Da mi je napisati kitab

Ervin Jahić
Lat­est posts by Ervin Jahić (see all)

    .

    .

    .

    Mezar

    .

    Trat­inčice, maslačci
    Prol­jet­na bosan­s­ka trava

    I kon­voj raštrkanih bubamara
    Vrlo živa situacija

    Živl­ja nego u komšiluku mezarskom
    Diše tvoj grob

    .

    .

    Sus­ret

    .

    Došao sam iz oluje
    Miru da me podučiš

    Dugo sam odgađao susret
    Aida je posve ozbiljno rekla

    Da tvoj mezar pjeva
    Sva­ki trep­taj naših očiju

    Prim­i­je­tio si
    U to ne sumnjam

    .

    .

    Sve­ga se sjećam

    .

    U mom davnom živ­o­tu nije bilo bosonogih dječa­ka i nesi­ta svijeta
    Osku­dice svjet­la i izraubane metafizike sreće
    Svin­jskih glavuša i seoske idile

    Lop­ta je bila okrugla ko i danas, tata je bio bolestan
    Ses­tra njež­na a brat nekako uznosit, s nepravom ili pravom svejedno

    Livad­i­ca moga dječašt­va bi zaista livadicom
    Tek u neš­to gro­ta kamenih odmar­alo se sunce

    Maj­ka je stro­go kon­troli­rala sve naše putanje
    Kako je znala, kako su joj dop­uš­tale prilike
    I živci

    Moja maj­ka
    Bolji svi­jet mi je pod njezin­im nogama

    .

    Otpor je opravdan

    .

    U demokratskim društvima
    Kad mur­ja pro­ci­jeni da mafi­jaši na vlasti

    Žeđa­ju krv
    Tuče spri­je­da i straga

    Osaml­jene i društvene, zapos­lene i besposlene
    One koji po cijelu noć ševe i one kruha i jeba

    Gladne, intro­verte, ekstro­verte i ribare
    Kuhare, pro­fe­sore i one iz umjet­ničk­ih zanimanja

    Vole najrađe udar­i­ti po neo­prezn­im voza­či­ma i
    Por­tir­i­ma, poš­tari­ma i bol­ničkim sestrama

    Udara­ju pen­drec­i­ma, šip­ka­ma i svime što im se
    Nađe pri ruci

    Cipelare malu i sasvim malu djecu
    Groze ih kršitelji javnog reda i mira

    Sva ona bagaža koja traži plaću
    Sva ona sila razbo­jni­ka koji nema­ju dje­ci za marendu

    Svi oni sko­tovi koji bi rušili demokrats­ki poredak
    U nedemokrats­ka vremena

    Tam­na od loše vibre i besperspektivnosti
    Poli­ci­ja imaše ide­ološ­ki monopol

    A sad joj je po cijenu opstanka
    Udar­i­ti na odsust­vo društvene vrline

    I razraču­nati s neprincipijelnom
    Sab­o­tažom kor­po­ra­tivno-mon­e­tarne vizije

    .

    .

    Da mi je napisati kitab

    .

    Nurudi­novu knjigu da mi je napisati
    I Ervinovu

    Pod­vo­jenu dakako, ali za umjet­nost na plo­dan način
    A mučnu itekako

    Da zna svi­jet kak­vo mu je srce
    Da zna kako smo se lju­to zaigrali

    Da mi je napisati točnu knjigu
    Ni na jed­nom mjes­tu da popus­tim pred predodžbama

    I dobrim ukusom
    Da mi je napisati knjigu koja će mi radi­ti o glavi

    Da, takve knjige jedi­no su istinite
    Jedi­no one mogu izreći onaj višak sporni

    Jedi­no one zaslužu­ju sav naš prezir

    .

    .

    I tome slično

    .

    Nemam ni kon­cep­ci­ju vrta, ni koncepciju
    Sno­va. Nemam niš­ta od struk­ture ma koliko
    Mi nuž­na bila. Jučer je otišao jedan moj davnašnji
    Pri­jatelj. Suza. Šut­n­ja. I tako.

    Ovrha na ovrhu. Zovu me da putu­jem, a nemam
    Za duhana. Pitam ko Šaban mal­og puža da mi
    Svo­ju kuću pro­da. On mi odgo­vara: Otkud tebi,
    Druže, para? Odu­vi­jek sam htio Šabana u svom stihu.

    Odu­vi­jek.

    .

    .

    .

    .