.
.
FANTAZIJA O SPASIOCIMA
(Pretposlednji enterijer)
Hoće, najzad ili ikad
Naići neko ili nešto
Jer ovo ovde gde smo
Od rođenja, prve i druge ljubavi
Molitve, znaka i povrede
Straha i svrba
Igre, radosti i dokaza o bližnjima
Hoće li stići
Jer ovo več liči na tesnu sobu
S tavanskim poklopcem
Stvari se bliže jedan drugoj a zidovi
Udaljavju
Svi govore u istom trenutku
A tišina se slično ponaša
Kako to nameštaj pokazuje da nas nema
Tako što se iz svih vratiju i fijoka
Iz svakog tog otvora i zjapa
Obrušavaju istobojne male magle
I male mrlje s nekom udavljenom mušicom iz sećanja
Malo je to za mir i radost
Jer u tom neprovetrenom tesnacu
Po licima se prepoznaju oni
Kojima se samo živi i diše
I oni koji dahću od žurbe i nestrpljenja
Ni glad nas, ni veseli zvuk escajga, ni
Lepi beli strolnjak više ne vesele
Odani smo onom u sebi koji ne pristaje
Na ovo i ovde a ne ide mu se nikud
A gadi se da sa samim sobom porazgovara
Ko seče ovu paučinu
Ovu izmišljotinu, ovu sudbinu
Ovu okončanu bivšu prašinu
I njenu zamku od niti
?
Glasovi kroz ovo ne prolaze
Pogled se izgubi, ničije ne dođe do objašnjenja
Samo se crvi iz nameštaja
Navode i prizivaju
I s njima pokreti kojih je skelet
Željan, taj krečni izdanak srca,
Nema pogleda uvis
Jer nisko teskobu čuva i čini
Ono dete gde je
S ledine
Ceo dan zagledano gore
U krošnju topole , večnije od vremena
I ono čedo s odličjima od ptičjih govana
Zapaljivih zenica gladno i radosno
Samouspavljujuće
Što sebi šapuće
Strašna i lepa širina!
.
.
.
ISPOVEST PTICE PSOVAČICE
.
(Poemica o preskakanju dnevne svetlosti)
.
Žalim,ipak bez panike,
Tog dečaka,
Hodača,
Suvozemca
Njega jedinog odozdo
S imetkom koji je sakrio pod kapcimna
Trepavicama,
Pazuhom, stisnutim pesnicama i
Malim tajnim džepovima
Uvek kad preskoči senku
Okrene se i šapne
Tu sam!
Jer spusti pogled i ne robuje mu više
Ne vidi, ne čuje
Ne traži, ne očekuje
Taj deo izbavljenja minuo je
I zaiasta , sve vidljivo nije ostvarivo
I sve čujno nije beskrajno
Deca imaju čula, čula imaju decu
I njemu sve teže pada
Udaljavanje cilja,
Hodanje uz posmatranje ptice
Oglasi u drhtanju
Podsmevanje zamišljene velikodušnosti
Mala se i velika svetla uobliče
Vršnjaci horski rastu,
Kao zid pevaju
Govore tako razgovetno
Da to može da se stojeći prepriča
Moj dečak zagledan trči
Štrči
I trepće kroz plavetnilo
I kad u odabranom trenutku
Junački ne poželi da poleti
Pomisli,
Hlad je, senka, predah
Poželi da se počeše pod pazuhom
Da se umije, da se predžepari
Da mi uzvrati nečim odozdo
I vine uz strmi pogled
Ohrabri još nedoraslu, nemu, darežljivost
Veru u sve i svakog
Ništa i svašta
Blistava lica pomiren
Da bliski nismo
I da rast nije samo u visinama
Da se krila pričinjavaju
I kad se ne čuju i kad se ne vide
Odande, krotak
On
U šta se sve veruje
Posebno kad se osmehuje
I neumorno obleće sopstvenu ravnotežu
Oko stasa glas kao puzavica
Oko lica pogled kao kruna
Pa zar nije moje
Da sletanjem dosegnem
Očerupam, čistim kljunom
Perje koje štrči
Liči na reči
Izdašno, oprljeno
Neleteće
Neka polako pahuljasto sleće
Kad i gde
Bez nadzora,bez žurbe
Pa i ako sleti na njega kog
Nerazgovetno žalim
Leteći, krilato, nečovečji
Lica odmornog spram horizonta
U mitnoj tihoj ravni
I osmeha
Dok se , hodajući
Bodri
Okrepljujuće krvari dok se
Umiva
I sebe
Džepari
SVE
Na kraju sleti
I ono SVE
Što se iz reči
izbavi.
.
.
.
IZBEZUMLJENI SARADNICI
.
(Saga o mentalnim izvršiocima)
.
Duša od sparivanja zahteva
Neodloživost,
Onu istu kojoj služi i podleže.
Žrtrvovanje bez identifikfcije
I uvoda
Antal je ubio Zoltana
Jer je svakodnevno
U ledinskom čučanju
Govorio da ševe lete nisko
Milisav je ubio Radisava
Jer je ovaj zabio veliki ekser
U stablo dvorišne šljive
Rđa je ušla u krošnju, u plod, u rakiju
Travnjak se osuo rupama
Tamo gde su se gosti ispovraćali
Fransoaz ubija Anrija
S leđa,u kupatilu dok ovaj
Uči da peva bratski hit
S pogrešnom intinacijom
I sav uzdrhtao, u znoju glasa otetog
S okrvavljenim vokalima po koži
Feđa ubija Kolju
U toku vožnje
Čupa volan iz ruku,kida kožu s vrata
Prstima gnječi zenice
I telo,grčkorimskim stilom
Prebacuje na zadnje sedište
Horhe kašmirnim šalom davi Pabla
Koji se danima u šetnji i lovu ne osvrće
Ne zapitkuje,ne odgovara na pitanja
Bez ispaljenog metka,bez plena
I vezuje kašmirni šal sebi oko vrata
Preostali Svet
Zjapi li zjapi
Kao pitomi tigar u svili
Jer svi pomenuti behu preostali
U Svetu
Po glatkoći i naborima
Niz baldahin rasuto leži
Usnulo
Božansko
Tigar sanja Dušu
.
.
ČAJ OD HUMUSA
.
(Fusnota intimne autobiografije)
Počelo bi iz naslova
Jedva prebrođeno preterivanje
O čaju od crnice
Uh,te nijanse konačnih asocijacija
Sudeći po šaputavim temama
i pesničkim slikama
sve ređe putujem
i sve teže čitam
Gledam da stare stvari iskoristim
Da pokušavam da
U stari čajnik smestim
puzavicu dragoljuba
Izmešalo se cvetno seme
Sa sabijenim humusom
U tesnom svodu od
Lima i kalaja
tesno je,
tama je
Nići će
Lako će se i jedan struk
Promoliti
I isplesti
Kroz levak, točir
Ne samo iz
Otvora pod drškom
U koju su položene
I posejane zalivane sve sitne nade
Iz te grudve u posudi
Sve moje nezanimljive nade
U oprostivost naivnih preterivanja
uvrežiće se, olistati, procvetati
Moj vrt je poniženi hodnik
Od trvđavskog stamenog naboja
I sad u danima
PVC davitelja
Ko još čita
Ko to još gleda kako cveta
?
Vodu treba dolivati
U pravilnim razmacima
Malo na svetlo, malo u senku
Sluga biti u carstvu
Bezpogovornih navika
Komedijici baštenske veštine
Zagledti, prstima mrviti
Lulastu kapsulu
Bez vreline i pare
Nepitke s talogom
Iz kog korenje ne dospeva
Do gutljaja
Okiti se vreža listom i cvetom
Odnekud sitnica vidljive lepote
I primer snalaženja naivnosti
I strpljenje pred bezvazdušnim
Daviteljima
Priziv pljuska iz naboja
Izazivanje pisanja
Bez dalekih putovanja
I dugih čitanja
U hladu između debelih zidova
Tajni pojac
Pisne kad se otopi strpljenje
I navru tihe reči
.
.
.
.
.
