NEBESKA KONOBARICA
Prisutna je i nije prisutna
Čekam je
Koja se smeje i sija
Kada dođe, naručujem, jedno po jedno
Kuća s dvorištem
Miris čistog vazduha i veša; šljiva
Magnolija, kruška, lešnik
Ruže, možda i afričke ljubičice
Njen osmeh je blagoslov
Ptičice su u sobi, svile gnezdo, zebe, slavuji
Čeka da sve nabrojim, piše
Ne vidim blokčić u ruci, niti olovku
A ipak piše
Sve je kako treba…
NESMETANO PRUŽAM ZADOVOLJSTVO
Imam torbicu
Balensijaga
U torbici, beležnicu
Zapisujem svoje mudre misli
Ponekad citat iz onoga što čitam
Imam čizmice
Pantalone
Jaknu, šal
Crtam (kao Kafka, figurice)
Minđuše menjam
Imam snagu
Borim se pogledom
ŽICE
Pisci lažu. Romanopisci lažu. Život je inkoherentan. Ptice i mačke posmatraju s krova apoteke gust nezgrapan jutarnji saobraćaj. Ptice na strunama razapetim od dalekovoda do dalekovoda, posmatraju takođe… Dve bele kao sneg golubice kljucaju s prljavosivim golubovima u provizornom jutarnjem kokošinjcu koji se razvio…
Ne – srećni nisu. Možda nisu ni nesrećni. Lica izražavaju zabrinutost, ograničenost na sopstveni život-problem. To je beskrajno. Ponašanje u tesnom prostoru, blizina, mirisi, izrazi lica, glasovi dok telefoniraju (Vi ste, čika Krle. Evo dolazim. Hoćete sutra da dođem. Blizu sam.)
Šljunak žulja spolja, svaki čas izvrće noge kada zgazi asimetrične betonske otpatke, ide, kamenčići neobluci škripe, kese i najrazličitiji artefakti sveta đubrišta krase usput krajput. Jednom na ledini između zgrada videla je žbun i u žbunu leskinom WC šolju okrenutu naopačke, razmislivši o tom prizoru (kakav je i šta znači) prošla je i srela napuštenu busiju s ostacima nekadašnjeg ognjišta.
POLITIKA
Je atmosfera u društvu. U kući. Na ulici. U grlu.
NOĆU
Forsiranje subverzivnosti po cenu…
AKO NE PRIHVATIŠ POZIRANJE
Brzo se formira streljački vod i streljaju te, često…
TALANT
Kao čovek koji je retko šta radio rukama – niti je znao šta da skuva (jedva i kafu), niti je umeo da majstoriše po kući – ruke je koristio uglavnom ili samo za držanje pribora za jelo, ličnu higijenu, oblačenje, za držanje daljinskog upravljača, novina i cigarete – umeo je da popravi bilo koji pokvaren rajsfešlus.
IZMEĐU DŽEJ LO I MADONE BIRAM MADONU
Iako obe mogu s lakoćom da otkupljuju svoju slobodu, jedna se izborom muškaraca i upornim veridbama ulaguje zamišljenim konzumentima tuđih snova, druga se nikome ne izvinjava.
TUŽNA JE SUDBINA MAJKE UKOLIKO NIJE KURATORKA, GOSPOĐA MAJKA
Deca uvek žele majku-malograđanku, kuratorku svilenih ruku koja govori polako, kroz nos. Neodredljivu majku, nejasnu, kako bi je mogli želeti, izmišljati, kao da je tuđa. (Kotrljajuće R. S obaveznom ešarpom, oko ćurećeg vrata, preko rukom rađene ogrlice.)
SPINOZNO
Svaki svet je sklepan.
AUTOBUS PUN LJUDI
Odjednom, autobus je pun staraca (i starica). Nadiru. Imaju fleke po licima i po odeći. Imaju ružnu obuću: patike od unuka (unučadi) ili prastare neočišćene cipele (presušene). Gužva je. Nosimo maske i možda smo svi jadni osim cece koja je u belom odelu (juče) pevala na privatnoj zabavi i „baš se uželela nastupa“. Ova situacija nema razrešenje… Dok je pepito blejzera i animal printa na staramajkama, sve dok je dvorednih sakoa mišjesivihiskrzanih i od boje ispranih kačketa na staroočevima. Sve dok sunce greje plastične krovove… a tamo daleko kiša dobuje po indijanskom licu kao po dobošu. Živela Nadežda, prošaputah.
TI, ŠTO U KUHINJI PEREŠ SUDOVE, OBRAĆAM SE ANARHISTKINJI U TEBI
Kako nešto istovremeno može biti neverovatno važno i neverovatno nevažno?
***
(Bez straha od panja, bez kraja – Olivera je postala kokoška.)
