groteska

 

Lica:

UJAK, 50

MALI, 25

GROF, 50

GROFICA, 45

BRAT, 45

SIN, 20

SOBARICA, 30

ROĐAKA, 30

 

PRVI ČIN

 

Na sredini scene poređano je, dvije po dvije, šest stolica i jedna ispred. Pravo su široka vrata. Desno od njih je uski ormar.

Grmljavina.

Ulaze Ujak i Mali. Razgledaju prostoriju.

UJAK: Dakle, gdje se nalazimo?

MALI: Ovo kao da je nekakvo predsoblje…

UJAK: Nema kao. Ili jeste ili nije!

MALI: Biće da jeste.

UJAK: Ako će biti onda je i bilo. Dakle, ovo je…

MALI: Predsoblje.

UJAK: Tačno. I šta vidiš u ovom predsoblju?

MALI: Ormar.

UJAK: Kakav ormar?

MALI: Ormar za jednu osobu.

UJAK: Kako ormar može da bude za jednu osobu?

MALI: Tako mi izgleda. Da samo jedna osoba može da uđe u njega.

UJAK: I šta bi radila ta osoba unutra?

MALI: Možda bi spavala. Ovdje nema nijednog kreveta.

UJAK: Zaista nema. Ali za spavanje je potrebno da je ormar u vodoravnom položaju.

MALI: Na sve se privikne. Vjerovatno preko dana ormar stoji uspravno, a preko noći leži vodoravno. Naravno ne na vratima jer tada onaj ko unutra spava ne bi mogao da izađe. Bio bi živ sahranjen! (Prilazi ormaru.) Zaista me podsjeća na mrtvački sanduk. Onaj običan, drveni… Indijanski mrtvački sanduk…

UJAK: Zašto indijanski?

MALI: Neke Indijance su sahranjivali uspravno.

UJAK: Kako uspravno?

MALI: Negdje sam to  davno pročitao. Ali ne vjerujem da su koristili mrtvačke sanduke… Pokojnika bi samo ćušnuli u jamu i prekrili zemljom. Ako je htio da bude sahranjen s konjem jama je naravno morala da bude šira i dublja.

UJAK: Sa živim konjem?

MALI: Sa mrtvim, naravno.

UJAK: Onda su konja morali ubiti?

MALI: To ne bi bilo baš praktično. Valjda se to događalo kad bi Indijanac i njegov konj umrli u isto vrijeme. Odnosno poginuli u istoj bitki. (Obilazi ormar.) Ne vidim papuče…

UJAK: Kakve papuče?

MALI: Kad sam bio ilegalac u studentskom domu držao sam papuče ispred ormara…

UJAK: Zašto?

MALI: Kad naiđe kontrola odmah bi vidjeli papuče. U ormaru bi zatekli studenta u pidžami… Da vidim domsku kartu, zatražili bi… Student bi ljutito pokazivao… Ja mogu u svojoj sobi spavat gdje ja hoću!… Oprosti na uznemiravanju, rekao bi kontrolor i produžio dalje… A ja bih se, čim čujem da je kontrolor zalupio vratima, izvukao ispod kreveta!

Mali se smije. Ujakovo lice je ozbiljno. Mali prestaje da se smije.

UJAK: Šta još vidiš?

MALI: Stolice.

UJAK: Kakve stolice?

MALI: Obične.

UJAK: Kako obične?

MALI: Od običnog drveta.

UJAK: Nema običnog. Postoji bukovina…

MALI: Od bukovine.

UJAK: Dobro. Idemo dalje. Šta je još zanimljivo na njima?

MALI: Imaju naslone…

UJAK: Dalje!

MALI: Nemaju podmetač…

UJAK: Kakav podmetač! Nisu to čaše za sok!

MALI: Mislio sam na podmetače za zadnjicu.

UJAK: Na stolici ne mora  samo da se sjedi. Može i da se i stoji. Pa i leži. Naravno, na više njih kad se sastave.

MALI: Ove su razdvojene.

UJAK: Kako?

MALI: Dva po dva. Tri puta po dva, i jedna ispred. Kao u školi…

UJAK: Za školu su potrebne i klupe. I katedra. Tri školske klupe i jedna katedra za predavača.

UJAK: Ili predavačicu.

UJAK: Gdje su nestale klupe i katedra?

MALI: Neko ih je iznio van.

UJAK: Vani ih nismo vidjeli.

MALI: Onda ih neko ugurao iza ovih vrata. (Pokaže.)

UJAK: Vrata nas za sada ne zanimaju. Gdje su učenici i učitelj?

MALI: Izašli.

UJAK: Nismo ih sreli.

MALI: Onda su prošli kroz ova vrata. (Pokaže.) Onda izašli na sporedna.

UJAK: Rekao sam da nas vrata još uvijek ne zanimaju!

MALI: To ne moraju da budu ni učenici ni učitelj sa njima.

UJAK: Nego šta su?

MALI: Članovi nekog udruženja. Njima ne trebaju klupe ni katedra. Oni ne moraju ništa da zapisuju niti da čitaju…

UJAK: Kakvog udruženja?

MALI: Bilo kojeg.

UJAK: U bilo kojem udruženju uvijek je dobro ponešto staviti na papir.

MALI: Slažem se. Ja pišem pjesme.

UJAK: Kakve pjesme! Mislio sam na nešto korisnije. Jesi li ponio papira?

MALI: Tu mi je. (Pokazuje na svoj desni džep jakne.)

UJAK: Da se nisi usudio da na tom papiru pišeš pjesme!

MALI: A na šta ću kad mi dođe nadahnuće?

UJAK: Ukradi toalet papir u WC-u!

MALI: Mislite da ćemo imati prilike da vidimo WC u ovoj kući?

UJAK: Mi smo ovdje po zadatku. Po zadatku ćemo i srati!

Kratka pauza.

UJAK: A tvoje papiriće čuvaj za saslušanja.

MALI: Hoće li oni pristati da budu saslušani?

UJAK: Moraju! Razumiješ – moraju! Zato smo i došli. Sad smo mi ovdje zakon! (Posmatra stolice.) Još nismo riješili problem ovih stolica…

MALI: Ja mislim…

UJAK: Ti nisi ovdje da misliš! Znaš ti dobro zašto si ovdje!

Pauza.

UJAK: Dobro, reci šta si htio.

MALI: Te su stolice vlasništvo onih iza vrata.

UJAK: Čisto sumnjam. Njihove guzice su navikle na fotelje!

MALI: Onda su pripremljene za nas dvojicu.

UJAK: Da je tako bile bi ih samo dvije. A gdje je sto? A gdje su dva kreveta? Televizor?…

MALI: Da niste malo pretjerali? Mi smo došli samo na kratko. Čim bude gotovo vraćamo se.

UJAK: Ostaćemo onoliko koliko to okolnosti nalažu i koliko to ja budem htio! Za sve to vrijeme hoću da se sa mnom postupa sa dužnim poštovanjem! Kao sa stanarom ove kućerine… Čak i bolje! Mi smo ugledni gosti!

MALI: Ko je čuo za nas!

UJAK: Ćuti. Nemoj da te čuju. Za mene će tek da se čuje!

MALI: Govorite kao da vam je tek dvadeset godina.

UJAK: Zaveži!

Pauza.

UJAK: Šta još ovdje vidiš?

MALI: Ova vrata.

UJAK: Šao se iza njih nalazi?

MALI: Hodnik i sobe.

UJAKA: Koje sobe?

MALI: Dnevne, radne, spavaće…

UJAK: Nama ne trebaju nagađanja već činjenice. Provjeri!

MALI: Šta?

UJAK: Što se nalazi iza ovih vrata.

MALI: Mislim da to ne bi bilo u redu.

UJAK: Zašto ne bi bilo?

MALI: Ni na ulazna vrata nismo kucali. Mi smo ipak stranci u stranoj kući.

UJAK: A zašto bi kucali? Nas ionako očekuju! I to baš u ovo vrijeme. Trebao je neko da  nas dočeka na vratima!

MALI: Trebali su, a nisu. Tu nešto nije u redu.

UJAK: U redu je. Doći će neko. Ako i ne dođe ti ćeš da ih podsjetiš. Kucaj!

Mali kuca. Čeka.

MALI: Ništa.

UJAK: Kucaj jače.

Kuca. Čeka.

MALI: Ništa.

UJAK: Otvaraj!

MALI: Šta?

UJAK: Vrata, naravno!

MALI: Ne usuđujem se.

UJAK: Molim?

MALI: To ne bi bilo u redu. Nismo trebali ni da uđemo.

UJAK: Da li su ulazna vrata bila zaključana?

MALI: Nisu.

UJAK: Da li je pokretni most preko kanala bio spušten?

MALKI: Jeste.

UJAK: Jesmo li dobili pismo?

MALI:  Jesmo.

UJAK: Možemo li slobodno da uđemo?

MALI: Može… Ovaj, ne znam.

UJAK: Kako ne znaš?

Kratka pauza.

UJAK: Otvaraj!

Mali bojažljivo dodirne kvaku vrata.

MALI: Zaključana su.

UJAK: Vidim.

MALI: Nećemo ih valjda obijati?

UJAK: Ako bude trebalo. Sačekaćemo još malo.

MALI: Šta?

UJAK: Da neko dođe.

MALI: Ako nikog nema?

UJAK: Mora biti. Zovi!

MALI: Koga?

UJAK: Bilo koga. Osim grofa, naravno. Vikni „Ima li koga?“

MALI: Ima li koga?

UJAK: Glasnije!

MALI: Ima li koga?!

Osluškuju.

MALI: Da li je tako dobro?

UJAK: Vidjećemo.

BRAT (off): Mala, neko je u kući.

SOBARICA (off): Čujem. Nisam gluva.

BRAT (off): Kako se to moglo desit’?

SOBARICA (off): Mladi gospodin je otišao na jahanje još u dva. Poručio je da se most ne spušta dok se on ne vrati.

BRAT (off): Šta to pada na pamet gospodičiću!

SOBARICA (off): Prošli put se vratio kasno naveče. Razbudio je cijelu kuću dok se neko nije sjetio da spusti most!

BRAT (off): Mogao bi on i ranije  da se vraća.

SOBARICA (off): To je njegova stvar.

BRAT (off): To je i moja stvar. Onaj neko što je spustio most bio sam ja!… A nije istina da je razbudio cijelu kuću. Probudio je samo mene. Samo je u mojoj sobi bilo upaljeno svjetlo!

SOBARICA (off): Kako to znate?

BRAT (off): Pretpostavljam. Samo sam ja izaš’o dok su drugi spavali. Il’ radili ko zna šta… A balavac mi nije reko ni hvala!

SOBARICA (off): On ne kaže hvala ni svom ocu!

BRAT (off): Da sam mu ja otac drugačije bi ga vaspit’o!

SOBARICA (off): Da sam ja grofica…

BRAT (off): Dosta je bilo naklapanja! Lopovi su nam u kući. Nisi ni čula kad su ušli… Šta si radila? Spavala?

SOBARICA: Nisam radila ništa. Kao ni vi… Otkud znate da su to lopovi?

BRAT (off): Ako nisu lopovi onda su prodavači usisivača. A to je još gore!

SOBARICA (off): Sumnjam da bi prodavače put nanio u ovu pustoš. I još tako kasno.

BRAT (off): Ili su prosjaci. Mrzim prosjake!

SOBARICA (off): Zašto? Niste vi dužni da im dajete milostinju niti da im pružate prenoćište.

BRAT (off): Šta lupetaš! Kakvo sad prenoćište?!

SOBARICA (off): Spušta se noć. Oni koji su sad došli mogli bi da večeraju, a onda da idu na spavanje.

MALI: U pravu je.

UJAK: Ćuti.

BRAT (off): Ni prosjaci više nisu što su nekad bili. Današnje ugostiš, a oni te u znak zahvalnosti opljačkaju! Oni kupe sve što stignu!

SOBARICA (off): Vas je nemoguće opljačkati… A oni tamo su u predsoblju. Tamo nema šta da se opljačka… Ja mislim da su to najobičniji gosti.

BRAT (off): Gosti su gori od prosjaka. Ništa ne donesu, još ti sve odnesu!… Ne, on nije pominjao za večeras nikakve goste. I da jeste ti bi to, kao sobarica, morala da znaš!

SOBARICA (off): Onda su to nenajavljeni gosti. Kad već nema gospodina Grofa u blizini vi biste onda trebali da ih dočekate.

BRAT (off): Ja? A zašto ti primaš platu? Ti si  sobarica. Ti si ih trebala dočekat’ i otjerat’!

SOBARICA (off): Nisam ja plaćena da nikoga otjeram! Izvolite vi. Na ličnu odgovornost!

BRAT (off): Idi prvo da vidiš ko je.

SOBARICA (off): Znači priznajete? Kukavica ste!

SBRAT (off):  Dosta! Odmah da si vidjela ko je. Reda mora da bude!

SOBARICA (off): Zar je red da se vi krijete iza moje suknje?

BRAT (off): Otvaraj i to odmah!

Vrata se otvaraju. Izlazi Sobarica. Za njom Brat.

SOBARICA: Dobro veče.

MALI: Dobro veče.

SOBARICA: Koga ste trebali?

BRAT (iskoči ispred Sobarice): Napolje iz moje kuće!

Ujak i Mali ustuknuše.

SOBARICA (Bratu): Vi očito griješite.

BRAT: Napolje!

UJAK: Kakav je to način?

SOBARICA: Smirite se i pustite me da razgovaram sa gospodom.

BRAT: Nisu to nikakva gospoda! Pogledaj samo kako su obučeni!

UJAK: Ta ti kućna haljina, stari, stoji ko svraki gaće! Ličiš mi na pedera!

MALI: Ujače.

BRAT (zamahne na Ujaka): Gubi se, lajavče!

Ujak ustukne i zakloni se iza Malog.

UJAK: Ovaj bi se tukao. Udri ga, Mali!

MALI: Najbolje da se čistimo odavde.

SOBARICA (stane ispred Brata): Gospodo, ovo je Grofov brat. Grof nije u blizini. A ja sam, kao što vidite, Grofova sobarica.

UJAK: Vidim.

BRAT: Sad si vidio i možeš da ideš odakle si došo, stari!

UJAK: Dakle ti si poslao ono pismo, topli brate hladnog brata!

BRAT: Pismo? Kakvo pismo? Ja ne  pišem pisma probisvijetima!

SOBARICA: Ne piše on nikome!

BRAT (prekorno pogleda Sobaricu, Ujaku): Da vidim to pismo!

UJAK: Zar si zaboravio šta si juče napisao, senilče?

BRAT: Šta sam napiso?

UJAK: Pismo je kod mene. Kad si tako bezobrazan neću ti ga ni pokazat’!

BRAT (priđe bliže Ujaku): Ovamo pismo, stara vucibatino!

UJAK (stane iza Malog): Prije ću ga pokazat’ zombiju nego tebi!

BRAT: Nemaš ti nikakvo pismo. Sve si slago, stari prevarantu! Sve si izmislio samo da upadneš u ovu kuću!

UJAK: Laže ti ćaća!

BRAT (lupi se šakom po čelu): Sad mi je jasno! (Sobarici, tiho) Idem da telefoniram. Ti ih zagovaraj dok ne dođu po njih.

SOBARICA: Ko? Policija?

BRAT: Zar ti nije jasno da su ova dvojica pobjegli iz ludnice?

SOBARICA (pogleda Ujaka i Malog): Meni tako ne izgledaju.

BRAT (krene prema vratima): Odmah se vraćam.

MALI (Ujaku): Bježimo dok nam nisu navukli ludačke košulje!

SOBARICA (Bratu): Čekajte. Ja ću nazvati. Recite mi samo broj.

BRAT: Ti si žena. Ti ih možeš bolje zagovarat’.

SOBARICA: A vi ste muškarac. Možete se bolje braniti… Koji je broj?

BRAT: Otkud bih ja znao njihov broj? Nemam ss njima nikakve veze! Treba pogledat’ u imenik.

SOBARICA: Gdje je imenik?

BRAT: Ti bi to kao sobarica morala znat’!

Sobarica otvara vrata i zatvara ih za sobom.

BRAT (izigravajući ljubaznost): Dakle, momci, šta mislite hoće li da bude kiše ove noći?

Grmljavina.

UJAK (stane ispred Malog): Kiša odavno pada, proroče!

BRAT: Biće da ste u pravu. A ja to tek sada primjećujem. Zar to nije malo neobično?

UJAK: Ko ti je kriv kad si glup!

Kratka pauza.

BRAT: A ono pismo? Mogu li da ga vidim?

UJAK: Ne možeš!

BRAT: Kako vi kažete… A zbilja mislite da kiša odavno pada? A ja to tek sada primjećujem. Čudno, zar ne?

UJAK: Meni nije.

BRAT: Zaista?

UJAK: Ludacima je sve isto.

Kratka pauza.

UJAK: Ako misliš da će mene da odvedu u ludnicu, prevario si se. Odvešće tebe!

BRAT: Mene? Zašto mene?

UJAK: Čim te vide znaće koliko je sati.

Kratka pauza.

UJAK: Zato kupi krpice prije nego što oni  dođu!

BRAT: Zar tamo nema sve što ti treba?

UJAK: Nema.

BRAT: Govorite kao da ste tamo već bili.

UJAK: Više puta.

BRAT: Znao sam!

UJAK: Ja sam tamo direktor.

BRAT: Molim?!

UJAK: Potrudiću se da odande što kasnije izađeš. Što  kasnije  to bolje. A najbolje – nikad!

Kratka pauza.

UJAK: Prije toga zadovoljiću tvoju radoznalost. Pokazaću ti pismo. Tvoje posljednje pismo. Iz ludnice ne može da se piše!

Ujak vadi zgužvanu kovertu i pruža Bratu koju on prihvata drhtavim rukama.

BRAT (pročitavši pismo): Ovo nisam ja napisao!

UJAK: Niko to nije napisao. Pismo je otkucano pisaćom mašinom. Diktirao si ga sekretarici.

BRAT: Ja  nemam sekretaricu!

UJAK: Onda imaš sekretara. Zaboravio sam da si… Brat! I potpisano je  s – Brat!

BRAT: Ja jesam brat. I sad sam brat. A onaj što je potpisao ovo pismo brata više nema!

UJAK: Nije ti valjda on bio jedini brat? Izjavio bih ti saučešće da nisi bio onako bezobrazan!

BRAT: On je bio i ostao moj jedini brat!

UJAK: Ali sada pokojni!

BRAT (ponovo gleda u pismo): Otkucano je pisaćom mašinom moga brata. Jedinom pisaćom mašinom u ovoj kući. Koji bi to ludak mogao da se našali?

UJAK: Tom ludaku je zbilja mjesto u ludnici!

BRAT: I vi ste došli da riješite slučaj?

MALI: Tako je.

UJAK: Ti ćuti kad ja govorim! (Bratu) Tako je!

BRAT: Ko će na kraju da vas  isplati?

UJAK: Onaj ko me i pozvao.

BRAT: Mislite ja?

UJAK: A ko drugi!

BRAT: Na žalost to neće ići. (Vraća Ujaku pismu, a Ujak ga stavlja u džep.) Ja nemam ništa…

UJAK: A nasljedstvo?

BRAT: On mi ništa ne bi ostavio. Isti je njegov otac… Na žalost! (Zaplače.)

UJAK (potapša Brata po ramenu): Smiri se. Nije sve tako crno kao što izgleda… Eto, odobriću ti kredit. I to beskamatni!

BRAT: Hvala. Na žalost ne bih imao ni za jednu ratu.

UJAK: A neko drugi? Recimo njegova žena?

BRAT: Ne znam. Pitajte je. Samo u povjerenju… (Pogleda u vrata, tiše.) Škrta je ko vrag!

UJAK: A sin?

BRAT: Ista pjesma.

UJAK: Ima li još koga?

BRAT: Ima još neku daljnju Rođaku. Kažu da je sa njom vrlo blizak. Toliko blizak da ne dozvoljava da ona išta plati. A ni ona baš ne insistira… Kad je vidite rekli bi da ima sve. A ima samo prirodna bogatstva… Za njega ne bi dala ništa jer ništa ni nema. Što ne znači da mu ne bi sve uzela!

Ujak i Mali klimaju glavama.

BRAT: Dakle, preostaje vam jedino on.

UJAK: Ko?

BRAT: Vaš pokojnik. Njemu se jedino još možete obratiti za neku crkavicu.

Sobarica se vraća.

BRAT: Šta je? Nema?

SOBARICA: Da ima donijela bih!

BRAT: Dugo te nema. Ko da si tražila Sveto Pismo!

SOBARICA: Vi ste bar svoje pronašli!

BRAT: Opet si prisluškivala!… Niti sam ja nekakvo pismo posl’o niti sam ga primio… Gospodin mi je pokazao neko koje, na žalost, nije moje!

UJAK: Na sreću, jer niste u stanju platiti moje troškove.

BRAT: Dok se jednom ne smrkne drugom ne svane. Valjda bi mi moj veliki brat nešto i ostavio… Makar svoju Rođaku. Na takvu se isplati bacat’ pare!… Ja bi’ bac’o samo sitniš. A to je, priznaćete, ne bi baš dirnulo!

UJAK: Ako je Rođaka njemu, makar i daljnja, onda je i vama.

BRAT: Nisam ja te sreće… Znate kod nas su vam veze zamršenije nego što mislite. Kad bi i imali priliku teško bi to razmrsili.

UJAK: Nema nerješivih slučajeva.

BRAT: Kako se uzme. Za neke nije dovoljan  ni jedan ljudski život.

UJAK: Ne izgledaš mi baš žalosno.

BRAT: Ja sam žalosniji nego što mislite.

Kratka pauza.

BRAT: Ko je donio ove stolice?

SOBARICA: Nemam pojma.

BRAT: Otkad ovo čudo tu strši?

SOBARICA: Ne znam.

NBRAT: Ništa ti ne znaš! Kakva si mi pa ti sobarica! Ko te samo primi u ovu kuću?!

SOBARICA: To sigurno niste bili vi! Primio me vlasnik ove kuće. Da je moja ja u nju ne bih primila ni rođenog brata!

BRAT: Da mi je to što nije!… Ove stolice nam krase predsoblje cijeli dan. To znači da ti cijeli dan nisi izašla iz svoje sobe! Zar si za to plaćena? Shvatila si svoj poziv bukvalno!

SOBARICA: To se vas  ne tiče!

BRAT: Smjesta ove stolice iznesi odavde!

SOBARICA: Kuda? U vašu sobu?

BRAT: Biće najbolje u tvoju.

SOBARICA: Zar među onaj stilski namještaj?

BRAT: Zar se bojiš da ne pokvariš utisak? Tvoj gost mora da je neka otmjena duša!

SOBARICA: Ni to vas nije briga!… A ove stolice ni da sam muško ne bih iznosila. Nisam ih ja ni donijela!

BRAT: Nisam ni ja. Nisam magarac u ovoj kući!

SOBARICA: Neko mora i to da bude. Znate dobro da će on da okrivi upravo vas!

BRAT: Za sve sam ja kriv!… Dobro, neka ti bude ovaj put. Al’ znaj da to neće vječno trajat’!

SOBARICA: Ništa nije vječno.

Brat smrknut krene prema stolicama.

UJAK: Ostavi ove stolice na miru.

BRAT: Molim? Nešto ste rekli?

UJAK: Rekao sam to što si čuo. Ostavi te stolice!

BRAT: Zar ste ih vi donijeli?

MALI: Nismo.

UJAK: Ti ćuti!

BRAT: Jesu li vaše?

UJAK: Nisu. Ali te mi stolice trebaju za rješenje mog slučaja.

BRAT: Koji vam je to slučaj po redu?

UJAK: Ovo će da bude moj najčuveniji slučaj. Cause celebre!

BRAT: Pravite ražanj za živog zeca.

UJAK: Žrtvenog zeca ovdje još nisam vidio!

BRAT: Pronaći će on vas, ne bojte se.

MALI: Nije se valjda povampirio?

BRAT: Tako nešto. Znate, on vam je noćna ptica. Noću bdije, a po danu spava!

MALI: Zanimljivo.

BRAT: Šta ćemo sa stolicama? Hoćete li da ih sklonite kad sve prođe?

UJAK: Skloniće ih Mali.

MALI: Opet ja!

UJAK: Ćuti!

BRAT: Dobro. Vi snosite odgovornost ako neko zapne.

UJAK: U redu.

BRAT: Konačno da za nešto  ja ne  budem kriv.

UJAK: Tko je kriv to ćemo tek  vidjeti. Kad sve redom ispitam.

BRAT: Srećno!

Utrči Sin. U zadnji čas zastade ispred stolica. Posmatra stolice i sve prisutne.

SIN: Mogao sam se zaplest’ na ove stolice! Koja budala ih tu ostavi?!

SOBARICA: Gospodine, vi ste mokri!

SIN: I ti bi bila! Donesi suvu odjeću u moju sobu.

SOBARICA: Donijeću vam ali neću ulaziti.

SIN: Zašto? Ja ne ujedam!

Pauza.

BRAT: Kamo ode dobro veče?

SIN: Vraga je dobro!

Grom. Tresak.

Sin se vrati prema ulazu. Onda ponovo na scenu.

SOBARICA: Šta se desilo?

SIN: U zadnji čas sam utrč’o. Grom je pogodio most. Ostao je samo patrljak. Odsječeni smo od svijeta!

BRAT: Šta sam govorio! Trebalo je most  podići. Da je bio podignut još bi bio čitav!

SIN: A kako bih ja ušao?

BRAT: Neko bi ga već spustio.

UJAK: Šta je u kanalu?

SIN: Krokodili. Ili kajmani? Ili aligatori!… Nisam provjeravao. (Odlazi.)

MALI: Grozno!

SOBARICA: Šta ćemo sad?

BRAT: Na žalost ova će dvojica morati ovdje prenoćit’.

UJAK: Pokažite nam našu  sobu.

SOBARICA: Sobu?

BRAT: Imamo dvije slobodne. Svaka s kupatilom!

UJAK: Nama je dovoljna jedna!

BRAT: Može dvokrevetna?

UJAK: Može.

SOBARICA: Nemamo ni jednu slobodnu.

BRAT (kroz smijeh): Ako ne računamo ovu sedmorostoličnu!

Mali se smije.

UJAK: Ko ti je rekao da je smiješno?

MALI: Zar nije?

UJAK: Neslana šala!

SOBARICA: Moram da idem. Zaboravila sam da mladom gospodinu moram da donesem suvu odjeću…

MALI: Trebaćemo i mi posteljinu.

SOBARICA: Potražiću (Odlazi.).

UJAK (Malom): Ti se ne miješaj! (Sobarici) Nama ne treba samo posteljina. Dok  ne dobijemo dvokrevetnu sobu ne mičemo se odavde!

BRAT: Što se mene tiče ostanite tu… Dok se ne riješi ovaj slučaj s mostom.

Sobarica i Brat odlaze.

MALI: Šta sad da radimo?

Kratka pauza.

MALI: Svi su nas ostavili.

UJAK: Ćuti. Razmišljam.

Nestade svjetla.

MALI: Ostavili su nas u mraku. Kuku nama!

UJAK: Ćuti.

MALI: Zar i u mraku?

UJAK: U mraku se najbolje razmišlja.

Otvaraju se vrata. Ulazi Sobarica sa svijećnjakom u ruci. Za njom Grof.

GROF: Dobro veče.

MALI:  Dobro veče.

GROF: Oprostite što me tek sada vidite, ali spavao sam. Ovo moje dobro veče znači kao vaše dobro jutro.

Ujak Grofu okreće leđa.

GROF: Sobarica mi je sve ispričala. Moj brat jeste glup, ali nije toliko glup… Meni je žao što ste prevareni. Neko se sa vama našalio. Nije se desilo ono zbog čega ste pozvani… Sticajem okolnosti vi se sada ne možete da se vratite tamo odakle ste došli. Dok to ne bude moguće moji ste gosti. Troškove ću da vam nadoknadim. Je li  dovoljno sto?

MALI: Dvjesto.

GROF: U redu… A sad me izvinite. Čekaju me svakodnevne, bolje reći, svakonoćne obaveze. Ček ćete dobiti sutra, pri povratku… Laku noć.

MALI: Laku noć.

GROF: Pošto se više nećemo vidjeti, zbogom.

MALI: Zbogom.

Sobarica otvara vrata. Grof izlazi, a ona za njim.

Pali se svjetlo.

MALI: Prvo prijazno lice u ovom tamnom vilajetu!

UJAK (okrene se): Zmija! Prava zmija!

MALI: Meni više liči na šišmiša.

UJAK: Poštedi me tvojih glupih poređenja!

MALI: Zašto vam se ne dopada Grof? Njegovi smo gosti. Još će da nam plati iako ništa ne radimo.

UJAK: Neka idu do vraga i on i njegova crkavica!… Zašto si pristao na to? Zašto mu nisi pljunuo u lice?

Kratka pauza.

UJAK: I kako bi samo htio da me se riješi! (Oponaša Grofa.) Pošto se više nećemo vidjeti, zbogom!… Ako misli da ga više nećemo vidjeti grdno se vara!… U stvari samo je dopola u pravu. On mene  više neće vidjeti ali ja njega hoću. U mrtvačkom sanduku. I  to već sutra!

MALI: Kako znate da će sutra da umre? Ne izgleda mi ni star ni bolestan.

UJAK: Da se njega pita živio bi sto godina. Malo sutra! Već će neko tu stvar da ubrza!

MALI: Ko?

UJAK: Ja ću već to da otkrijem. Zato sam i pozvan.

MALI: Mislite da ono pismo ipak nije neslana šala?

UJAK: Istinito je od A do Ž!

MALI: Kako je istinito kad je Grof još uvijek živ?

UJAK: Pismo je poslano dan ranije. I mi smo došli dan ranije… Utoliko bolje. Dobili smo dan više za ispitivanje terena. Tome se mogu da se pohvale ni Holms ni Poaro. O Megreu da ne govorim!

MALI: Mislite da onaj što je poslao pismo ima dar proroka?

UJAK: Pismo nikako ne možemo da negiramo. Sutra će već sve da dođe na svoje. Kad riješim slučaj sve ću da ih skupim i da sve objasnim. Sve je dobro što se dobro svrši!

MALI: Izgleda da ćete vi njih teško skupiti na jednom mjestu. To posebno važi za Grofa.

UJAK: On mi ni ne treba.

MALI: Nećete ga buditi?

UJAK: Njega sutra niko neće moći da probudi. Čak ni ja!

Ulazi Sobarica. Nosi dva ćebeta i dva jastuka.

UJAK: Šta je to?

SOBARICA: Vaša posteljina.

UJAK: Šta će mi to?

SOBARICA: Kao što je svima poznato posteljina služi za spavanje.

UJAK: Zašto to niste odnijeli u našu sobu?

SOBARICA: Vašu? Vi ovdje nemate svoju sobu!

UJAK: Grof je rekao da smo mi njegovi gosti. Gdje je gostinska soba?

SOBARICA: Ovdje takvo nešto nemamo.

UJAK: Ja sam već rekao da neću da se maknem odavde dok nam ne osigurate dvokrevetnu sobu.

SOBARICA: Ni ne morate. A hoćete li spavati?

MALI (zijeva): Naravno da hoćemo.

SOBARICA: Onda uzmite posteljinu.

Mali uzima.

UJAK: Poručite da tražimo sobu.

SOBARICA: Reći ću Grofici. (Odlazi.)

Kratka pauza.

UJAK: Nisi to treb’o uzet’!

MALI: A na čemu ćemo spavat’?

UJAK: Ja neću ni spavat’ dok ne dobijemo sobu!

MALI: A ja hoću. (Krene prema stolicama.)

UJAK: Šta hoćeš?

MALI: Da spojiti stolice. Nemamo kreveta pa se moramo snaći kako god znamo.

UJAK: Sad se javio snalažljivi. Da se nisi mrdn’o!

MALI: Nećemo valjda spavat’  na podu?

UJAK: Ja neću.

MALI: Neću da miševi po meni skakuću.

UJAK: Ima i gorih stvari.

Mali prostre jedno ćebe i jastuke na pod. Skine odjeću. Ostaje u potkošulji i gaćama.

Otvaraju se vrata. Ulazi Grofica.

GROFICA: Dobro veče.

Mali se sakrije iza Ujaka. Ujak ga odgurne od sebe. Mali stavi ruke među noge.

GROFICA: Zašto to radite? Niste goli.

MALI: Imam zakrpu na gaćama.

GROFICA (smijeh): Naći ću vam neke muške gaće u kući.

MALI: Hvala, nije potrebno.

GROFICA: Dajte mi ih. Poslat ću vam čitave.

MALI: Šta da vam dam?

GROFICA: Gaće, naravno.

MALI: Šta će vam moje gaće?

GROFICA: Baciću ih. Ionako više nisu nizašto.

MALI: Bolje vi prvo pošaljite čitave po Sobarici pa ću ja njoj dati ove.

GROFICA: Zar pred njom da ih mijenjate?

MALI: Naravno da ne bih pred njom. Ona bi se okrenula.

UJAK: Gospođo, nama ne trebaju gaće već soba.

GROFICA: Kakva soba?

UJAK: Dvokrevetna.

GROFICA: Šta će vam soba?

UJAK: Za spavanje.

GROFICA: Rečeno vam je da nema.

UJAK: U ovolikoj kući? Sumnjam! To mora da se provjeri!

GROFICA: Vi ste ovdje nepoželjan i prisilan gost. Ponašajte se kao gost!

UJAK: Da ste vi moj gost dobili bi sve što tražite.

GROFICA: Budite sigurni da to nikad neću biti.

UJAK: Nikad se ne zna.

GROFICA: Dobili ste posteljinu i opet niste zadovoljni.

UJAK: Ako niste mogli da obezbjedite sobu kog ste me vraga pozivali!

GROFICA: Ja vas nisam pozvala. Sami ste došli. Sigurno ste ono pismo sami napisali da se ogrebete za večeru i prenoćište!

UJAK: Dobro me podsjetiste. Šta ima za večeru?

GROFICA: Napolje iz moje kuće!

Mali podigne odjeću. Krene prema izlazu.

GROFICA: Kuda ste krenuli?

MALI: Napolje. Upravo ste nas istjerali.

GROFICA: Vama ništa nisam rekla. Samo ovom starom bezobrazniku!

MALI: Kako će izaći kad je most…

GROFICA: Dobro, neka ostane. Neka zahvali bogu za most. Inače bi već letio!… A vi možete sa mnom.

MALI: Kuda?

GROFICA: Prvo na večeru. Onda na spavanje u sobu…

MALI: Rekli ste da nemate sobu.

GROFICA: Sjetila sam se da jednu ipak imam.

MALI: Dvokrevetnu?

GROFICA: Jednokrevetnu.

MALI (Ujaku): Skupit ćemo se nekako.

GROFICA: Krevet jeste širok, ali nije za troje.

MALI: Ali nas je samo dvojica.

GROFICA: A ja? Gdje ću ja spavati?

MALI: Sa vašim mužem.

GROFICA: On sad ne spava. Još malo pa će početi da svira. A uz muziku se ne može spavati. Srećom imam svoju sobu… Slijedite me!

MALI: Mislite na večeru?

GROFICA: Da.

MALI: Nisam gladan.

FROFICA: Utoliko bolje. Nisam ni ja. Idemo ravno u krevet!

MALI: Još mi se ne spava.

GROFICA: Biće i za to vremena.

MALI: Moram prvo da se posavjetujem sa Ujakom.

GROFICA: Samo izvoli.

MALI: Nasamo.

GROFICA: Nemoj dugo. Čekam te u horizontali. (Odlazi.)

Kratka pauza.

MALI: Zmija! Prava zmija!

UJAK: Zašto zmija?

MALI: Kako zašto? Vidite da je htjela da nas istjera!

UJAK: Samo mene, Mali. Samo mene. Ne i tebe… Al’ kad bolje razmislim u pravu je. Oni nemaju praznu sobu. Al’ imat će je sutra!

MALI: Kad sutra?

UJAK: Kad Grof bude smaknut mi ulijećemo u njegovu sobu!

MALI: A gdje će on biti?

UJAK: Ne znam. To je njihov problem. Ja bih ga najradije bacio aligatorima.

MALI: Sigurno će ostati u sobi. Dakle sa nama.

UJAK: Neće nam smetati. Ni nama niti ikom više!

MALI: Ako se povampiri?… Ja tamo neću. Ovdje sam sigurniji.

UJAK: Gluposti. Vampiri  ne postoje.

MALI: On će sigurno da se povampiri.

UJAK: Ne lupetaj!

MALI: Smrtno je blijed.

UJAK: Onda mu nije preostalo puno. Sutra, kad otegne papke, mi smo na konju!

MALI: Zašto mi? Od toga će koristi imati samo njegovi nasljednici. Onaj ko ga je ubio iz koristoljublja neće se izvuć’ jer ću ja vodit’ istragu!

MALI: Zar nećete spavat’?

UJAK: Ovu ćemo noć nekako progurat’. A sutra… Sutra nas čeka Grofova soba. Ta je sigurno najveća i najljepša! (Legne i pokrije se ćebetom.)

MALI: Zar ćete spavati u odijelu?

UJAK: Naravno. Pravi detektiv mora uvijek biti spreman. Osim toga nisam ni ponio pidžamu. Nadao sam se da ću je ovdje dobiti.

Mali legne.

UJAK: Ugasi svjetlo.

Mali ga posluša. Legne.

Začuje se na klaviru posmrtni marš iz Mahlerove Prve simfonije.

MALI: O, ne! Neće valjda cijelu noć svirati. Ko će spavati uz ovo!

UJAK: Njemu je to uspavanka uz koju će zaspat’ da se više nikad ne probudi!

MALI: Zar Grof sam sebi svira mrtvačku muziku?

UJAK: Ili neko od drugih. Sad ću lakše otkriti ubicu.

MALI: Ostali mi baš ne izgledaju talentovani za muziku. Možda je to Grofova Rođaa koju još nismo upoznali.

UJAK: Grofica je rekla da Grof sam svira u svojoj sobi… Neka samo svira. Neko ko i nije imao namjeru ućutkaće ga kako bi na miru mogao spavati.

MALI: Ako se to ne  dogodi nećemo ni mi moći spavati. Kako ćemo sutra istraživati neispavani?

UJAK: Ne brini. Neće on još dugo.

Muzika prestaje.

UJAK: Šta sam ti rek’o!

MALI: Laku noć, ujače.

UJAK: Laku noć.

Iza vrata dopre ženski vrisak.

ROĐAKA (off): Ne!

Tresak.

ROĐAKA (off): Razbila sam vazu!

GROF (off): Tu mi je vazu kupila žena. Odavno želim da je razbijem. Hvala ti!

ROĐAKA (off): Nema na čemu.

GROF (off): Može li sada?

ROĐAKA (off): Ne može!

Trčeći koraci. Otvaraju se vrata. Utrči Rođaka u grudnjaku i gaćicama. Ostavlja vrata otvorena.

ROĐAKA: Upomoć!

MALI: Ko ste vi?

ROĐAKA: Grofova Rođaka. Brzo me sakrijte!

MALI: Ko vas goni?

ROĐAKA: Grof… Brzo!… Uhvatiće me!

UJAK: Sakrij se pod ćebe između nas.

Ona ga posluša.

Ulazi Grof.

GROF: Dobro veče.

MALI: Dobro veče.

GROF: Oprostite. Nisam znao da ovdje ima nekoga.

MALI: Nismo se nadali da ćemo vas opet vidjeti.

GROF: Jeste li vidjeli?…

MALI: Kako vam se sviđa naša soba?

Kratka pauza.

MALI: Kako vam se sviđa vaša gostinska soba?

GROF: Niti je ovo soba niti ste vi gosti.

MALI: Tražite nekoga?

GROF: Da. Izvjesnu osobu koju vi ne poznajete.

MALI: Da li je dobro što je ne poznajemo?

Kratka pauza.

MALI: A hoćemo li je upoznati?

GROF: To od nje zavisi.

MALI: Pogledajte u ormaru.

GROF: Zašto baš tamo?

MALI: Tamo se jedino mogla sakriti.

GROF: Ta se osoba ne bi trebala  da se krije od mene.

MALI: U ovoj kući nema gdje da se sakrije. Ako i ima šta to vrijedi kad iz nje ne može da izađe.

GROF: Sutra će moći.

Kratka pauza.

MALI: Dobro svirate.

GROF: Hvala… Onda do viđenja… Ispričavam se… Više se nećemo vidjeti. Zbogom.

MALI: Zbogom.

Grof izlazi.

UJAK: Idiote! Pohvalio si ga. Sad će opet da lupa u taj klavir!

MALI: Neće. Tražiće on našu damu.

UJAK: Gdje bi mogao da je još traži, kretenu?!

MALI: Valjda po drugim sobama.

UJAK: Druge su sobe, blesane, za razliku od naše, zaključane!

MALI: Teško nama! Kad Grof to shvati opet će da dođe!

UJAK: Neka samo proba. Neće se dobro provesti!

ROĐAKA: Hvala vam, momci!

MALI: Zašto ste bježali od Grofa?

ROĐAKA: Htio je da me ugrize.

MALI: Za vrat?

ROĐAKA: Ne.

MALI: Za rame?

ROĐAKA: Ne.

UJAK: Ovdje? (Uhvati Rođaku za zadnjicu.)

ROĐAKA (vrisne): Pogodili ste! Slijedi nagrada!

Rođaka opali Ujaku šamar.

UJAK: To mi je hvala što sam te sakrio!

ROĐAKA: Molim i drugi put… A sada laku noć. I ništa više ne pokušavajte!

UJAK: A ujutro?

ROĐAKA: Nikad više!

Pauza.

Vrata se otvaraju. Ulazi Grofica sa svijećnjakom u desnoj ruci i gaćama u lijevoj. Mali se pokrio ćebetom preko glave. Tako i Rođaka.

GROFICA: Juhuuu!

Kratka pauza.

GROFICA: Gdje je moj Mali?

UJAK: Otiš’o po gaće.

GROFICA: Kuda?

UJAK: Rekli ste da će da ih donese Sobarica. Bio je toliko nestrpljiv da je sam otiš’o po njih.

GROFICA: Zar kod one drolje?! (Brzo otvara vrata i zalupi ih za sobom.)

UJAK: E, sad mi je svega dosta! Ustaj, Mali!

MALI: Zašto?

UJAK: Stavićemo ormar na vrata. Više niko neće ovamo uć’!

ROĐAKA: Odlična ideja!

Njih dvojica ustaju i pomjeraju ormar na vrata.

Klavir. Ista tema.

MALI: Protiv ovog ni ormar ne pomaže!

Vraćaju se pod ćebe.

Kratka pauza.

GROFICA (off): Govori gdje je, kurvice?!

SOBARICA (off): Ko?

GROFICA (off): Dobro ti znaš ko!

SOBARICA (off): Da znam ne bih vas ni pitala!

GROFICA (off): Govori gdje se sakrio!

SOBARICA (off): Pod krevetom.

GROFICA (off): Znala sam!

Kratka pauza.

GROFICA (off): Izlazi odatle!

BRAT (off): Neću!

GROFICA (off): Kog vraga ti tu radiš, nesrećo?!

BRAT (off): Izigravam švalera!

GROFICA (off): Droljo!

SOBARICA (off): Pogledajte i u ormar.

Otvara vrata ormara.

GROFICA (off): Zar i ti, sine moj?!

SIN (off): Kao što vidiš. A bolje da ne vidiš!

Klavir. Opet treći stav iz Prve Mahlerove.

GROFICA (off): Prestani s tim! Dok ti tamo lupaš tvoj brat i sin otvoriše kupleraj u ovoj kući!

Muzika.

GROFICA (off): Prestani kad ti kažem!

SOBARICA (off): Strpite se još malo. Prestaće.

SIN (off): Kada ploča odvrti svoje.

Koraci. Otvaraju se neka vrata.

GROFICA (off): Tu je samo gramofon. Njega nema!

BRAT (off): Sigurno je kod Rođake.

Koraci. Neka druga vrata.

GROFICA (off): Šta radiš tu, propalice?!

GROF (off): Slažem gospođičinu odjeću.

GROFICA (off): To je njena briga. Šta ti imaš s tim?… A gdje je ona?

GROF (off): To se i ja pitam.

GROFICA (off): Gdje je Mali?

GROF (off): Koji mali?

Koraci.

GROFICA (off): Ko je zaključao vrata?!

UJAK: Niste nam dali ključ pa smo se  poslužili ormarom.

GROFICA (off): Jeste li vidjeli Grofovu Rođaku?

UJAK: Sa nama je. Na sigurnom.

GROFICA (off): Razvratnici! Sve sami razvratnici!

 

(zavjesa)

 

DRUGI ČIN

 

Svjetlo. Ista scena. Mali nema jastuk pod glavom, Ujak ima. Budni su. Rođaka spava sa glavom na drugom jastuku.

MALI: Dobro jutro, Ujače.

UJAK: Koje jutro!

MALI (zijeva): Niste se naspavali?

UJAK: Nije za detektiva spavanje najvažnija stvar u životu.

MALI: Loše ste volje. Da li ste loše sanjali?

UJAK: Sanjao sam ono što će da se dogoditi. Da su Grofa ubili, a ja sam otkrio ko je ubica i sa kojim motivom!

MALI: I to je sve?

UJAK: A šta bi više htio?

MALI: Ja sam sanjao da smo ostali bez hrane. Nismo imali šta da  jedemo. Na kraju smo glodali ove stolice…

UJAK: Svašta.

MALI: U mom snu Grof je bio vampir. Vampiri se, kao što znate, hrane ljudskom krvlju. Grof je svima isisao krv. Ostali smo samo vi i ja… U stvari samo ja, jer i vas je Grof isisao na moje oči! Bili ste kao iscijeđeni limun!… Zaboravio sam još da kažem da je Grof sve isisane lešine bacio aligatorima jer ga meso, za razliku od tih velikih guštera, nije zanimalo… Šta kažete na to?

ROĐAKA: Nije ti loša ta horor priča, Mali… (Ustaje obučena u odijelo Malog.)

MALI: Hej, to je moja odjeća!

ROĐAKA: Ne brini, vratiću ti je. Samo da dođem do moje sobe i da se presvučem… Molim vas dvojicu, snagatora, da sklonite ovaj ormar sa vrata.

Oni ustaju i pomjeraju ormar.

ROĐAKA: Hvala. (Odlazi.)

MALI: Ko zna kad će da se vrati. Smrznuću se!

UJAK: Ogrni se ćebetom.

MALI: To ste se dobro sjetili. (Ogrne se.)

UJAK: Ne znam samo kog ti vraga služi taj tvoj mali mozak. Ako ga uopšte i imaš!

MALI: Imam. I mali i veliki. To sam učio u školi.

UJAK: Nikakve koristi od tih tvojih škola i mozgova!

Ulazi Sobarica. Nosi odjeću.

SOBARICA: Dobro jutro.

MALI: Dobro jutro… (Uzima odjeću.) Hvala.

SOBARICA: Vratite mi ćebe.

MALI: Kad se presvučem. Okrenite se.

SOBARICA: Zar ste goli? Nisam vam donijela gaće.

MALI: Ostavite moje gaće na miru!

Sobarica se okrene. Mali se oblači.

MALI: Šta će vam ćebe?

SOBARICA: Grofica me poslala po posteljinu.

MALI: A čime ćemo večeras da se pokrivamo?

SOBARICA: Zar mislite da ostanete još jednu noć?

MALI: Je li popravljen most?

SOBARICA: Grofica je htjela da nazove majstore, ali je telefonska linija u prekidu.

MALI (ironično): Krasno!

UJAK: Krasno!

Kratka pauza.

UJAK: Šta vi mislite o Grofu?

SOBARICA: Ja? Ništa.

UJAK: Kako postupa prema vama?

SOBARICA: On danju spava. Ja ga ni ne vidim.

UJAK: Ali ga čujete, zar ne? Ono lupanje  po klaviru!

MALI: To je samo ploča.

UJAK: Ti ćuti dok ja ispitujem!

SONARICA: A zašto vi mene ispitujete? Niste sudija!

UJAK: Znate li koji je drugi hobi vašeg Grofa?

SOBARICA: Ne znam.

UJAK: Niste znali da voli gristi?

SOBARICA: Ali on ima vještačko zubalo.

UJAK: Zaista? Nisam primijetio.

SOBARICA: Kakav ste vi onda detektiv!

UJAK: Otkud znaš da sam detektiv?

SOBARICA: Tako ste obučeni. Mada mi nekako ne ličite…

UJAK: Zašto?

SOBARICA: Kad bih ja pisala detektivske romane moj bi glavni junak bio obučen kao vi. Ali ne bi uopšte ličio na vas.

UJAK: A na koga bi ličio?

SOBARICA: Na vašeg sestrića.

UJAK (smijeh): Pa on ne zna ni nosa obrisat’!

SOBARICA: Ne bih baš rekla!

UJAK: A sad da se vratimo na Grofa. Da li je tebe pokušao da ugrize?

SOBARICA: Rekla sam vam da ga ni ne vidim… Senilni ste. Idite u penziju. Prepustite svoje mjesto mlađima!

UJAK: Moram prvo da obučim svog sestrića. Ne može da preuzme posao nespreman. Još je mali.

SOBARICA: Ako tako mislite nikada mu nećete predati posao. Tek kad umrete. Kad namjeravate?

UJAK: Ja? Moj posao je da druge sahranjujem. Danas ću da sahranim Grofa.

SOBARICA: Grof nikad nije bolje izgledao. Što se za vas ne bi moglo reći.

UJAK: Samo sam nenaspavan.

SOBARICA: Grof spava k’o klada!

Kratka pauza.

UJAK: Kako vas Grof plaća?

SOBARICA: Vrlo pristojno. Vidite i sami da ništa ni ne radim.

UJAK: Ovdje je puno prašine.

SOBARICA: Ovo nije soba. Ja sam sobarica.

MALI: Spremate li i Grofovu sobu?

SOBARICA: Ja noću ne radim.

UJAK: Ko je ovdje detektiv? Ti ili ja?

MALI: Vi, naravno.

UJAK: Dobro. Pustiću te da me malo zamijeniš. Izvoli. Ispituj.

MALI: Hvala, ujače… (Sobarici) Zar nikad niste bili u Grofovoj sobi?

SOBARICA: Noću spavam ja, danju spava on. Ne smijem da ga uznemirujem.

MALI: U čemu Grof spava?

SOBARICA: Mislite – na čemu? Na krevetu valjda. Ne vjerujem da spava u ormaru.

MALI: Možda spava u mrtvačkom sanduku.

SOBARICA (smijeh): Mislite da se unaprijed privikava na vječni boravak?

UJAK: Do sada se već priviknuo. Danas je legao da se više ne probudi!

SOBARICA: Šta ste vi? Ptica zloslutnica? U mom romanu bi bili grobar!

UJAK: Nastavi sa ispitivanjem.

Mali se zamislio.

UJAK: No, što je? Nemaš više pitanja?

MALI: Ne mogu da se sjetim idućeg. Postavite vi jedno pa ću ja da nastavim.

UJAK: Kakav si ti detektiv kad ne znaš da postavljaš pitanja!

Pauza.

UJAK: Eto, detektiv je zatajio. Bojiš se da će tvoje iduće pitanje biti neka glupost, zar ne?

MALI (prvo oklijeva pa kaže): Da.

UJAK: Znam ja to dobro. I ono o mrtvačkom sanduku je bila čista budalaština! Ti nisi u stanju da postaviš pametno pitanje. Zato je i bolje da ćutiš! Detektivi ne pričaju gluposti. Nikad od tebe neće biti detektiv!

Pauza.

SOBARICA: Ne pretjerujte. Ne možete  očekivati od nekog da bude detektiv ako nema iskustva. Vašem sestriću je potreban neko ko će da ga nauči nekim stvarima.

UJAK: Srećan je što ima mene za ujaka!

SOBARICA: Nisam mislila samo na detektivsko iskustvo. Mislila sam na iskustvo uopšte. Na životno iskustvo.

UJAK: Od mene sve može da nauči!

SOBARICA: Sve baš ne može. Svemu može da ga nauči samo neka iskusna žena.

UJAK: Poput tebe?

SOBARICA: A zašto ne i poput mene!

Kratka pauza.

UJAK: Kad bi ti napisala detektivski roman u kome bi Grof bio ubijen ko bi bio njegov ubica?

SOBARICA: Neko ko bi od toga imao koristi. Onaj ko bi naslijedio bar dio Grofovog bogatstva. Ovdje takvih ima više…

UJAK: Nabroji.

SOVARICA: Pa žena, sin, brat… Čak i daljnja Rođaka ako je Grof pominje u svom testamentu.

UJAK: Može li i svoju sobaricu da strpa u testament?

SOBARICA: A zašto bi je strpao kad mu nije nikakav rod niti se viđaju tokom cijelog dana niti noći!

UJAK: Dobro. Pomenula si brata i sina kao potencijalne ubice. Šta ako oni obećaju da će njome da se ožene? Ona bi tada pristala da bude ubicin ortak. Čak bi mogla, ako je pametnija od ubice, sve da isplanira i da izvede tako da se ubica nikad ne otkrije. Kao da je bio običan moždani udar, na primjer. Ili, ako se i otkrije ubica da se ona ne dovede u vezu sa njim… Naravno, ako on ne propjeva!… U tom slučaju njoj ne bi pripalo ništa… Ne, varam se. Tu je drugi nasljednik s kim je ona takođe nešto imala i koji je takođe obećao da će njome da se oženi… Dakle, ako je ubica Brat oženiće se Sin. I obratno… Prema tome ni ona, ako je pametna, ne može Grofovom smrću ništa izgubiti!

SOBARICA: U mom romanu moj detektiv, a vaš sestrić, bi otkrio ubicu. Ako bi ubicin ortak i bila sobarica on bi to zatajio.

UJAK: Zašto?

SOBARICA (posmatra Malog): Jer mu se ona dopada i mada ništa nije obećao, na kraju će da se njome oženi!

UJAK: To bi bila bajka, a ne detektivski roman. Niko ne bi htio da ga objavi. Ako bi ga i štampala o svom trošku niko to ne bi htio ni pročitati, a kamoli kupiti.

SOBARICA: Onaj ko bi ga kupio ne bi ni znao kakav će biti kraj. A pošto ga je kupio pročitaće ga. A ni ne mora. Važno je  da sam taj primjerak prodala… Onaj ko ga je pročitao pozajmio ga je od onog ko ga je već kupio. Dakle i taj sam primjerak prodala!

UJAK: Ali onaj koji ga je pozajmio i pročitao reći će prijatelju koji je roman htio da kupi da ga ne kupuje!

SOBARICA: Zašto bi to učinio?

UJAK: Jer na kraju ubicin ortak ostaje nekažnjen. Bolje da je ona kažnjena, a ne ubica. Jer ona je sve isplanirala… Ne, to nije pravi detektivski roman!

SOBARICA: Važno je da je kraj srećan. To kupci i čitaoci knjiga najviše vole. Najveći kupci i čitaoci knjiga su žene. A šta žene najviše vole? Ljubavnu priču sa srećnim krajem. Sve je dobro što se dobro svrši, rekao je još Šekspir.

UJAK: On nije pisao detektivske romane.

SOBARICA: Pisao je detektivske drame. Hamleta, na primjer…

UJAK: Kakva je to detektivska drama u kojoj na kraju umire detektiv!

SOBARICA: To je detektivska tragedija. Poput Edipa. Tamo je ubica kažnjen. Edip je ubica i na kraju – kažnjava sam sebe tako što je sebi iskopao oči.

UJAK: Jesi li ti sobarica ili književnica?

SOBARICA: Studirala sam književnost. Nisam mogla da nađem bolji posao.

GROFICA (off): Mala, gdje si dosad?!

SOBARICA: Odmah dolazim, gospođo Grofice! (Izlazi s posteljinom.)

UJAK: Zar bi se ti oženio takvom glupačom?

MALI: Možda i bih.

UJAK: Zašto bi se i morao oženiti?

MALI: Svi se žene… Osim vas…

UJAK: A šta meni fali?

MALI: Žena.

UJAK: Ako već namjeravaš da se oženiš, oženi se pravom sobaricom. Ova bi ti mozak popila! Cijeli bi ti život isplanirala. Nemoj misliti da te čeka srećan kraj!… Natjerala bi te na samoubistvo kad joj dosadiš. I sve što si godinama sticao, ako ona još nije uspjela da potroši, pripalo bi njoj i njenom švaleru!

MALI: Odoste vi predaleko. Kao da ste napisali detektivski roman. U životu je puno manje ubistava i samoubistava.

UJAK: U životu je gore nego u detektivskim romanima.

MALI: Otkud znate kad niste nikad ni bili oženjeni?

UJAK: Sve ja znam. Samo mene slušaj pa ćeš dobro proći u životu!

Ulazi Brat.

BRAT: Jeste li se naspavali?

UJAK: Bili smo na podu k’o i ti!

BRAT: Na podu? Ja u mojoj sobi imam krevet. Nije baš novi ali je ipak krevet.

MALI: Zašto onda ne spavate na njemu, a ne ispod njega?

Kratka pauza.

BRAT (Malom): Htio sam nešto da vas pitam.

MALI: Pitajte. Tu je Ujak.

BRAT: Nisam došao da pitam vašeg Ujaka već samo vas.

MALI: Zašto baš mene?

BRAT: Razumijete li se u stolarske radove?

MALI: Pomalo.

UJAK: Nema pojma!

BRAT: Vas ništa nisam pitao! (Malom) Imamo jedan poslić za vas. Treba da se popravi most. Da može da se ulazi i izlazi.

MALI: Mislite da može da se istjeruje?

BRAT: Ako bi to uradili niko vas ne bi tjerao. Otišli bi kad uradite vaš posao, odnosno slučaj.

MALI: Imate li alat?

BRAT: Našlo bi se. Ali je problem u materijalu.

MALI: Zar nemate nimalo običnog drveta?

BRAT: Imamo samo ove stolice.

UJAK: Moje stolice niko ne smije dirati!

BRAT: Dakle ipak su vaše. A juče ste rekli na nisu!

MALI: I nisu.

UJAK: Ti ćuti!… Jesu!

BRAT: Jesu, nisu… Ko laže?… No, baš me briga. Znam da nisu moje. (Ujaku) Ako su vaše nosite ih van!

MALI: Ne možemo van.

BRAT: Onda kako znate. Samo da ih moje oči više ne vide!

UJAK: Ako se ne varam rekao si da ti brat u slučaju smrti ne bi ništa ostavio?

BRAT: Bi li vi išta ostavili vašoj punici?

UJAK: Nemam punicu. Da sam se oženio valjda bi sada bila pokojna.

BRAT: I mislite da bi vam ostavila i iglu?

UJAK: Zašto vas vaš brat ne voli?

BRAT: Donekle me i voli. Da me nimalo ne voli ne bi me izdržavao.

UJAK: U tim godinama!

BRAT: Navika. Mene je uvijek neko izdržavao. Prije mog brata moji roditelji.

UJAK: Ono malo što je imao otac je ostavio bratu. Bio je nalik meni. Sa tom razlikom što ja nisam ništa naslijedio kao on od svog oca. Ali ni ja ništa ne bih ostavio raspikući.

UJAK: Naslijedio si titulu grofa.

BRAT: Moga brata zovu Grofom od kad se obogatio. Mene od tada zovu Grofovim bratom. Nije ni to loše biti!

UJAK: Šta više voliš? Piće, žene ili kocku?

BRAT: Sve pomalo. I više bih da mogu!

UJAK: Šta će biti sa tobom kad ti umre brat?

BRAT: Valjda će neko da me preuzme.

UJAK: Ko? Grofica?

BRAT: Najvjerovatnije. Ostalima nisam baš simpatičan.

UJAK: Zar se ne ljuti što te našla ispod Sobaričinog kreveta?

BRAT: Nije to prvi put. Bilo bi zlo da me našla na njenom krevetu… Na žalost tamo još nisam bio.

UJAK: A ko je bio?

BRAT: Grofić.

UJAK: Kako si se ti našao ispod?

BRAT: Zatekao sam ih u krevetu. Izderao se na njih… Onda smo čuli korake. Sobarica je balavca poslala u ormar, a mene pod krevet. Skoro me sama podvukla… Onda je naišla stara i ne bi me ni otkrila da ona kučka nije sama rekla gdje sam!

UJAK: Da li je Grofica zaprijetila da će te istjerati?

BRAT: Začudo nije. Kao da je očekivala da će naći nekog drugog.

UJAK: Da. Mog sestrića.

BRAT: To i liči na nju.

UJAK: Misliš da nisi ubačen u testament? Zar ga je Grof već napisao?

BRAT: Ne znam.

UJAK: Jesi li ga ti napisao?

BRAT: Ja? Ja je nikad neću ni napisati jer nikad ništa neću imati kome da ostavim!

UJAK: Nisam ni mislio na tvoj. Jesi li napisao Grofov testament?

BRAT: Zašto bih ga ja napisao? Nisam ni advokat ni notar.

UJAK: A onako, za svoju dušu?

BRAT: Šta time želite da kažetei?

UJAK: Da li si napisao testament za Grofa u kojem on ostavlja sve tebi ili bar najveći dio svoje imovine?

BRAT: I da jesam našao bi se pravi i moj bi bio poništen. Čak bih dospio  u zatvor. Nisam lud!

UJAK: Ako bi se pronašao samo tvoj?

BRAT: U njegovu vjerodostojnost bi posumnjao svako ko ima imalo pameti u glavi!

UJAK: A jesi li probao prisiliti Grofa da napiše takav testament?

BRAT: Kako to mislite – prisiliti?

UJAK: Ugrabiti priliku kad je Grof, na primjer, pijan…

BRAT: On nikad nije pijan.

UJAK: Kad je rastresen…

BRAT: On nikad nije rastresen.

UJAK: Kad je pospan…

BRAT: Ne znam da li je pospan noću. Ja noću spavam!

UJAK: Zar cijelu noć?

BRAT: Kad sam u budnom stanju izbjegavam brata što i nije tako teško pošto se on ne miče iz svoje sobe u kojoj nikad nisam ni bio!

UJAK: Prošle je noći bio u našoj sobi. Tražio je svoju Rođak. Bila se ovdje sakrila.

BRAT: Zašto se sakrila?

MALI: Kaže da ju je Grof htio  ugristi?

BRAT: Tako… Pa to nije po ugovoru?

UJAK: Kakvom ugovoru?

BRAT: O usluzi. Ona pruža najbolje usluge. Zato je plaćena.

UJAK: Zar se i rođacima plaćaju usluge?

BRAT: Nije ona nama nikakav rod. Ona je malo finija prostitutka. Prekršila je ugovor i biće otpuštena bez naknade. Kad ode poslaće se nova.

UJAK: Odakle?

BRAT: Iz javne kuće. Odakle bi drugo.

UJAK: Dobro, možeš ići.

BRAT: Molim?

UJAK: Slobodan si.

BRAT: Šta to lupetate? Kakva sloboda? Ja sam uvijek slobodan!

UJAK: To je tvoj problem. Sad izađi iz moje sobe i pozovi idućeg ispitanika.

BRAT: Kao prvo niti je ovo soba niti je tvoja, uljezu! Ovdje može uć’, izać’ i proć’ bilo ko od stanara ove kuće i to bez pardona! Ti si ovdje sticajem glupih okolnosti!… Kao drugo ja nisam doš’o ovdje da me bilo ko ispituje a ponajmanje neko staro blebetalo!… Kao treće ja niti sam ikad bio niti ću ikad  bit nečiji potrčko!.. Ako sam i bio nisam bio nekome ko je niko i ništa!

UJAK: Marš napolje!

BRAT: Marš ti, kretenčino!

UJAK: Marš u svoju sobu il’ ću te bacit’ aligatorima!

BRAT: Baciću ja tebe iako će mi psovat’ sve po spisku jer ti je meso žilavo!

Ulazi Grofica.

GROFICA: Zašto galamite? Sinoć sam kasno legla. Mogla sam još da spavam!

Brat odlazi kroz vrata.

GROFICA: U čemu je problem, stari?

UJAK: Baš dobro što ste došli.

MALI: Ne pretjeruj, Ujače!

UJAK: Samo sam zamolio Grofovog Brata da vas pozove. A on se na mene izderao!

GROFICA: Pristojnost mu nikad nije bila jača strana. A zašto me je  trebao zvati?

UJAK: Kao prvo dužni ste nam doručak.

GROFICA: Doručak?

UJAK: I to dupli… Jer ne zaboravite da nismo dobili ni večeru! A Grof je rekao da smo do daljnjega njegovi gosti.

GROFICA: Ako je on to rekao trebao je da vam donese i večeru i doručak. Da sam ja to rekla ja bih vam to i donijela.

UJAK: Govorite kao da ne živite sa njim u istoj kući.

GROFICA: Još uvijek živimo. Srećom on noću, a ja danju.

UJAK: Zašto srećom? Kao da niste muž i žena.

GROFICA: I nismo. Odavno smo rastavljeni.

UJAK: Kako to da ga niste napustili?

GROFICA: Jer nisam htjela. Ako mu se ide nek ide on!

UJAK: Zar niste imali gdje da se vratite?

GROFICA: Naravno da jesam.

UJAK: Ali vas tada ne bi zvali – groficom. Sigurno niko ni ne zna da ste rastavljeni.

GROFICA: To je naša privatna stvar… A biti grofica i nije najvažnija stvar u životu.

UJAK: I sad svako od vas radi šta hoće.

GROFICA: Tako je. Na primjer on prima goste, a ja ih ne primam. Da je most čitav ja bih ih izbacila!

UJAK: Zar i mog sestrića?

GROFICA: Njega sam primila. Ponudila mu večeru…

UJAK: A doručak?

GROFICA: Čeka ga.

MALI: Hvala, nisam gladan.

UJAK: Samo ga vi pošaljite po Sobarici.

GROFICA: Pa da ga ti poždereš!

UJAK: Zar je ostao samo jedan?

GROFICA: Jeste. I to moj.

UJAK: Više nema hrane u kući?

GROFCA: Nema mosta i ne mogu da je dopreme.

MALI: A u zamrzivaču?

GROFICA: Nemam zamrzivač.

MALI: A u frižideru?

GROFICA: Nemam frižider.

UJAK: Kakva je to kuća bez frižidera?

GROFICA: Grof voli samo svježe.

UJAK: To sam već vidio.

MALI: Ujko, umrijećemo od gladi!

UJAK: Ne brini dok sam ja živ!

MALI (zaplače): A šta ću kasnije?

UJAK: Kad kasnije?

MALI: Pa kad vi umrete!

UJAK: Tad ćeš pozdraviti aligatore!

MALI: Zar ćete vi da umrete, a ne Grof?

UJAK: Naravno da neću. Došao sam da nađem Grofovog ubicu i naći ću ga.

MALI: Kako ćete ga naći? Prije nego što ga nađete umrijećete od gladi.

UJAK: Ako ja umrem umrijeće i ostali. Vidjećemo ko će duže izdržati.

GROFICA: Dosta je bilo kukanja. Još danas će most da se popravi i moći ćete konačno da izađete odavde.

UJAK: Kao da jedva čekate da izađemo.

GROFICA: Samo ti. Mali može da ostane koliko god hoće.

UJAK: Zar vas ne raduje to što ću da otkrijem ubicu vašeg muža?

GROFICA: Nećeš ti ništa otkriti! Moj muž   je živ i dugo će  biti… Osim ako ga ti ubiješ mada ne znam sa kojim motivom bi to uradio. Tada ne bi ništa morao da otkrivaš. Tebe bi otkrila policija… Ili bi taj čin poturio nekom drugom.

UJAK: Koliko bi vam pripalo nakon Grofove smrti?

GROFICA: Šta sam vam rekla! Već bi ubistvo meni poturio. Ti kao stari detektiv morao bi da imaš bolje pamćenje… Mi smo razvedeni. Meni Grof ništa neće ostaviti.

UJAK: Osim ako drugačije ne stoji u testamentu.

GROFICA: On je čovjek koji ne piše testamente… Dobro ga znam. Nada se da će da živi bar sto godina!

MALI: Vampiri žive i duže. Osim ako ih ne zakači glogov kolac.

GROFICA: Duhovito!… Nije mi palo na pamet poređenje između Grofa i Drakule.

UJAK: Vi ne bi ništa naslijedili od Grofa. A ostali?

GROFICA: Baš me briga za ostale.

UJAK: Ne dopada vam se Grofov Brat?

GROFICA: Ne.

UJAK: Da li bi vam se dopao kao nasljednik?

GROFICA: Ni tada.

UJAK: Mislite da bi sve spiskao?

GROFICA: Grof to zna. Zato mu ništa neće ostaviti.

UJAK: Nadate se da će sve da ostavi vašem sinu?

GROFICA: Naravno.

UJAK: U tom slučaju ne bi morali da napustite kuću?

GROFICA: Naravno.

UJAK: Zato jer vas vaš sin ne bi otjerao?

GROFICA: Naravno.

UJAK: Onda vam i odgovara da Grofa skrate za glavu?

GROFICA: Na… Na šta ciljaš?

UJAK: Onda bi vam odgovaralo da pomognete Grofovom ubici?

GROFICA: Kojem ubici?

UJAK: Vašem sinu, na primjer.

GROFICA: On ne bi bio sposoban za tako nešto.

UJAK: A vi bi bili sposobni?

GROFICA: Za šta?

UJAK: Inscenirati ubistvo tako da svi okrive sina i strpaju ga u zatvor.

GROFICA: I šta bih time dobila?

UJAK: Sve.

GROFICA: Ne razumijem.

UJAK: Ako ste umjesto Grofa napisali testament da u slučaju spriječenosti vašeg sina upravljate svim ovim. Praktično bi bili jedini nasljednik… Kad bi vaš sin bio jedini nasljednik ne bi vas istjerao. Tu se sa vama slažem. Bar ne bi dok se ne oženi. Vašu Sobaricu, na primjer. Tada bi to ona uradila umjesto njega. I to vrlo rado…. Pa i da se ne oženi on je šef. Sveibi njega morali da pitaju za dopuštenje. Kad da je on rodio vas, a ne vi njega!

GROFICA: Ti si zbilja lud. Lud je i Grofov Brat što nije sam nazvao ludnicu prije no što se veza prekinula.

UJAK: Kako da nazove kad nemate imenik?

GROFICA: Mogao je prvo da nazove informacije. Samo da nije posao povjerio onoj glupači!

UJAK: On je namjeravao i mog sestrića  da strpa u ludnicu!

GROFICA: Nije istina. Htio je samo tebe… I da jeste ja bih maloga već izvukla.

MALI: I ja mislim.

UJAK: Što ti misliš, mišljenoviću?!

MALI: Vi ste Grofovom Bratu pokazali ono ludačko pismo…

UJAK: Pismo je u redu… Ako je i ludačko trebalo bi i autora strpati u ludnicu. A to znači Grofovog brata!

GROFICA: On jeste ćaknut, ali toliko ipak nije.

UJAK: A ko je onda napisao to pismo?

GROFICA: Sobarica, a ko drugi? Ona voli da izmišlja. Još je studirala književnost!

UJAK: Zašto bi ona to uradila?

GROFICA: A ko će je znati zašto… Da nam napakosti. Kad bolje razmislim to je sigurno njeno maslo… Kad ste ušli nije bila na svom radnom mjestu. Znala je da ćete doći!

UJAK: Da je znala dočekala bi nas jer nikad ovdje nismo bili. Smjestila bi nas u svoju sobu.

GROFICA: To me ne bi iznenadilo. Još dvojica njoj ne bi bilo previše… Kad je onaj smotanko htio da zove ludnicu ona je insistirala da to uradi sa namjerom da ne uradi… Imenik nije donijela iako uvijek stoji ispod telefona… Ona je donijela ove proklete stolice!… Vama je donijela ćebad i jastuke iz njene sobe. Njoj to ne treba. Jer ona je cijelu noć gola… Kurvetina!

UJAK: Jeste li je vi zaposlili?

GROFICA: Nisam. Grofov brat ju je doveo. Iz javne kuće.

UJAK: Zar ste vi svi iz javne kuće?

GROFICA: Ovo je privatna kuća. Nepozvanima je ulaz zabranjen!

MALI: Onda nas istjerajte. Šta čekate?!

GROFICA: Ti ćuti. Razočarao si me.

UJAK: I mene. Ali šta mogu. Drugog pomoćnika nemam!

GROFICA: Idem opet da provjerim radi li telefon. Nazvaću majstore. Oluja je prošla. Valjda su popravili kvar… (Izlazi.)

Pauza.

MALI: Znate li ko je ubica?… Odnosno onaj ko će da ubije?

UJAK: Naravno da znam. Reći ću kad se to dogodi.

MALI: Ali niste ih sve ispitali.

UJAK: Ispitaću. Ali to je samo formalnost.

MALI: Ko je?

UJAK: Reći ću kad za to bude vrijeme.

MALI: Ako znate ko će biti onda možete spriječiti ubistvo.

UJAK: To nije detektivov posao. Onda sam uzalud dolazio.

MALI: Spasite jedan ljudski život!

UJAK: Neću.

MALI: Zato što ne volite Grofa?

UJAK: Niti ga volim niti mrzim. On je za mene mrtav čovjek.

MALI: Nije još mrtav.

UJAK: Al’ će skoro bit’.

MALI: Zar znate i kad će to biti?

UJAK: Ja sve znam.

MALI: Recite mi bar kada će  da ga ubiju?

UJAK: Zašto? Da mu držiš svijeću?… Ima njih dosta koji će da mu drže počasnu stražu. Mi imamo pametnija posla.

MALI: Što vam je Grof kriv?

UJAK: Meni lično nije. Ali nekom u ovoj kući jeste.

MALI: Ako Grofu kažete ko će da ga ubije bogato će vas nagraditi. Njegovi nasljednici vam ništa neće dati. I sami vidite koliko smo ovdje poželjni.

UJAK: Kad bih rekao Grofu ko će da ga ubije možda bi mi i dao neku crkavicu. Ali ubica mi to nikad ne bi oprostio. Ako mu se omakne Grof neću mu se omać’ ja!

MALI: Ubica će otići u zatvor.

UJAK: Sumnjam. Ni ja ne mogu lako dokazati da je neko nešto naumio makar to bilo i ubistvo. Svi mi nekoga mrzimo i namjeravamo jednog dana da ga ubijemo. Većini taj dan nikad neće osvanuti niti će se drugome smrknuti… Znam da i ti podsvjesno nosiš u sebi želju da mene jednog dana smakneš.

MALI: Ujko, šta vam pada na pamet!

UJAK: Ne uzrujavaj se. To je sasvim normalno. Ti me misliš ubiti ali od toga nećeš imati nikakve koristi jer ti ja ništa neću ostaviti. I to ne zato što ne bih htio već jednostavno zato što ništa ni nemam. Mogu ti ostaviti samo detektivsko iskustvo…

MALI: Hvala, ujko.

UJAK: Vratimo se našem ubici. Ako bi i bio kažnjen bila bi to vrlo blaga kazna. Vjerovatno samo novčana. Čim bi to platio jedva bi čekao da me smakne i zakopa na nekom skrovitom mjestu. Moje tijelo niko neće naći. Da ne govorimo da će neki detektiv, poznat kao ja, da povede istragu. Ako mi i tada nađu tijelo niko se neće potruditi  da uhapsi ubicu.

MALI: Zašto neće?

UJAK: Nisam ja grof. Ako mog ubicu i uhapse neće bit’ osuđen ni izdaleka na takvu kaznu k’o što bi bio ubica jednog grofa. Doživotna robija mu ne gine. Moj ubica dobio bi par godinica. Iz zatvora bi ga pustili i ranije. Zbog dobrog vladanja.

MALI: Mislite da bi vaš ubica bio blage naravi?

UJAK: Da. Poput tebe.

MALI: Ne govorite tako, ujko! Ja vas nikad ne bih mogao povrijediti…

UJAK: U afektu i krotka janjad navlače vučju kožu.

MALI: Ja to ne bih ni u afektu.

UJAK: Dosta! Govoriš k’o da si to stvarno mislio.

MALI: Nisam.

UJAK: Jesil’ se ikad ispovjed’o?

MALI: Nikad.

UJAK: Krajnje je vrijeme da to učiniš.

MALI: Hoću, hoću… Čim izađemo iz ove jazbine!

UJAK: I izaćemo.

MALI: Hvala, ujko… Tko je idući na redu za ispitivanje? Trebali ste poručiti po Grofici da ga pozove.

UJAK: Idući će i sam doći.

Kucanje.

UJAK: Šta sam ti rek’o… Slobodno!

Vrata se otvaraju. Ulazi Sin.

SIN: Još ste tu, predsobljaši?!

Kratka pauza.

SIN: Izvinjavam se što smetam… A ove stolice još su tu?

UJAK: Jesu i biće.

SIN: Do kada?

UJAK: Dok sam ja tu.

SIN: Držim vas za riječ. Nosite ih čim prije.

UJAK: Ne idem dok ne uradim ono zašto sam i došao. A nositi ih neću jer ih nisam ni donio.

SIN: Ako vi niste ko je onda?

UJAK: To bih i ja volio da znam… U stvari ja to znam ali ću reći kad bude vrijeme za to… A možda i neću reći… Ove stolice trebaju da posluže svojoj svrsi. Kao i ja. Sve ima svoje. Reda mora da bude.

SIN: Kad već sve znate sigurno znate i zašto sam došao.

UJAK: Naravno da znam.

SIN: Da li je kod vas?

UJAK: Jeste.

UJAK: Hoćete li mi dati?

UJAK: Neću.

SIN: Zašto?

UJAK: Možda i hoću ako mi odgovoriš na neka pitanja.

SIN: Nastojaću.

UJAK: Je li Grof sastavio testament?

SIN: Dakle, vi ste otvorili?

UJAK: Odgovori mi na pitanje!

SIN: Jeste… Hoće li se otvoriti?

UJAK: Otvoriće se pred svima.

SIN: To znam. Ali bih to želio da vratim na mjesto.

UJAK: Koje mjesto?

SINA: Tamo gdje sam našao.

UJAK: Gdje?

SIN: U telefonskom imeniku. Htio sam da otvorim i pročitam. Nije bilo zapečaćeno. Vratio bih na mjesto i niko ne bi posumnjao da je bilo otvoreno… Molim vas nemojte nikome da kažete.

UJAK: Neću ako mi odgovoriš na nekoliko pitanja.

SIN: Nastojaću.

UJAK: Jesi li pročitao testament?

SIN: Rekao  sam da nisam.

UJAK: Šta misliš da piše u njemu?

SIN: Ne znam. Znate li vi?

UJAK: Naravno da znam. Ja sve znam.

SIN: I šta piše?

UJAK: Neću ti reći.

SIN: Zašto?

UJAK: Pokazao sam tvom stricu. Ismijao me.

SIN: A jeste li pokazali mom ocu?

UJAK: Naravno da nisam.

SIN: To me raduje.

UJAK: Voliš li Sobaricu?

SIN: Ne.

MALI: Znao sam.

UJAK: Tebe ništa nisam pitao.

SIN: A zašto me to pitate?

UJAK: Do viđenja.

SIN: Do viđenja. (Odlazi.)

UJAK: Laže da je ne voli.

MALI: Mislim da ne laže.

UJAK: Misli ti i dalje ali nemoj da misliš na glas jer misliš bez veze. Ja znam šta znam!

MALI: Znam i ja nešto što vi ne znate.

UJAK: Ti? To bi bilo deveto čudo svijeta!

MALI: Ne vjerujete?

UJAK: Naravno da ne vjerujem.

MALI: Onda vam neću ni reći.

UJAK: Ni nemoj. Pametniji si kad ćutiš!

Mali Ujaku okrene leđa. Ujak ga posmatra.

MALI: Radoznali ste?

UJAK: Nisam.

Ujak nervozno šeće lijevo-desno.

MALI: Ni sada vas ne zanima?

Kratka pauza.

MALI: To i nije u vezi mene već u vezi vas i Grofovog sina.

UJAK: Dobro, reci.

MALI: Neću.

UJAK: Kako se usuđuješ svom ujaku da kažeš – neću!

MALI: Neću kad me omalovažavate.

UJAK: Ja?

MALI: Da, vi.

UJAK: Kada?

MALI: Stalno.

UJAK: Reci.

MALI: Obećajte.

UJAK: Šta?

MALI: Da me više nećete držati za balavca.

UJAK: Obećavam.

MALI: Časna detektivska riječ?

UJAK: Časna detektivska riječ!

MALI: Grofov sin je govorio o jednom, a vi o drugom. Vi ste imali u vidu vaše pismo, a on očev testament.

UJAK (lupi se po glavi): Pa da! Kako mi to odmah nije palo na pamet!

MALI (smijeh): I mene to čudi. A ja sam odmah shvatio da se radi o zabuni. Isprva sam pomislio da se pretvarate. Da ga zavitlavate. A vi… Od jednog slavnog detektiva to zaista nisam očekivao. Razočarali ste me, Ujače!… Vi ste me pozvali da vam asistiram, a bolje bi bilo da vi asistirate meni! Da zamijenimo mjesta… Ozbiljno razmišljam o tome da vam dam otkaz. Da sam otvorim detektivsku agenciju i nađem sebi sposobnog pomoćnika… I vi možete predati molbu… Imaćete moju preporuku! (Smijeh.) Ko bi ovo očekivao! Pa ovo bi shvatilo i malo dijete. A stari lisac zatajio!… Svašta!… Da mi je ovo neko pričao ne bih vjerovao!

UJAK: Dosta!

MALI: I taj mali vas je prešao. Kladim se da je on odmah shvatio da se radi o zabuni ali je odigrao farsu do kraja! Djeca vas varaju kako stignu!

UJAK: Rekao sam – dosta!

MALI: Da sam ja na vašem mjestu ubio bih se!

Ujak opali Malom šamar.

MALI (dohvati svoj obraz): Zažalićete zbog ovog, Ujače!

UJAK: Zaveži već jednom!

MALI: Dajem vam časnu riječ da ćete zažaliti!

Otvaraju se vrata. Ulazi Rođaka sa koferom u ruci.

ROĐAKA: Može li da se uđe, momci?

UJAK: Baš smo te i čekali… Mali, prihvati kofer.

MALI (preuzme): Au što je težak!

ROĐAKA: A ja mislila da ćete mi ga nositi do grada!

MALI: Šta vam pada na pamet!

ROĐAKA: Očekivali ste me? Zar znate šta nam se sprema?

UJAK: Misliš tebi i nama?

ROĐAKA: Da. Dobili smo nogu!

UJAK: Kako znaš?

ROĐAKA: To nije bilo teško saznati.

UJAK: I mi smo nešto načuli. Samo postoje objektivni razlozi zašto nas još ne mogu otjerati!

ROĐAKA: Mislite na most?

UJAK: Mislim na Grofa. Još samo treba neko da ga zakine za glavu. A mi idemo odavde tek kad se on ohladi!

ROĐAKA: Vi imate bujnu maštu.

UJAK: Ne moraš vjerovati ali tako će biti.

ROĐAKA: Jeste li čuli da je telefon proradio?

MALI: Zaista?

ROĐAKA: Stara je pozvala majstore. Samo što nisu stigli… Čim srede most mi letimo napolje!

UJAK: Kad god sam ja zvao majstore ili uopšte nisu došli ili su došli tako brzo da sam već zaboravio zbog čega sam ih zvao!

ROĐAKA: Onom ko debelo plaća poput Grofa oni će naglavačke da dolete!

UJAK: I da smandrljaju posao. Ja prvi ne stajem na taj most. I to neka je aligatorima jasno!

ROĐAKA: Ne volim aligatore. Samo kofer od njihove kože.

UJAK: Ko ti je poklonio taj kofer?

ROĐAKA: Otkud znate da mi je poklonjen?

UJAK: Ti si osoba kojoj se poklanja.

ROĐAKA: A ove smiješne stolice su vaš prtljag? Priča se da ste ih vi donijeli.

UJAK: Nismo ih mi donijeli i nisu smiješne već vrlo ozbiljne.

ROĐAKA: Meni izgledaju sasvim obično.

UJAK: Grofu se nisi dopale. A njegovom bratu?

ROĐAKA: Njemu jesam. Zato me i doveo. Znam da znate odakle… Ja se toga ne stidim. Za razliku od ostalih. I Grofica je  porijeklom iz javne kuće…

UJAK: I Sobarica?

ROĐAKA: Ona je bila nezaposlena. Ako ne računamo rad na ulici.

UJAK (Malom): Jesi čuo?

Kratka pauza.

ROĐAKA: Grof je nekad bio svodnik. Tako se i obogatio… Kad je nešto stekao otvorio je javnu kuću. Tada je upoznao svoju buduću ženu… Grofov brat stalni je posjetilac kuće u kojoj radim. Ali Grof mu daje novaca od čega može sebi priuštiti samo usluge trećerazrednih prostitutki.

Kratka pauza.

ROĐAKA: I šta ćemo sad? Istjerani smo, a ne možemo izaći.

UJAK: Nismo istjerani dok smo ovdje. Pogotovo ne ja. Nisam još obavio svoj posao. Kad to uradim mogu da me istjeruju koliko god hoće. Naravno uz dobar honorar!… Šta misliš ko bi mogao da ubije Grofa?

ROĐAKA: Svi osim nas troje.

UJAK: Eto kakva je danas rodbina.

ROĐAKA: Zato i volim što ni sa kim nisam u srodstvu.

UJAK: Ko bi mogao da dokaže da ti nisi Grofu ništa! Tim više što te svi u kući zovu Grofovom Rođakom.

ROĐAKA: To je bilo samo privremeno.

UJAK: A što ako Grof u testamentu sve ostavlja svojoj rodbini? Ti bi tada na sudu rekla da si mu rođaka i nadala se da će i  tebe nešto zapasti.

ROĐAKA: Onda bi se javile i one prije mene.

UJAK: Ali one nisu bile svjedoci Grofove smrti. Neće za to nikad ni saznati.

ROĐAKA: Ne želim nikad više da uđem u ovu kuću.

UJAK: Da li si pročitala Grofov testament?

ROĐAKA: Zar ga je već napisao?

UJAK: Napisao i izgubio. Neko ga je pronašao.

ROĐAKA: Zaista?

UJAK: Jesi li šta čula o tome?

ROĐAKA: Od koga? Sa mnom niko nije govorio osim Grofa.

UJAK: Dobro. A sad idi u svoju sobu i čekaj.

ROĐAKA: Šta da čekam?

UJAK: Da ubiju Grofa.

ROĐAKA: Mene je strah.

UJAK: Zašto? Zar nikad nisi čula kako nekoga ubijaju?

ROĐAKA: To je do moje sobe. Može ubica usput da ubije i mene!

UJAK: Tebe ni nas sigurno neće. Od nas ništa neće ostati.

ROĐAK: Može  i pogriješiti sobu. Sve su one iste.

UJAK: Ništa se ti ne boj. Kad ja kažem onda ti se ništa neće desiti.

ROĐAKA: Ko će to da mi garantuje?

UJAK: Ja.

ROĐAKA: A za pretrpljeni strah? Kada čujem Grofov krik..

UJAK: On neće stići ni da uzdahne.

ROĐAKA: Kako ću onda znati da je ubijen? Zar ću morati lično  da se uvjerim?

UJAK: Zar nikad nisi vidjela mrtvaca?

ROĐAKA: Jesam. Moju baku. Ali to je nešto drugo.

UJAK: Nije. Oboje su jednako mrtvi.

ROĐAKA: Moja baka nije bila ubijena. Umrla je prirodnom smrću. Bojim se da ću vidjeti tragove…

UJAK: Kakve tragove?

ROĐAKA: Rekli ste da neće kriknuti. Onda će sigurno biti zadavljen. Poslije davljenja na vratu se vide grozni otisci od stiska ruku. Kažu i da jezik ispadne! A što je najgore oči ostanu otvorene i staklaste. Grozim se i na samu pomisao!

UJAK: Ne brini. Neće ga udaviti.

ROĐAKA: Mislite da će biti otrovan?

UJAK: Dobro. Neka bude po receptu Agate Kristi. Samo ti idi i ništa se ne boj. Sjeti se da te Grof htio ugristi. I zaslužio je smrt.

ROĐAKA: Za to bi smrt bila prestroga kazna.

UJAK: Samo ti idu svoju sobu i čekaj. Ovo je soba u prolazu. Sad će svi da navale. Pošto su te najurili sigurno ti neće biti drago da ih vidiš ni pojedinačno, a kamoli na okupu.

ROĐAKA: I neće. Htjela sam da im ostavim ključ sobe i da im kažem „zbogom“. Otići ću čim most bude popravljen.

UJAK: Samo ti sačuvaj ključ. Rano je za njegovo vraćanje.

ROĐAKA: Mogu li kod vas da ostavim kofer?

UJAK: Bolje ga vrati u sobu. Nećemo mi još tako brzo izaći iz ove kuće.

ROĐAKA: Zar nećemo danas?

UJAK: Nećemo.

ROĐAKA: A sutra?

UJAK: Možda.

ROĐAKA: Niste sigurni?

UJAK: Jesam.

ROĐAKA: Do viđenja, momci. (Izlazi.)

MALI: Do viđenja.

Kratka pauza.

MALI: Šta ćemo sad, ujače?

UJAK: Čekaćemo dok ne ubiju Grofa.

MALI: U koliko sati će to da bude? Kažete da sve znate?

UJAK: Znam ali nisam ponio sat.

MALI: Nikad ga ni ne nosite.

UJAK: Ni ne treba mi.

MALI: Da ga imate ne bi govorili da vam ne treba.

UJAK: Zašto da nosim sat? Uvijek može da se pita koliko je sati.

MALI: Može u civilizaciji. Ovo ovdje je pusto ostrvo. Ovdje vrijeme više ne teče.

UJAK: Sad mogu da ti kažem kako će da se razmjeste moji gledaoci.

MALI: Sumnjam da će iko od njih htjeti sjesti na ove jadne stolice.

UJAK: Moraće.

Kratka pauza.

UJAK: Na prvu desnu će da sjedne Grofov brat. Ona je desna kad se gleda sa moje strane. Sa njihove je lijeva… Do njega će da sjedne Grofica.

MALI: Zar uz Groficu ne bi trebao da sjedi njen muž? Odnosno bivši muž.

UJAK: Grof je pokojni, idiote!

MALI: Zaboravio sam.

UJAK: To ne smije da se zaboravi!

MALI: Nemojte ni vi zaboraviti da je Grof još uvijek živ.

UJAK: Da ali neće još dugo. Samo što nije… Osim toga ovo ne bi ni imalo svrhe da je Grof živ. Ni naš dolazak!

MALI: Zašto ste sparili baš njih dvoje?

UJAK: Kao prvo zbog godina. Kao drugo u srodstvu su. Kao treće Brat je nekada bio Grofičin najčešći posjetilac.

MALI: A iza njih?

UJAK: Sin i Sobarica.

MALI: Jesu li i oni u srodstvu?

UJAK: Za sada nisu. Biće kad se vjenčaju.

MALI: Njih nikako ne mogu zamisliti kao par.

UJAK: Ni ne moraš. Ali tako će sjediti.

MALI: Ako odbiju?

UJAK: Kako ja kažem tako mora da bude!

MALI: A u zadnjem redu?

UJAK: Rođaka i ti.

MALI: Ja?

UJAK: Ti, da! Što se čudiš? U zadnjem redu sjede najmanje važne osobe. Osobe sa dna.

MALI: Kakve veze imamo ona i ja?

UJAK: Ti ćeš biti njen nosač. Čuvaćeš njen kofer.

MALI: Zar meni nije mjesto kao vašoj desnoj ruci pokraj vas?

UJAK: Ne može jer je moja stolica ispred svih. I, kao što vidiš, jedna jedina. Moraću čak stati na nju da bi me bolje vidjeli.

MALI: Ja bih to drugačije rasporedio.

UJAK: Raspoređuj kad ti budeš detektiv.

MALI: Mogu li bar da reći kako sam zamislio?

UJAK: Sigurno je bez veze…

Pauza. Mali se mršti.

UJAK: Dobro, reci.

MALI: U prvom redu sjedili bi Brat i Rođaka.

UJAK: Zašto njih dvoje prvo?

MALI: Jer je on nju doveo.

UJAK: A u drugom?

MALI: Sobarica i ja.

UJAK (smijeh): Znam zašto. A u zadnjem Grofica i njen sin. Jer su u srodstvu… Ali oni bi se naljutili. Ne bi htjeli biti zadnji.

MALI: Grofica se razvela od Grofa. Ona više i nije grofica već obična baba! A mali je ipak mlađi od mene!

UJAK: Gluposti. Ali, ako baš želiš da sjediš sa onom tvojom droljicom sjedni. Ali nećete u sredinu već zadnji. A najprije ću staviti Brata i Sina jer su u krvnom srodstvu. Grofica i Rođaka će sjesti iza njih dvojice… U stvari bi bilo bolje ovako… Brat i Grofica neka ostanu prvi. Drugi su Sobarica i Rođaka kao javne žene. A treći vas dvojica klinaca.

Mali otvori vrata i izađe.

UJAK: Budala! Nikad od njega detektiv neće biti! (Popne se na prvu stolicu, drži govor.) Konačno imamo ubijenog. Sad treba pronaći ubicu. A on je među nama… Pitate se ko je ubica. Zašto sam vas  ovako skupio, vas koje je tako teško sastaviti?… Mi smo ovdje da otkrijemo ubicu koji je, kao što rekoh, među nama… I šta mi sada preostaje? Ništa drugo nego da nađem ubicu. A ubica je… Ne, neću vam još reći ko je… Vi  se sigurno pitate kako to da ja već znam ko je ubica kad još nisam završio istragu. A istraga se, kao što je to uobičajeno, vrši nakon ubistva. I to što prije to bolje. Još dok se leš nije ni ohladio… Ali ja sam izvršio istragu dok je pokojni Grof praktično još bio živ. Još dok je bio leš koji hoda. Dok je bio vrlo topao… Većina vas nije bila ni svjesna da vas ispitujem. Niste me shvatili ozbiljno… Ali ovaj moj cause celebre ili, što bi se reklo, čuveni slučaj ući će kao jedinstven u istoriju kriminalistike. Sve svjetske enciklopedije imaće odrednicu sa mojim imenom… Ali ja, pa ja sam uvijek bio skroman, neprimjetan i nenametljiv… Niste me srdačno primili u ovu kuću i žalićete zbog toga, jer situacija će se znatno promijeniti nakon Grofove smrti. Sve će biti bolje… Nadam se da ćete me razumjeti. Da će me i ubica shvatiti. Jer kao što stara bugarska poslovica kaže – Nije kriv ubica, kriv je ubijeni. I zaista je, bar u ovom slučaju, tako!…

Vrata se otvaraju. Ulazi Mali.

MALI: Ujko, šta to radite?

UJAK: Lebdim u oblacima, crviću!

MALI: Vratio sam se.

UJAK (ne gleda ga): Vidim, kukavice!

MALI: Donio sam vam nešto za jelo. (Pokaže desni džep.)

UJAK (silazi): Tako malo? Ko ti je dao? Grofica?

MALI: Nije. Sam sam uzeo. Vidio sam cijelo pile u kuhinji.

UJAK: U kučini?

MALI: U kuhinji. Baba je lagala da ništa nemaju… Otkinuo sam batak i stavio ga u džep. Htjeo sam cijelo pile raskinut i potrpat’ u džepove. Al’ nisam stig’o. Začuo sam nečije korake i zbris’o!

UJAK: Budalo mala! Da si potuc’o babu dobili bi cijelo pile!

MALI (vadi batak iz džepa i pruža ga Ujaku): Hajde, vi podijelite!

UJAK (zgrabi batak i zagrize): Šta imam dijelit’! Zna se kome treba više snage, ko je stariji i ko teže podnosi glad!

MALI: Zar ćete cijelog sami pojesti?!

UJAK (žvaće): A šta si mislio!

MALI: Ostavite mi bar kožicu!

UJAK: Mogu ti ostaviti samo koščicu!

MALI: Velikodušno nema šta!

UJAK (nakon što je pojeo, hvata se za stomak): Kakav je ovo batak?!

MALI: Pileći.

UJAK: Ovo je otrovano!

MALI: Onda je to bilo za Grofa. Ipak ste bili u pravu!

UJAK: Ja sam uvijek u pravu!

MALI: Ko je stavio otrov?

UJAK: Neću ti reći.

MALI: Zašto?

UJAK: Da bi im’o šta pitat’! Joj, moj želudac!… Rek’o sam ti da nismo došli uzalud!

MALI: Ne brinite, ujko. Ja ću otkrit’ ko je trovač!

UJAK: Ništa ti nećeš otkrit’. Suviše si glup za takvo šta!

Ujak pada. Mali ga posmatra. Onda ga odvlači u ormar i postavlja uspravno. Zatvara ormar.

Ulazi Rođaka sa koferom.

MALI: Šta je bilo s Grofom?

ROĐAKA: Budan je. A gdje vam je Ujak?

MALI: I on spava. U ormaru.

ROĐAKA (smijeh): Kako može da spava u ormaru?

MALI: Uspravno.

ROĐAKA: Svašta!

MALI: Kažete da se Grof probudio?

ROĐAK: Da. Zatražio je doručak… On pod tim podrazumijeva večeru… Mada je i za večeru rano…

MALI: Da li mu je Sobarica donijela pile?

ROĐAKA: Kako znate?

MALI: Ja sve znam. Da li mu je donijela?

ROĐAKA: Jeste. Ali bolje da nije. Grof se naljutio i umalo joj nije pile tresnuo o glavu. Da se nije izmakla!

MALI: Nedostajao je batak.

ROĐAKA: Kako i to znate?

MALI: Opet ti kažem da sve znam!

ROĐAK : I šta ćemo sad?

MALI: Ne znam.

Ulazi Sobarica. Nosi na tacni pile bez jednog bataka. Pruža Malom.

SOBARICA: Izvolite.

MALI: Je li to poslala Grofica?

SOBARICA: Jeste.

MALI: Meni to ne treba.

ROĐAKA: Ja sam gladna.

MALI: Da se nisi usudila jesti to pile!

ROĐAKA: Zašto?

MALI: Reći ću kasnije. (Sobarici) Pozovi sve da dođu ovamo.

SOBARICA: Zar i  Grofa?

MALI: I njega, naravno.

Sobarica odlazi.

MALI: Odnesi taj kofer u svoju sobu pa se onda vrati.

ROĐAKA: Opet? Težak je!

MALI: Znam.

ROĐAK: Vi sve znate. Kao i vaš Ujak! (Odlazi.)

Mali šeće oko stolica.

Ulazi Grof.

MALI: Izvolite, Grofe. Vaše mjesto čeka na vas. (Pokazuje na prvu stolicu lijevo u prvom redu.)

GROF: Hvala. (sjedne)

Ulazi Grofica.

MALI: Sjednite do Grofa, Grofice.

GROFICA: Hvala. (sjedne)

Ulazi Brat.

MALI: Sjednite iza Grofa, gospodine.

BRAT: Hvala. (sjedne)

Ulazi Sin.

MALI: Sjednite do vašeg strica, gospodine.

SIN: Hvala. (sjedne)

Ulazi Rođaka.

ROĐAKA: Baš je težak ovaj kofer.

MALI: Sjednite iza mladog gospodina.

ROĐAKA: Zar u zadnji red?

MALI: Sjednite kad kažem!

Rođaka sjedne.

Ulazi Sobarica.

MALI: Sjednite i vi.

SOBARICA: Gdje da sjednem?

MALI: Naravno ne na prvu stolicu. Sjednite na preostalu slobodnu!

Sobarica sjedne do Rođake.

MALI (popne se  na prvu stolicu): Konačno imamo ubijenog, ali sad treba…

Uzvici čuđenja.

GROF: A gdje je ubijeni?

MALI (otvara ormar, Ujakovo tijelo pada): Tu je, Grofe!

 

(zavjesa)