I ja sam Ognjen

Lat­est posts by Nenad Lančuš­ki (see all)

     

    Drža­va: Svemir­don

    Grad: Vladimirovac

    Vreme: Niko se ne seća kad

     

     

     

     

     

     

     

    mart – avgust 2019

    LIKOVI

    Ogn­jen – niko nije sig­u­ran ko je on i šta hoće, čak ni on sam nije sig­u­ran ko je niti šta hoće, osim kada ga Vladimir san­ja — tada smo svi sig­urni da ima nameru da ubije

    Vladimir – para­noičan, lud

    Kle­menti­na – veči­to razočarana

    Ele­na – pravi se da je sišla s uma, a u stvari…

    Fil­ip – lojalan; ne-lojalan

    Hristi­na – Elen­i­na učitelji­ca i ko zna šta još

    Stražari – lojal­ni i izdajnici

    Osum­n­jčeni – uglavnom Ognjeni

    Dže­lat – uglavnom muči i ubi­ja Ognjene

    Sveštenik – uglavnom žrtvu­je Ogn­jene bogovima

    Građanin – oči­to nezado­vol­jan, čeka Ogn­jen­ov povratak

    Nar­od – peva i čeka Ogn­jen­ov povratak

     

     

     

     

     

     

     

    PRVI ČIN

    Deša­va se u kral­jevskoj palati.

     

    Sce­na 1

     

    Vladimir spa­va. Polako sviće, pros­tori­ja je polu­osvetl­je­na. Jed­na sen­ka mu se prim­iče, to je Ognjen. 

    Ogn­jen:

    Da li san­jaš snove mirne?

    Snove tihe, bez praz­nine i bez straha?

    Da će mož­da ruka neka

    Da izroni iz mrk­log mraka?

    A ta ruka nije mila,

    Jer ta ruka kandže ima.

    Zaoštrene, zašil­jene, zakrivl­jene ko udice,

    Za lov spremne, na ubice.

    (krat­ka pauza, Vladimir se pre­vrće)

    Nećeš još dugo miran biti,

    u snu ću ti gru­di riti,

    dušu ću ti izvaditi!

    Otro­vi­ma obskrbljenu,

    Omraženu, ostare­lu,

    Baš tu!

    (Vladimir se pre­vrće)

    Baš tu dušu o kli­nove okačiću,

    Raza­peću, satiraću,

    Večno ću te pro­go­ni­ti sve do toga.

    Baš tu,

    (Ogn­jen se nad­vi­ja nad posteljom)

    U kreve­tu oca moga

    Što ga ubi na prevaru.

    (Ogn­jen izvlači nož)

    Zaveo si majku moju,

    Izludeo ses­tru moju,

    Došao sam sad pred zoru

    Pro­li­ti krv u postelju ovu!

    (Podiže nož da ga pro­bode, Vladimir se u tom trenutku trgne iz sna, Ogn­jen nes­ta­je)

    Vladimir: (usta­je iz kreve­ta) Straža!

    (Utrčava­ju dva stražara.)

    Prvi stražar: Na usluzi gospodaru.

    Vladimir: (još dolazi sebi) Nađite ga! Brzo!

    (Stražari se uskomeša­ju po sobi, svu­da zagleda­ju.)

    Prvi stražar: Nema nikog Vaše Visočanstvo.

    Vladimir: Kako nema?! Hoću da ga nađete! Odmah! Proglašavam vanred­no stanje!

    Dru­gi stražar: Jas­no Vaše Visočanstvo!

    (Naklone se i krenu)

    Prvi stražar: (zbun­jen) Koga tražimo?

    Vladimir: Kako to mis­liš koga tražite!? Ti se to prav­iš ble­sav, je li?

    Prvi stražar: (zbun­jeno) Pa ne gospo­daru… Nego…

    Vladimir: Izda­jnik! (dru­gom stražaru) Uhap­si ga!

    (Dru­gi stražar uhap­si prvog)

    Prvi stražar: Nemo­jte gospodaru!

    Vladimir: Ne!? Ti sig­urno znaš gde se on kri­je. Ti si mu pomo­gao da pobeg­ne odavde, mal­o­pre je bio tu.

    Prvi stražar: Nisam… Milost gospodaru…

    Vladimir: Tiši­na tamo! Sad me i vređaš! Ja nisam tvoj gospo­dar, ja sam tvoj kraaaalj!!! Vodi ga na ispitivanje!

    (Dru­gi stražar izvo­di prvog)

    Vladimir: Ženo! Ženoooo! Klementina!

    Kle­menti­na: (utrča­va, uzru­jana) Šta se deša­va za ime bogova?!

    Vladimir: Sad je Ogn­jen bio tu.

    Kle­menti­na: (lakne joj) Oh. (krat­ka pauza) Verovat­no si ga samo sanjao.

    Vladimir: Nisam ga san­jao, bio je tu! Hteo je da me ubi­je dok sam sap­vao sa ovo­likim nožem!

    Kle­menti­na: To je bio samo san Vlajo.

    Vladimir: Jeste. Nije! Ne znam. (krat­ka pauza) Nare­dio sam da ga nađu. Mora­ju ga naći, sig­urno je negde u gradu.

    Kle­menti­na: Opet?

    Vladimir: Opet. Još uvek u Vladimirovcu ima onih koji bi istupili pro­tiv mene kada bi se on pojavio!

    Kle­menti­na: Vla­jo. To su samo pro­ročanst­va i besmislice.

    Vladimir: Nemoj da me zoveš Vlajo!

    (Krat­ka pauza)

    Kle­menti­na: Dobro, Vaše Visočanst­vo! Ogn­jen je mrtav već pet­naest godina.

    Vladimir: Ako je Ogn­jen umro kao dečak pre pet­naest god­i­na, zaš­to ga ja san­jam kao odrasla čove­ka? (krat­ka pauza) Koliko bi on sada mogao imati godina?

    Kle­menti­na: Osamnaest.

    Vladimir: Eto vidiš, ja ga san­jam baš tako, kao da ima osam­naest… (za trenu­tak se zamis­li) A ti ipak bro­jiš nje­gove godine?

    Kle­menti­na: Ah za ime bogo­va nepopravljiv si! Ogn­jen je mrtav! To je sve samo u tvo­joj glavi!

    Vladimir: Ti ga nika­da ne sanjaš?

    Kle­menti­na: Ne.

    Vladimir: Ni Dušana ni Ognjena?

    Kle­menti­na: Ne. (krat­ka pauza) Dušan je bio pohlep­na, bezoseća­j­na svin­ja. A Ogn­jen… Ogn­jen je začet u nje­gov­om iživl­ja­van­ju nad mojim telom. Prezi­rala sam to stvoren­je još dok je raslo u meni.

    Vladimir: Nare­di da mi spreme kupati­lo, i zovi mi Fil­i­pa. Hoću još jed­nom da ga ispitam.

    Kle­menti­na: U redu. Kako ti kažeš. (odlazi)

    (Vladimir osta­je sam, sum­n­jiča­vo gle­da po sobi, odlazi iza kreve­ta i otvara tajni pro­laz. Ulazi u tajnu pros­tori­ju i uzi­ma tablete. Samo što iza­đe, pojavi se Fil­ip)

    Fil­ip: Vaše Visočanstvo.

    Vladimir: (trgne se) Šta se šun­jaš tu?! Sedi!

    (Fil­ip sedne. Vladimir se šeta po sobi levo – desno)

    Vladimir: Ispričaj mi sve ponovo.

    Fil­ip: Šta da Vam ispirčam?

    Vladimir: (zaus­tavi se) Šta, šta da mi ispričaš! Ispričaj mi to kako si ubio Ogn­je­na! Šta bi dru­go mogao da mi ispričaš?!

    Fil­ip: Tre­ba­lo bi i sami da već znate napamet. Sto puta sam vam pričao.

    Vladimir: (unese mu se u lice) Znam, ali hoću pono­vo od tebe da čujem. Da vidim da li lažeš!

    (Krat­ka pauza)

    Fil­ip: (nevoljno) U redu. Bilo je to pre pet­naest god­i­na. U proleće.

    Vladimir: Prošli put si rekao da je bilo u leto!

    Fil­ip: Nije bilo u leto. Bilo je kas­no proleće.

    Vladimir: Bilo je. Nije bilo. Ne sećam se! (krat­ka pauza) Nas­tavi.

    Fil­ip: Nakon što je kralj Dušan otrovan, kralji­ca Kle­menti­na je Ogn­jenu i Eleni sipala u sok izdrobljen mela­tonin i deca su brzo zas­pala. U sred noći sam uzeo Ogn­je­na i stavio u džak. Izneo sam ga kroz zad­nji izlaz iz palate gde je bio moj čovek na straži. Pre svi­tan­ja bili smo duboko u šumi…

    Vladimir: Ko je bio na straži?

    Fil­ip: Otrovali ste kas­ni­je tog čove­ka, sve­jed­no ne može nikom niš­ta reći.

    Vladimir: Otkud znam da sam otvo­rao baš tog čove­ka, a ne nekog drugog?

    Fil­ip: I da je taj živ, sada nema kome da ispriča jer svi već znaju.

    Vladimir: I sig­u­ran si da je mrtav?

    Fil­ip: Naravno.

    (Krat­ka pauza)

    Vladimir: A zaš­to mi nisi doneo Ogn­jen­o­vo telo?

    Fil­ip: Naredili ste da ga spalim.

    Vladimir: Nare­dio sam. Nisam nare­dio. Ne sećam se da sam to nare­dio! Da li ga ti sanjaš?

    Fil­ip: Ne.

    Vladimir: Stvarno? Kako? Pa ubio si dete?!

    Fil­ip: Eto tako. Nisam mu video oči. Bio je u džaku.

    Vladimir: A je l’ san­jaš te koji­ma si video oči?

    Fil­ip: Svake noći.

    Vladimir: I ja san­jam Ogn­je­na svake noći. (strese se) Šun­ja se tu… Hoću danas da idem na to mesto.

    Fil­ip: To će Vam samo povećati sumnju.

    Vladimir: Kakvu sumnju?!

    Fil­ip: Poz­na­jem Vas. Stan­je Vam je sve gore iz godine u godinu.

    Vladimir: (suz­drža­va bes) Odlazi napolje!!!

    (Fil­ip ustane, nakloni se i iza­đe)

    Vladimir: Straža!

    (Utrča­va stražar)

    Vladimir: Čuva me samo jedan stražar?!

    Stražar: Dru­gog ste naredili da uhap­sim, Vaše Visočanstvo.

    Vladimir: (uhvati se za glavu) Pa ni svo­jim najbližim stražari­ma ne mogu više da veru­jem! (zbuni se ne zna kuda će sa sobom) Je l’ ti meni veruješ?

    Stražar: Veru­jem Vam gospo­daru. Par­don, Vaše Visočanstvo.

    (Mrak)

     

    Sce­na 2 

     

    (Ele­na i Hristi­na vežba­ju sa drven­im mače­vi­ma.)

    Hristi­na: Levo.

    Ele­na: Pazim.

    Hristi­na: (zamahne jače i udari Elenu po ramenu.) Ne paziš.

    (Ele­na besni­ja napa­da, Hristi­na se brani zatim se izmakne.)

    Hristi­na: Pogo­di nekad.

    (Ele­na još besni­ja pono­vo napa­da. Hristi­na se uspešno brani.)

    Hristi­na: Ravnoteža.

    Ele­na: Pazim.

    Hristi­na: (u dva poteza obori je na pod stane joj nogom na gru­di i stavi joj mač pod grlo.) Tre­ba još da učiš.

    Ele­na: (odgurne je i ustane.) Ne mogu da savladam gnev!

    Hristi­na: Moraš!

    (Ele­na je pono­vo napa­da)

    Hristi­na: (brani se) Ne ubi­ja gnev! Već vešti­na! (prođe joj iza leđa i stavi joj mač pod vrat) Gnev je prepre­ka. (pusti je)

    Ele­na: Koliko još moram da vežbam?

    Hristi­na: Sve dok ne naučiš kako da savladaš gnev.

    Ele­na: Mrz­im ih!

    Hristi­na: Znam. (napa­da je)

    Ele­na: (brani se) Ubiću ih!

    Hristi­na: Ubij mržnju!

    Ele­na: (spusti oruži­je) Kako? Ako prestanem da ih mrz­im, neću imati razlog da ih ubijem.

    Hristi­na: Suviše misliš.

    Ele­na: Ne razumem.

    Hristi­na: Zato moraš da vežbaš. (napa­da je)

    (Ele­na joj bloki­ra udac i stavi joj mač pod grlo)

    Hristi­na: Bra­vo. Tek kad rasteretiš svo­je telo od mis­li, ono tada zna kuda tre­ba da ide.

    Stražar: (pro­moli glavu kroz vra­ta) Kralji­ca.

    (Ele­na i Hristi­na sklone mačeve pod krevet i uzmu rubikove kocke. Ulazi Kle­menti­na.)

    Hristi­na: (ustane i nakloni se) Dobar dan Vaše Visočanstvo.

    Kle­menti­na: (pri­lazi, uzi­ma Elen­inu kocku) Bra­vo srećo. Bravo.

    Hristi­na: Uvek pre mene uspe da je sastavi.

    Kle­menti­na: (Hris­ti­ni) Hvala ti Hristi­na što mi pomažeš sa njom. Ipak su te svaš­ta naučili u Gradu Neposlušne Dece.

    Hriti­na: Zado­voljst­vo mi je.

    Kle­menti­na: (pri­h­vati Ele­nine ruke i sedne pored nje, Ele­na ćuti i gle­da u stranu) Ostavi nas sad.

    (Hristi­na se nakloni i iza­đe napol­je)

    Kle­menti­na: Ele­na. (duža pauza) Vladimir je opet san­jao tvog bra­ta i sada ćemo pro­laz­i­ti kroz posledice. Već je nare­dio vanred­no stan­je. Opet će da hap­si i ubi­ja. Nije nje­mu potre­ban Ogn­jen da ga ubi­je, sam će sve uništi­ti. (krat­ka pauza) Opet će nas zao­bi­laz­i­ti put­ni­ci, trgov­ina i tur­izam će još više da propada­ju. (krat­ka pauza) Ubi­ja svoj nar­od iz stra­ha. A nar­od će onda da pobesni. (krat­ka pauza) Jako se prome­nio. (krat­ka pauza) Ne mogu da kažem da se kajem zbog tvog oca, ali se kajem zbog Ogn­je­na. (krat­ka pauza) I zbog tebe se kajem. Ti ne bi sada bila ovak­va da si odrasla sa bratom. Ali to Vladimir nika­da ne bi pri­h­va­tio. Nika­da ne bi pri­h­va­tio da nje­gov nasled­nik bude Dušanov sin. Ali eto. On i ja ne može­mo da imamo dece… Prokleti smo. Pro-kle-ti! (milu­je je po kosi, Ele­na ne reagu­je) Dušo moja. Nar­od nije zado­vol­jan. Ne znam šta će sada biti kada kralj sprovede svo­je najnovi­je egzeku­ci­je. Ne znam šta će biti. (zagle­da se u Elenu čiji pogled se gubi negde sa strane) Tebi je to sve­jed­no. Sve­jed­no… (polju­bi je u čelo, usta­je i odlazi)

    (Hristi­na ulazi)

    Ele­na: Kral­ja je opet uhvati­lo ludilo.

    Hristi­na: To je dobro.

    Ele­na: Ali ja još nisam spremna!

    Hristi­na: Bićeš usko­ro. Uzmi oruži­je. (odlazi do vra­ta, stražaru tiho) Je l’ sve čisto?

    Stražar: (iz off‑a) Čis­to.

    (Ele­na vadi drvene mačeve, jedan dobaci Hris­ti­ni. Sta­ju u bori­lačni stav)

    Hristi­na: Desna.

    (Kreću jed­na na drugu u isto vreme. Drveni mače­vi se sudare. Mrak)

    Kraj prvog čina

    Međučin

     

    (U mraku. Trčan­je, oti­man­je, povi­ci, sten­jan­je, lupan­je, gala­ma)

    - Nisam niš­ta uradio!

    - Gov­o­rio si pro­tiv kralja!

    - Nisam!

    - Dođi ova­mo!

    - Hap­si sveee!!!

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    DRUGI ČIN

    Deša­va se u obližn­joj šumi i kral­jevskoj palati.

     

    Sce­na 1

     

    (Vladimir i Fil­ip su u šumi)

    Vladimir: I to je to mesto?

    Fil­ip: Tako je Vaše Visočanstvo.

    Vladimir: I ja tre­ba da ti verujem?

    Fil­ip: Vaše Visočanst­vo, bili smo ovde mno­go puta.

    Vladimir: Bili smo. Nis­mo bili. Kako da znam da smo bili ovde, kad je sva ova šuma ista!

    Fil­ip: (sagne se, raz­grne travu i izva­di komad male loban­je) Evo Vaše Visočanstvo.

    Vladimir: (odstupi) Šta je to?

    Fil­ip: Ogn­jen. Ili bar ono što je osta­lo od njega.

    Vladimir: Baci to u travu!

    (Fil­ip baci)

    Vladimir: Otkud ja znam da je to Ognjen?

    Fil­ip: Kada smo bili ovde pre dve godine, i svih prethod­nih god­i­na, bilo je mno­go više ostata­ka, ali su vre­menom istrulili.

    Vladimir: Sećam se. Ne sećam se. Ne znam! Sećan­je je vrlo varlji­va stvar. Kako ja da znam da li sam neš­to video ili mi se samo pričini­lo? Ili mi je mož­da to neko pod­valio? Ja to ne mogu da prover­im i da pouz­dano znam. (gle­da oko­lo) Gde si ga tačno spalio?

    Fil­ip: Ovde.

    Vladimir: A gde si ga ubio?

    Fil­ip: Tamo dole.

    Vladimir: (odlazi na mesto gde je Fil­ip pokazao, sag­in­je se i zagle­da. Puzi od mes­ta gde je Fil­ip rekao da je ubio Ogn­je­na do mes­ta gde je rekao da ga je spalio) Nema krvi.

    Fil­ip: Vaše Visočanstvo?

    Vladimir: (ustane) Nema krvi! Nema trago­va! Nema niš­ta! Kako to da baš niš­ta nije ostalo?

    Fil­ip: Proš­lo je pet­naest god­i­na, Vaše Visočanst­vo. Tragovi su verovat­no nestali posle nedelju ili dve, krv je sprala kiša, pepeo je odu­vao vetar, a zeml­ja je nagri­zla leš i pretvo­rila ga u samu sebe. Ostao je samo ovaj komad lobanje!.

    Vladimir: (zamišl­jeno) Da. Komad loban­je. Da. Nekako ima logike to što gov­oriš, ali isto tako i nema. Kako ja sad da ti veru­jem kad nema nikakvih dokaza za to? A ja čak nisam ni bio ovde već si mi ti ispričao šta se desi­lo. A taj komad loban­je, otkud ja da znam da ga ti nisi doneo i stavio tu? I šta će biti za neko­liko god­i­na kada i on istruli i više ničim ne budeš mogao da me ube­diš? Ja ti tada uopše neću verovati!

    Fil­ip: Ako ćemo da se vodi­mo tom logikom, kako znate da je Ogn­jen uošpte postojao?

    Vladimir: (besno) Pa san­jam ga čoveče, dolazi da me ubi­je svake noći!!!

    (Dolazi stražar)

    Stražar: Vaše Visočanstvo!

    Vladimir: (stražaru) Je l’ Ognjen?

    Stražar: Jeste Vaše Visočanst­vo! Priz­nali su!

    Vladimir: Svi su priznali?!

    Stražar: Jesu Vaše Visočanstvo!

    Vladimir: Ide­mo.

    (Vladimir i stražar krenu, Fil­ip ostane sam na trenu­tak, uzi­ma komad loban­je, gle­da za nji­ma pa krene i on. Mrak)

     

    Sce­na 2

     

    (Tam­ni­ca. Dva raza­pe­ta osum­n­jiče­na u okovi­ma, krvavi od mučen­ja. Pored njih sedi dže­lat i igra se zabadan­ja noža sebi između prsti­ju. Ulazi stražar)

    Stražar: Nje­go­vo Visočansto Kralj Svemir­dona! Vladimir!

    (Dže­lat ustane i stane mirno. Ulazi Vladimir)

    Vladimir: (pogle­da osum­n­jičene, dže­latu) Gde je treći?!

    Dže­lat: Nije izdržao.

    Vladimir: A ova dvojica?

    Dže­lat: Ovaj je u nesvesti još uvek, a ovaj… (oša­mari osum­n­jičenog) Evo, budan je.

    Osum­n­jičeni: (udahne vaz­duh) Nemo­jte više, molim Vas…

    Vladimir: (iz dale­ka) Kako ti je ime?

    Osum­n­jičeni: To… To… To… Todor.

    Vladimir: (stražaru) Ti reče da su priznali?!

    Dže­lat: Jeste ovaj što je umro.

    Vladimir: (pokazu­je na osum­n­jičenog koji je u komi) A ovaj?

    Dže­lat: I on je priznao.

    Vladimir: (osum­n­jičenom koji je budan) Jedi­no ti još nećeš da priz­naš, a?!

    Osum­n­jičeni: Nemo­jte više, molim vas, ja sam samo pomoćnik.

    Dže­lat: Da, ovaj osta­je pri tome da je pomoćnik. Štam­pali su letke: „Ne zab­o­rav­i­mo našeg pravog kralja“.

    Vladimir: Je li? (pokazu­je na osum­n­jičenog u komi) Ovog ubij. A ovog deri dok ne prizna.

    (Dže­lat klimne glavom i krene po nož)

    Osum­n­jičeni: Milosti Vaše Visočanst­vo! (oti­ma se) Priz­na­jem! I ja sam Ogn­jen! I ja sam Ognjen!

    Vladimir: (osum­n­jičenom) E sad si odjed­nom Ogn­jen, a mal­o­pre si bio pomoćnik. Moramo biti sig­urni. (izlazi)

    (Dže­lat pri­lazi osum­n­jičenom. Osum­n­jičeni urla. Svet­lo se polako gasi. I dal­je se čuju kri­ci)

     

    Sce­na 3

     

    (Kle­menti­na sedi zamišl­je­na na stoli­ci. Ulazi Vladimir. Nji­hov raz­gov­or povre­meno preki­da­ju kri­ci iz tam­nice)

    Vladimir: Bio sam u šumi.

    Kle­menti­na: I?

    Vladimir: I svake godine sve više sumnjam.

    Kle­menti­na: Seti se prve godine. Seti se da si video telo.

    Vladimir: (zamišl­jeno) Kako da znam da je to isti­na? Kako da znam da ono što zamišl­jam u svo­joj glavi jeste i ono što je stvarno bilo, na kra­ju kra­je­va to je bilo, više nije. U kakvoj je vezi ovo sada i ono onda ako nema stvari koja to povezu­je?! A iako bi bilo stvari koja to povezu­je šta bi onda tu stvar povezi­va­lo sa onim sada i onda? Moralo bi biti još neš­to? Stvari koje upam­ti­mo ne znamo odak­le nam. Jedi­no što veru­je­mo da su se nekad dogodile.

    Kle­menti­na: Niš­ta te ne razumem. Pre si verovao?

    Vladimir: Nisam. Jesam. Ne znam! Verovao sam! Nisam verovao! Ne znaaaam!!!

    (Kri­ci iz tam­nice)

    Kle­menti­na: Nije dobro to što radiš.

    Vladimir: Kako to misliš?

    Kle­menti­na: Ti mučiš jednog po jednog čove­ka sve dok ti sva­ki ne priz­na da je baš on Ogn­jen. Ne mogu svi oni biti Ognjeni.

    Vladimir: Pa kako dru­gači­je? Šta ako neko od njih ipak jeste? Zar se ti ne plašiš da bi mogao i tebe da ubije?

    Kle­menti­na: Nemam čega da se plašim. Ogn­jen je mrtav već pet­naest god­i­na! Ele­na je sišla s uma, a i ti si na istom putu! Ne znam šta će sa mnom da bude!

    Vladimir: Ti mis­liš da sam ja sišao s uma?

    Kle­menti­na: Zar si zab­o­ravio šta nas je snaš­lo pre dve godine kada si isto ovo radio? Kad se nar­od našao pred kapi­ja­ma palate?! I sada kada smo napokon stali na noge, ti opet radiš isto! Zar se ni toga ne sećaš?!

    Vladimir: Sećam se. Ne sećam se. Ne znam! Ti mis­liš da sam lud?!

    Kle­menti­na: Upropastićeš nas! Sop­stveni nar­od mučiš i ubi­jaš bez ikakvog pravog razloga!

    Vladimir: A mož­da se ti ne plašiš jer i ti čekaš da se on vrati?

    Kle­menti­na: Za ime bogo­va! Da li me uopšte slušaš?!

    Vladimir: A zaš­to ti i ja nemamo dece?!

    (Krat­ka pauza)

    Kle­menti­na: (spusti glavu) Ne znam Vla­jo, to je valj­da prokletstvo…

    Vladimir: Rekao sam ti da me ne zoveš tako!

    Kle­menti­na: Mož­da bi tre­bao bogov­i­ma da pri­ne­seš žrtvu i umilostiviš ih?

    Vladimir: To smo već radili, a ti mi sve­jd­no nisi rodila.

    Kle­menti­na: I ti si već ubi­jao ljude pa te to nije umirilo!

    Vladimir: (sine mu ide­ja) Mož­da… Mož­da svakog ko mi je sum­n­jiv tre­ba da pri­ne­se­mo kao žrtvu!

    Kle­menti­na: To neće umilostiv­i­ti bogove! Prokleti smo zbog ubis­ta­va, ne može­mo opet ubijati!

    (Vladimir na pola njene rečenice iza­đe napol­je obuzet svo­jom novom ide­jom. Zove stražu)

    Kle­menti­na: Oh bogovi! Spa­site Svemirdon.

    (Užasan krik iz tam­nice. Na vra­ti­ma se goto­vo neču­jno pojavi Fil­ip koji u ruci nosi loban­ju. Kle­menti­na ga ne primeti odmah)

    Fil­ip: Ne znam da li će bogovi da pomognu ali obo­je znamo ko hoće.

    Kle­menti­na: (primeti ga) Fil­ipe!

    Fil­ip: Kral­ja neće­mo urazumiti.

    Kle­menti­na: Šta to nosiš?

    Fil­ip: (podigne loban­ju) Ogn­jen.

    Kle­menti­na: (spusti pogled) Skloni to.

    Fil­ip: (spusti loban­ju) Sramo­ta te je.

    Kle­menti­na: Sramo­ta me je što smo morali ubiti.

    Fil­ip: Jedan živ­ot se uvek plaća nekom dru­gom smrću. Sad nam je potre­ban taj život.

    (Duža pauza)

    Kle­menti­na: Mis­liš da je trenutak?

    Fil­ip: (priđe joj bliže) Nar­avno. Kra­jn­ji trenutak.

    Kle­menti­na: Nadam se da je izras­tao u pošte­na čoveka.

    Fil­ip: Sva­ki dečak u Gradu Izgubljene Dece stasa u kul­turnog i poštenog čove­ka. To je kralj kakav nam treba.

    Kle­menti­na: A da li će biti i milosrdan?

    Fil­ip: Veru­jem da hoće.

    Kle­menti­na: (uzbuđe­na) Požuri Filipe.

    Fil­ip: Krećem što pre budem mogao. (sto­je na kratko blizu jed­no dru­gom gleda­ju se i ćute) Znaš zaš­to sve ovo radim?

    Kle­menti­na: Znam. (krat­ka pauza) Dove­di mi dete.

    (Krik iz tam­nice. Mrak.)

     

    Sce­na 4

     

    (Hristi­na i Ele­na sede. Još uvek se povre­meno čuju kri­ci iz tam­nice.)

    Hristi­na: Kada nar­od pono­vo krene na kapi­je palate, mi u palati moramo biti sprem­ni. A ti moraš do tada da odlučiš. Jer kada uzmeš mač u ruke i kreneš, neće više biti vre­me­na za premišljanje.

    Ele­na: Teško mi je da odlučim. Iako nisam pro­gov­o­rila sa njom pet­naest god­i­na, osećam neku bliskost. Ona stal­no dolazi i ispove­da mi se. Znam da se kaje…

    Hristi­na: Ali je ubica.

    (Krat­ka pauza.)

    Ele­na: (nesig­urno) Da. Mora umreti.

    Hristi­na: Ali ti je i majka.

    (Krat­ka pauza.)

    Stražar: (pro­moli glavu i šap­ne) Kralji­ca.

    (Prave se da rešava­ju rubikovu kocku. Ulazi Kle­menti­na.)

    Hristi­na: (ustane) Vaše Visočanstvo.

    Kle­menti­na: Molim te ostavi nas.

    (Hristi­na izlazi.)

    Kle­menti­na: (sedne pored Elene, mazi je po kosi) Ja ti svako­ga dana pričam neš­to, a kao sama sa sobom da gov­orim. Znaš, ima nek­ih stvari koje ti nika­da nisam ispričala. Nekako sam reši­la da o tome ćutim. Kao što ti ćutiš. (krat­ka pauza) U stvari, plaši­la sam se da bi mož­da mogao neko da me čuje. (krat­ka pauza) Moram da ti kažem. Znaš. Tvoj brat. On. On nije ubi­jen. Živ je. Fil­ip ga nije ubio. Odveo ga je u Grad Izgubljene Dece. Odhranili su ga i obra­zo­vali dobri učitellji. (duža pauza, Ele­na goto­vo neprimet­no malo pomeri glavu) Nisam mogla da pris­tanem na to da budem odgov­or­na za smrt svog dete­ta. Sla­gala sam Vladimi­ra. On je s pravom para­noičan. Eto. To sam htela da ti kažem. Mož­da sam tre­bala i rani­je, ali sam ćuta­la. Ni Fil­ip i ja nis­mo gov­o­rili o tome. Sad on dolazi. Mis­lim da bi tre­bala da znaš. Mož­da se u tebi sada neš­to radu­je, mož­da ne. Mož­da u sebi plačeš, ne znam. Ali eto, morala sam da ti kažem istinu. Usko­ro će doći tvoj brat Ele­na. Fil­ip će otići da ga dovede. Sa Vladimirom se više ne može. (milu­je je po kosi, polju­bi je u čelo i iza­đe)

    (Ele­na počne ubrzano da diše, sipa vode, pije. Nije joj dobro. Ulazi Hristi­na.)

    Hristi­na: (pri­lazi joj) Je l’ sve u redu?

    Ele­na: (odmahu­je glavom) Ne…

    Hristi­na: Šta se desilo?

    Ele­na: Sedi. Sedi. (pije još vode) Ogn­jen.

    Hristi­na: Ogn­jen? Šta?

    (Stra­hovit krik i plač iz tam­nice.)

    Ele­na: On je živ.

    Hristi­na: Ovaj neće još dugo.

    Ele­na: Ne. Pravi Ogn­jen, moj brat Ognjen!

    Hristi­na: ’Ajde priberi se, uzmi još vode. (daje joj čašu)

    Ele­na: (spusti naglo čašu na sto) Ne! Ne slušaš me! Ogn­jen je sve vreme živ! U Gradu Izgubljene Dece je. Kle­menti­na i Fil­ip hoće da ga dovedu.

    Hristi­na: (poveru­je joj) Tiše. (usta­je uspaničeno kao da prover­a­va da li nekog ima u sobi)

    Ele­na: Moj brat je živ.

    Hristi­na: Sig­ur­na si.

    Ele­na: Sig­ur­na sam.

    Hristi­na: To je div­na vest.

    Ele­na: Fil­ip ga nije ubio, odveo ga je tamo.

    Hristi­na: Filip?

    Ele­na: Kako ćemo znati da je to on?

    Hristi­na: Sig­urno se seća nečega.

    Ele­na: Ja se jed­va sećam.

    Hristi­na: Mož­da su mu nje­govi učitelji objas­nili ko je.

    Ele­na: (odmahu­je glavom) Zar tre­ba Svemir­donom da vla­da neko kome su samo objas­nili ko je?

    Hristi­na: Ali on je prestolonasled­nik. Tvoj brat. Sin Dušanov.

    Ele­na: I osim toga, niš­ta mu ne daje za pra­vo da bude kralj. Niš­ta osim toga što je sin svog ubi­jenog oca. Da li je to pravda?

    Hristi­na: Pravda?

    Ele­na: Da. Prav­da. Da li je praved­no da na prestol dođe neko ko ne zna niš­ta o ovom gradu, ko se jed­va seća svog porekla ili ga se uopšte i ne seća?

    Hristi­na: Ako je obra­zo­van u Gradu Izgubljene Dece, sig­urno će dobro vla­dati. Na nama je samo da ga dovede­mo na prestol.

    Ele­na: A ja? (krat­ka pauza) Ja koja sam sve ove godine str­plji­vo čekala pri­liku i naporno vežbala?

    Hristi­na: Tvo­ja nagra­da će biti to što nećeš više morati da se prav­iš luda. Slo­bod­no ćeš živeti u palati kao princeza.

    Ele­na: Samo to?

    Hristi­na: Samo to.

    (Krat­ka pauza.)

    Ele­na: Ne. To nije pravedno.

    Hristi­na: Šta je pravedno?

    Ele­na: Praved­no je da ja vladam.

    Hristi­na: Ali šta ćemo onda sa njim?

    Ele­na: Sačekaće­mo da ga upoznamo.

    (Krat­ka pauza.)

    Hristi­na: A onda?

    Ele­na: Onda ćemo vide­ti šta ćemo sa njim.

    (Umirući krik iz tam­nice. Mrak.)

     

     

    Sce­na 5

     

    (Na oltaru se priprema cer­e­moni­ja žrtvo­van­ja. Vladimir, Kle­menti­na, Ele­na, Hristi­na, Fil­ip, dže­lat i sveštenik sto­je oko oltara. Dva stražara uvode vezanog osum­n­jičenog, gura­ju ga da klekne pred Vladimi­ra.)

    Vladimir: Da li si ti Ognjen?

    Osum­n­jičeni: Ja sam pes­nik! Ovo je bogohuljenje!

    Vladimir: Bogo­hul­jen­je?! Kako se usuđu­ješ…?! Čuo sam ja tvo­je pesme! (dže­latu) Išču­pa­jte mu jezik da ne može više da peva!

    (Stražari drže osum­n­jičenog, pri­lazi mu dže­lat i dok se ovaj oti­ma, izv­in­ja­va se i viče upo­moć, seče jezik i baca pred noge Vladimiru. Kle­menti­na ruka­ma sakri­va lice. Osum­n­jičeni plju­je krv, kuka, plače… Stražari ga opet spuste na kole­na pred Vladimi­ra.)

    Vladimir: Da ponovim pitan­je. Da li si ti Ognjen?

    (Osum­n­jičeni mum­la u bolu.)

    Vladimir: Ne razumem? (dže­latu) Izva­di mu jed­no oko.

    (Dže­lat zas­tane za trenu­tak ali ura­di što se traži od nje­ga. Svi ćutke pos­ma­tra­ju. Kle­menti­na jed­i­na ne gle­da, sad i Hristi­na spusti glavu.)

    Vladimir: (osum­n­jičenom) Svake noći mi dođeš u san i pevaš kako ćeš dušu da mi razap­neš, dobro se ja sećam tvo­jih pesama! A sad nisi tako hrabar, a?!

    (Osum­n­jičeni mum­la, odmahu­je glavom.)

    Vladimir: Pitam te sada: Da li si ti Ognjen?!

    (Osum­n­jičeni mum­la jače.)

    Vladimir: (dže­latu) Utrl­jaj mu so u ovo zdra­vo oko.

    (Dže­lat pogle­da u ostale kao da traži da neko reagu­je.)

    Sveštenik: Vaše Visočanst­vo. Mis­lim da bis­mo tebali da pris­tupi­mo obredu.

    Vladimir: (svešteniku) Ali još uvek nije priz­nao. Ne može­mo da ga žrtvu­je­mo dok ne priz­na. (dže­latu) So!

    (Osum­n­jičeni kli­ma glavom gore dole.)

    Dže­lat: Evo, priz­nao je.

    Vladimir: Šta si priz­nao? Da si Ognjen?

    (Osum­n­jičeni pono­vo kli­ma.)

    Vladimir: Hoću da mi to kažeš.

    Dže­lat: Kako da Vam kaže kad sam mu odsekao jezik?

    Vladimir: Pre­više se ti prav­iš pametan za jednog dželata.

    Fil­ip: Vaše Visočanst­vo. Priz­nao je. Svi smo videli.

    (Svi potvrđu­ju da su videli osim Elene koja sve ovo pos­ma­tra bez i jedne reak­ci­je.)

    Sveštenik: Da pris­tupi­mo obre­du onda?

    Vladimir: Dobro. Ako svi mis­le da je ovo Ogn­jen, onda neka obred počne.

    (Stražari privode osum­n­jičenog oltaru, pri­lazi mu sveštenik i stavl­ja ruku na glavu.)

    Sveštenik: O sve­ta Ovu­lacijo, prim­i­mi ovu žrtvu i u zamenu za nju podari porod i bre­meni­tost kralji­ci Svemir­dona. (okl­e­va da zakol­je osum­n­jičenog)

    (Pri­lazi dže­lat, vadi nož i završa­va ago­ni­ju osum­n­jičenog. Sveštenik u posudu dočeku­je nje­govu krv. Kada se posu­da napuni, umoči u nju hleb koji donese Kle­men­ti­ni.)

    Kle­menti­na: (zgađe­na) Šta ja sad tre­ba da radim?

    Sveštenik: (isto zgađen) Jedite malo, Vaše Visočanstvo.

    (Kle­menti­na uzme mali zalo­gaj.)

    Sveštenik: Osta­je nam samo da veru­je­mo u moć bogo­va. Živeli bogovi Svemirdona!

    Svi: (nevoljno) Živeli bogovi Svemirdona.

    Vladimir: (zado­vol­jan pri­lazi Kle­men­ti­ni) Sada ćeš sig­urno zatrudneti.

    Kle­men­ti­ni: Kako možeš biti toliko siguran?

    Vladimir: Žrtvo­vali smo Ogn­je­na. Dušanov sin je napokon umro. Vreme je da se rodi novi nasled­nik Svemir­dona. (Eleni, potapše je po obrazu) Dobro je da je ova tvo­ja ovako ko bilj­ka, inače bi morali da je udamo za nekog seljaka.

    Kle­menti­na: Pusti mi dete.

    Vladimir: Ne diram ja nju. (Eleni) Ubili smo ti bra­ta po ko zna koji put, a ti samo gledaš u prazno. Sve ti je sve­jed­no? (mahne joj ispred lica) Neka te. Bar ne prav­iš prob­leme. (Kle­men­ti­ni) Hajde­mo u sobu.

    (Vladimir i Kle­menti­na izlaze. Fil­ip se nakoni Eleni i Hris­ti­ni i iza­đe. Hristi­na uzme Elenu pod ruku i odu na drugu stranu. Na sceni su dže­lat, dva stražara i sveštenik.)

    Sveštenik: Hoće li nam bogovi ika­da oprostiti?

    Dže­lat: Ne veru­jem. (stražari­ma) ’Ajde vas dvo­ji­ca šta ste se ukip­ili, sklan­jate ovo truplo.

    Prvi stražar: Mene je sramo­ta što sam stražar ovakvom kralju. (sa drugim stražarem uzi­ma mrt­vo telo i iznose ga napol­je)

    Dru­gi stražar: Koga nije. Ali neće još dugo. Pro­ročanst­vo se usko­ro bliži.

    Dže­lat: Ne tra­bun­ja­jte vas dvo­ji­ca tako naglas, ima još onih koji su lojal­ni kralju.

    (Stražari izlaze noseći telo osum­ničenog.)

    Sveštenik: (sedne) Ubij i mene.

    Dže­lat: Ne budi mal­o­dušan svešteniče.

    Sveštenik: Lako je tebi, ti nisi poz­vao bogove da prime ljud­sku žrtvu.

    Dže­lat: (sku­pl­ja svoj pri­bor za mučen­je) Ne, ja sam im je dao.

    Sveštenik: Ti ćeš sig­urno u pak­lu završiti.

    Dže­lat: (spre­ma se da krene) Ali pre toga, dočekaću našeg pravog kral­ja. (izlazi)

    (Sveštenik osta­je sam. Zaroni lice u ruke i osta­je da sedi pored lokve krvi. Svet­la se polako gase.)

     

    Kraj dru­gog čina

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Međučin

     

    (Komeša se nar­od ispred palate. Muzi­ka.)

    Nar­od:

    (peva)

    Pro­ročanst­vo kaže da bliži se dan

    Kad doći će on

    I sap­si­ti stvar

    Kad doći će on

    I reši­ti sve, naše probleme

    (muzi­ka)

    Pro­ročanst­vo kaže da bliži se čas

    Kad doći će taj

    Što brine za nas

    Kad doći će taj

    Što voli nas sve

    I reša­va, naše probleme

    (muzi­ka)

    Pro­ročanst­vo kaže da sko­ro je tu

    Da dobar je on

    Pre­ma svom narodu

    Zato naz­dravl­jamo u slavu njegovu

    2x

     

    TREĆI ČIN

    Deša­va se u kral­jevskoj palati i na uli­ca­ma Vladimirovca.

     

    Sce­na 1

     

    (Vladimir se pro­teže u kreve­tu, zeva. Polako usta­je.)

    Vladimir: Straža!

    (Ulazi stražar.)

    Stražar: Na usluzi Važe Visočanstvo!

    Vladimir: Nare­di da mi spreme kupatilo.

    Stražar: Razumem Vaše Visočanst­vo. (izlazi)

    Vladimir: Kle­menti­na! Klementinaaa!

    (Ulazi Kle­menti­na.)

    Kle­menti­na: Dobro jutro.

    Vladimir: (pri­lazi joj) Uvek sam se pitao kako to da se ti probudiš pre mene?

    Kle­menti­na: (kao da mu se opire) Ne znam.

    Vladimir: (pri­gr­li je) Kako je mam­i­ca od jutros?

    Kle­menti­na: Nisam imala mirne snove.

    Vladimir: Ja sam divno spavao. Sve je divno od kada više nema Ognjena.

    Kle­menti­na: Pot­puno si sig­u­ran u to?

    Vladimir: Pot­puno.

    Kle­menti­na: Isto si gov­o­rio i pre dve godine. (ode iz nje­gov­og zagrl­ja­ja) Sve se ponavlja.

    Vladimir: Sećan­je je najveća pre­vara. Ne znam šta je bilo pre dve godine. Glavno je to da je Ogn­jen sada mrtav.

    Kle­menti­na: I tada je bio mrtav.

    Vladimir: Nije. Jeste. Ne sećam se. (zamišl­jen) Ne san­jam ga.

    Kle­menti­na: A ako ga pono­vo budeš sanjao?

    Vladimir: Neću.

    Kle­men­tia: Otkud znaš?

    Vladimir: Pa znam, mrtav je.

    Kle­menti­na: Sećaš se da ga je Fil­ip ubio u šumi?

    Vladimir: Sećam se. Ne sećam se. Nije važno.

    Kle­menti­na: A šta je važno?

    Vladimir: Važno je da ga ne san­jam i da si ti napokon zatrud­nela, to znači da je sve dobro.

    Kle­menti­na: A šta ako se on ipak pojavi kada se ti naj­man­je budeš nadao?

    Vladimir: Neće.

    (Krat­ka pauza.)

    Kle­menti­na: Da li se Fil­ip javio?

    Vladimir: Jeste. Kaže da će sa sobom dovesti nekog trgov­ca koji želi da kupi vojnu opre­mu za celu jed­nu armi­ju. Tre­bao bi sutra da stigne.

    Kle­menti­na: To su dobre vesti.

    (Ulazi stražar.)

    Stražar: Vaše Visočanst­vo, kupati­lo je spremno.

    Vladimir: Odlično. Idem da se oku­pam, danas je baš veli­ka vrući­na. Pred­veče želim da se obra­tim nar­o­du i obaves­tim ih da ćemo dobiti nasled­ni­ka. Spre­mi se da budeš uz mene kada iza­đem na balkon.

    Kle­menti­na: Razumem. (stražaru) Dove­di mi Elenu.

    (Vladimir i stražar izlaze. Kle­menti­na osta­je sama. Sedne. Posle nekog vre­me­na stražar uvo­di Elenu, stavi je da sedne pored Kle­men­tine, nakloni se i iza­đe.)

    Kle­menti­na: Ele­na. Dolazi ti brat. Verovat­no noćas. (kao da iščeku­je reak­ci­ju) Biće­mo pono­vo porod­i­ca. Sreć­na porod­i­ca. A? Šta kažeš? (krat­ka pauza) Naprav­iće­mo veliku proslavu krunisan­ja. Poz­vaće­mo sve ugledne ljude u gradu i sve pri­jatel­je naše porodice. Do zore ćemo slav­i­ti u palati. Sve će biti dobro… Sve će biti dobro… (zaroni lice u ruke, plače, Ele­na skrene pogled pre­ma njoj)

    (Mrak.)

     

    Sce­na 2

     

    (Na uli­ca­ma Vladimirov­ca, jedan građanin piše po zidu: Dole Kralj Vladimir; ispod: I ja sa..; Ne uspe­va da dovrši nat­pis, sa jedne strane se pojavi stražar. Gađanin krene da beži na drugu stranu ali ispred nje­ga iskoči dru­gi stražar.)

    Prvi stražar: Šta to radiš? (uhvati ga, građanin se oti­ma) Pomozi mi, što samo stojiš!

    (Dru­gi stražar priđe i nožem pro­bode prvog stražara. Ovaj padne mrtav.)

    Građanin: (izne­nađen) I ti si…?

    Dru­gi stražar: Ššššššš… Pomozi mi s njim.

    (Građanin i stražar hvata­ju telo i odnose ga. Ulazi nar­od, među nji­ma su Fil­ip i Ogn­jen. Na balkonu palate se usko­ro pojavlju­je Vladimir sa Kle­mentin­om. Nar­od zviž­di i viče „Uaaaa!!!“, „Dole kralj Vladimir!!!“, „Sramotiš Svemir­don!!!“, „Ubi­co!!!“, „Tiran­inu!!!“ itd.)

    Vladimir: (pokuša­va da ih nad­jača) Nar­o­de! Nar­o­de!! Nar­o­de!!! (krat­ka pauza) Obraća vam se vaš kralj!!! Gde vam je nar­o­d­no dos­to­janst­vo! Poš­tu­jte malo svo­ga kral­ja, da bi on poš­to­vao vas!

    Nar­od: „Ti nas prvo tre­ba da poš­tu­ješ!“; „Uaaaa!“; „Siđi dole!“; „Tiran­inu!“; „Glad­ni smo!“

    Vladimir: Nar­o­de! Imam dobre vesti! Lepe vesti! Dobiće­mo nasled­ni­ka kralji­ca i ja!

    Nar­od: „Ua!“; „Dole kralj Vladimir!“; „Laži!“; „Ubi­co!“; „Tiran­inu!“; „Bogo­hul­niče!“

    Vladimir: Nar­o­de! Da li me čujete?! Sutra dolazi i naku­pac da kupi naše oruži­je. Biće sve­ga! Nećete biti gladni!

    Nar­od: „Hoće­mo Ogn­je­na!“; „Uaaaa!“; „Lažove!“; „Ubi­co!“; „Bogo­hul­niče!“; „Odlazi sa presto­la!“; „Vladimire odlazi!“; „Glad­ni smo!“; „Vladimire odlazi!“; „Vladimire odlazi!“; „Vladimire odlazi!“ (glaso­vi nar­o­da se sli­va­ju u istu parolu)

    (Kle­menti­na uđe u palatu. Vladimir ostane još neko­liko trenu­ta­ka pa uđe i on. Nar­od skandi­ra još neko vreme, zatim polako krene da se razi­lazi. Osta­ju samo Ogn­jen i Fil­ip.)

    Fil­ip: Vidite Vaše Visočanst­vo. Nar­od Vas čeka.

    Ogn­jen: Ovaj grad se nekad dru­gači­je zvao?

    Fil­ip: Tako je. Vidite da se ipak sećate. Zvao se po Vašem ocu.

    Ogn­jen: Da, Dušanovac, a pre toga se zvao Pet­ro­grad po kralju Petru, a pre toga Ste­fanovac po kralju Ste­fanu i tako unazad… Ali ne sećam se ja toga, to sam samo proči­tao u istori­jskim knjigama.

    Fil­ip: Sve­jed­no, nar­od Vas čeka. Čuli ste pok­lič: „Hoće­mo Ognjena“?

    Ogn­jen: Uf, da li sam ja taj Ogn­jen što ga oni traže?

    Fil­ip: Nema ko dru­gi da bude.

    Ogn­jen: Rekao sam Vam već da je bio još jedan Ogn­jen mog godiš­ta u Gradu Izgubljene Dece. Ali je pre­min­uo od bogin­ja kao mali.

    Fil­ip: Sig­u­ran sam da će Vam se sećan­je vrati­ti kada budete sre­li svo­ju majku i sestru.

    Ogn­jen: Možda…

    Fil­ip: Nemo­jte otkri­vati svoj iden­titet nikome dok ne bude vreme za to.

    Ogn­jen: Ne bri­nite. I ovako nisam sasvim sig­u­ran u njega.

    Fil­ip: Pođite za mnom Vaše Visočanstvo.

    (Odjed­nom se pojavi Hristi­na.)

    Hristi­na: Dobro veče.

    Ogn­jen: Dobro veče.

    Fil­ip: Dobro veče gospođice. Otkud Vi ovako kas­no na uli­ci? Znate da nije bezbedno.

    Hristi­na: Ne bri­nite se Vi za mene. Vidim, rani­je ste stigli. (Ogn­jenu) Dak­le, Vi ste taj naku­pac oružija?

    Ogn­jen: Da.

    Hristi­na: Ne izgle­date kao vojskovođa.

    Fil­ip: Knez Oliv­er je umoran od puta. Pošli bis­mo u palatu da se odmo­ri­mo ako nemate niš­ta protiv?

    Hristi­na: Zaš­to ne pođete ovim putem na glavnu kapiju?

    Fil­ip: A zaš­to Vi niste došli od glavne kapi­je već sa sporednog ulaza?

    Hristi­na: Zato što je tako bezbed­ni­je. (Ogn­jenu) A vi kneže Oli­v­ere plani­rate u neki pohod sa svim tim naoružan­jem što želite da kupite?

    Ogn­jen: Planiram.

    Hristi­na: U koji?

    Fil­ip: Histi­na? Vi to ispitu­jete našeg gosta?

    Hristi­na: Zgo­dan je, mis­lim da mi se sviđa.

    Ogn­jen: Hvala gospođice ali nisam sig­u­ran da bis­mo smeli da se upusti­no u tako nešto.

    Hristi­na: Zašto?

    Fil­ip: Knez plani­ra u rat. Kao pravi vojskovođa ne sme dozovl­i­ti da mu strast pomu­ti razum.

    Hristi­na: Ah, to tako ide. Nisam znala. (Ogn­jenu) Da li se Vi kneže slažete sa Vašim zastupnikom?

    Ogn­jen: (malo zbun­jeno) Slažem se.

    Hristi­na: Pril­ično ste neod­lučni za jednog vojskovođu. Niste mi odgov­o­rili koga nam­er­a­vate da pokorite?

    Ogn­jen: Pa nisam još siguran.

    Hristi­na: Kao što rekoh. Niste vi vojskovođa.

    Fil­ip: Sad je bilo dosta!

    Hristi­na: Opustite se Fil­ipe. Znam koga ste nam doveli, samo sam pokušala da saz­nam kakav je.

    Ogn­jen: (Hris­ti­ni) Ko ste Vi?

    Hristi­na: Ja sam učitelji­ca Vaše sestre.

    Ogn­jen: Moje sestre?

    Fil­ip: Kako ste znali?

    Hristi­na: Ne bri­nite Fil­ipe, ja sam na Vašoj strani, kao i Elena.

    Fil­ip: Ele­na nije ni na čijoj strani.

    Hristi­na: Isti­na. Ele­na je samo na svo­joj strani. Ali smo svi pro­tiv kral­ja Vladimi­ra. (Ogn­jenu) Da li želite da upoz­nate Vašu ses­tru Visočanstvo?

    (Ogn­jen nesig­urno klimne glavom.)

    Hristi­na: (Fil­ipu) Da kren­emo onda do nje?

    Fil­ip: (sum­n­jiča­vo) Kren­i­mo!

    (Svi odlaze. U dalji­ni se čuju povi­ci „Dole kralj Vladimir!“, „Dole lopov!!!“, „Živeo kralj Ogn­jen!“, „Živeo!!!“. Mrak.)

     

    Sce­na 3

     

    (Ele­na medi­ti­ra. Proviri stražar.)

    Stražar: Stigli su.

    (Ulaze Hristi­na, Fil­ip i Ogn­jen.)

    Hristi­na: Sti­gao je.

    Ele­na: (pri­lazi mu zagle­da ga) Ti si moj brat?

    Ogn­jen: Tako su mi rekli.

    Ele­na: Tako su ti rekli?

    Fil­ip: (Hris­ti­ni) Ona govori?!

    Histi­na: Govori.

    Ele­na: Da li se sećaš nečega?

    Ogn­jen: Ničega.

    Fil­ip: Ona raz­bori­to govori?

    Hristi­na: Raz­bori­to, razborito.

    Ele­na: Zaš­to si onda došao?

    Ogn­jen: Došao sam da vidim ses­tru i majku.

    Ele­na: Samo zbog toga?

    Ogn­jen: On me je ube­dio da moram da dođem, jer nema ko da vla­da. Trudiću se da dobro vodim Svemirdon.

    Fil­ip: Ona sve vreme u stvari zna da govori?

    Hristi­na: Svaš­ta još ona zna.

    Ele­na: Sigrno je da si to ti brate! (skoči mu u zagrl­jaj, preko Ogn­jen­ovog rame­na da Hris­ti­ni znak.)

    Hristi­na: A ti nam više nisi potre­ban. (izva­di nož i pro­bode Fil­i­pa)

    Fil­ip: Šta? (padne mrtav)

    Ogn­jen: Šta si to uradi­la?! Zaš­to si ga ubi­la?! O bogovi! Gde sam to došao?!

    Ele­na: Smiri se, nis­mo smeli da riziku­je­mo. (vodi ga da sed­nu)

    (Hristi­na obriše krv, skloni telo i prekri­je ga.)

    Ogn­jen: Meni je on rekao da ti ni ne gov­oriš, a sada vidim da si sko­vala neku zaveru koja je veća od njegove!

    Ele­na: Veli­ka je naša zav­era Ogn­jene… Taj isti čovek je tre­bao da te ubi­je pre pet­naest god­i­na ali nije to ura­dio jer mu je naša maj­ka plati­la. On je samo plaćenik i niš­ta više. Nemam pov­eren­ja u nje­ga. A sada je red da vidim da li si ti čovek od poverenja?

    Ogn­jen: Ja? Nemo­jte da me ubi­jete molim vas! Evo vratiću se tamo odak­le sam došao i nikome niš­ta neću reći.

    Ele­na: Posle pet­naest god­i­na, nakon što si pron­ašao svo­ju ses­tru, ti želiš da se vratiš tamo odak­le si došao? Da li si ti uopšte moj brat? Kako da ti verujem?

    Ogn­jen: Jesam tvoj brat. Mis­lim. Ne znam… Ne sećam se niče­ga, sve što pam­tim je Grad Izgubljene Dece. Nisam do pre neko­liko nedel­ja ni znao da sam uopšte kralj, princ šta god da sam. Nisam ni znao da imam ses­tru. Sedeo sam u svo­joj sobi, čitao knjige i pisao. Sav moj posao je bio da podučavam drugu decu bez roditel­ja. Ja ne želim da vladam, ne želim da budem kralj, hteo sam samo da pomognem.

    (Duža pauza.)

    Ele­na: Da li želiš da upoz­naš svo­ju majku pre nego što umre?

    Ogn­jen: Zaš­to bi umrla?

    Ele­na: Zato što je to deo moje osvete. Dok si ti živeo i stasavao u obra­zo­vanog kukav­ičkog čove­ka kakav jesi, bez sećan­ja na svo­je porek­lo, ja sam sve ove godine prov­ela u ovoj palati gleda­jući kako se uzur­pa­tor koji je ože­nio našu majku i ubio našeg oca baškari na prestolu. Odluči­la sam da ćutim. Svi su mis­lili da sam luda. Ćuta­la sam i čekala trenu­tak kada će nar­od dovoljno da omrzne Vladimi­ra koji je iz godine u god­inu posta­jao sve luđi. Pre dve godine je zama­lo uspeo da samog sebe sruši sa vlasti. Ali sada je to nemi­no­van ishod. Ceo grad želi nje­govu smrt. Ceo moj živ­ot usmeren je pre­ma ovom trenutku. Mržn­ja u meni je rasla zajed­no sa Vladimirovim ludilom. Dok se on sve vreme plašio tebe, nije ni san­jao da sam mu najveća pret­n­ja ust­vari ja! Dugo sam se dvoumi­la da li da ih ubi­jem obo­je. A onda sam saz­nala da si ti ipak živ zah­valju­jući našoj maj­ci i da ona želi da te dovede na prestol. Ali osećala sam da to ne bi bilo praved­no pre­ma meni. Tada sam odluči­la da ću da je pošte­d­im, jer sam u njoj pre­poz­nala ple­meni­tost, a ne samo kukan­ja koja sam slušala svakog dana. Ali je zatrud­nela. I sada nosi Vladimiro­vo kopile. Zato kur­va ipak mora umreti!

    Ogn­jen: Razumem zaš­to želiš nje­ga da ubi­ješ, ali zar ne možeš da pošte­diš svo­ju majku? Šta ti je ona nažao učinila?

    Ele­na: Ubi­la je mog oca. Ubi­la je mog bra­ta. Rodiće Vladimiro­vo kopile.

    Ogn­jen: Ali ja sam živ zah­valju­jući njoj.

    Ele­na: Ti nisi moj brat. Daj mi neki dokaz da jesi osim ime­na koje nosiš!? Ognjene!

    (Ogn­jen spusti glavu.)

    Ele­na: Tako sam i mis­lila. I onda koji je tvoj odgov­or? Želiš da vidiš svo­ju majku ili da odmah nes­taneš kao što si i došao?

    Ogn­jen: Želim da je vidim.

    Ele­na: Dovešću je. Ostani ovde, niko ne sme da zna da si u palati. (Hris­ti­ni) Vreme je!

    Hristi­na: (kuc­ne na vra­ta stražaru, on proviri) Kreće­mo!

    (Mrak.)

     

    Kraj trećeg čina

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Međučin

     

    (Na pro­zori­ma palate su upal­je­na svet­la. Ispred palate u mraku se sku­pl­ja nar­od koji skandi­ra: „Hoće­mo Ogn­je­na!“, „Lažove!“, „Ubi­co!“, „Bogo­hul­niče!“, „Tira­nine!“…)

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    ČETVRTI ČIN

    Deša­va se u kral­jevskoj palati.

     

    Sce­na 1

     

    (Vladimir se šeta po sobi, Kle­menti­na sedi. Spol­ja se čuje nar­od.)

    Vladimir: Uopšte ne mogu da razumem! Zaš­to mi viču da sam tiranin?! Ne razumem! Trudim se najbol­je što mogu da se održim vlast, zar to nije u intere­su nar­o­da?! Sve sum­n­jive likove sam smakn­uo! Ako se kroz vreme pojavi još neki i nje­ga ću da smaknem! Dovešću im velikog nakup­ca oruži­ja! Grad će procve­tati! A oni meni viču da sam lažov! Nisu me ni saslušali šta imam da im kažem! (krat­ka pauza) A ti? Zaš­to ćutiš?

    (Upa­da stražar.)

    Stražar: Vaše Visočanst­vo! Dolaze da Vas ubiju!

    (Kle­menti­na skoči na noge.)

    Vladimir: Ko dolazi?!

    Stražar: Pobun­jeni­ci! Morate se skloni­ti negde!

    Vladimir: Šta?! (zbun­jen, ne zna šta će sa sobom, uhvati Kle­mentinu za ruku i sakri­ju se u tajnu pros­tori­ju)

    Kle­menti­na: Šta je ovo?

    Vladimir: Ćuti!

    (Stražar izvuče mač. Ulaze Ele­na, Hristi­na, dva stražara i dže­lat.)

    Ele­na: Gde su kralj i kraljica?!

    Stražar: Nisu ovde!

    Ele­na: Ti nisi naš?

    (Stražar ćuti. Ele­na ga napadne i ubi­je u neko­liko poteza. Ostali traže po sobi, ne nađu niš­ta, krenu dal­je po palati. Zatiš­je. Ulazi Ogn­jen.)

    Ogn­jen: Šta ja radim ovde…? Ko sam ja…? Učitelj ili kralj, ili neko treći? Zaš­to bi bio bilo ko? Svako od ovih lju­di zna šta mu je smisao, ali ja… Ja sam ga izgu­bio onog trenut­ka kada mi je Fil­ip rekao ko sam. Kako je sve to smešno. Došao je pot­puni nez­nanac i rekao mi da sam kralj nekog tamo gra­da. O bogovi!

    Vladimir: (Kle­men­ti­ni) Ko je ovo?

    (Kle­menti­na na ivi­ci suza odmahu­je glavom.)

    Ogn­jen: Ja ne pri­padam među ove ljude! (uzdahne, krene pa se pre­domili) Ali moram prvo da vidim majku. Moram da joj spasem život.

    Vladimir: (uzi­ma tablete) Ko je ovo?

    (Kle­menti­na se drži za usta da ne bi briznu­la u plač.)

    Ogn­jen: Nema nikog da me posave­tu­je šta da radim. Za ovo me nisu spremili moji učitelji. A mož­da je trebalo…

    Vladimir: To je on! (uhvati Kle­mentinu za vrat) Ti si ga spasi­la, znao sam da nije mrtav! (počin­je da je davi)

    Ogn­jen: Ko je tu!?

    (Kle­menti­na u oti­man­ju otvori vra­ta tajne pros­tori­je i oni ispad­nu napol­je.)

    Vladimir: (Ogn­jenu) Ti si..! Ko si ti?!

    (Kle­menti­na se guši.)

    Ogn­jen: Ostavite je!

    Vladimir: Ja sam kraaaalj!!!

    Ogn­jen: Ja sam Ogn­jen! Jesam! (pokuša­va da ga odvo­ji od Kle­men­tine) Pusti je čoveče, udavićeš je!

    Vladimir: To i hoću!

    Ogn­jen: Upo­moć! Lju­di! Evo ih! Ovde su!

    (Utrča­va jedan stražar i udara Vladimi­ra mačem. Ovaj vrisne, pada sa strane. Kle­menti­na hva­ta dah.)

    Vladimir: Ja sam tvoj kraaalj! Nje­ga udri! (pokazu­je na Ogn­je­na) Evo ga! Došao je Ogn­jen da me ubije!

    (Utrčava­ju Ele­na, Hristi­na, dže­lat i dru­gi stražar. Ogn­jen je prišao maj­ci, pomaže joj da se pridigne.)

    Stražar: Ipak niste dovoljno Ogn­je­na ubili do sad!? Jer i ja sam Ogn­jen! (pro­bode Vladimi­ra)

    (Ogn­jen se trza na sva­ki ubod.)

    Dže­lat: (pro­bode ga) I ja sam Ognjen.

    Dru­gi stražar: (pro­bode ga) I ja sam Ognjen.

    Hristi­na: (pro­bode ga) I ja sam Ognjen.

    (Vladimir je na kolen­i­ma i obil­no krvari. Pri­lazi mu Ele­na.)

    Vladimir: (plju­je krv) I ti si…

    Ele­na: (pro­bode ga) I ja sam ognjena!

    (Vladimir padne mrtav.)

    Kle­menti­na: To je moja ćerka?

    Dva stražara i dže­lat: Živela kralji­ca Elena!!!

    Dže­lat: (Ogn­jenu) A ko si ti?

    Ogn­jen: Ja sam…

    Ele­na: On je jedan od mojih tajnih učitel­ja iz Gra­da Izgubljene Dece. Napustite sobu sada.

    Hristi­na: Kako zapove­da Vaše Visočanstvo.

    (Hristi­na, stražari i dže­lat se pok­lone i iza­đu.)

    Kle­menti­na: Sine. Gde je Filip?

    Ogn­jen: Ubili su ga.

    Kle­menti­na: Zaš­to nje­ga on nije niš­ta kriv?

    Ele­na: Nisam mogla da mu verujem.

    Kle­menti­na: Ele­na… Pa ti… Ti gov­oriš… Nosiš oružije…

    Ele­na: Da. Nosim oruži­je za raz­liku od tvo­ga sina.

    Ogn­jen: Pošte­di joj živ­ot. Maj­ka ti je.

    Ele­na: Šta ti uopšte radiš ovde? Zar ti nisam rekla da ostaneš u mojoj sobi?

    Ogn­jen: Jesi. Ali plašio sam se da ćeš je ubiti.

    Ele­na: I ubiću je. (zamahne mačem)

    Ogn­jen: (ispreči se) Ne!

    Ele­na: (zaus­tavi se) Skloni se inače ću i tebe ubiti!

    Ogn­jen: Nemoj! Ja sam tvoj brat!

    Ele­na: Nisi ti moj brat! (udara ga mačem)

    (Ogn­jen pada mrtav.)

    Kle­menti­na: Sine!!! Zaš­to Elena!!!

    Ele­na: Pre­više se meša u ono što ga ne zan­i­ma. On nije Ogn­jen kakvog ste čekali! On nije niko! A sad si ti na redu!

    Kle­menti­na: Imaj milosti!

    Ele­na: Ne! Nosiš Vladimiro­vo kopile? (zamahne)

    Kle­menti­na: Ne nosim! Nema dete­ta! Sve sam izmislila!

    Ele­na: (ne spuš­ta mač) Ubi­la si mi oca!

    Kle­menti­na: Bio je loš čovek! I ti bi ga ubi­la da si na mom mestu!

    Ele­na: Oduzela si mi brata!

    Kle­menti­na: Morala sam da ga sklonim!

    Ele­na: Zaš­to uopšte raz­go­varam sa tobom? Tre­ba­lo bi da završim već jednom!

    (Krat­ka pauza.)

    Kle­menti­na: Nemaš pravi razlog da me ubi­ješ! Znaš da sam nev­ina u sve­mu ovome za raz­liku od tebe!

    Ele­na: Ti nev­ina! Trpela sam vas pet­naest god­i­na u ćutan­ju i iščeki­van­ju ovog trenut­ka! U dvouml­jen­ju šta da učinim!

    Klmenti­na: Ubi­la si bra­ta! Nisam mogla ni da san­jam šta se kri­je iza tvog ćutanja!

    Ele­na: Ja ubi­la bra­ta! To nije bio Ogn­jen mama! Nije se sećao ni mene, ni tebe, ni Svemir­dona! To je bio neki stranac!

    Kle­menti­na: Onda si ubi­la stran­ca koji je mogao biti tvoj brat! Postaćeš tiranin kao i svi vladari Svemir­dona! Ubi­la si bra­ta! Ubi­co, ubico…

    Ele­na: Aaaaaa!

    (Udari Kle­mentinu mačem. Ova se pruži mrt­va. Mrak.)

    Kraj četvr­tog čina

    EPILOG

     

    (Svet­lo.)

    Nar­od:

    (peva)

    Kuda ide svet,

    I nje­gov prokleti san?

    Baš kad je dobro i sve potaman,

    Tra­je samo momenat.

    Istori­ja bro­ji krvlju ispisane redove

    I bro­jaće još,

    Sve dok se ne prekine.

    A gde je naš glas?

    U istori­ji nev­idljivog micanja,

    Gde je naša ruka nepos­to­jećeg sticanja?

    Sva pro­ročanst­va su bezvredna.

    I gde smo sad mi?

    Da li smo opet nestali, izbrisani, prognani?

    A i mi smo ognjeni!

    2x

    Kraj