Nikola Fišeković

Intimna ispovest Merlin Monro i Džona Kenedija

.

.

.

SCENE: 1

SOUND: UDALJENI ZVUCI SAOBRAĆAJA. NERAZUMLJIV RAZGOVOR LJUDI U PROLAZU KOJI SE PRETVARA U TIŠINU. ZVUK POTPETICA KOJE SE PRIBLIŽAVAJU.

JELENA

Evo me, izgleda da uvek kasnim. (ZADIHANO)

Izvinite.

JOVAN

Ne kasnite, ja sam poranio.

JELENA

Doneli ste cveće. Ja nisam.

JOVAN

Nisam mogao da odolim da ne kupim od devojčice koja je sa kofom cveća stajala sa strane.

JELENA

Nisam je ni primetila, žurila sam. I opet sam se izgubila.

JOVAN

Izgubili ste se?

JELENA

Da, isto kao i pre mesec dana kada sam krenula ovamo. Vrtela sam se od aleje do aleje skoro sat vremena i nisam uspela da nađem. Bilo je jako toplo, peti avgust, dok sam stigla bila sam sva mokra, a cveće se skroz sparušilo.

JOVAN

Ne dolazite često ovde?

JELENA

Ne, ali nekada sam dolazila baš često. Pomislite da znate put napamet, a onda se ispostavi da ste u lavirintu… Groblja se menjaju brže nego gradovi… Inače, imam dobru orijentaciju, ali kad sam ovde… prosto sve postane lavirint. Vi očigledno nemate takav problem.

JOVAN

Dali ste mi precizne podatke, a malo niže ima i jedna tabla na kojoj je sve precizno označeno.

JELENA

Nisam ni nju primetila… Je l vam se sviđa?… mislim mesto… Glupo pitanje. Šta ovde ima da se sviđa…

JOVAN

Pa, prilično je mirno, što mi i odgovara.

JELENA

Duhoviti ste.

JOVAN

To je, dakle, to?

JELENA

Da.

JOVAN

Berberović?!

JELENA

Nešto vam ne odgovara?

JOVAN

Zvuči mi poznato.

JELENA

Stara porodica, bili su popularniji pre rata… Pored su Konstatinovići, njima su posle rata oduzeli sve osim ovog.

JOVAN

Gospodski kraj.

JELENA

Izgleda. Kupujete li za sebe? Uf , oprostite. Stvarno sam pogubljena danas… Nisam toliko dugo… Ovde me sve zbunjuje.

SOUND: KRESANJA UPALJAČA I PALJENJA CIGARETE.

 JELENA

Kad sam bila mala baka me je često dovodila ovde. Tada sam bila spokojna. Volela sam da trčkaram okolo. Znala sam svako ćoše napamet.

JOVAN

A sada se lako izgubite.

JELENA

Baš je lep septembar ove godine. Prošle su paklene vrućine, a vreme je i dalje lepo. Uskoro će sve ove

(MORE)

JELENA (cont’d)

staze pokriti lišće. Kako je samo drveće izraslo, a neka stara su posekli izgleda. Tamo, tamo je bio jedan veliki stari kesten. Obožavala sam da skupljam kestenje ispod njega…

JOVAN

Kolika je cena?

JELENA

Molim? A, da. Trideset hiljada evra. Rekli su mi da je toliko ovde realno. Upravnik mi je rekao da će mi javiti ako se neko bude interesovao. Nisam očekivala da će se neko ovako brzo pojaviti. Nije vam pomenuo cenu?

JOVAN

Nije, mislim, nisam ni pitao.

JELENA

Da, obično je tako u žurbi.

JOVAN

Ne žuri mi se.

JELENA

Oprostite, samo izlećem sa glupostima.

JOVAN

Ne, bili ste u pravu. Zainteresovan sam zbog sebe. A kao što možete da vidite još mi se ne žuri.

JELENA

Za vas? Sad mi je lakše. Mislila sam da ću doći u nezgodnu situaciju sa nekim kome je teško, a ne umem da se ponašam u takvim situacijama.

JOVAN

Je l vam dobro? Sedite na ovu klupu. Blizu je česma mogu da vam donesem vodu.

JELENA

Ne, ne hvala, vrlo ste ljubazni.

JOVAN

Jeste li sigurno dobro?

JELENA

Da, da sve je u redu. Samo… ne znam šta mi je…

JOVAN

Uspomene možda? Ovakva mesta mogu da probude najdublja osećanja, da se setimo najlepših događaja i da nas opet ophrva tuga.

JELENA

Možda ste u pravu. Sve mi se izmešalo. sada shvatam da je ovo jedno od mesta mog života. Ha, ha, svašta govorim, ovo mesto života. Pomislićete da sam luda. Stanite da nađem ključ… U stvari, želite li da vidite kako je unutra? Jel vas još zanima?

JOVAN

Da, da, naravno, samo polako.

SOUND: ŠUŠKANJA STVARI U TAŠNI.

JELENA

Čega sve nema u ovoj tašni… Evo ga, zakačio se za četku.

JOVAN

Dajte ga meni, ja ću.

JELENA

Samo pazite. Teško se otključava, brava je stara.

SOUND:        BRAVA KOJA SE OTKLJUČAVA I ŠKRIPA TEŠKIH GVOZDENIH VRATA.

JOVAN

Evo , uspeo sam, nije bilo teško.

JELENA

Ja bih se mučila sigurno.

JOVAN

Je l‘ smem da uđem?

JELENA

Uđite, uđite. Ja ću samo još malo da sedim. Već mi je bolje.

JOVAN (EHO)

Zaista stara porodica. I velika. Sve je ukusno, otmeno i kvalitetno unutra… Jovan, Ana, Petar, Jovan, Milica, Jelena… Prihvatam vašu cenu!

SOUND:    ZATVARANJA VRATA.

JOVAN

Dobro ste? Je l sve u redu? Da li ste odustali od prodaje?

JELENA

Sve je uredu. Sve. Nisam odustala.

JOVAN

Jovan, izgleda da se uklapam ovde.

JELENA

Molim?

JOVAN

Jovan, vaše najčešće porodično ime isto je kao moje.

JELENA

A, da, da zvuči neverovatno.

JOVAN

Vaš pradeda koji je ovo podigao, pa njegov unuk, pa… Svi su bili dugovečni osim… Opet, naravno, Jovan i Jelena… Rođeni 60. i 61. godine.

JELENA

A umrli 83.

JOVAN

Baš mladi.

JELENA

Saobraćajna nesreća.

JOVAN

Jeste li dobro? Jesam li rekao nešto neumesno?

JELENA

Ne, niste, vi ste vrlo pažljivi, a ja samo pričam gluposti… Znate, mislim da sam ovde naučila da čitam.

JOVAN

Ovde ste naučili da čitate?

JELENA

Stvarno. Kao što sam rekla, baka me je četso dovodila ovde dok sam bila mala. Teško je podnela dedinu smrt, smrt deda Jovana, naravno. Ostajale smo ovde po celo pre podne. Dok je ona sređivala grobnicu, a znala je da to radi satima, gotovo fetišistički, ja sam se igrala okolo. Kad sam počela da učim slova trudila sam se da ih prepoznajem na spomenicima, da čitam imena, prezimena… epitafe.

JOVAN

Nisam čuo interesantniju priču od ove kako je neko naučio da čita.

JELENA

A najviše su me privlačile slike mladih devojaka sa onih starih grobova, još pre rata. Njihove izbledele

(MORE)

JELENA (cont’d)

fotografije na spomenicima koje više niko nije ni obilazio. Razmišljala sam o njihovim životima, zamišljala sam ih kao začarane princeze… ma, izmišljala sam čitave filmove… Pomislićete da sam morbidna.

JOVAN

Naprotiv, uživam da vas slušam. Ja sam se uvek plašio groblja,mislio sam da je to nešto strašno. A, evo danas se baš osećam prijatno sa vama.

JELENA

Bila sam valjda maštovita kao svako dete, a baka me je, očigledno dovodila na groblje češće nego što je trebalo. Sećam se da se otac bunio, a onda smo počele da mu prećutkujemo.

JOVAN

Krili ste od oca da dolazite na groblje?

JELENA

Da, to je bila naša mala tajna. Ja sam išla do grobova svojih drugarica i ostavljala im po cvetić. A kada sam jednom zatekla baku kako priča sa dedom, objasnila mi je da mrtvi mogu da nas čuju. Onda sam i ja počela da pričam sa mojim drugaricama… Stvarno ćete pomisliti da sam uvrnuta.

JOVAN

Sigurno ste bili veoma usamljeni?

JELENA

Na neki način ste u pravu. Nisam se baš najbolje uklapala među svoje vršnjake. Stalno su me nešto zadirkivali…

JOVAN

I ovde ste našli bolje društvo.

JELENA

Najviše sam volela jednu Mariju Kosanović. Imala je šesnaest  godina kada je umrla. Tu je u blizini njen grob. Bila je toliko lepa da sam želela da budem kao ona kad porastem.

JOVAN

I jeste veoma lepi.

JELENA

Hvala, ali nikada nisam bila lepa kao ona.

JOVAN

JELENA

Vi ste, dakle, ovde proveli dosta vremena.

JOVAN

Da sve dok je baka bila živa, a i posle. Nekih pet, šest meseci pre bakine smrti, imala sam jedanaest godina, kada sam stigla do Marijinog groba iznenadila sam se. Pred grobom je stajala jedna devojčica mojih godina koja je toliko ličila na Mariju pa sam je odmah pitala da li joj je rođaka. Rekla mi je da nije i da je prvi put vidi. E onda sam joj rekla da ću joj sve ispričati o Mariji. Ostale smo dugo, jer mi je trebalo dosta vremena da je ubedim da je Marija začarana princeza i da će se jednog dana probuditi. Kada je baka krenula pozvala me je i ja sam se oprostila od mojih drugarica, mrtve Marije i žive Jelene.

Zvala se isto kao i vi.

JELENA

Da, zvala se isto Jelena. Bila je baš lepa.

JOVAN

Jeste li je opet videli?

JELENA

Na izlazu groblja smo se opet srele. Mislila sam da je i ona isto sa bakom, a ona je u stvari bila sa majkom, dosta starijom ženom. Ispostavilo se da živimo u istom kraju i nastavile smo put zajedno. Tražila je da joj još pričam o začaranoj Mariji. Tako je u moj život ušla i živa Jelena.

JOVAN

Nastavile ste da se družite?

JELENA

Postale smo nerazdvojne… Sve do njene smrti.

JOVAN

Žao mi je. Žao mi je što ste je izgubili. Opet ste se potresli…

JELENA

Ne, ne sve je u redu. Ja umem da se družim i sa mrtvima kao što ste mogli da primetite… Stvarno je lepo ovde, znala sam i kad sam odrasla da ponekad dođem i da se prošetam ovim grobljem. Eno tamo je i grob pesnika Drainca. Jelena i ja smo često išle i do njegovog groba. „Otkad se znamo sanjamo da se rastanemo I već sam od toga kao mesec žut…

JOVAN

…Pa se opet neobjašnjivo sretnemo Da zajedno produžimo put“

JELENA

(ODUŠEVLJENO   )

Znate tu pesmu?

JOVAN

“Naša ljubav“

JELENA

Da. “Naša ljubav“… Ne znam ništa o vama?… Izvinite, izvinite. Ne želim da budem nepristojna.

JOVAN

Ne izvinjavajte se.

JELENA

Zašto kupujete grob?

JOVAN

Nisam ni ja vas pitao zašto ga prodajete.

JELENA

Eto, baš umem da postavim pitanje… Neću više da vas zadržavam. Možemo da krenemo. Hoćete li da zaključate, molim vas?

JOVAN

Nećete da uđete ni na kratko?

JELENA

Ne.

SOUND:        ZAKLJUČAVANJA BRAVE.

JOVAN

I dalje ste sigurni da želite da prodate grobno mesto u vašoj porodičnoj grobnici?

JELENA

Sigurna sam… Volela bih da odem do groba Marije Kosanović… Samo da razmislim… Ne nije na onu stranu, o bože, nekad sam znala žmureći da ga nađem.

JOVAN

Mogu da vam pomognem, ako nemate ništa protiv?

SCENE: 2

SOUND: MUŠKI KORACI I ŽENSKE POTPETICE. KRESANJE UPALJAČA I PALJENJE CIGARETE.

JELENA

Opet smo kod mog, pardon vašeg groba, samo idemo u krug…Stanite samo da još jednom razmislim… Taj grob je blizu groba Jeleninih roditelja, a to je… Zaboga, ne mogu ničega da se setim, a išla sam često sa Jelenom. Imale smo devetnaest godina kada joj je i majka umrla.

JOVAN

Roditelji su joj bili dosta stariji od nje?

JELENA

Da. Zapravo, to nisu bili njeni biološki roditelji. Usvojili su je dok su živeli u Americi. A kad joj se otac razboleo vratili su se u Beograd. Želeo je ovde da umre. Tako je Jelena stigla u Beograd.

JOVAN

A je li bila u kontaktu sa biološkim roditeljima?

JELENA

Patila je što ih nikada nije upoznala. Ali… to je posebna priča.

JOVAN

Osećam da je toliko posebna da želim da je čujem.

JELENA

To je veoma intimna priča između Jelene i mene.

JOVAN

Mislio sam da je intimna priča njenih pravih roditelja.

JELENA

I jeste! I njihova i naša!

JOVAN

Želeo bih da mi je ispričate.

JELENA

Možda je suviše intimno, gospodine Jovane. Prodajem vam svoj grob, zar vam nije dosta moje intime, gospodine?

JOVAN

Izvinite, nisam hteo da vas naljutim.

JELENA

Budite iskreni i nećete me ljutiti. Samo iskreni.

JOVAN

Ne razumem. Izvinite još jednom ako sam vas ičim uvredio, nije mi bila namera. Lepo pričate, ja sam vas slušao. Interesantne su vam priče. Ali mi nije jasno zašto se ljutite. Oprostite ako sam bio znatiželjan.

JELENA

Previše znatiželjni! Vi niste ovde prvi put. I ne pokušavajte da me uverite da nije tako. Sreli smo se na ovom groblju pre više od mesec dana, tačnije petog avgusta.

JOVAN

Ali…

JELENA

Molim vas ne prekidajte me! Godinama nisam dolazila na ovo groblje. Bila sam uzbuđena. Tumarala sam. U jednom trenutku smo se sreli, ne znam tačno gde, već mi se vrtelo u glavi. Nisam mogla da pronađem grobnicu. I posle sat vremena tumaranja ušla sam u zgradu uprave da potržim pomoć. Išla sam od vrata do vrata, nije bilo nigde nikog. Stigla sam do kraja hodnika u nadi da će mi neko otvoriti vrata. Pogledala sam kroz prozor hodnika i videla vas kako prilazite zgradi. Zastali ste. Lepo sam mogla da vas vidim i tada sam bila sigurna da sam vas prepoznala. Onda je naišao direktor groblja koji mi je pomogao i pozvao jednog momka da me odvede do grobnice. Mislili ste da ste bili vešti, ali sam znala da me pratite. kada sam stigla do grobnice bili ste sigurni ko sam, a ja sam kada sam videla sveže cveće na grobu znala da ste to definitivno vi. Videla sam i kada ste otišli. Krili ste se iza onih grobova tamo. I opet sam vas videla na kapiji kada ste izlazili iz upravne zgrade. Nije vam dugo trebalo da me pozovete. Nešto više od mesec dana.

SOUND: KORACI I GLASOVI LJUDI KOJI   PROLAZE.

JOVAN

Kako vi mene znate? Šta vi znate o meni?

JELENA

Sve! A vi o meni izgleda ne znate ništa. Je l vam dobro? Hoćete li da vam donesem vodu?

JOVAN

Dobro mi je. Iznenadili ste me. Mislio sam…

JELENA

Mislili ste da ništa ne znam.

JOVAN

Ja i dalje ne znam na šta mislite tačno.

JELENA

Mislim na vas i Jelenu.

JOVAN

Na mene i Jelenu.

JELENA

Ne pretvarajte se više! Na vašu vezu, Jovane.

JOVAN

Da, mislio sam da za to nikada nećete saznati.

JELENA

Znala sam od prvog dana. Pred nama nije bilo tajni.

JOVAN

Ni to da ste vi…

JELENA

Ni to nije bila tajna. Prave ljubavi nemaju tajne.

JOVAN

Izvinite, nisam hteo da vas uvredim.

JELENA

Ne vređate me. Drago mi je što ste ovde, što razgovaram sa vama.Samo ne želim više da se pretvaramo.

SOUND:      SLABA GRMLJAVINA IZ DALJINE.

JOVAN

Čudno. Osećam neko neopisivo olakšanje. Iako sam izbegavao u suštini sam želeo da razgovaram sa vama. često ste mi dolazili u misli, a nisam ni pretposavljao da znate da postojim… Jelena vas je jako volela.

JELENA

I vas je puno volela.

JOVAN

Ali nikada kao vas… Vi ste se ovde na groblju i upoznale…

JELENA

A ja vam sad prodajem sa grobom i našu intimu. Ovde smo imale i našu prvu ispovest.

JOVAN

Ispovest?

JELENA

Bilo je jesenje vreme. Uzela sam ključ od grobnice i pokazala ga Jeleni krišom da moji ne vide. Izmislila je razlog da izađemo, brzo i vešto, kako je samo ona to umela i krenule smo ka groblju. Duvala je jaka košava. Na pola puta nas je uhvatila kiša. Utrčale smo u grobnicu polu mokre i počele da skidamo mokru odeću. Da li ti je to pričala?

JOVAN

Nije nikada.

JELENA

Da li želiš da nastavim?

JOVAN

Ti tako lepo pričaš. Pričaj mi o njoj… o vama…

JELENA

Ostale smo u donjem vešu. Gledale smo u njene male grudi i smejuljile se. Hoćeš li da ga skinem, pitala je. Klimnula sam glavom, nisam mogla da govorim. Uzela sam njen grudnjak i obukla ga na sebe. ćutale smo i gledajući se skinule gaćice. Pružila mi je svoje.

Obukla sam ih i osetila nešto kao nikada do tad. Erekcija mi nikada nije bila jača. Počela je da me ljubi i ja sam doživela orgazam. Njene gaćice na meni bile su skroz natopljene spermom.

JOVAN

Neverovatno, tu iza tih vrata?

JELENA

Da.

JOVAN

Tu si otkrila sebe, svoju seksualnost.

JELENA

Bila sam zbunjena, ali srećna.

JOVAN

Zaista si prava prelepa žena.

SOUND: VETAR KOJI NOSI LIŠĆE.

JELENA

Kako si me prepoznao?

JOVAN

Oči. Da oči. Ni vreme, ni šminka, ni duga kosa ne mogu da sakriju tvoje oči. Ko ih jednom vidi mora zauvek da ih zapamti.

JELENA

Hvala ti.

JOVAN

Koliko godina ste imale tada?

JELENA

Trinaest. To je bila naša sveta tajna. Od tog dana smo se uvek držale za ruke

JOVAN

Mnogo te je volela.

JELENA

Nije imala nikog osim mene. Nije imala ni porodicu. Bila sam joj sve.

JOVAN

A hoćeš li se opet naljutiti ako pitam za njene prave roditelje.

JELENA

Naravno da neću. Zaslužuješ i to da znaš. To je najlepša ljubavna priča svih vremena. I tužna! Bio je peti avgust…

JOVAN

Jelenin rođendan.

JELENA

Tako je. Te godine je Jelena punila petnaest godina. Ja sam poranila i probudila je da joj prva čestitam rođendan. Doručkovale smo sa njenom mamom i krenule u šetnju. Jelena je bila jako tužna. Nikada je nisam videla takvu. Rekla mi je da se pita da li njena prava majka uopšte zna da joj je danas rođendan i kakva je to osoba koja je mogla da da na usvajanje tek rođenu bebu. Izgledala je veoma loše. Uplašila sam se da možda neću uspeti da je razveselim, ali mi je u trenutku sinula ideja. Tog jutra sam čula na radiju da je na današnji dan 1962. godne sobarica pronašla mrtvu Merilin Monro u svom apartmanu.

JOVAN

Stani, stani. Kakve veze ima smrt Merilin Monro sa  našom Jelenom?

JELENA

To me je i ona pitala, a stvar je tako jednostavna. To se dogodilo na Jelenin prvi rođendan.

JOVAN

Merilin Monro se ubila na Jelenin prvi rođendan, ali i dalje ne shvatam.

JELENA

Godinu dana ranije Merilin Monro je rodila Jelenu u tajnosti na nekoj privatnoj klinici, a tajne službe su je otele i dale na usvajanje da se ne bi saznalo da Džon Kenedi ima vanbračno dete. I zato se Merilin Monro petog avgusta na rođendan svoje bebe za koju nije znala gde je otrovala lekovima, jer to nije mogla da podnese. Jelena je bila jedini živi dokaz te velike ljubavi.

JOVAN

Sve si to u trenutku smislila. Jesi li uspela da je oraspoložiš?

JELENA

Nemoj da se smeješ. Samo da si je video. Potrčala je niz ulicu i drala se iz sveg glasa : Ja sam Merlinkina

ćerka! Ja sam Merlinkina ćerka! Onaj neverovatan osmeh koji je imala vratio se na njeno lice. čini mi se da nikada nismo bile srećnije.

JOVAN

Ti si zaista neverovatna!

JELENA

Celog dana smo pevale imitirajući Merilin : Hepi brdej tu ju, hepi brdej tu ju…       Rekla je da joj je to najlepši rođendan, jer je dobila majku. Ali smo se dogovorile da ni o tome ne pričamo nikome, da ne čuju tajne službe.

JOVAN

Vaša veza je bila puna tajni.

JELENA

Sada ti ih pričam jer si i ti bio deo njih. Obećaj da ih nećeš odati.

JOVAN

Odneću ih u grob sa sobom.

JELENA

Bila je u pravu kada je govorila o tebi da si duhovit.

SOUND:        GRMLJAVINA, MALO JAČA NEGO PRETHODNA.

JOVAN

Nedostaje li ti Jelena?

JELENA

To sada nije bitno.

JOVAN

Bio sam ljubomoran na tebe. Uvek. Sada sam zbunjen kada mi kažeš da si znala za nas od samog početka.

JELENA

Ja nisam bila ljubomorna na tebe. Bila sam ljubomorna na nju, a da toga tada nisam ni bila svesna. Znala sam da nećemo još dugo moći da budemo zajedno.

JOVAN

Zašto tako misliš?

JELENA

Trebao joj je pravi muškarac, a ne neko ko se uzbuđivao tek kada se obuče kao žena i kada mu ona prepričava šta je radila sa ljubavnikom.

JOVAN

Zaboga, sve ti je opisivala?

JELENA

Svaki detalj. Mislim i da je domaštavala priču da bi me još više uzbudila.

JOVAN

Bila je neverovatna, nije ništa morala da izmišlja.

JELENA

Ja sam mislila da ću izludeti. Rano smo se venčali. Sa dvadeset godina. Ona je tebe upoznala godinu dana kasnije. Lako si je osvojio… Vaš prvi seks u kabinetu.

JOVAN

Ne mogu da verujem šta mi govoriš. To je nešto najuzbudljivije što mi se dogodilo.

JELENA

I meni.

JOVAN

I tebi?!

JELENA

Te noći kada mi je prepričavala seks sa tobom, toliko sam se uživela u priču da sam sutradan mislila da sam stvarno spavala sa tobom. Nikad pre toga nismo imale tako uzbudljivu noć

JOVAN

Nisam ni slutio koje igre sam bio deo.

JELENA

Igra, trebalo je da to bude samo igra.

SOUND:ZVUK JAČEG VETRA, ŠUŠTANJE LIŠĆA.

JOVAN

Prelazilo je sve granice. Moj brak je bio u sve većoj krizi. Lomio sam se. Sumnnjao sam da li me i malo voli.

JELENA

Svi smo se lomili, kako kažeš. Bila sam svesna svoje sebičnosti. čuvala sam Jelenu za sebe, a nisam joj nudila ništa. Nisam ni umela ni imala hrabrosti da izađem iz svoje kože…

JOVAN

Bila si tako mlada… Šta si mogla?

JELENA

Mogla sam da budem manje zla prema njoj. Manje zavidna. Nije više bila moje Merlinče. Ti si bio ljubomoran na mene, a ja na nju. Postala mi je nepodnošljiva, ali sam je trpela samo zbog tebe (zaplače). Samo tako sam mogla da budem tvoja ljubavnica.

JOVAN

JELENA

Nemoj da plačeš. Sedi.

JOVAN

Ne mogu da verujem da si me zagrlio. Ne mogu da verujem da si tu…Sećaš li se večeri pred naš odlazak na put?

Naravno da se sećam.

JELENA

Ostala je dugo. Mnogo duže nego inače.

JOVAN

Žena mi je bila na letovanju pa smo mogli da ne mislimo na vreme.

JELENA

Mislila sam da prolazi večnost u iščekivanju. Svakakve slutnje su mi prolazile kroz misli.

JOVAN

Imala si neki predosećaj?

JELENA

Nešto se desilo, a ja ne znam šta. Prvi put je odbila da se igra sa mnom vraćajući se od tebe. Prvi put sam pokazala ljubomoru. Prvi put sam pokazala svoju slabost. činimi se da je prvi put bila jača od mene… Rekla je samo da ćemo sve nadoknaditi na moru i otišla da spava.

JOVAN

JELENA

Jelena je vozila?

JOVAN

Samo što smo se zamenile. Ja sam spavala. Rekli su mi da je izgubila kontrolu i prešla na drugu stranu.

Direktan sudar sa kamionom.

Jelena je poginula na licu mesta, a prognoze o tvom stanju su bile najcrnje.

JELENA

Sam bog zna kako sam preživela.

JOVAN

Raspitivao sam se o tvom stanju svakodnevno. Dolazio sam i na kliniku. Razgovarao sa svojim prijateljima, lekarima, koji su radili na klinici.

JELENA

Ne mogu da verujem. Obilazio si me.

JOVAN

Nadao sam se, molio se. Nadao se ako ti preživiš da će nastaviti da živi i deo Jelene.

JELENA

Jesi li bio na sahrani?

JOVAN

Da.

JELENA

Nikada nikog nisam pitala da mi priča kako je bilo. Jelena i ja smo volele groblje, ali ne i sahrane. Kad god bi naišla povorka bežale bismo na drugi kraj groblja.

JOVAN

Bilo je puno ljudi i tišina. Da, tišina, najveći utisak tog dana na mene je ostavila ta tišina koju nikada pre i nikada posle nisam doživeo.

JELENA

I ja sam tada bila u nekoj čudnoj tišini.

JOVAN

Tri meseca u komi je veliki period.

JELENA

A ja više volim da kažem da sam bila u svojim filmovima.

JOVAN

Bio sam presrećan kada sam te video posle nesreće. Bila si sama ovde na groblju.

JELENA

To je bio moj prvi izlazak posle oporavka, tog puta te nisam primetila.

JOVAN

Ali su svi primetili tebe. Ostala si dugo u grobnici. Razmišljao sam da li da ti priđem. Bio mi je potreban neko ko je bio blizak sa Jelenom. A onda si se pojavila. O, kad se setim, mislio sam da sam poludeo. Mislio sam da je Jelena ustala iz groba. Ti u svoj toj njenoj garderobi. Bio sam paralisan, hteo sam da potrčim za tobom, ali nisam imao snage.

SCENE: 3

SOUND: VETAR POSTAJE SVE JAČI.

JELENA

Kada sam se probudila iz kome neverovatno brzo sam se oporavila. Znala sam da je Jelena mrtva i pre nego što su mi rekli. Plašili su se da će to uticati na moj oporavak. Što se mene tiče Jelena nije umrla. Odlučila sam da ubijem Jovana. Radovala sam se novom životu.

Zato sam brzo i ustala iz kreveta… Nov život… Novi početak…Znam da zvuči suludo… ali konačno olakšanje.

JOVAN

Tada si odlučila da se promeniš?

JELENA

Da se ponovo rodim. Tako sam to nazvala…

JOVAN

Sigurno ti nije bilo lako?

JELENA

Nije mi bilo teško. Nikada se nisam osećala bolje. Ali bilo je teško svima oko mene. Moji roditelji, čak i lekari tražili su opravdanje u saobraćajnoj nesreći, u povredama glave. Spremniji su bili da prihvate da sam poludela nego da promenim pol.

JOVAN

I ja sam ostao bez odgovora. Ono što sam načuo bilo je otprilike to što si mi i sama rekla… Teško oštećenje mozga. A onda si nestala.

JELENA

Nisam nameravala da ostatak života provedem u ludnici. Prodala sam stan u kome smo živele i kupila kartu u jednom pravcu. Njujork je postao moj rodni grad. Onog dana kada si me video bila sam prvi i poslednji put na Jeleninom grobu sve do pre mesec dana kada smo se sreli. Tada sam i postavila ovu pločicu sa Jovanovim imenom i datumom smrti. Ti zgleda dolaziš mnogo češće?

JOVAN

Ne baš toliko često, ali postoji nešto kao ritual. Mesto gde pokušavam da nađem spokoj.

JELENA

Imaš i svoj ključ?

JOVAN

Dala mi je tvoja majka kad sam je poslednji put sreo. Bila je slaba i otac ti je već bio umro.

JELENA

Razgovarali ste?

JOVAN

Da, ali nije znala ko sam. Izgledalo je kao da sam u prolazu.

JELENA

O čemu ste razgovarali?

JOVAN

O onima koje smo izgubili. Izmislila je čitavu priču o svom sinu koji je stradao… Razumeo sam … jer sam i sam lagao.

JELENA

Jednom sam joj se javila telefonom. Rekla mi je da bi joj bilo lakše da sam onog dana poginula… Nisam je više zvala… Predaješ li još uvek?

JOVAN

Imam još nekoliko godina do penzije. Šta si ti radila sve ove godine?

JELENA

Bilo je dobrih i loših dana, ali život je dobio smisao…Nikad me niko nije čudno ni pogledao.

JOVAN

Zaista nikada ne bih rekao da si se rodila kao…

SOUND:  JAČA GRMLJAVINA.

JELENA

Kao muškarac. Reci slobodno. Stvarno je sve bilo “kao“.  Sada su moj moje telo i moj mozak jedno… I krpice više nisu problem.

JOVAN

Krpice?

JELENA

Ovde sam studirala kostimografiju, to znaš. Uspela sam da se priključim jednoj pozorišnoj trupi u Njujorku… I dalje dizajniram.

JOVAN

To se i vidi na tebi.

JELENA

Hvala ti… Mnogo smo putovali, sa trupom sam obišla celu Ameriku. Jednom smo išli na turneju po Kaliforniji. Prolazili smo kroz Los Anđeles. Svi su predlagali šta trba da se vidi, koji studio… bioskop. A ja, znaš li gde sam otišla?

JOVAN

Ne znam, reci?

JELENA

Vestvud vilidy memorijal park!

JOVAN

Na groblje?

JELENA

Rekla sam da hoću da odnesem cveće na grob majke moje prijateljice. Tog dana sam shvatila da Jelene, one Jelene više nema. Osećanje koje sam potiskivala isplivalo je posle petnaest godina. Plakala sam pred grobom Merilin Monro kao da mi je umro neko ko mi je bio sve na svetu. Do tog trenutka ni jednu suzu nisam pustila za Jelenom… Groblje, to je naše mesto…

Zamišljala sam da je tu sa mnom. Da čitamo natpise, da zajedno tražimo grobove Trumana Kapotija, Dina Martina, Roja Orbisona, Natali Vud…

JOVAN

Zašto prodaješ grob?

JELENA

Došla sam u Beograd pre dva meseca. Mama je umrla zimus.

JOVAN

Da. Znam.

JELENA

Zvao me je advokat. Zadržala sam se duže nego što sam planirala… Možda je lakše sada kada su svi mrtvi biti u Beogradu. Možda je tako lakše da se susretnem sa svim sećanjima koje sam ostavila pre mnogo godina. Sada sam jača. Sada mogu da podnesem…Jednog dana sam sedela u Maderi i pila kafu. Bilo je veoma sparno. Čitajući   novine naletela sam na jedan omanji članak s naslovom „Grob pored Merlinkinog na prodaju“. Izvesna gospođa je stavila na aukciju grob svog muža koji je sahranjen iznad Merilin Monro sa početnom cenom petsto hiljada dolara i to baš petog avgusta, na godišnjicu njene smrti. Do tog trenutka nisam ni bila svesna koji je datum. Nisam mogla da popijem kafu do kraja. Nisam mogla više da izdržim… krenula sam ka groblju. Bila sam spremna da se suočim sa tim, da opet odem na Novo groblje… ali ne i tebe da sretnem. Kada sam te prepoznala i kada sam shvatila da me pratiš nisam želela da te izgubim. Direktoru groblja sam rekla da želim da prodam grob, jer sam znala da ćeš se raspitivati o meni.

JOVAN

Bila si u pravu. Da si uspela odmah da nađeš grobnicu zatekla bi me ovde. Bio sam celo pre podne. čistio sam grobnicu, nameštao cveće, razmišljao o Jeleni. Da je živa imala bi 48 godina. Pokušavao sam da je zamislim… pokušao sam da se setim kako je izgovarala sve te nežne… lepe reči.

JELENA

Nemoj da izmišljaš molim te! Zašto su svi patetični na groblju. Ovo je deo sveta kao i svaki drugi… Kako ti je veliki kurac!… Pojebi me na brzaka!… To ti je govorila… To nije ni nežno ni lepo. To te je uzbuđivalo… to te je palilo da je tucaš.

JOVAN

Zar je moguće…

JELENA

Moguće je… Ja sam joj govorila šta da ti priča… Jednom sam došla sa njom na tvoje predavanje. Tada sam te prvi put videla i rekla joj: Hoću sa njim da se kresneš.

JOVAN

Što mi to govoriš… Nemoj … Pusti me.

SOUND:     SLABA KIŠA KOJA POČINJE DA PADA. JELENA

Zato što je bilo tako! Sam si hteo. Nisi morao da me pratiš. Nisi morao da me zoveš… Nisi morao da dolaziš danas… Voleo si njenu plavu haljinu. I ja sam je najviše volela. Nosila je tu haljinu kada ti je prvi put došla u kabinet. I ja sam je ovde obukla onog dana kada nisam znala da me gledaš. Ja u mojoj haljini… to je bila moja haljina… Naterala sam Jelenu da je obuče… Znala sam da će ti se dopasti!

JOVAN

Ovo je previše!

JELENA

Ja sam ti pisala porukice koje ti je ostavljala ispod vrata kabineta.

JOVAN

To je nemoguće… umišljaš! Sačuvao sam ih.

SOUND: ZVUK OTVARANJA TAŠNE I OLOVKE KOJA PIŠE PO PAPIRU.

JELENA:

Evo, uzmi ovaj papir i uporedi rukopis kad odeš kući… Izvini, ali izgleda da si ovo sam hteo… Počinje kiša… moram da idem.

JOVAN

Stani… Stani molim te. Ne možeš opet tek tako da nestaneš.

JELENA

Šta te još interesuje?

JOVAN

Gde ćeš ti… Mislim, neko kao ti sigurno razmišlja gde

će biti sahranjen. Gde će biti tvoj grob?

JELENA

Veliki deo živita sam provela na groblju, dosta mi ga je… Znaš… Razmišljala sam o tome… Postoje firme koje od ugljenika iz pepela posle kremacije prave dijamant. Izlažu ugljenik visokom pritisku i temperaturi i prave dijamant za nekoliko hiljada dolara… Nije loše?

JOVAN

(NASMEŠI SE)

Diamonds are a girl’s best friend.

JELENA

(GLASNO ZAPEVA)

„The french are glad to die for love…“

JOVAN

JELENA

Lepo pevaš.

JOVAN

Jelena nikada nije stigla da mi ispriča kako ste proveli noć pre  našeg putovanja. Bio sam sam kod kuće. Spremio sam večeru. Vino, sveće, muzika. Jedva sam čekao trenutak kada će se Jelena pojaviti. I ja sam želeo seks te noći isto koliko i ti.

JELENA

Bila je u onoj plavoj haljini koju sam ja sašila.

JOVAN

Ne. Došla je u farmerkama i običnoj crnoj majici.

JELENA

Jesi li siguran? Ja sam je obukla i našminkala.

JOVAN

Sećam se odlično. To je bio poslednji put kada sam je video. Kada sam je dodirnuo… pokušao da je dodirnem… Nije mi dopustila. Nije ni primetila postavljen sto, sveće… Sve je ignorisala. Hteo sam da joj kažem da sam napustio ženu. Nije htela da me sluša. Bila je skroz odsutna. Prišao sam da je zagrlim.

Odgurnula me je. Bila je to neka druga osoba. Udario sam joj šamar… Ni sam ne znam kako sam to mogao da

(MORE)

JOVAN (cont’d)

uradim… ni suzu nije pustila… Okrenula se i otišla… Nije bila kod mene ni petnaest minuta. Kako sam mogao da znam. Kako sam mogao da znam koliko je mučimo, koliko joj je teško sa nama zajedno…Kako sam mogao da znam…Lepa si čak i kada plačeš.

SOUND: KIŠA I VETAR KOJI POSTAJU SVE JAČI. ZVUK OBARANJA VAZA SA CVEĆEM.

JELENA

Jovane…

JOVAN

Ne plači Jelena, Jelena

JELENA

Jovane…

JOVAN

Počinje kiša… Bićeš skroz mokra…

JELENA

Prija mi… Hoću da pokisnem…

JOVAN

Hajde da se sakrijemo unutra, smrznućeš se.

SOUND: ZVUK OTKLJUČAVANJA BRAVE. DOBOVANJE KIŠE POSTAJE SVE JAČE.

.

.

.

.

.


Nikola Fišeković

Rođen 1977. godine u Aranđelovcu. Diolomirao je glumu 2001. godine u Beogradu od kada kontinuirano radi kao glumac u pozorištu, televiziji i filmu. Pored glume bavi se i pisanjem. Napisao je pozorišne drame "Vinska pesma" i "Sjaj purpurnog jutra" koje su snimljene kao radio drame na Radio Beogradu. Autor je sitkoma "Mio&Drag" na TV Prva, a kao scenarista radio je na više televizijskih projekata.

Sva prava zadržana © 2006-2019 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online) Objavljivanje časopisa pomaže Ministarstvo kulture i informisanja