termin a znači: isplata potraživanja nastalih nakon gašenja nekog preduzeća, firme, ortakluka… Ovde je reč o nekoj zaostavštini, o imovinskoj masi posle nečije smrti.

UREDNIK: / OČAJAN SE  STROPOŠTA U FOTELJU / «Likvidacija», «izvršenje»… Vi i ne znate, dobri gospodine, koliko su oni moćni, šta sve oni rade, na šta su spremni. To su ludaci, fanatici fiksne ideje!

PREMIJER: Molim Vas, molim Vas – budite određeni! Koji to «oni»?

/ PAUZA /

UREDNIK: Oni.

PREMIJER: Koji??? Ko može biti silniji od organizovane pravne države?!

/ PAUZA /

UREDNIK: Oni…  su svuda.

PREMIJER: Hoćete li policijsku zaštitu?

UREDNIK: Ništa nisam uradio protivu njih. Jednostavno sam ih napustio. Ne znam čime sam ih izazvao, prestali su da mi  veruju, misle da ću ih odati… Ali, sad sam rešio – objaviću feljton pa da znam zašto likvidiraju moju masu… Da, molio bih policijsku pasku, dvadesetčetvorosatnu.

PREMIJER: Dobro. Meni je uvek stalo, bez obzira na neke naše lične nesporazume, da principijelno zaštitim  predstavnika jedne profesije bez koje nema slobode niti napretka za bilo koga, a pogotovu za našu  naciju u  povoju… Još danas ću izneti Vašu stvar pred kolegu Ministra unutrašnjih dela, on će Vam obezbediti ako treba dvojicu detektiva da neprestano bdiju uz Vas. Jeste li sad zadovoljni?

UREDNIK: Kako… kako da Vam zahvalim, dobrotvore moj! / BACA SE NA KOLENA POKUŠAVAJUĆI DA MU POLJUBI RUKU / Oni! Oni su monstrumi!!! To nisu LJudi već satane! Krvopilci! Zaista piju LJudsku krv i dovode se u trans!!!  Ja sam bio mlad, lud, zanesen, avanturista, karijerista, evo  priznajem i to –  karijerista, kada sam pristupao  mislio sam da je to u interesu nacije…

PREMIJER: / ODBIJA GA OD SEBE / Ustanite! Ustanite kad Vam kažem!… Nedolično se ponašate. Odlazite sada kući. Uzmite fijaker, kad stignete zaključajte sva vrata za sobom, ne izlazite nikud, ne govorite nikom o toj pretnji – bila ona stvarna ili kako ja mislim sasvim umišljena, ne javljajte se ni na telefon! Otvorićete samo detektivima kada  dođu  i bićete spokojni. Spokojni… Evo, ja ću vam naručiti fijaker.

/ PREMIJER OKREĆE BROJČANIK TELEFONA. USPOSTAVLJA VEZU. /

PREMIJER: Alo, dežurni… sada će jedan gospodin da siđe od mene dole na sporedan izlaz pa molim da mu odmah obezbedite jedan zatvoren fijaker za prevoz do kuće. Da, gospodin će platiti sam. /PREKIDA VEZU / Sada možete ići. Budite spokojni. Sasvim spokojni…

/ MRAK /

/ KROZ MRAK DOPIRU ZVUCI BULEVARA I DRANJE KOLPORTERA: VEČERNJE IZDANJE!!! KUPITE VEČERNJE IZDANJE!!! UREDNIK PRESTONIČKOG GLASNIKA PRONAĐEN OBEŠEN U SVOJOJ KUĆI!!! UREDNIK PRESTONIČKOG GLASNIKA OBESIO SE U SVOJOJ KUĆI!!! SAMOUBICA NIJE OSTAVIO OPROŠTAJNO PISMO!!! NAJNOVIJE IZDANJE!!! KUPITE NAJNOVIJE IZDANJE!!! /

SLIKA  DESETA

/ SALA ZA MAČEVANJE: KOMITA I RASKOLJNIKOV POD ZAŠTITNIM MASKAMA, U BELIM KOSTIMIMA,  BORE SE SABLJAMA. KOMITA JE VEŠTIJI PA GA TUŠIRA UZASTOPCE NA ISTU FINTU. PREKIDAJU BORBU, SKINU MASKE, NAKLONE SE I RUKUJU. PRESVLAČE SE. /

KOMITA: Kad protivnik krene – moraš da uradiš paradu i gornjom trećinom sablje blokiraš udarac a onda odmah mora da usledi protivudarac! Nema čekanja! U protivnom  on je u  prednosti.

RASKOLJNIKOV: Nije lako ali savladaću. Ti si to vežbao još na Akademiji.

KOMITA: Učiš od protivnika. Znači: kvarta, terca, finta ruka – bok!  Probaj da uđeš u protivnikov sistem mišLJeNJa. Danas sam te tuširao sve na istu fintu!… Inače, šta ima novo?

RASKOLJNIKOV: Položio sam  sve ispite, maturirao… Šta misliš, brate, da se prijavim u vojsku? Ovo mrtvilo, žabokrečina, ubi  me!

KOMITA: Ma sedi tu gde jesi, drži se  mene i ništa ne brini. Šta smo  mi nego vojska?!  Naći ćemo i za tebe nešto.

RASKOLJNIKOV: Hoćemo li skoro u boj ako smo vojska?

KOMITA: Pa, ako je do ovih kilomudoNJa iz vlade i stranaka – nećemo. «Čekaju priliku»  a i ne znaju da se prilika  veštački stvara kad je već nema da sama iskrsne iz mraka. Tek najednom  sevne varnica… I zapali sve. Neka sagori starinski svet glupih iluzija, čemu čuvati ostatke života  koji samo opterećuju??? Smelo valja zakoračiti u budućnost. A u tom novom svetu neće biti mesta za trule monarhije, degenerisane dinastije, papizam, za svaku vrstu popovštine i hrišćanske slabosti. Za napredak se treba izboriti kamom, puškom, bombom!

/ ULAZI PUKOVNIK /

PUKOVNIK: Ide li? Napreduje li sokol?

RASKOLJNIKOV: / PONAVLJA NAPAMET NAUČENO / Cilj je čoveka i patriote da se svakim danom usavršava, da radi na sebi, peNJe se lestvicama ka cilju pojedinca i zajednice.

PUKOVNIK: Na tom mukotrpnom putešestviju vrebaju mnoge nedaće. Na tegobe se vaLJa privikavati… Nego, zanimljiv ti je, brate, esej u Otadžbini. / VADI IZ MUNDIRA NOVINE / Naročito ovo… gde beše, samo da nađem…  kako se ljudi dele na obične i izuzetne.

RASKOLJNIKOV: Ja verujem da se LJudi, po prirodnom zakonu, dele na dve sorte. Obični su  ako reći materijal  koji služi jedino za rađanje sebi sličnih, za rad  i za pogibiju u ratu. Ljudi u pravom smislu reči su oni koji imaju smelosti  da u svojoj sredini kažu novu reč. Prvu kategoriju, materijal, čine oni koji su po prirodi konzervativni, inertni, pristojni, koji žive u poslušnosti. Oni su i dužni da slušaju i da poginu, jer to im je životna namena. U drugoj kategoriji su oni koji gaze zakon, to su rušioci. Zločini tih ljudi su, naravno, relativni, jer ako je takvom pojedincu potrebno da zbog svoje ideje prekorači makar i preko mrtvog tela, preko krvi, on sebi mirne savesti, po mom shvataNJu može i mora sebi to da dopusti.

/ DOK RASKOLJNIKOV GOVORI PUKOVNIK SVLAČI MUNDIR PA OSTANE DO POLA NAG /

PUKOVNIK: / KOMITI / Kreni!

/ KOMITA OTVORI KOVČEŽIĆ IZ KOGA POVADI IGLE VEĆE I MANJE DUŽINE I DEBLJINE. ODABERE JEDNU. PUKOVNIK STANE U STAV: PODIGNUTIH RUKU IZA GLAVE PRIPRAVAN NA UBOD. KOMITA GA PROBADA IGLAMA PO STOMAKU I GRUDIMA. NA SVAKI UBOD PUKOVNIK MUKLO JEČI I PRAVI BOLNE GRIMASE ALI SE IPAK KONTROLIŠE. /

KOMITA: U zdravom telu – zdrav duh!

RASKOLJNIKOV: / ZANET, RAZVIJA SVOJU MISAO IZ ČLANKA / Masa im skoro nikada ne priznaje pravo na zločin, linčuje ih  i veša kao prekršioce zakona dok  buduća pokoleNJa te iste mase podižu spomenike pogubLJenim herojima i klanjaju im se. Prva kategorija je uvek gospodar sadašnjosti, a druga budućnosti. Prvi održavaju svet umnožavajući ga brojno,  drugi pokreću svet vodeći ga cilju.

KOMITA: / DOK PROBADA PUKOVNIKA / A  ima li mnogo takvih ljudi sa pravom  da kolju?

RASKOLJNIKOV: Čudnovato malo… Brojni odnos prvih i drugih – mora da je precizno određen nekim prirodnim zakonom, koji je nepoznat, ali će biti otkriven, uveren sam. Ogromna masa samo zato  postoji na svetu da se nekim tajanstvenim procesom, nekom genetskom alhemijom  posredstvom ukrštaNJa rodova, rasa, nacija – rodi makar na hiljadu jedan iole samosvojan čovek. A genijalnih ljudi  je jedan na milion! Vive la guerre eternelle!

KOMITA: A šta ako dođe do greške? Ako neko iz prve vrste uobrazi da pripada drugoj??? / KOMITA SNAŽNO UBODE PUKOVNIKA I OVAJ BOLNO ZASTENJE I PRESAVIJE SE /

PUKOVNIK: Dosta brate, dosta!!!

RASKOLJNIKOV: Po mom mišljenju tu nema ozbiljnije opasnosti, takvi zalutali, ne odu nikad daleko. Kad se zanesu, treba ih ponekad javno išibati, da im se pokaže gde je njihovo  mesto. Često će takvi same sebe išibati! Vrlo su pitomi, u tom smislu. Tovare na sebe javna priznanja, ritualna pokajanja i sve to ispadne lepo i poučno…

PUKOVNIK: / OBLAČEĆI SE / Budite svi pripravni na akciju. Uskoro. Vreme je.

RASKOLJNIKOV: / EGZALTIRANO / Bombe! Revolveri! Otrov!!!

PUKOVNIK: Tako je. Od svega po malo… i za svakog po nešto.

/ KOMITA OTVARA FLAŠU I NALIVA U  DECILITARSKE ČAŠE ZA VINO TAMNOCRVENU TEČNOST. PUKOVNIK I KOMITA ISPIJU BEZ OKLEVANJA NA DUŠAK. RASKOLJNIKOV  PRILAZI I POSMATRA SVOJU ČAŠU. UZME JE, PRINESE OBAZRIVO USTIMA PA  ISPIJE NAGLO KAO NEKO KO ZNA DA TEČNOST NIJE BAŠ PRIJATNA. /

RASKOLJNIKOV: Kako je uvek neobično ovo vino?… Koliko ga čovek pije toliko je sve neobičnije a istovremeno i sve privlačnije. Kakva mu je to aroma dodata?

KOMITA: Energy drink!

RASKOLJNIKOV: Prvi put mi je bilo sasvim grozno, ali sada mi sve više prija. Osećam snagu. / ODSEČNIM POKRETOM RUKE PRUŽI PRAZNU ČAŠU PREMA KOMITI POKAZUJUĆI DA ŽELI JOŠ. KOMITA MU NALIJE. /

RASKOLJNIKOV: Sviđa mi se ovo vince rumeno ko krvca! / LICE MU POPRIMA JEZIV IZGLED. ZACEREKA SE. DVOJICA SE ZAGLEDAJU ZA TREN PA SE PRIDRUŽE U CEREKANJU. MRAK. /

SLIKA JEDANAESTA

/ KAFANA. ZA STOLOM SEDI POVEĆE DRUŠTVO: PUKOVNIK, KOMITA, HEROJ I NEKOLICINA MLADIĆA PO IZGLEDU ĐACI I RADNICI. ORI SE PESMA  UZ   PRATNJU ORKESTRA. /

SVI: Kad se setim mila moja

          Rumenila lica tvoga

          Tada ništa ja ne pijem

          Samo vina rumenoga…

/ OTPEVAJU JOŠ JEDNOM KAO REFREN ALI SADA PUKOVNIK NADJAČA OSTALE IZMENIVŠI POSLEDNJI STIH/

PUKOVNIK: … Samo krvi neprijateLJa!!!

/ ČUJE SE ŽAGOR OSTALIH KAFANSKIH GOSTIJU KOJI SU SKANDALIZOVANI OVAKVIM PONAŠANJEM, ŠKRIPA STOLICA, NAGLO NAPUŠTANJE KAFANE. MUZIKA PRESTANE./

KOMITA: Šta je bre bagro buržujska?! Mislite da se veliki ciljevi postižu čistim, manikiranim prstićima?! Žene  jedne!!!

RASKOLJNIKOV I OSTALI MLADIĆI: Šta je bilo?!… Šta je pičke?!… Kud bežite pederi?!… Šta me gledaš majmunčino?!… Ćoravi, ispašće ti oči!… Ej gospodine, ej ti,  ne zaboravite račun!!! Šešir, ej ostao Vam šešir!!! Ej! Ej! Ej!

PUKOVNIK: Ostali smo sami! Kakva čast! Svirajte bre! SVIRAJTE!!!

KOMITA:  Nemòj da vi kršimo instrumènti, bre!!!

/ MUZIKA POČNE DA SVIRA NEKI VOJNIČKI MARŠ. PUKOVNIK I KOMITA POTEŽU REVOLVERE IZ FUTROLA I PUCAJU UVIS. OMLADINCI LOME ČAŠE I FLAŠE O POD I ZIDOVE. MUZIKA PONOVO UTIHNE. /

KOMITA: Nemòj da begaš bre, bagro kalaisana!!!

RASKOLJNIKOV: Veliki ciljevi se ne postižu mlitavom filosofijom palanke  sitnih buržuja! «Legalizmom»?!

PUKOVNIK: Doteraćemo mi to u red!!! U potiljak!!! Pod čelični svod sablji!!! / USTAJE I ISUČE SABLJU UVIS /

KOMITA: / USTANE I ISUČE SABLJU UVIS / Pod čelični svod!!! /SPOJE VRHOVE SVOJIH SABLJI. MRAK. /

 SLIKA DVANAESTA

/ SAMO BUKTINJE OSVETLJAVAJU PROSTOR. ULAZI  PUKOVNIK PRAĆEN KOMITOM. ISPOD PELERINA IM PROVIRUJU PUŠKE. /

PUKOVNIK: Čitaj sekciju.

KOMITA: / DOK GOVORI POKAZUJE MU MAPU / Graničnu liniju prešli smo prema planu na koti hiljadu devetsto dvanaest, u nula nula petnaest. Operativna trojka zaobišla je našu pograničnu karaulu na Velikom potoku držeći se plana. Na neprijateljskoj strani nismo naišli na patrole. Dosegli smo operativni cilj na vreme u  sto trideset minuta…

PUKOVNIK: Da li se opirao?

KOMITA: Žena i deca su pravili scenu, bilo je mučno, to zna  demorališuće da deluje. Međutim, on se nije opirao. Svestan je  da mora  platiti.

PUKOVNIK: Bezrezervna saradnja sa vlastima neprijateljske države zaslužuje bezrezervnu smrt. Nastavi.

KOMITA: Vezali smo ga i poveli. Trebalo nam je dobrih dva sata da stignemo dovde. Išli smo zaobilazno, znatno nepovoLJnijim pravcem  da zavaramo trag, mada mislim da potera još nije ni  krenula. Najbliža žandarmerijska stanica udaLJena je tri kilometara od sela i sumNJam da se iko usudio da po noći napušta selo. Prestrašeni su.

PUKOVNIK: A dečko, kako je on  podneo vežbu?

KOMITA: Ispočetka je zapitkivao. Da li baš mora, kako to… Objasnio sam mu da se radi o čoveku naše krvi koji je kmet u tom selu a sarađuje iz sveg srca sa vlastima te varvarije koju hoćemo da zbrišemo sa lica zemLJe i ujedinimo naš elemenat. Poslednje što je taj smrad učinio bila je javna izjava za novine kojom osuđuje  našu iredentu, našu borbu za oslobođenje i ujedinjenje. To  mu je otvorilo oči, više nije zapitkivao.

PUKOVNIK: Napolju sviće, sa naše smo strane. Akciju odmah privesti kraju i zakopati ostatke  ovde u pećini!

KOMITA: Razumem!

/ KOMITA ODLAZI. PUKOVNIK OSTAVŠI SAM PRIPALI CIGARETU I PUŠI. IZA SCENE DOPIRU KRICI ČOVEKA U SMRTNOM HROPCU. UTIŠAJU SE. KOMITA SE VRATI OKRVAVLJENIH RUKU. BRIŠE KAMU O KRPU.  /

PUKOVNIK: Pa?! Kako je proteklo?

KOMITA: Obično. Držali su ga a ja ga… sredio. Jednim potezom.

PUKOVNIK: Mislio sam: kako je on sve podneo?

KOMITA: Loše brate, loše. Ispočetka mi se činio pribranim, a posle… Ispovratio se, kad je sve već bilo svršeno. Eno ga, sedi i pilji ispred sebe.

PUKOVNIK: Pusti ga. Tako je to uvek prvi put. Očvrsnuće. Bitno da se suočio sa smrću. Pre toga je spoznao šta znače  tajna, bol i patnja.

/ PUKOVNIK POTEGNE IZ ČUTURICE. PRUŽA JE KOMITI. OVAJ POPIJE. RASKOLJNIKOV  ULAZI NA SCENU POTULJEN./

RASKOLJNIKOV: Ne treba se osvrtati?… Zašto se ne sme osvrtati iza sebe…?

KOMITA: Na, brate, potegni! / PRUŽI MU ČUTURICU /

/ RASKOLJNIKOV  DOBRO POVUČE /

PUKOVNIK: Sve žrtve, bilo sa čije strane, za slavu narodnu i za našu svetu ideju, nikad nisu  uzaludne. Upravo je prineta još jedna žrtva bogovima za slavnu buduću pobedu!!!

/ PUKOVNIK  HVATA  ZA RUKU KOMITU. ZAIGRAJU ORO. RASKOLJNIKOV  IH NEKO VREME POSMATRA PA SE I ON  UHVATI  U KOLO DO KOMITE. ULAZE SA STRANE OSTALE KOMITE PA SE I ONI PRIDRUŽUJU. KOLO SE ZATVORI U KRUG. BEZGLASNO IGRAJU DUŽE VREMENA. PROLAMA SE NAJPRE BAHANTSKI KRIK IZ GRLA PUKOVNIKA: JAHOOOOO!!! POTOM IZ SVIH GRLA: JAHOOOO!!! PEĆINA SE ORI OD KLIKTANJA. MRAK.  /

SLIKA TRINAESTA

/ VAJARSKI ATELJE: NA SVE STRANE SU MUŠKA I ŽENSKA GIPSANA TORZA A NA PODU ILIRSKI BRONZANI ŠLEM I LIMENI MAČ – IGRAČKE. DUBLJE U SCENI SE NALAZI SVILENI KINESKI PARAVAN SA OSLIKANIM ZMAJEVIMA  IZA KOGA SE  MODEL  PRESVLAČI TAKO DA MU SE TELO  OCRTAVA NA PLATNU. UMETNIK JE ODEVEN U SMOKING, SA CRVENOM LEPTIR-MAŠNOM. PREKO ODELA NOSI RASKOPČAN  BELI RADNI MANTIL. SEDI U STILSKOJ FOTELJI I PUĆKA NA LULU. /

UMETNIK: To što sam te dovukao amo čak iz Pariza, mon chere ami, to je stoga što je ovde prava ludnica. Naravno, mogao sam kip da izvajam i tamo, kao što smo i dosad činili, ali neki mi đavo ne dade mira. Rekoh sebi: daj da se vratim u postojbinu da  upravo ovde posisam iz korena života, iz  drevne zemlje, Patrie, tu gde kola energija dionisijskih svetkovina… I što se dogodilo? Za proteklih dvadeset godina kako sam izbivao odavde mnogo štošta  se promenilo: elektrika, tramvaji, železnica, napose  opera! Međutim, neke stvari se u mozgovima ne miču!!! Ti znaš da su meni, meni! – pozirale čak i plemkinje na Zapadu. Da ovde umetnik nađe ženski model za akt to bi se još i moglo postići samo među Cigankama ili damama iz bordela a i one su uglavnom došle izvana u ovu kaLJugu intriga i zavisti. Ali da pronađeš muškog pozera za akt – Bože moj! Bože moj!!! /PLJESKA RUKAMA/ Pa ti ne znaš što se sve dešavalo?! Kada sam najpre nekim svojim poznanicima pokušao objasniti okolišno kako smeram  od njih napraviti heroja, ej Heroja! – da ću ih ulepšati tako da umesto svojih sredovečnih stomačića dobiju muskulaturu Herkulesa, da ću im konačno promeniti crte lica tako da postanu  LJepši do neprepoznatLJivosti, da poprime  podobije Apolona – vrisnuli su!  Jedan me umalo nije ispLJuskao pred prepunom salom restorana. Znaš što mi je kazao: «Nisam znao da si tamo postao pederast!» Pazi, tako nešto odvaliti?! Što tu ima loše da se muškarac svuče nag pred drugim  muškarcem? Umjetnikom?! Zarad ovjekovečenja u bronci?…

MODEL: / IZA PARAVANA, SA FRANCUSKIM AKCENTOM / Zar baš nikako? Ni preko novina?!

UMETNIK: Ah, pusti to! Tebe sam našao preko malih oglasa u Le Petit Parisienne kao što dobro znaš. Pokušao sam i ovde isto. Posle svih neprijatnosti nisam se usudio da lično predam oglas već sam ga poslao poštom – šta znam, napraviće mi scenu u redakciji… I zamisli – izašlo! Što ti je sloboda štampe! Pod šifrom. / IZ ORMARIĆA IZVLAČI  NOVINE, LISTA IH  /

MODEL: Mogu misliti!

UMETNIK: / PRONAŠAO JE TEKST, ČITA / «Inostrani umetnik traži mlađe muškarce za izradu aktova. Plaćam franak  po  satu.»

MODEL: Pa nisi se baš pretrgao.

UMETNIK: Kako nisam?! Znaš li ti da se ovde grbači na NJivi od jutra do sumraka za najviše pet franaka?! A ja nudim nekome da odstoji pet sati za te novce! I to dan za danom po pet franaka! Ti znaš koliko to može  potrajati. Pa  još da bude ovekovečen u bronci kao nacionalni heroj i izložen na Svetskoj izložbi u Parizu?!

MODEL: Niko se nije javio?

UMETNIK: Stiglo mi je samo jedno i to preteće pismo u kome sam nazvan matorim perverzNJakom! Digoh ruke od svega pa ti poslah urgentni telegram.

MODEL: I eto mene Orijent-ekspresom. Ej, ja ovakvu prestonicu nisam očekivao. Jeste da ima i lepih građevina ali brate – kaldrma i blato, dim arapskog roštilja na svakom koraku a sve skupa nema više od pedeset hiljada duša! «Prestonica»??? Tja, tja, tja…

UMETNIK: / USTANE, IZ ORMARIĆA UZME  BELE RUKAVICE I NAVLAČI IH. TAKOĐE IZVUČE VEŠTAČKE BRKOVE OGROMNIH RAZMERA I BOČICU LEPKA. / Slušaj, evo ti ovi mustaći i ovaj lepak pa nakači sebi. / DODAJE MU PREKO PARAVANA /

UMETNIK: La – voilà! Ovo što sada radim – činim u inat svetu i vijeku! Uprkos svemu! Svoj malograđanštini i zaostalosti. Jer uslov za napredak jeste velika ujedinjena država slobodnih i prosvećenih ljudi. Ljudi traže Slobodu – Sloboda traži ljude! Stvoriću  remek-delo o Junaku divovske snage nejunačnom vremenu uprkos!  /MRAK NA KRATKO /

/ DOLAZI SVETLO. ISTI ATELJE. SADA JE NEGROIDNI, RUŽNI ALI MIŠIĆAVI  MUŠKARAC NAG PRED UMETNIKOM. POZIRA  SA ZALEPLJENIM DUGAČKIM BRKOVIMA, SA ILIRSKOM KACIGOM NA GLAVI  DOK OBEMA RUKAMA STEŽE MAČ IZMEĐU NOGU TAKO DA  SE  NJEGOV ŠILJAK  SPUŠTA NA POD. ŠAKE OBAVIJENE OKO BALČAKA POKRIVAJU MU ORGAN. STOJI UKIPLJEN. SKULPTURA JE SKORO URAĐENA U GLINI. MAESTRO OBLIKUJE ZAVRŠNE RADOVE – GLADI RAMENA I PRSA. U FOTELJI OKRENUT PUBLICI TAKO DA JE NEVIDLJIV SEDI PUKOVNIK. SAMO MU ULAŠTENE ČIZME ŠTRČE. PUŠI TOMPUS, VIJU SE OBLAČIĆI DIMA.  /

UMETNIK: / DOK RADI / Ovo radim NEJUNAČKOM VREMENU UPRKOS!… Pozvao sam Vas da prisustvujete samoj završnici veledela. Ovu monumentalnu skulpturu u natprirodnoj veličini posvećujem svim našim prošlim i budućim ratovima i svim našim pobedama. RATNIK! Tako će se zvati ova kreatura –  RATNIK.

PUKOVNIK: / NAKON PAUZE /  More majstore,  jasna je meni tvoja koncepcija, pratim ja tvoje stvaralaštvo i rado odlazim na patrijotske izložbe savremene umetnosti. Ali brate, nemoj  te čuju pojedini, nemoj  te čuju moji komiti kako im ovoga tu… znam da ne razume ni reči našeg jezika –  neandertalca prikazuješ kao naš rasni tip lepote, čojstva i junaštva!

UMETNIK: / PREKIDA RAD / Pa dokle bre više taj provincijalizam, majku mu?! Dokle više to tipizirano prikazivaNJe naših boraca  kao seljaka: gunjče, šubarče, «na brič» pantalone! Ja vidiš hoću da nas prikažem poput antičkih heroja, polubogova, decu Zevsa i ovozemaljskih majki! Bogove su i heroje antički vajari prikazivali gole  – da se iz prve  vidi da nisu ljudi, razumeš?! Tako eto i ja činim. A što je  malo neestetska fizionomija, jebi ga, ja ću se potruditi da ga koliko mogu ulepšam, al šta da radim kad ni jedan od tvojih komita ne bi  hteo da mi pozira!

PUKOVNIK: Dobro da im nisi ni predlagao. Oduševili bi se, možeš misliti. Mogao bi da pakuješ kofere… Zamisli, zamisli samo da sam ja nekom naredio!… Pa ti tvoje delo izložiš ovde u Umetničkom paviljonu?! Pa ga prepoznaju onako golog  bronzanog?! Lele majko!!! Šta bi posle bilo? Koja bi to priča za čaršiju bila?! Umetnik i model?

UMETNIK: / REZIGNIRANO / Da, da, da, jasno mi je sve: pederi.

/ PUKOVNIK USTANE, ŠETA ATELJEOM ALI NE GLEDA U POZERA. /

PUKOVNIK: Taj ne bi smeo da prošeta korzom od zajebancije  starog i mladog. Šta bi mu sve rekli iza leđa?! Gologuzan.

UMETNIK: DivLJaci! Kreteni!!! A ja sav svoj talent i ugled založim da ovekovečim borbu za svetu slobodu, za krv našu, za svetinje, za ostvareNJe zajedničke domovine jednoplemenih!… Allez! C` est  finis! /RUKOM POKAZUJE POZERU DA MOŽE IĆI. OVAJ SE OKREĆE I ODE  IZA PARAVANA./  Pitam se za koga i zašto?!

PUKOVNIK: Ej, nemoj majstore da mi padaš u vatru! Najpre, za one skulpture i slike iz ciklusa Naša starina koje su izlagane po Jevropi dobro si inkasirao iz državne blagajne i to pod bivšim tirjanskim režimom! To pamtimo. Ali, neka! Sve je to bilo korisno i lepo. Mi se svi ponosimo tobom, ti si uostalom naš brat, nacionalni pregaoc. Ali… / PAUZA /

UMETNIK: «Ali»???

PUKOVNIK: Ali mi još nismo dorasla sredina. Nismo sazreli dovoLJno za neke stvari.  Međutim, rešiće se sve to jednog dana, napredak i ideja čovečanstva idu svojim tokom koji se ne može zaustaviti. Na obzorju su veličanstveni događaji koji će protresti stari svet.

UMETNIK: Bogami ja samo tmurne oblake i magluštinu vidim kroz ove prozorčiće.

PUKOVNIK: Pašće dotrajale monarhije i dvorovi. Naše će utvare hoditi dvorovima plašeći gospodu!  Vreme je da padnu sve hrišćansko-aristokratske  države te da zavlada bratstvo slobodnih nacija. Mi pomlatismo svoje  dekadente. A tek  ćemo da mlatimo  tuđe.  / ŠETA DOK GOVORI. U JEDNOM TRENU SPAZI PAR BELIH RUKAVICA ISTOVETNIH ONIMA KOJE UMETNIK NOSI. UZIMA IH I NAVLAČI. / Bliži se ispunjenje vremena. Još samo jedan jedinstveni veličanstveni okršaj pa će svetom zavladati večni mir!

UMETNIK: A šta će umetnost stvarati u tom «večnom miru»? Umetnik samo iz večitog nemira crpi nadahnuće.

PUKOVNIK: / ZAGLEDAJUĆI I PLJESKAJUĆI TORZA / Nakon velikog rata biće mnogo ovakvih modela za umetnike. Granate iz haubica koje raznose telesine na komade, trupla bez udova, miris krvi, petroleja i baruta, osećaj bliskosti smrti – lepši su od Nike samotračke!

UMETNIK: / NAKON PAUZE / U svakom slučaju ja sam svoje remek-delo priveo kraju. A Vi vidite svoje. Ubrzo odlazim.

PUKOVNIK: Adio, meštre! Sledeći put kada se budemo sreli biće to u potpuno novom svetu. Ovaj sadašNJi, starački – BUUUUM!!! /GESTIKULIRA EKSPLOZIJU/

/PUKOVNIK POLAZI. NA VRATIMA ZASTANE. /

PUKOVNIK: Majstore, ne zaboravi da ovo tvoje remek-delce  dooobro upakuješ da ga niko ne vidi i bezbedno otpraviš odavde. Što pre! /IZLAZI. MRAK./

SLIKA ČETRNAESTA

/ KOMITA I RASKOLJNIKOV /

KOMITA: Spremni?! Potpuno spremni?… Slušaj dobro: ovo je stvar od svetskoistorijskog značaja i ti si toga svestan. Toliko smo o tome već razgovarali. Ovo će od tebe načiniti besmrtnika u svakom pogledu. Evo ti sada bombe. /PREDAJE MU RANAC / A ovo je sredstvo protiv svih ovozemaLJskih muka i bolova. / DODAJE MU PAPIRNU KESICU / Odmah po izvršenju veledela ti ćeš sadržinu kesice progutati. Nije bLJutavo, štaviše ukusno je.

RASKOLJNIKOV: / ZAGLEDAJUĆI KESICU / «Univerzalni lek»?!

KOMITA: Ne sumNJam da  naizust  znaš našu  epiku…  Kad junaka vila podoji svojim mlijekom – nikakva mu muka ne može nauditi. Ovo je mleko jedne naše posestrime vilovnice, mleko pomešano sa biskvitom i stucano u prah. Pa kad ovo budeš progutao postaćeš neosetLJiv na sve zemaLJske bolove i patNJe.

RASKOLJNIKOV: / DVOSMISLENO / Lek protiv svih boljki ovoga sveta? … Da, daaaa, razumem, potpuno razumem… / IRONIČNO SE SMEŠKA. STRPA KESICU U UNUTRAŠNJI DžEP. /

KOMITA: I još jedna stvar, najvažnija. Mi te nećemo napuštati čak ni tamo. Braća su  lojalna svuda. Kad te sprovedu u zatvor – nadam se nakon uspešno obavljena posla – u najkraćem roku posetiće te čovek, tuđin, njihov zvaničnik. Ostali vas dvojica nasamo ili u nečijem prisustvu –  on će ti svakako pokazati znake. Pomoću vilinog mleka preodolećeš mukama, u liku neznanca dobićeš čoveka za vezu sa nama.

RASKOLJNIKOV: Spreman! Uništiti tirjanina, osloboditi naš napaćeni element!!! Nek strepe gospoda!!!

KOMITA: Biće to veliki šamar za sve. Osobito  za ove naše  bradonje i ustavnoparlamentarne  mudrace što znaju samo da brbljaju a ništa ne preduzimaju. Da smo na njih čekali nikad ne bismo dočekali ni ovo što sada imamo a što je tek početak.

RASKOLJNIKOV: / EGZALTIRAN /  Umreću za svetu stvar!

KOMITA: Polako, polako,  nije baš obavezno da umreš. Preživećeš, preživećeš, ja ti to kažem. Odolećeš svim mukama i nevoljama, ti si još uvek maloletan a takvi po njihovim zakonima ne idu pod  omču. Najviše  – vremensku  robiju, ali nećeš u njoj dugo ostati, ne brini. Učinićemo sve  da se u najkraćem roku otuda izbaviš. Izvršićemo pritisak preko svetske javnosti i videćeš, bićeš slobodan. Jer i tamo ima snaga koje jedva čekaju da njega maknemo. I te kako će se obradovati! Kad nastanu promene, posle godinu – dve najviše, bićeš ti opet ovde sa nama, postaćeš heroj kome se  svet divi! Napisaćeš memoare. Mi ćemo ti pomoći u pisaNJu.

RASKOLJNIKOV: / PONESEN, NE SLUŠA GA, STEŽE PRSTIMA KESICU/ Imam lek protiv svih bolova! /TRGNE SE / Razumem te brate, potpuno te razumem! / ZAGRLI GA I POLJUBI /

KOMITA: SPREMNI!!!

RASKOLJNIKOV: SPREMNI!!!

/ MRAK.  ZVUK PARNE LOKOMOTIVE.  /

/ INTERMECO: RAGAZZI DI VITA. U POZADINI JE KRUPNI SVETLEĆI NATPIS HOTEL AMERICA. RASKOLJNIKOV ZAJEDNO SA JOŠ NEKOLIKO ANARHISTA U HOTELSKOM BORDELU. U POČETKU DOK SE DRUGOVI IŽIVLJAVAJU RASKOLJNIKOV STOJI POSTIĐEN SA STRANE ALI SE U JEDNOM TRENU PRELOMI I PRIDRUŽI BAHANALIJAMA. DRUŠTVO SE NALIVA ŠAMPANJCEM, LIŽE SE SLADOLED ZAJEDNO SA DAMOM IZ BORDELA KOJA JE PRIGODNO RAZODEVENA U EROTSKOM VEŠU I ČARAPAMA SA HALTERIMA, ONA IH JAŠE I MAMUZA VIČIĆI Igen! Igen!  Igen! MUZIKA KOJA IH PRATI JE SA STARINSKOG GRAMOFONA NA NAVIJANJE – NEKA VESELA VARIJETETSKA KOMPOZICIJA SA POČETKA 20. VEKA. DEČACI SE RAZBACUJU NOVČANICAMA. MRAK. /

SLIKA PETNAESTA

/ PREMIJER I  PUKOVNIK /

PREMIJER: To je sve što  imaš da mi kažeš?… A šta ako ja sada iz ovih stopa neizostavno telegrafišem tamo i obavestim ih?

PUKOVNIK: Ko zna, možda mi to i očekujemo.

PREMIJER: Da li si ti svestan šta činite, da li ste svi vi normalni!!! Pukovniče, ako Boga znate, u kakvu nas muku uvaljujete!!!

PUKOVNIK: U inat svima!!! Celome svetu.  Eto tako… Uostalom, ne brini, prvih nekoliko dana  po običaju diže  se prašina: protestne note, demonstracije, nasiLJe… što  nam sve u krajnju ruku ide u račun.

PREMIJER: Da, da, da, vama avanturistima sve ide u račun… «U krajnju ruku.» Ja u načelu nisam protiv rata i promene granica. Zna se dokle je naše i mi to moramo na bajonetima uzeti, kako drugačije?!  Ali, brate, nije još vreme, nije kucnuo čas!!!

PUKOVNIK: Vi ćete naravno najodlučnije demantovati  sve optužbe o svojoj umešanosti, ali i  svaku našu umešanost… Nacionalni interes to zahteva.

PREMIJER: Pa ja, mi… mi zaista ništa nemamo sa ovim tvojim ludačkim poduhvatom!!!

PUKOVNIK: Teško da će iko u to poverovati… Vidiš, i ja da sam na njihovom mestu tamo preko, ni ja ti ne bih poverovao… A sad,  nije baš  da nije! Evo ja ti ovoga jutra kažem šta će se dogoditi danas, oko podneva po Srednjoevropskom vremenu, a ti mi odgovaraš kako nisi umešan?!

PREMIJER: UceNJuješ? Stavljaš pred svršeni čin? Uplićeš nas? Misliš da ti niko ništa ne može???

PUKOVNIK: Ne možeš reći «nit luk jeo nit na luk mirisao»?! Ja sam lično svedok da sam ti  preneo informaciju sa merodavnog mesta. Zakleću se u to ako treba.

PREMIJER: Ništa ja ne znam! Nisi mi ti ništa rekao.

PUKOVNIK: Misliš: tvoja reč na moju reč? Pa –  remi, ili boLJe reći pat pozicija… Slušaj, ti ćeš ovo morati da izneseš pred kabinet. Moraćeš.

PREMIJER: / NAKON KOLEBANJA / Moraću. Što se mene tiče, odavno sam sa time raskrstio – spreman sam da legnem ako treba u krevet sa crnim đavolom ako je  za dobro nacije.

PUKOVNIK: Oho! Nismo znali i za takve sklonosti.

PREMIJER: Ja to onako… više figurativno… / U ODLASKU ZA SEBE/ Ko će da mi kaže. Okružio  se sve samim maloletnim dečacima.

/ ŽURNO IZLAZI. MRAK.  /

/ INTERMECO: NEOČEKIVANA SILA KOJA SE POJAVLJUJE IZNENADA I REŠAVA SVE. OSVETLI SE DEO SCENE: RASKOLJNIKOV JE U LANCIMA, U TAMNICI, IZMUČENA LICA. /

RASKOLJNIKOV: O Bože! O Bože!!!… Zašto si me napustio?…  Ali neka, neka,  naše će aveti strašiti  dvorove i gospodu!

/ IZ DUBINE SE NAJPRE ZAČUJU KORACI, POTOM ZASTANU, OTKLJUČAVANJE ĆELIJE. ULAZI IZ DUBINE I TAME NEZNANAC OGRNUT PELERINOM. RASKOLJNIKOV SE TRGNE IZ MISLI I POSMATRA GA. NEZNANAC MU PRIĐE NA DOHVAT RUKE PA POKAŽE ZNAKE: DESNI  KAŽIPRST PRINESE DESNOJ STRANI NOSA POTOM ŠAKU SPUSTI NA GRUDI PA NA STOMAK. RASKOLJNIKOV NAMAH USTANE I PONOVI ISTO. POSMATRAJU SE NEMO. /

RASKOLJNIKOV: Prašak, sredstvo protiv svih bolova nije delovalo?!

SETTEMBRINI: Io sono Lodovico Settembrini.  Ja sam ovde u svojstvu  istražnog  sudije  po predmetu gnusnog umorstva visoke ličnosti. Zapamtite to… Otrov koji ste progutali bio je slabe doze. To je dobro. Policija Vas je spasila linča svetine  što je takođe dobro. A mogli su vas i žandarmi iseckati na komade sabljama. Bravo, bravisimo  za uređenu monarhiju… Vama… je  sve  poznato?

/ RASKOLJNIKOV ZAKLIMA GLAVOM. SETEMBRINI UZIMA KRČAG PA RASKOLJNIKOVU POLIVA RUKE. POTOM RASKOLJNIKOV POLIJE RUKE SETEMBRINIJU. ON   SE POTOM  LAGANO HODAJUĆI UNATRAŠKE  UDALJI U MRAK. /

SLIKA ŠESNAESTA

/ KROZ MRAK DOPIRU KANONADE TOPOVA. POSTEPENO SE RASVETLJAVA SCENA. PUKOVNIK I KOMITA PAKUJU SVOJE VOJNIČKE SANDUKE, POSILNI IH IZNOSI. TOKOM SLIKE DUBOKO U POZADINI UMETNIK ZAKIVA DASKE,  PAKUJE U SANDUK SVOJE BRONZANO REMEK DELO – AKT NEANDERTALCA U HEROJSKOJ POZI,  KOLICIMA GA ODVOZI. /

KOMITA: Ko bi rekao, ko bi rekao?!… Bre, bre, bre.  Svašta!!! Iz onakve sitnice šta se izrodi?!

PUKOVNIK: A od svega mi najčudnije kako to da sredstvo nije dejstvovalo?

KOMITA: Dao sam mu uobičajenu  porciju.

PUKOVNIK: Do sada se to nije dešavalo, «prašak» je uvek dejstvovao, nikad nije omanuo… Sumnjiv si mi nešto, brate.

KOMITA: Sve i da je vilino mleko proradilo na isto bi izašlo. Opet bi nam objavili rat. Konačno, jednom je do ovoga moralo doći pa dosta više tog odugovlačenja. Nismo sami! Pobedićemo!

PUKOVNIK: Pa sad, ni oni  preko nisu sami.

KOMITA: Ja sam svoje pakovanje završio.

PUKOVNIK: / VADI IZ UNUTRAŠNJEG DžEPA PRESAVIJENU ZAPEČAĆENU KOVERTU / Drži ovo, brate. Tu ti je ratni raspored. Kreni odmah.

/ KOMITA BEZ REČI UZME KOVERAT, SALUTIRA I NAPUSTI SCENU. OSTAVŠI SAM PUKOVNIK SAVIJA CIGARETU. /

PUKOVNIK: / DVOSMISLENO / Zbogom brate. Nećemo se više sresti. Zbogom druže.

/ ULAZI PREMIJER, UZRUJAN JE, NEISPAVAN I BLED. /

PREMIJER: A, tu si! Jedva te  pronađoh u ovoj frtutmi!

PUKOVNIK: Sedi, odmori, brate… Ima još da se ratuje, tek je počelo.

PREMIJER: Veliko je ovo zlo, veliko,  ali kad je već moralo – dobro  je da nismo ostali sami! Zgazili bi nas!!!

PUKOVNIK: Hajde da odigramo jednu? Ha?!

PREMIJER: Zar nisi već dovoljno «igrao»??? Još bi?

PUKOVNIK: Posilni!

/ ULAZI POSILNI. SALUTIRA. /

POSILNI: Izvolite gospodine pukovniče!!!

PUKOVNIK: Donesi pribor!

POSILNI: Razumem!!!

/ POSILNI ODLAZI /

PREMIJER: Rekoh… nije mi sad  do igre.

/ PAUZA /

/ POSILNI UNOSI STOČIĆ NA KOME SU NAMEŠTENE FIGURE ZA POČETAK PARTIJE I ČASOVNIK /

POSILNI: Izvolite gospodine pukovniče!!!

PUKOVNIK: VoLJno. / POSILNI IZLAZI /

PUKOVNIK: Pa sedite, sedite Premijeru. Vi ste beli! U prednosti ste. Prvi potez je Vaš.

PREMIJER: Velikodušno, nema šta. Prvi vučem. Moje otvaraNJe.

PUKOVNIK: Hoćemo li «cugericu»?! Brzopoteznu? / NAVIJA SAT /

PREMIJER: Kao što i dolikuje u ratnim okolnostima?!… Vala moraćemo. / POVLAČI POTEZ  /

/ VRAĆA SE POSILNI PA NEOČEKIVANO ZA PREMIJERA USLIKA PRIZOR  FOTO-APARATOM SA FLEŠOM. /

PREMIJER: / SKOČI SA MESTA /  Ovako  se nismo dogovorili!

PUKOVNIK: Tek da  se zna. Za arhivu i buduće naraštaje.

/ IGRAJU BRZOPOTEZNU PARTIJU, SILOVITO TRESKAJU FIGURAMA I PRITISKAJU ČASOVNIK  /

PREMIJER: Ko će koga, ha?!… Ko će koga, ptico?!

PUKOVNIK: Tek smo počeli, ništa se ne zna!… Ništa se ne zna!

PREMIJER: Kraj će da kaže!

PUKOVNIK: Završnica pripada topovima!

PREMIJER: Ja dobro igram sa konjima!

 / MRAK /

SLIKA SEDAMNAESTA

/ KAD SE RASVETLI SCENA OPET SMO U DANAŠNJICI. KANCELARIJSKI STO, POLICAJAC I ANARHISTA IGRAJU ŠAH. POLICAJAC VUČE BELE FIGURE. IGRAJU BRZOPOTEZNU SA UKLJUČENIM  ČASOVNIKOM. NEKO VREME BEZ REČI,  SAMO TRESKAJU FIGURAMA. KONAČNO PADA ZASTAVICA I ANARHISTA GUBI PARTIJU.  /

ANARHISTA: Pade mi zastavica!… Svaka čast. / PRUŽA RUKU POLICAJCU /

POLICAJAC: / RUKUJE SE /  Biću fer – ne bih te pobedio da ti vreme nije iscurelo. Cajtnot! Inače si stajao bolje.

ANARHISTA: Loš sam u cugerici. Bolje mi ide kad imam dovoljno vremena za razmišljanje.

POLICAJAC: Poslaću te ja na razmišljanje, na izdašno vreme za razmišljanje.

ANARHISTA: Stvarno?… Znaš, ja bih da završimo sve ovo…

POLICAJAC: Da predaš sve naredne partije? Definitivno napustiš igru??? Biće vremena i za to. Još nekoliko dobrih brzopoteznih pa si slobodan.

ANARHISTA: Hoću li ikada biti?… Nešto?…  Slobodan???

/ MRAK /

/ NA PROJEKCIONOM PLATNU IDU ARHIVSKI SNIMCI I FOTOGRAFIJE  ILI UKOLIKO IH NEMA  INSERTI IZ IGRANIH FILMOVA NA TEMU ATENTATA KOJI SU OBELEŽILI TURBULENTNI VEK: UBISTVO ALEKSANDRA I DRAGE OBRENOVIĆ 1903., SARAJEVSKI ATENTAT 1914., UBISTVO ROMANOVIH 1918.,  MARSEJSKI ATENTAT 1934., ATENTAT U DALASU 1963., UBISTVO ULOFA PALMEA 1985.,  ATENTAT NA ZORANA ĐINĐIĆA 2003… TAKOĐE MOGU SE KORISTITI I DELOVI PAZOLINIJEVOG FILMA «SALO».  TOKOM PROJEKCIJE IZLAZE NA SCENU: PUKOVNIK, KOMITA, PREMIJER I RASKOLJNIKOV. LICA SU IM MRTVAČKOBELA –  ONI NAM STIŽU SA ONOGA  SVETA. POLICAJAC IM PRILAZI  I STAVLJA IM LISICE NA ZGLOBOVE RUKU. MRAK. ZAVESA.   /

                                                                                              2010 – 2013.


Nenad Petrović

Rođen je 1961. godine u Vranju. Piše kratke priče, romane, putopise, eseje, pozorišne i radio drame. Objavio je romane: Čovek koga je trebalo ubiti, (najpre kao samizdat u 100 fotokopiranih primeraka 1992. pa potom u izdavačkoj kući STUBOVI KULTURE, 1996.); Arijadnino klupko, (NARODNA KNjIGA, 2001.); Sectio caesarea, (samizdat, 2007.); Silazak u Atlantis, (PARTENON, 2012.); Sinekurista (pod pseudonimom Teo P. Fedorov, ORION ART, 2016.) Takođe je objavio dve knjige priča: Rane, ožiljci, melemi, (samizdat, 1997.) i Ugriz rajske zmije, (NOLIT, 2003.). Do sada mu je izvedeno deset drama na programima Radio Beograda. Živi i stvara u Beogradu. npetrovic21@yahoo.com

Sva prava zadržana © 2016-2017 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online)