Baba i tetka su sa mamom sedele oko kotla i kuvale ručak. Ubacivale su peršun i luk i šaku ružnih reči. Kada su me videle, nekoliko reči su uporile u mom pravcu, siktale su: “udebljala se, udebljala se, udebljala se”. Mama je klimala značajno glavom i ponavljala za njima “udebljala se, udebljala se, udebljala se”.
Otišla sam se u svoju sobu i tražila sam začaranu krv jednoroga. Uzela sam čokoladu koju sam sklonila ispod kreveta. Zarila sam se u njen nežan fil i kidala kockice dok nisu prestale da me bole reči “udebljala se, udebljala se, udebljala se”.
Danas u školi je trebalo da izaberemo sa kim ćemo da sedimo. Sa mnom niko nije hteo da sedi, pa sam počela sam da plačem. Suze su se slivale niz moje obraze i napravile baricu na stolu. Svima je bila smešna dubina mog očaja.
Ispričala sam mami i tati kako sam ostala sama i pitali su me kako sestra ima sa kim da sedi a ja nemam. Vratila sam se kući i napravila sam sendvič od salame i pavlake. Tražila sam začaranu krv, a našla sam samo beličastu krv pavlake.
Uveče je dvadesetak dece došlo ispod našeg prozora da zove sestru napolje. Sišla sam niz stepenice po još jedan sendvič i tata je gledao u mene i rekao “opet jedeš”.
Parče hleba je bilo belo kao Mesecčev kamen, a salama roze kao vučiji jezik. Dok sam pohlepno žvakala hleb, mislila sam o tome kako bih da imam sa kim da izađem napolje. Koliko žudim da nekome ispričam kako su se moje suze kotrljale niz moje obraze i skupljale u barice na školskoj klupi. Nisam našla krv jednoroga, pa sam oblizala zube i šake pre nego što sam legla da spavam.
U školi su me nažuljale patike, pa sam hramala do učionice. Dečaci su mi se smejali i proizvodili podmukle zvuke. Pravila sam se da ne čujem i crtala sam vučice na zadnjoj straini sveske.
Na likovnom sam pričala glasno i neko me je udario u teme. Mislila sam da je dečak, ali su mi rekli da je nastavnik. Pognula sam glavu i brisala četkice kuhinjskom krpom. Na engleskom mi je Hana zarila olovku u vrat. Ogrebala sam je, pa se žalila učiteljici. Moraću da isečem nokte.
Na velikom odmoru sam skinula omot sa kutije keksa i zavrnula sam joj vrat. U donji deo kutije sam zarila očnjake, vadila sam kesks i a derala jedan po jedan. Glodala sam ih dok nisam odustala od traženja začarane krvi jednoroga.
Posle škole sam se potukla sa dečakom iz razreda jer mi je govorio ružne reči. Gurnuo me je u blato i bila sam potpuno prljava. Sve me je bolelo i ušla sam u autobus, a dva starija momkla su stala pored mene i govorila mi ružne reči.
Vratila sam se kući i tata je video da sam sva blatnjava i neuredna. Rekao je da sam pala jer sam debela i da treba da smršam. Otišla sam u sobu i uzela sam čokoladu iz ladice i zaklala sam je. Kidala sam njeno telo, žvakala sam njene sitne kosti i pila sam njenu grožđanu krv. Nisam osećala ukus, samo sam osećala kako bole grubi komadi dok se spuštaju niz moje grlo. Gutala sam grožđanu krv, dok nisam zaboravila da moram sutra opet u školu. Nisam se napila začarane krvi, pa sam sišla dole da je tražim u drugoj čokoladi. Pitala sam mamu jel ima čokolade od juče i mama mi je rekla “samo na hranu misliš.”
U autobusu sam sedela i dečaci su me naizmenično udarali u glavu. Rekla sam tati da su me dečaci udarali, a on me je pitao kako samo mene udaraju i kako samo ja imam probleme.
Otvroila sam frižider i nije bilo ništa slatko. Mama je je videla i rekla kako nije zdravo da jedem mnogo slatko i da treba više da hodam.
Pitali su me zašto nemam veću ocenu iz matematike, kako Anica i Marica mogu uvek da dobiju pet. Kad roditelji Anice i Marice odu na roditeljski, njih nastavnici uvek hvale i oduševljavaju se njihovim peticama. Trebalo bi imam pet kao Ancia i Marica. Anica i Marica su mršave i nikad ne jedu slatkiše posle šest. Anicu i Maricu svi vole i imaju sa kime da izađu napolje. Ancia i Marica imaju plavu kosu i plave oči i mesečinast osmeh. Anica i Marica se nikad ne ljute i uvek pomažu mami u kući. Trebalo bi da sam Ancica i Marica.
Sutradan sam išla u školu i ispred su bile Anica, Marica i Hana. Govorile su mi ružne reči, a ja sam njima rekla da ću ih gađati smećem sa ulice. Anica i Marica su me uhvatile za ruke, a Hana me je šutnula u stomak. Ja sam pokazala srednji prst Hani da se osvetim, a one su se naljutile na mene i rekle su me učiteljici. Aničina mama je rekla da je u redu što su me šutnule u stomak jer sam ja pokazala srednji prst.
Kod kuće su me mama i tata poseli na stolicu da budem sa mamom i razmislim šta sam uradila. Pitali su me da li sam videla od njih kako pokazuju srednji prst i gde sam to videla. Uplašili su se da će da dođe Aničina mama i da će da priča sa njima.
Uzela sam čokoladicu iz torbe i otkinula sam joj glavu.
Pantalone su mi se pocepale između nogu od trenja, pa su me mama i tata odveli da kupimo nove. Otišli smo u butik , ali nije bilo ženskih koje mogu da obučem. Kupila sam muške pantalone jer su jedine bile dovoljno široke. Na času su mi dečaci dobacivali zbog muških pantalona, pa ih više nisam nosila u školu. Mama me je pitala gde su, a kad sam joj rekla počela je da viče na mene. Gađala me je rečima “nisi u poziciji da biraš jer si debela”.
Rastrgla sam sendvič na pola i trpala u usta dok sam tražila začaranu krv jednoroga.
Volela bih da odem na Mesec, jer je na Mesecu u redu što imam crnu kosu i oči boje srnećih leđa. Na Mesecu je u redu što je moja dlaka duga i crna i što su moji nokti kao kandze. Na Mesecu mogu da zavijam i da čujem zavijanje natrag. Mogu da režim ako me neko pita zašto nisam Anica i Marica. Mogu da crtam konje i da spavam sa vukovima. Mogu da čitam knjige i pričam o njima. Na Mesecu žele da slušaju kako pričam i ne prekidaju me rečima “smaraš”, “dosadna si”. Na Mesecu kada kažem da me je neko dirao, slušaju me i zagrle. Na Mesecu me poljube kada plačem. Na Mesecu mi miluju kosu kada želim da spavam.
Volim mesečinu, ona mi obasjava put do kuće. Moja kuća je tamo gde kada kažem “neko me je dirao”, odgovor bude, “ne brini se, imaš mene”.
Mama je donela garderobu koju je odbacila njena drugarica i njene jako mršave kćerke. Ja tu garderobu nikad ne mogu da obučem, jer da bih mogla, trebalo bi da prestanem da jedem. To je nemoguće, jer mi treba začarana krv jednoroga. Mama mi je rekla da probam, a ja nisam mogla da zakopčam rajsferšlus.
Uzela sam salamu iz frižidera i kidala sam sam je dok je nisam raskomadala na paramparčad.
Kada sam ulazila u školu grupa dečaka je dovikivala za mnom i proizvodila kromanjonske zvuke. Čula sam kako moje ime izvitopereno koriste.
Vratila sam se kući i tražila sam da jedem. Mama je rekla “samo na hranu misliš”.
Morala sam da pojedem sendvič jer nije bilo ničeg slatkog. Lomila sam mu setne kosti i kidala sam hleb levo-desno. Naglo sam se okrenula i videla mamu kako me uporno gleda. Zarila sam se u slaninu i pila njenu masnu krv. Krv slanine nije bila začarana, pa sam nastavila da je tražim.
Mama i tata su otišli u Mesečinovo da kupe nove jorgane. Mi smo ostali kod kuće sami, nadgledale su nas roditelji od Anice i Marice. Igrali smo se i ja sam pala na pod držeći svoju loptu. Anica je htela da uzme moju loptu, da bih je sprečila ujela sam je. Kad su se tata mi mama vratili kući, tata je arlaukao na mene i rekao da se ponašam kao divlja zver.
Uzela sam hleb kradom i izvadila sam mu stomak. Gutala sam njegovu meku utrobu i smeštala je u moju.
Brata i sestru su drugari zvali na rođendan, samo mene su zvali jer su morali. Na žurci smo pojeli parče torte i otišli da se igramo. Htela sam da u bojanci obojim kožu princeze žutom bojom, a devojčica je počela da vrišti jer sam joj upropastila sliku. Sišla sam niz stepenice po još jedno parče kolača. Njena mama mi je rekla da nije sramota jesti, nego da je sramota krasti. Pojela sam drugo parče torte, ali u njoj nije bila začarana krv jednoroga.
Mama i tata su gledali u mene jer su znali šta sam uradila. Rekli su da me niko ne zove na rođendan jer uvek nešto upropastim. Da me zato niko ne zove napolje. Rekli su da me svi mrze i da ću ostati sama jer sam divlja.
U sobi sam prislonila nadlanicu na lice i našla sam puls. Snažno sam zarila očnjake u njega i počela sam požudno da pijem crvenu tečnost, začaranu krv jednoroga.
