Hasanaginica, viševekovna inspiracija

Lat­est posts by Adisa Musić (see all)

    (Sel­ma Hasanović, Na početku bijaše stid — studi­ja o Hasanagini­ci, Sent, Novi Pazar 2015)

    .

    .….Čuve­na bal­a­da Hasanagini­ca koja prikazu­je Hasanagu (koji je ran­jen u u gori očeki­vao ljubav i pažn­jju koja mu je uskraće­na) i Hasanaginicu (koja je trag­ični kri­vac bez kriv­ice, neko ko bes­pogov­orno poš­tu­je namet­nute zakone, po cenu sop­stvene sreće, ali i ženi sa uzvišenom majčin­skom ljubavlju koja se uzdiže iznad svih nor­mi i okvi­ra), dak­le, bal­a­da u kojoj strada­ju likovi posred­stvom sop­stvenih unutrašn­jih težn­ji i sputa­van­ja, pred­stavl­ja pravu mis­ter­i­ju koja pruža širok dijapa­zon tumačen­ja, kao i metatek­sto­va nastal­ih po uzoru na nju. Upra­vo o toj prob­lem­ati­ci gov­ori studi­ja Selme Hasanović Na početku bijaše stid.

    .….Sel­ma vrši stu­diozno prouča­van­je počev od razotkri­van­ja porekla balade Hasanagini­ca i vre­me­na dati­ran­ja oko kog pos­to­je nesu­g­lasice, pa sve do značen­jskih slo­je­va poje­dinih delo­va tek­s­ta. Naime, dati­ran­je balade je veo­ma upit­no, čime se Sel­ma u određen­im naz­naka­ma i bavi u uvod­nom delu svo­je knjige.

    .….Prateći lin­i­ju dati­ran­ja Hasanaginice može­mo se vrati­ti unazad četiri do pet veko­va, pron­ašavši je najpre u zab­o­ravl­jen­im tek­stovi­ma slaven­skog porekla u Erlan­genu u Nemačkoj u tzv. Erlan­gen­skom rukopisu, koji dati­ra iz XVI veka, a kojeg je igrom sluča­ja otkrio nemač­ki filolog Ger­hard Geze­man proučava­jući rukopis­nu zaostavšt­inu neimen­o­vanog saku­pl­jača nar­o­dne književnos­ti slaven­skog porekla.Potom se Hasanagini­ca našla u spisi­ma putopis­ca, etno­grafa Alber­ta For­ti­sa koji je dao veli­ki dopri­nos ne samo oču­van­ju nar­o­dne književne baš­tine, već i njenoj popularizaciji.Nakon For­ti­sove mis­i­je o pop­u­lar­izaci­ji nar­o­dnog stvar­alašt­va sa naših pros­to­ra Hasanagini­ca doživl­ja­va pre­vođen­je na mnoge jezike od strane čuvenih pisaca kao što su Alek­san­dar Serge­je­vič Puškin, Gete, Volter Skot i mno­gi dru­gi. 1814. godine Vuk Karadžić preuz­i­ma od Alber­ta For­ti­sa Hasanaginicu i pri­b­liža­va je tada mal­o­bro­jnoj opis­men­jenoj čita­lačkoj pub­li­ci, kri­tič­ki se osvr­nu­vši na ner­az­jašn­jene podatke o nar­o­d­nom pevaču koji je ispe­vao, kao i vre­menu i pros­toru sa kog potiče.

    .….Intertek­stu­al­nost koja u književnos­ti podrazume­va istu ili sličnu tem­atiku, poj­move ili bilo kakve druge seg­mente preuzete iz nekog tek­s­ta ili rađene po uzoru na dati tekst jeste glav­na prob­lemati­ka Selminog prvenca. 

    .….Sel­ma koris­teći kom­par­a­tivnu meto­du upoređu­je neko­liko var­i­jan­ti izvornog tek­s­ta Hasanaginice iznoseći jasne raz­like koje su zapi­si­vači prav­ili pri­likom unošen­ja tek­s­ta u svo­je spise. Da je Hasanagini­ca bila inspiraci­ja mnogi­ma, kako oni­ma koji su je proučavali kao delo nar­o­dne književnos­ti, tako i savre­menici­ma koji­ma je bila uzor da napišu novo delo, dokaz su i mno­go­b­ro­jne drama­ti­zaci­je Hasanaginice koji­ma je Sel­ma s punim pravom posveti­la pažn­ju dok je pisala ovu studiju.Selmi su za kom­par­a­tivnu anal­izu poslužili pos­to­jeći dram­s­ki tek­stovi čiji su autori: Alek­sa Šan­tić, Milan Ogri­zović, Ali­ja Isaković, Ljubomir Simović, Tomis­lav Bakar­ić, Nijaz Alispahić i Niko Topić. 

    .….Iako su u bal­a­di Hasanagini­ci kao i u mnogim drugim bal­adama jas­no uočava­ju svih pet dram­skih ele­men­ta, pred Sel­mom se otvo­rio težak zadatak, da te iste ele­mente, dak­le uvod, zaplet, kul­mi­naci­ju, obrt i ras­plet, pre­doči iskazu­jući sve raz­like i sličnos­ti. Sel­ma nam otvara hor­i­zont na kom se jas­no vide inten­ci­je auto­ra da prikažu uti­caj real­nih događa­ja i pečat određenih živ­ot­nih situaci­ja koje se neizostavno pos­ma­tra­ju kroz pre­dra­sude. Kroz opsežno izla­gan­je autor­i­ca nam daje mogućnost da istovre­meno pra­ti­mo tokove neko­liko dra­ma­ti­zo­vanih tek­sto­va Hasanaginice jas­no ističući pojedi­nos­ti koje upra­vo ukazu­ju na raz­like u tek­stovi­ma i na ugao gled­n­ja dra­matur­ga koji su se ovim tek­stom bavili.

    .….U odeljku Likovi Sel­ma anal­izira­jući likove kroz dramske tek­stove, pruža nam uvid ne samo u pos­tup­ke liko­va, već nam daje objek­tivnu sliku vre­me­na, pri­li­ka i osećan­ja. Ne držeći stranu ni jed­nom od glavnih liko­va autor­i­ca nam daje pot­punu psi­hološku sliku liko­va koju je mogla naći u svakom autorskom tek­stu. Ističe da je npr. Šan­tićev Hasana­ga, junak koji čeka na sud­bin­sko odvi­jan­je situaci­je, da je to lik koji se kaje zbog svo­jih pos­tu­pa­ka, ali istovre­meno je neko ko okrivlju­je Hasanaginicu, prit­om dajući monolog koji oda­je uti­sak melan­ho­li­ka koji tugu­je i koji se jed­va miri sa sud­bi­nom. Istog tag Hasanagu Bekrić vidi, kako Sel­ma ističe, kao mudrog, promćurnog i dobro­dušnog juna­ka, kojem je data čak i filo­zof­s­ka nota, pa tako kroz celu dra­mu provlači, religi­js­ka ali i psi­hološ­ka pitanja. 

    .….Kada je reč o liku Hasanaginice, ona je takođe, različi­to viđe­na u dram­skim tek­stovi­ma. Za raz­liku od Šan­tića koji joj pažn­ju posveću­je tek pri kra­ju drame, prikaza­vši je kao žrtvu čijim živ­o­tom vla­da sud­bi­na i tuđa vol­ja, kod Isakovića je kako Sel­ma navo­di ona nosi­lac cele rad­nje i prikazana je goto­vo kao žena koja može pari­rati današn­joj savre­menoj i obra­zo­vanoj maj­ci koju karak­ter­iše izbrušeno pon­ašan­je i odmerenost u svim pos­tupci­ma. No, ipak Hasanagini­ca je data kao lik koji na kon­cu svih događa­ja stra­da. Pored ova dva glav­na lika, kroz psi­hološku anal­izu i oslika­van­je portre­ta autor­i­ca navo­di karak­ter­is­tike i ostal­ih liko­va, posveću­jući im svakako dovoljno pažn­je u svo­joj studiji.

    .….Apendik­som I koji je naslovl­jen kao Odstu­pan­je od šer­i­jatskih nor­mi u poet­skom i dram­skim tek­stovi­ma Hasanagini­ca, koji se nalazi na kra­ju knjige ust­vari Sel­ma nas vraća na poče­tak, to jest na tumačen­je naslo­va knjige Na početku bijaše stid, sa poseb­n­im osvr­tom na glavni motiv, tj.stid koji je ujed­no i glavni pokre­tač celokup­ne rad­nje. Pri anal­izi ove balade uglavnom se stid pos­ma­tra kao proizvod patri­jarhal­nih nor­mi i običa­ja koje je namet­nu­la potčin­jenost tadašn­joj turskoj vlasti. Dok se sa druge strane javl­ja nel­ogičnost, otku­da srdž­ba Hasan­age na suprugu samo zato što je ispoš­to­vala prav­i­lo koje joj je bilo namet­nu­to. Dak­le, kamen spot­i­can­ja je stid kojeg mod­er­no društ­vo ne priz­na­je, ne pri­h­va­ta, ne razume, tako da se postavl­ja pitan­je da li ga uopšte pose­du­je zato sto kri­tika­ma podleže osobi­na koja se ne pre­oz­na­je kao mer­i­lo pri­h­vatljivih i oprav­danih razlo­ga za čin­jen­je ili nečin­jen­je nekog dela. U Apendik­su I Sel­ma, takođe, navo­di da su Hasana­ga i Hasanagini­ca islamske verois­povesti pa shod­no tome nji­hove pos­tup­ke pos­ma­tra kroz okvire islam­skih propisa sadržanih u Kur’anu i hadis­i­ma Alla­hovog poslani­ka Muhame­da a.s., iz kojih se izd­va­ja­ju citati koji su pomogli pri razrešen­ju i tumačen­ju Selmine problematike.

    .….Apendik­som II kojim se i završa­va ova studi­ja anal­izirana je dra­ma Hasanagini­ca auto­ra Nika Tiopića, koja je poseb­nu pažn­ju kod Selme zavredi­la upra­vo zbog svo­je sadržine i tem­atike koja se u mno­gome raz­liku­je od ostal­ih dela rađenih po uzoru na Hasanaginicu, kao i zbog svo­je slabe motivisanos­ti istoimenom bal­adom, zbog čega se i ne pom­in­je dok je vrše­na kom­par­a­tiv­na metoda.

    Uspešno pisan­je ove studi­je jesu potvr­da i rezul­tat kom­par­a­tivne anal­ize balade i dramske rad­nje, ele­me­na­ta, faza i liko­va, putem kojih su razrešene mnoge prob­lemske situaci­je, a s kon­ačn­im ishodom tj. odgone­tan­jem nejas­noća koje se vezuj sa viševekovn­im pos­to­jan­jem Hasanaginice, i tumačen­jem moti­va koji se kroz nju prožimaju.

    .

    .

    .

    .

    .

    .