Aforizmi

Lat­est posts by Alek­san­dar Čotrić (see all)

    Nje­go­va knji­ga niš­ta nije izgu­bi­la u pre­vo­du na strani jezik. I nije imala šta da izgubi.

    I neke knjige ima­ju ograničen rok trajanja.

    On je čovek jedne knjige. I to svoje.

    Da bi pisac mogao da se bavi pisan­jem, mora da radi mnoge druge poslove.

    Kad vidim ko sve piše knjige, zaključak je – piši propalo!

    Ono što piše na tara­bi čitam između redova.

    Neki netal­en­to­vani pis­ci koji nema­ju čitaoce, nisu ni sves­ni koliko su srećni.

    Delo velikog pis­ca niko ne može da dovede u pitan­je, osim nje­ga samog — objavlji­van­jem novih knjiga.

    Pis­ci su savest prošlog vremena.

    Da li mogu da vra­tim kupljenu knjigu, čijom sadrži­nom nisam zadovoljan?

    Vlada­jući ne pro­gan­ja­ju pisce. Napro­tiv — beže i od pisaca, i od knjiga.

    U nje­gov­om pisan­ju ne škripi samo pero.

    Zlatne mis­li niko­ga nisu učinile bogatim.

    On za hleb zarađu­je pisan­jem. Za meso, mleko, voće i povrće mora da radi fiz­ičke poslove.

    On piše mno­go književnih kri­ti­ka i recen­z­i­ja. Zato nema vre­me­na niš­ta da pročita.

    Dok­le će neki pis­ci da pišu mas­tilom? Dos­ta nam je nji­hovog crnila!

    Koliko se knjige malo čita­ju, veći­na knji­ga u bib­lioteka­ma postale su knjige žalosti.

    Koga još zan­i­ma šta je pisac hteo da kaže. Pis­ci su odavno rek­li svoje.

    Odlučio si da živiš od pisan­ja. Piši — propalo!

    Dok vred­na domaći­ca spre­ma zimnicu, istovre­meno se krč­ka njen treći roman.

    Pis­ci su nekad tražili inspiraci­ju. Sada mora­ju da traže i sponzore.

    Nar­avno da pis­ci ne tre­ba da odgo­vara­ju za ubist­vo svo­jih lit­er­arnih juna­ka, ali bi tre­ba­lo razmis­li­ti o odgov­ornos­ti onih pisaca koji udave svo­je čitaoce.

    Živ­oti nek­ih pisaca obav­i­jeni su mis­ter­i­jom. Od čega oni žive?

    Glas pisaca ne može da se čuje glas­no. Gladan čovek tiho govori.

    Književnost će preživeti. Za književnike nisam siguran.

    Recept za pro­da­ju knjige: objav­i­ti knjigu recepata.

    Knji­ga je najbolji drug, zato što papir trpi sve.

    Napisao je knjigu. I sad ima napis­meno da je nepismen.

    Mno­go sam naučio od tog pis­ca. Bio mi je učitelj u osnovnoj školi.

    Plag­i­ja­tori ima­ju i jed­nu dobru osobinu — čita­ju radove svo­jih kolega!

    Ginemo s pes­mom na usna­ma. Ubi nas turbo-folk!

    Nji­ho­va maj­ka nika­da nije gov­o­rila nji­hov sadašn­ji mater­n­ji jezik.

    I kri­tič­ka reč gvoz­de­na vra­ta otvara — sa spol­jašn­je strane.

    Ko pro­gan­ja karika­tur­iste, pravi od sebe karikaturu.

    Nema dokaza o cen­zuri medi­ja. Zabran­jeni su.

    Nas­tupi­lo je glu­vo doba. Otkad je uve­de­na cenzura.

    Nema ni reči o cen­zuri. Ta reč ne sme da se pomene.

    Dok je pos­to­jala cen­zu­ra, barem neko je čitao knjige.

    Cen­zu­ra je auto­ra romana skrati­la za – neko­liko glava.

    S obzirom na to o kome pišu, logično je što satir­ičari koriste ezopovs­ki jezik.

    Da nemamo tako loše poli­tičare, ne bis­mo imali tako dobre satiričare.

    Sati­ra ne može da promeni svet, ali može – svest.

    Satir­ičari nikako da se slože: da li je ovo mrt­vo more ili živo blato?

    Vrag je odneo šalu — i pride satiričara.

    Satir­ičar u našoj zemlji mora da uman­ji neku neg­a­tivnu pojavu. Da bi mu verovali čitao­ci u inostranstvu.

    Aforizam je kap koja uzbur­ka okean.

    Ne tre­ba pisati romane od aforiza­ma, već aforizme u koji­ma su romani.

    Roman je fud­bal­s­ka utak­mi­ca. Aforizam je pogodak.

    Objavio je dvade­set knji­ga aforiza­ma. Da u svakoj ras­pore­di po jedan dobar aforizam.

     Dobar aforis­tičar se pre­poz­na­je po skriven­im porukama.

    Aforis­tičar je čovek koji je sa reči prešao na misli.

    Aforis­tičari su dvomislioci.

    Aforis­tičari toliko dobro pišu da književne kri­tičare ostavl­ja­ju bez reči.

    Taj aforizam ima više pisaca, nego čitalaca.

     Kad su mi pokaza­li čiji aforizam sam pla­gi­rao, malo sam se lec­n­uo

    Mno­gi su napisali taj aforizam, a ja sled­im glavni tok u srp­skoj aforistici.

    Mi smo sagradili most.

    To što ovde nema reke, veli­ki je pro­pust prirode.

    Diri­gent je otišao.

    Osta­la je palica.

    Pisci­ma grafi­ta obezbe­dili smo ide­alne uslove.

    Smešteni su između četiri zida.

    Poli­tičkim pro­tivnici­ma garan­tu­je­mo slo­bo­du kretanja.

    Dva sata u toku dana.

    Poli­ci­ja u stopu prati kriminalce,

    a neke je čak i pretekla.

    Nemo­jte me zvati komu­nis­tom! Ja sam običan lopov.

    Mene i mog komši­ju samo smrt može da rastavi.

    Zato sam ga i ubio.

    Srp­s­ki vladari su nekad oku­pa­to­ra lju­bili u noge.

    S vre­menom je ophođen­je podignu­to na viši nivo.

    Mogućnos­ti poltrona su fantastične.

    Deša­va se da vladar u sebi otkri­je pesnika.

    Zaš­to pišem aforizme?

    Zato što ne mogu sve da ih zapamtim.

    Oni su na vlast došli demokratskim putem.

    Neko­liko deceni­ja kas­ni­je izbori su to samo potvrdili.

    Mno­go brzo radi­mo, tako da nam plate kasne po neko­liko meseci.

    Prosvet­ni rad­ni­ci koji gladu­ju tre­ba­lo bi da se stide.

    Kakav su oni primer mladim generacijama?!

    Dobili smo dete, onda smo se venčali, zatim smo se zabavljali,

    a biće vre­me­na i da se upoznamo.

    Čim se umeša treći, tu nema dijaloga!

    Ko preživi, pričaće.

    Ako bude imao kome.

    U početku beše tama.

    A po jutru se dan poznaje.

    Deset Božjih zapovesti su kratke,

    jasne i misaone rečenice.

    Dak­le, prvi aforis­tičar bio je Bog!

    Ako Bog sve vidi,

    onda smo svi u rijal­i­ti programu.

    Bog sve može, osim da promeni ono što je bilo.

    Nije doras­tao istoričarima.

    Živi po Sve­tom pismu.

    Uzori su mu Lucifer, Irod, Pilat i Juda.

    Ne ubij, ne čini preljube, ne kradi…

    A nigde ne piše šta tre­ba da radimo.

    Kada dospete u pakao,

    ne vre­di pozi­van­je na to da ste ateista.

    Štam­pali smo neko­liko miliona

    papirnih plaka­ta i letaka

    o znača­ju čuvan­ja šuma.

    Kod nas i drža­va vodi antidržavnu politiku.

    Ta živ­ot­in­ja koja je počela da radi da bi posta­la čovek,

    stvarno je bila majmun.

    Zeml­ja je nasta­la iz haosa.

    A mi smo još u fazi razvoja.

    A kada je Bog stvo­rio čoveka,

    onda je od dal­jeg stvaran­ja digao ruke.

    Veru­jem u Boga.

    Tako je najbol­je za obojicu.

    Prva Bož­ja zapovest:

    ne veruj nikome!

    Na početku beše reč.

    Odmah zatim usledi­la je cenzura.

    Ako Bog postoji,

    onda veru­jem u njega.

    Glas vapi­jućeg u pustinji

    uzne­mi­ra­va okolinu.

    Nji­ho­va jed­i­na ljud­s­ka osobina

    je što greše.

    Isti­na je relativna.

    Često ne odgo­vara zvaničn­im stavovima.

    Mno­go smo grešili.

    Uhap­site one koji su nam davali podršku.

    Ko nije sa nama,

    taj je pro­tiv sebe.

    Faraoni su ostavili iza sebe piramide,

    Ali svu­da oko­lo je pustinja.

    Kako da ne bude­mo ponos­ni na svo­ju prošlost,

    kada nam je sva­ki nared­ni dan gori od prethodnog?!

    Boriće­mo se do posled­njeg čoveka.

    To može da kaže samo posled­nji čovek.

    Vrlo je sumnjiv.

    Nema nijed­nu mrlju u prošlosti.

    Med­i­c­i­na je toliko napredovala

    da sad lju­di umiru zdravi.

    To što vidite, nije to što mislite.

    Znamo i mi da to nije moguće,

    ali kod nas je baš tako.

    Sudi se i nevinima.

    Pred zakonom su svi jednaki.

    Ako sve priznate,

    znaćete zbog čega ste uhapšeni.

    Sudi mu se zbog kriv­ičnog dela u pokušaju.

    Otvo­rio je usta.

    Stal­no doživl­java­mo poraze,

    jer ne može­mo uvek da pobeđujemo.

    Poli­ci­ja ne hap­si nevine ljude.

    Svako, pre ili kas­ni­je, priz­na svo­ju krivicu.

    Tvrdite da su dva i dva četiri.

    A gde su vam dokazi za to?!

    Došao je trenu­tak istine.

    Za istinu su rez­ervisani samo trenuci.

    Da kod nas ne vla­da slo­bo­da govora,

    čuli bis­mo do sada da nema demokratije.

    Nisam završio osnovnu školu.

    Ne može­mo svi da bude­mo dok­tori nauka.

    Zaš­to se književni­ci meša­ju u politiku?

    Ni mi ne čita­mo nji­hove knjige.

    Epitaf:

    Živeo je od svo­ga rada!

    Mi smo sagradili most.

    To što ovde nema reke, veli­ki je pro­pust prirode.

    Naše reke su čiste.

    U njih izli­va­mo ogromne količine

    deter­dže­na­ta, sapuna i šampona.

    U dik­ta­turi pos­to­ji samo jedan diktator.

    Demokrati­ja na tom planu pred­stavl­ja znača­jan napredak.

    Ovan je hariz­mats­ka ličnost.

    Celo sta­do ide za njim.

    Ja sam meteoropata.

    Ne odgo­vara mi ovo vreme.

    Moral, prav­da i pošten­je kod nas nisu na prodaju.

    Zato što ne može­mo da se dogov­o­rimo oko cene.

    Sada nam je jedin­st­vo potreb­ni­je nego ikad.

    Prob­lem je, među­tim, što svi mis­le dru­gači­je od mene.

    Tek kada je otkriveno da su bili povezani sa političarima,

    javnost je shvati­la koliko su to opas­ni kriminalci.