I streljaju te, često

Lat­est posts by Dan­i­ca Vuk­iće­vić (see all)

     

     

    NEBESKA KONOBARICA

     

    Prisut­na je i nije prisut­na
    Čekam je
    Koja se sme­je i sija
    Kada dođe, naruču­jem, jed­no po jed­no
    Kuća s dvorištem
    Miris čis­tog vaz­duha i veša; šlji­va
    Mag­no­li­ja, kruš­ka, lešnik
    Ruže, mož­da i afričke lju­bičice
    Njen osmeh je blagoslov
    Ptičice su u sobi, svile gnez­do, zebe, slavu­ji
    Čeka da sve nabro­jim, piše
    Ne vidim blokčić u ruci, niti olovku
    A ipak piše
    Sve je kako treba…

     

    NESMETANO PRUŽAM ZADOVOLJSTVO

    Imam tor­bicu
    Balen­si­ja­ga
    U tor­bici, beležnicu
    Zapisu­jem svo­je mudre mis­li
    Ponekad citat iz ono­ga što čitam
    Imam čizmice
    Pan­talone
    Jaknu, šal
    Crtam (kao Kaf­ka, fig­urice)
    Minđuše men­jam
    Imam snagu
    Borim se pogledom

     

    ŽICE

    Pis­ci lažu. Romanopis­ci lažu. Živ­ot je inko­herentan. Ptice i mačke pos­ma­tra­ju s kro­va apoteke gust nez­gra­pan jutarn­ji sao­braćaj. Ptice na struna­ma raza­petim od dalekovo­da do dalekovo­da, pos­ma­tra­ju takođe… Dve bele kao sneg gol­u­bice klju­ca­ju s prl­javo­sivim gol­ubovi­ma u provi­zornom jutarn­jem kokošin­jcu koji se razvio…
    Ne – srećni nisu. Mož­da nisu ni nes­rećni. Lica izražava­ju zabrin­u­tost, ograničenost na sop­stveni živ­ot-prob­lem. To je beskra­jno. Pon­ašan­je u tes­nom pros­toru, bliz­ina, mirisi, izrazi lica, glaso­vi dok tele­foni­ra­ju (Vi ste, čika Krle. Evo dolaz­im. Hoćete sutra da dođem. Blizu sam.)
    Šlju­nak žul­ja spol­ja, sva­ki čas izvrće noge kada zgazi asimetrične betonske otpatke, ide, kamenčići neoblu­ci škripe, kese i najra­zliči­ti­ji arte­fak­ti sve­ta đubriš­ta krase usput kra­jput. Jed­nom na ledi­ni između zgra­da videla je žbun i u žbunu leski­nom WC šolju okrenu­tu naopačke, razmis­livši o tom pri­zoru (kakav je i šta znači) prošla je i srela napuštenu busi­ju s ostaci­ma nekadašn­jeg ognjišta.

     

     POLITIKA

    Je atmos­fera u društvu. U kući. Na uli­ci. U grlu.

     

     NOĆU

    For­sir­an­je sub­verzivnos­ti po cenu…

     

     AKO NE PRIHVATIŠ POZIRANJE

    Brzo se formi­ra strel­jač­ki vod i strel­ja­ju te, često…

     

     TALANT

    Kao čovek koji je retko šta radio ruka­ma – niti je znao šta da sku­va (jed­va i kafu), niti je umeo da majs­toriše po kući – ruke je koris­tio uglavnom ili samo za držan­je pri­b­o­ra za jelo, ličnu higi­jenu, oblačen­je, za držan­je daljin­skog upravl­jača, nov­ina i cig­a­rete – umeo je da popravi bilo koji pok­varen rajsfešlus.

     

    IZMEĐU DŽEJ LO I MADONE BIRAM MADONU

    Iako obe mogu s lakoćom da otku­plju­ju svo­ju slo­bo­du, jed­na se izborom muškara­ca i uporn­im verid­ba­ma ulagu­je zamišl­jen­im konzu­men­ti­ma tuđih sno­va, dru­ga se nikome ne izvinjava.

     

     TUŽNA JE SUDBINA MAJKE UKOLIKO NIJE KURATORKA, GOSPOĐA MAJKA

    Deca uvek žele majku-mal­o­građanku, kura­torku svilenih ruku koja gov­ori polako, kroz nos. Neo­dredljivu majku, nejas­nu, kako bi je mogli želeti, izmišl­jati, kao da je tuđa. (Kotrl­ja­juće R. S obaveznom ešar­pom, oko ćurećeg vra­ta, preko rukom rađene ogrlice.)

     

     SPINOZNO

    Sva­ki svet je sklepan.

     

     AUTOBUS PUN LJUDI

    Odjed­nom, auto­bus je pun stara­ca (i star­i­ca). Nadiru. Ima­ju fleke po lici­ma i po odeći. Ima­ju ružnu obuću: patike od unuka (unuča­di) ili prastare neočišćene cipele (pre­sušene). Guž­va je. Nosi­mo maske i mož­da smo svi jad­ni osim cece koja je u belom odelu (juče) pevala na pri­vat­noj zabavi i „baš se uželela nas­tu­pa“. Ova situaci­ja nema razrešen­je… Dok je pepi­to ble­jz­era i ani­mal printa na stara­ma­jka­ma, sve dok je dvored­nih sakoa miš­je­sivi­hiskrzanih i od boje ispranih kačke­ta na sta­rooče­vi­ma. Sve dok sunce gre­je plas­tične krovove… a tamo daleko kiša dobu­je po indi­jan­skom licu kao po dobošu. Živela Nadež­da, prošaputah.

     

     TI, ŠTO U KUHINJI PEREŠ SUDOVE, OBRAĆAM SE ANARHISTKINJI U TEBI

     

     Kako neš­to istovre­meno može biti neverovat­no važno i neverovat­no nevažno?

     

     ***

     

     (Bez stra­ha od pan­ja, bez kra­ja – Oliv­era je posta­la kokoška.)