Njegova knjiga ništa nije izgubila u prevodu na strani jezik. I nije imala šta da izgubi.
I neke knjige imaju ograničen rok trajanja.
On je čovek jedne knjige. I to svoje.
Da bi pisac mogao da se bavi pisanjem, mora da radi mnoge druge poslove.
Kad vidim ko sve piše knjige, zaključak je – piši propalo!
Ono što piše na tarabi čitam između redova.
Neki netalentovani pisci koji nemaju čitaoce, nisu ni svesni koliko su srećni.
Delo velikog pisca niko ne može da dovede u pitanje, osim njega samog – objavljivanjem novih knjiga.
Pisci su savest prošlog vremena.
Da li mogu da vratim kupljenu knjigu, čijom sadržinom nisam zadovoljan?
Vladajući ne proganjaju pisce. Naprotiv – beže i od pisaca, i od knjiga.
U njegovom pisanju ne škripi samo pero.
Zlatne misli nikoga nisu učinile bogatim.
On za hleb zarađuje pisanjem. Za meso, mleko, voće i povrće mora da radi fizičke poslove.
On piše mnogo književnih kritika i recenzija. Zato nema vremena ništa da pročita.
Dokle će neki pisci da pišu mastilom? Dosta nam je njihovog crnila!
Koliko se knjige malo čitaju, većina knjiga u bibliotekama postale su knjige žalosti.
Koga još zanima šta je pisac hteo da kaže. Pisci su odavno rekli svoje.
Odlučio si da živiš od pisanja. Piši – propalo!
Dok vredna domaćica sprema zimnicu, istovremeno se krčka njen treći roman.
Pisci su nekad tražili inspiraciju. Sada moraju da traže i sponzore.
Naravno da pisci ne treba da odgovaraju za ubistvo svojih literarnih junaka, ali bi trebalo razmisliti o odgovornosti onih pisaca koji udave svoje čitaoce.
Životi nekih pisaca obavijeni su misterijom. Od čega oni žive?
Glas pisaca ne može da se čuje glasno. Gladan čovek tiho govori.
Književnost će preživeti. Za književnike nisam siguran.
Recept za prodaju knjige: objaviti knjigu recepata.
Knjiga je najbolji drug, zato što papir trpi sve.
Napisao je knjigu. I sad ima napismeno da je nepismen.
Mnogo sam naučio od tog pisca. Bio mi je učitelj u osnovnoj školi.
Plagijatori imaju i jednu dobru osobinu – čitaju radove svojih kolega!
Ginemo s pesmom na usnama. Ubi nas turbo-folk!
Njihova majka nikada nije govorila njihov sadašnji maternji jezik.
I kritička reč gvozdena vrata otvara – sa spoljašnje strane.
Ko proganja karikaturiste, pravi od sebe karikaturu.
Nema dokaza o cenzuri medija. Zabranjeni su.
Nastupilo je gluvo doba. Otkad je uvedena cenzura.
Nema ni reči o cenzuri. Ta reč ne sme da se pomene.
Dok je postojala cenzura, barem neko je čitao knjige.
Cenzura je autora romana skratila za – nekoliko glava.
S obzirom na to o kome pišu, logično je što satiričari koriste ezopovski jezik.
Da nemamo tako loše političare, ne bismo imali tako dobre satiričare.
Satira ne može da promeni svet, ali može – svest.
Satiričari nikako da se slože: da li je ovo mrtvo more ili živo blato?
Vrag je odneo šalu – i pride satiričara.
Satiričar u našoj zemlji mora da umanji neku negativnu pojavu. Da bi mu verovali čitaoci u inostranstvu.
Aforizam je kap koja uzburka okean.
Ne treba pisati romane od aforizama, već aforizme u kojima su romani.
Roman je fudbalska utakmica. Aforizam je pogodak.
Objavio je dvadeset knjiga aforizama. Da u svakoj rasporedi po jedan dobar aforizam.
Dobar aforističar se prepoznaje po skrivenim porukama.
Aforističar je čovek koji je sa reči prešao na misli.
Aforističari su dvomislioci.
Aforističari toliko dobro pišu da književne kritičare ostavljaju bez reči.
Taj aforizam ima više pisaca, nego čitalaca.
Kad su mi pokazali čiji aforizam sam plagirao, malo sam se lecnuo
Mnogi su napisali taj aforizam, a ja sledim glavni tok u srpskoj aforistici.
Mi smo sagradili most.
To što ovde nema reke, veliki je propust prirode.
Dirigent je otišao.
Ostala je palica.
Piscima grafita obezbedili smo idealne uslove.
Smešteni su između četiri zida.
Političkim protivnicima garantujemo slobodu kretanja.
Dva sata u toku dana.
Policija u stopu prati kriminalce,
a neke je čak i pretekla.
Nemojte me zvati komunistom! Ja sam običan lopov.
Mene i mog komšiju samo smrt može da rastavi.
Zato sam ga i ubio.
Srpski vladari su nekad okupatora ljubili u noge.
S vremenom je ophođenje podignuto na viši nivo.
Mogućnosti poltrona su fantastične.
Dešava se da vladar u sebi otkrije pesnika.
Zašto pišem aforizme?
Zato što ne mogu sve da ih zapamtim.
Oni su na vlast došli demokratskim putem.
Nekoliko decenija kasnije izbori su to samo potvrdili.
Mnogo brzo radimo, tako da nam plate kasne po nekoliko meseci.
Prosvetni radnici koji gladuju trebalo bi da se stide.
Kakav su oni primer mladim generacijama?!
Dobili smo dete, onda smo se venčali, zatim smo se zabavljali,
a biće vremena i da se upoznamo.
Čim se umeša treći, tu nema dijaloga!
Ko preživi, pričaće.
Ako bude imao kome.
U početku beše tama.
A po jutru se dan poznaje.
Deset Božjih zapovesti su kratke,
jasne i misaone rečenice.
Dakle, prvi aforističar bio je Bog!
Ako Bog sve vidi,
onda smo svi u rijaliti programu.
Bog sve može, osim da promeni ono što je bilo.
Nije dorastao istoričarima.
Živi po Svetom pismu.
Uzori su mu Lucifer, Irod, Pilat i Juda.
Ne ubij, ne čini preljube, ne kradi…
A nigde ne piše šta treba da radimo.
Kada dospete u pakao,
ne vredi pozivanje na to da ste ateista.
Štampali smo nekoliko miliona
papirnih plakata i letaka
o značaju čuvanja šuma.
Kod nas i država vodi antidržavnu politiku.
Ta životinja koja je počela da radi da bi postala čovek,
stvarno je bila majmun.
Zemlja je nastala iz haosa.
A mi smo još u fazi razvoja.
A kada je Bog stvorio čoveka,
onda je od daljeg stvaranja digao ruke.
Verujem u Boga.
Tako je najbolje za obojicu.
Prva Božja zapovest:
ne veruj nikome!
Na početku beše reč.
Odmah zatim usledila je cenzura.
Ako Bog postoji,
onda verujem u njega.
Glas vapijućeg u pustinji
uznemirava okolinu.
Njihova jedina ljudska osobina
je što greše.
Istina je relativna.
Često ne odgovara zvaničnim stavovima.
Mnogo smo grešili.
Uhapsite one koji su nam davali podršku.
Ko nije sa nama,
taj je protiv sebe.
Faraoni su ostavili iza sebe piramide,
Ali svuda okolo je pustinja.
Kako da ne budemo ponosni na svoju prošlost,
kada nam je svaki naredni dan gori od prethodnog?!
Borićemo se do poslednjeg čoveka.
To može da kaže samo poslednji čovek.
Vrlo je sumnjiv.
Nema nijednu mrlju u prošlosti.
Medicina je toliko napredovala
da sad ljudi umiru zdravi.
To što vidite, nije to što mislite.
Znamo i mi da to nije moguće,
ali kod nas je baš tako.
Sudi se i nevinima.
Pred zakonom su svi jednaki.
Ako sve priznate,
znaćete zbog čega ste uhapšeni.
Sudi mu se zbog krivičnog dela u pokušaju.
Otvorio je usta.
Stalno doživljavamo poraze,
jer ne možemo uvek da pobeđujemo.
Policija ne hapsi nevine ljude.
Svako, pre ili kasnije, prizna svoju krivicu.
Tvrdite da su dva i dva četiri.
A gde su vam dokazi za to?!
Došao je trenutak istine.
Za istinu su rezervisani samo trenuci.
Da kod nas ne vlada sloboda govora,
čuli bismo do sada da nema demokratije.
Nisam završio osnovnu školu.
Ne možemo svi da budemo doktori nauka.
Zašto se književnici mešaju u politiku?
Ni mi ne čitamo njihove knjige.
Epitaf:
Živeo je od svoga rada!
Mi smo sagradili most.
To što ovde nema reke, veliki je propust prirode.
Naše reke su čiste.
U njih izlivamo ogromne količine
deterdženata, sapuna i šampona.
U diktaturi postoji samo jedan diktator.
Demokratija na tom planu predstavlja značajan napredak.
Ovan je harizmatska ličnost.
Celo stado ide za njim.
Ja sam meteoropata.
Ne odgovara mi ovo vreme.
Moral, pravda i poštenje kod nas nisu na prodaju.
Zato što ne možemo da se dogovorimo oko cene.
Sada nam je jedinstvo potrebnije nego ikad.
Problem je, međutim, što svi misle drugačije od mene.
Tek kada je otkriveno da su bili povezani sa političarima,
javnost je shvatila koliko su to opasni kriminalci.
