• Author
• Recent Posts

Azra Hamzagić

Rođena 1985. god. u Novom Pazaru. Osnovne i magistarske studije završilaje naAkademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu u klasi prof. Radoslava Tadića ,smerslikarstvo.Trenutno na doktorskim studijama na Akademiji lepih umetnosti Todoris, III godina studija. Zaposlena kao docent na oblasti crtanje na Univerzitetu u Novom Pazaru. Ima veliki broj samostalnih i kolektivnih izložbi.

Lat­est posts by Azra Hamza­g­ić (see all)

A — Ako je Alfa, Alef, Elif poče­tak, onda on sig­urno teži vertikali.

B — Ako je ba, od momen­ta kada otvorim oči i moje sto­plao dotakne tlo.

C — Cvet i nje­govu sušt­inu čovek još ne razume. On nije hrana, ali ako jeste služi li vizuel­nom ili intelektualnom.

Č — Čitan­ka, za šta buduće gen­eraci­je neće znati.

Ć — Čil­im, utkane sudbine.

D — Ako je demek onda nije realno.

Đ — Đevrek. Onaj što ga pro­da­ju po sun­cu i kiši,  na pute­vi­ma, ipak je omiljeni.

Dž — Džem poz­nat kao pekmez od domaćih šljiva.

E — Ekran. Mod­er­na ploča na kojoj se upisu­ju sva iskust­va jedne individue.

F — Fik­ci­ja. Real­no stan­je nere­alnog, iz kojeg svet nije spre­man da izroni.

G — Galak­si­ja. Gde, još uvek, vla­da uspostavl­jeni red. Zab­o­ravl­jeno pris­ust­vo sa kojim putu­je­mo sva­ki dan.

H — Ha

I — Intu­ici­ja. U čoveku pos­to­je tri intu­ici­je: stom­a­ka, razu­ma i srca. Intu­ici­ju srca vodi On.

J — Juf­ka, čiji miris niko nije mogao da odoli.

K — Kao matri­ca, čuvar, medi­jum, prenos­nik, sveg ljud­skog znan­ja. Naju­ti­ca­jni­ji objekt koji delu­je na svest čoveka.

L — Lala. Jed­nom pri­likom kada smo ja i moje kolege iz umet­ničke grupe Elif izla­gali u okviru fes­ti­vala ’’Dani Islamske umet­nos­ti u Sara­je­vu’’, vide­vši oslikan cvet na vodi za ebru tehniku, upi­ta žena iz Kine za nje­gov naziv. Rekoh: „ Kod nas se ovaj cvet zove lala’’. „Onda’’, reče ona. „Naz­vaću tako svo­ju kćer’’.

Lj —  Lju­di su energija.

M — Min­der. Još uvek prkosi vre­menu i ponos­no nas­tan­ju­je jed­nu Halatur­ka sobu.

N — Nil. Puto­van­je Nilom, dugo očekivano.

 Nj — Njutn i sila privlačnos­ti. Ono što sabi­ja vreme i pros­tor, što pos­to­ji između dvo­je. Uvek je prisu­tan par.

O — Orhan Pamuk u romanu ’’Zovem se Crveno’’, oslika­va, uz umet­nost mini­ja­ture kao medi­ja­to­ra, diskurs između Isto­ka i Zapada.

P — Per­spek­ti­va kao svo­jevrsni pronalazak umet­ni­ka i teo­retičara Rene­sanse, posta­je meh­a­nizam zarobl­ja­van­ja sub­jek­ta. Ona je isti­na i okvir koji sve obuh­va­ta. Izvanj nje real­no nije real­no. Ona je sis­tem vred­nos­ti i vred­no­van­ja ono­ga spolja.

R- Ramazan. Mesec koji ima dušu.

S — Sabah.

Š — Školj­ka u sebi kri­je čitav univerzum.

T — Tač­ka gde crtež počin­je i završava.

U — Umet­nost je vodi­la do kaligrafi­je i kaligrafi­ja je vodi­la do umetnosti.

V — Vreme je naš živ­ot­ni sab­o­rac. Ono nas uči saboru.

Z — Zarez,

Ž — Želja.