Intimna ispovest Merlin Monro i Džona Kenedija

Nikola Fišeković
Lat­est posts by Niko­la Fišeković (see all)

    .

    .

    .

    SCENE: 1

    SOUND: UDALJENI ZVUCI SAOBRAĆAJA. NERAZUMLJIV RAZGOVOR LJUDI U PROLAZU KOJI SE PRETVARA U TIŠINU. ZVUK POTPETICA KOJE SE PRIBLIŽAVAJU.

    JELENA

    Evo me, izgle­da da uvek kas­nim. (ZADIHANO)

    Izvi­nite.

    JOVAN

    Ne kas­nite, ja sam poranio.

    JELENA

    Doneli ste cveće. Ja nisam.

    JOVAN

    Nisam mogao da odolim da ne kupim od devo­jčice koja je sa kofom cveća sta­jala sa strane.

    JELENA

    Nisam je ni primeti­la, žuri­la sam. I opet sam se izgubila.

    JOVAN

    Izgu­bili ste se?

    JELENA

    Da, isto kao i pre mesec dana kada sam krenu­la ova­mo. Vrtela sam se od ale­je do ale­je sko­ro sat vre­me­na i nisam uspela da nađem. Bilo je jako top­lo, peti avgust, dok sam stigla bila sam sva mokra, a cveće se skroz sparušilo.

    JOVAN

    Ne dolazite često ovde?

    JELENA

    Ne, ali neka­da sam dolazi­la baš često. Pomis­lite da znate put napamet, a onda se ispostavi da ste u lavir­in­tu… Grobl­ja se men­ja­ju brže nego gradovi… Inače, imam dobru ori­jentaci­ju, ali kad sam ovde… pros­to sve postane lavirint. Vi očigled­no nemate takav problem.

    JOVAN

    Dali ste mi pre­cizne podatke, a malo niže ima i jed­na tabla na kojoj je sve pre­cizno označeno.

    JELENA

    Nisam ni nju primeti­la… Je l vam se sviđa?… mis­lim mesto… Glupo pitan­je. Šta ovde ima da se sviđa…

    JOVAN

    Pa, pril­ično je mirno, što mi i odgovara.

    JELENA

    Duhovi­ti ste.

    JOVAN

    To je, dak­le, to?

    JELENA

    Da.

    JOVAN

    Berberović?!

    JELENA

    Neš­to vam ne odgovara?

    JOVAN

    Zvuči mi poznato.

    JELENA

    Stara porod­i­ca, bili su pop­u­larni­ji pre rata… Pored su Kon­stati­novići, nji­ma su posle rata oduzeli sve osim ovog.

    JOVAN

    Gospod­s­ki kraj.

    JELENA

    Izgle­da. Kupu­jete li za sebe? Uf , opros­tite. Stvarno sam pogublje­na danas… Nisam toliko dugo… Ovde me sve zbunjuje.

    SOUND: KRESANJA UPALJAČA I PALJENJA CIGARETE.

     JELENA

    Kad sam bila mala baka me je često dovodi­la ovde. Tada sam bila spoko­j­na. Volela sam da trčkaram oko­lo. Znala sam svako ćoše napamet.

    JOVAN

    A sada se lako izgubite.

    JELENA

    Baš je lep sep­tem­bar ove godine. Prošle su pak­lene vrućine, a vreme je i dal­je lepo. Usko­ro će sve ove

    (MORE)

    JELENA (cont’d)

    staze pokri­ti lišće. Kako je samo drveće izraslo, a neka stara su posek­li izgle­da. Tamo, tamo je bio jedan veli­ki stari kesten. Obožavala sam da sku­pl­jam kesten­je ispod njega…

    JOVAN

    Koli­ka je cena?

    JELENA

    Molim? A, da. Trideset hil­ja­da evra. Rek­li su mi da je toliko ovde real­no. Upravnik mi je rekao da će mi jav­i­ti ako se neko bude intereso­vao. Nisam očeki­vala da će se neko ovako brzo pojav­i­ti. Nije vam pomen­uo cenu?

    JOVAN

    Nije, mis­lim, nisam ni pitao.

    JELENA

    Da, obično je tako u žurbi.

    JOVAN

    Ne žuri mi se.

    JELENA

    Opros­tite, samo izlećem sa glupostima.

    JOVAN

    Ne, bili ste u pravu. Zain­tereso­van sam zbog sebe. A kao što možete da vidite još mi se ne žuri.

    JELENA

    Za vas? Sad mi je lakše. Mis­lila sam da ću doći u nez­god­nu situaci­ju sa nekim kome je teško, a ne umem da se pon­ašam u takvim situacijama.

    JOVAN

    Je l vam dobro? Sedite na ovu klupu. Blizu je čes­ma mogu da vam done­sem vodu.

    JELENA

    Ne, ne hvala, vrlo ste ljubazni.

    JOVAN

    Jeste li sig­urno dobro?

    JELENA

    Da, da sve je u redu. Samo… ne znam šta mi je…

    JOVAN

    Uspomene mož­da? Ovak­va mes­ta mogu da probude naj­dubl­ja osećan­ja, da se seti­mo najlepših događa­ja i da nas opet ophr­va tuga.

    JELENA

    Mož­da ste u pravu. Sve mi se izmeša­lo. sada shvatam da je ovo jed­no od mes­ta mog živ­ota. Ha, ha, svaš­ta gov­orim, ovo mesto živ­ota. Pomis­lićete da sam luda. Stan­ite da nađem ključ… U stvari, želite li da vidite kako je unutra? Jel vas još zanima?

    JOVAN

    Da, da, nar­avno, samo polako.

    SOUND: ŠUŠKANJA STVARI U TAŠNI.

    JELENA

    Čega sve nema u ovoj tašni… Evo ga, zakačio se za četku.

    JOVAN

    Dajte ga meni, ja ću.

    JELENA

    Samo pazite. Teško se otključa­va, bra­va je stara.

    SOUND:        BRAVA KOJA SE OTKLJUČAVA I ŠKRIPA TEŠKIH GVOZDENIH VRATA.

    JOVAN

    Evo , uspeo sam, nije bilo teško.

    JELENA

    Ja bih se muči­la sigurno.

    JOVAN

    Je l‘ smem da uđem?

    JELENA

    Uđite, uđite. Ja ću samo još malo da sed­im. Već mi je bolje.

    JOVAN (EHO)

    Zaista stara porod­i­ca. I veli­ka. Sve je ukus­no, otmeno i kvalitet­no unutra… Jovan, Ana, Petar, Jovan, Mil­i­ca, Jele­na… Pri­h­vatam vašu cenu!

    SOUND:    ZATVARANJA VRATA.

    JOVAN

    Dobro ste? Je l sve u redu? Da li ste odustali od prodaje?

    JELENA

    Sve je ure­du. Sve. Nisam odustala.

    JOVAN

    Jovan, izgle­da da se ukla­pam ovde.

    JELENA

    Molim?

    JOVAN

    Jovan, vaše najčešće porodično ime isto je kao moje.

    JELENA

    A, da, da zvuči neverovatno.

    JOVAN

    Vaš prade­da koji je ovo podi­gao, pa nje­gov unuk, pa… Svi su bili dugov­ečni osim… Opet, nar­avno, Jovan i Jele­na… Rođeni 60. i 61. godine.

    JELENA

    A umr­li 83.

    JOVAN

    Baš mla­di.

    JELENA

    Sao­braća­j­na nesreća.

    JOVAN

    Jeste li dobro? Jesam li rekao neš­to neumesno?

    JELENA

    Ne, niste, vi ste vrlo pažljivi, a ja samo pričam glu­posti… Znate, mis­lim da sam ovde nauči­la da čitam.

    JOVAN

    Ovde ste naučili da čitate?

    JELENA

    Stvarno. Kao što sam rekla, baka me je čet­so dovodi­la ovde dok sam bila mala. Teško je pod­nela ded­inu smrt, smrt deda Jovana, nar­avno. Osta­jale smo ovde po celo pre podne. Dok je ona sređi­vala grob­nicu, a znala je da to radi sati­ma, goto­vo fetišis­tič­ki, ja sam se igrala oko­lo. Kad sam počela da učim slo­va trudi­la sam se da ih pre­poz­na­jem na spomenici­ma, da čitam ime­na, prez­i­me­na… epitafe.

    JOVAN

    Nisam čuo intere­sant­ni­ju priču od ove kako je neko naučio da čita.

    JELENA

    A najviše su me privlačile slike mladih devo­ja­ka sa onih star­ih grobo­va, još pre rata. Nji­hove izbledele

    (MORE)

    JELENA (cont’d)

    fotografi­je na spomenici­ma koje više niko nije ni obi­lazio. Razmišl­jala sam o nji­hovim živ­o­ti­ma, zamišl­jala sam ih kao začarane princeze… ma, izmišl­jala sam čitave fil­move… Pomis­lićete da sam morbidna.

    JOVAN

    Napro­tiv, uži­vam da vas slušam. Ja sam se uvek plašio groblja,mislio sam da je to neš­to strašno. A, evo danas se baš osećam pri­jat­no sa vama.

    JELENA

    Bila sam valj­da maš­tovi­ta kao svako dete, a baka me je, očigled­no dovodi­la na groblje češće nego što je tre­ba­lo. Sećam se da se otac bunio, a onda smo počele da mu prećutkujemo.

    JOVAN

    Krili ste od oca da dolazite na groblje?

    JELENA

    Da, to je bila naša mala taj­na. Ja sam išla do grobo­va svo­jih dru­gar­i­ca i ostavl­jala im po cvetić. A kada sam jed­nom zatekla baku kako priča sa dedom, objas­ni­la mi je da mrtvi mogu da nas čuju. Onda sam i ja počela da pričam sa mojim dru­gari­ca­ma… Stvarno ćete pomis­li­ti da sam uvrnuta.

    JOVAN

    Sig­urno ste bili veo­ma usamljeni?

    JELENA

    Na neki način ste u pravu. Nisam se baš najbol­je ukla­pala među svo­je vršn­jake. Stal­no su me neš­to zadirkivali…

    JOVAN

    I ovde ste našli bol­je društvo.

    JELENA

    Najviše sam volela jed­nu Mar­i­ju Kosanović. Imala je šes­naest  god­i­na kada je umr­la. Tu je u blizi­ni njen grob. Bila je toliko lepa da sam želela da budem kao ona kad porastem.

    JOVAN

    I jeste veo­ma lepi.

    JELENA

    Hvala, ali nika­da nisam bila lepa kao ona.

    JOVAN

    JELENA

    Vi ste, dak­le, ovde prov­eli dos­ta vremena.

    JOVAN

    Da sve dok je baka bila živa, a i posle. Nek­ih pet, šest mese­ci pre bakine smr­ti, imala sam jedanaest god­i­na, kada sam stigla do Mar­i­jinog gro­ba izne­nadi­la sam se. Pred grobom je sta­jala jed­na devo­jči­ca mojih god­i­na koja je toliko liči­la na Mar­i­ju pa sam je odmah pita­la da li joj je rođa­ka. Rekla mi je da nije i da je prvi put vidi. E onda sam joj rekla da ću joj sve ispričati o Mar­i­ji. Ostale smo dugo, jer mi je tre­ba­lo dos­ta vre­me­na da je ube­d­im da je Mar­i­ja začarana princeza i da će se jednog dana probu­di­ti. Kada je baka krenu­la poz­vala me je i ja sam se opros­ti­la od mojih dru­gar­i­ca, mrtve Mar­i­je i žive Jelene.

    Zvala se isto kao i vi.

    JELENA

    Da, zvala se isto Jele­na. Bila je baš lepa.

    JOVAN

    Jeste li je opet videli?

    JELENA

    Na izlazu grobl­ja smo se opet srele. Mis­lila sam da je i ona isto sa bakom, a ona je u stvari bila sa majkom, dos­ta star­i­jom ženom. Ispostavi­lo se da živi­mo u istom kra­ju i nas­tavile smo put zajed­no. Traži­la je da joj još pričam o začara­noj Mar­i­ji. Tako je u moj živ­ot ušla i živa Jelena.

    JOVAN

    Nas­tavile ste da se družite?

    JELENA

    Postale smo ner­azd­vo­jne… Sve do njene smrti.

    JOVAN

    Žao mi je. Žao mi je što ste je izgu­bili. Opet ste se potresli…

    JELENA

    Ne, ne sve je u redu. Ja umem da se družim i sa mrtvi­ma kao što ste mogli da primetite… Stvarno je lepo ovde, znala sam i kad sam odrasla da ponekad dođem i da se proše­tam ovim grobljem. Eno tamo je i grob pes­ni­ka Drain­ca. Jele­na i ja smo često išle i do nje­gov­og gro­ba. „Otkad se znamo san­jamo da se ras­tanemo I već sam od toga kao mesec žut…

    JOVAN

    …Pa se opet neob­jašn­ji­vo sret­nemo Da zajed­no pro­duži­mo put“

    JELENA

    (ODUŠEVLJENO   )

    Znate tu pesmu?

    JOVAN

    “Naša ljubav“

    JELENA

    Da. “Naša ljubav“… Ne znam niš­ta o vama?… Izvi­nite, izvi­nite. Ne želim da budem nepristojna.

    JOVAN

    Ne izv­in­java­jte se.

    JELENA

    Zaš­to kupu­jete grob?

    JOVAN

    Nisam ni ja vas pitao zaš­to ga prodajete.

    JELENA

    Eto, baš umem da postavim pitan­je… Neću više da vas zadržavam. Može­mo da kren­emo. Hoćete li da zaključate, molim vas?

    JOVAN

    Nećete da uđete ni na kratko?

    JELENA

    Ne.

    SOUND:        ZAKLJUČAVANJA BRAVE.

    JOVAN

    I dal­je ste sig­urni da želite da pro­date grob­no mesto u vašoj porodičnoj grobnici?

    JELENA

    Sig­ur­na sam… Volela bih da odem do gro­ba Mar­i­je Kosanović… Samo da razmis­lim… Ne nije na onu stranu, o bože, nekad sam znala žmureći da ga nađem.

    JOVAN

    Mogu da vam pomognem, ako nemate niš­ta protiv?

    SCENE: 2

    SOUND: MUŠKI KORACI I ŽENSKE POTPETICE. KRESANJE UPALJAČA I PALJENJE CIGARETE.

    JELENA

    Opet smo kod mog, par­don vašeg gro­ba, samo ide­mo u krug…Stanite samo da još jed­nom razmis­lim… Taj grob je blizu gro­ba Jeleninih roditel­ja, a to je… Zabo­ga, ne mogu niče­ga da se setim, a išla sam često sa Jelenom. Imale smo devet­naest god­i­na kada joj je i maj­ka umrla.

    JOVAN

    Roditelji su joj bili dos­ta star­i­ji od nje?

    JELENA

    Da. Zapra­vo, to nisu bili njeni biološ­ki roditelji. Usvo­jili su je dok su živeli u Ameri­ci. A kad joj se otac razboleo vratili su se u Beograd. Želeo je ovde da umre. Tako je Jele­na stigla u Beograd.

    JOVAN

    A je li bila u kon­tak­tu sa biološkim roditeljima?

    JELENA

    Pati­la je što ih nika­da nije upoz­nala. Ali… to je poseb­na priča.

    JOVAN

    Osećam da je toliko poseb­na da želim da je čujem.

    JELENA

    To je veo­ma intim­na priča između Jelene i mene.

    JOVAN

    Mis­lio sam da je intim­na priča njenih prav­ih roditelja.

    JELENA

    I jeste! I nji­ho­va i naša!

    JOVAN

    Želeo bih da mi je ispričate.

    JELENA

    Mož­da je suviše intim­no, gospo­dine Jovane. Pro­da­jem vam svoj grob, zar vam nije dos­ta moje intime, gospodine?

    JOVAN

    Izvi­nite, nisam hteo da vas naljutim.

    JELENA

    Budite iskreni i nećete me lju­ti­ti. Samo iskreni.

    JOVAN

    Ne razumem. Izvi­nite još jed­nom ako sam vas ičim uvre­dio, nije mi bila nam­era. Lepo pričate, ja sam vas slušao. Intere­santne su vam priče. Ali mi nije jas­no zaš­to se lju­tite. Opros­tite ako sam bio znatiželjan.

    JELENA

    Pre­više znatiželjni! Vi niste ovde prvi put. I ne pokušava­jte da me uverite da nije tako. Sre­li smo se na ovom groblju pre više od mesec dana, tačni­je petog avgusta.

    JOVAN

    Ali…

    JELENA

    Molim vas ne preki­da­jte me! God­i­na­ma nisam dolazi­la na ovo groblje. Bila sam uzbuđe­na. Tumar­ala sam. U jed­nom trenutku smo se sre­li, ne znam tačno gde, već mi se vrte­lo u glavi. Nisam mogla da pron­ađem grob­nicu. I posle sat vre­me­na tumaran­ja ušla sam u zgradu uprave da potržim pomoć. Išla sam od vra­ta do vra­ta, nije bilo nigde nikog. Stigla sam do kra­ja hod­ni­ka u nadi da će mi neko otvoriti vra­ta. Pogledala sam kroz pro­zor hod­ni­ka i videla vas kako pri­lazite zgra­di. Zastali ste. Lepo sam mogla da vas vidim i tada sam bila sig­ur­na da sam vas pre­poz­nala. Onda je naišao direk­tor grobl­ja koji mi je pomo­gao i poz­vao jednog mom­ka da me odvede do grob­nice. Mis­lili ste da ste bili vešti, ali sam znala da me pratite. kada sam stigla do grob­nice bili ste sig­urni ko sam, a ja sam kada sam videla sveže cveće na grobu znala da ste to defin­i­tivno vi. Videla sam i kada ste otišli. Krili ste se iza onih grobo­va tamo. I opet sam vas videla na kapi­ji kada ste izlazili iz upravne zgrade. Nije vam dugo tre­ba­lo da me pozovete. Neš­to više od mesec dana.

    SOUND: KORACI I GLASOVI LJUDI KOJI   PROLAZE.

    JOVAN

    Kako vi mene znate? Šta vi znate o meni?

    JELENA

    Sve! A vi o meni izgle­da ne znate niš­ta. Je l vam dobro? Hoćete li da vam done­sem vodu?

    JOVAN

    Dobro mi je. Izne­nadili ste me. Mis­lio sam…

    JELENA

    Mis­lili ste da niš­ta ne znam.

    JOVAN

    Ja i dal­je ne znam na šta mis­lite tačno.

    JELENA

    Mis­lim na vas i Jelenu.

    JOVAN

    Na mene i Jelenu.

    JELENA

    Ne pret­vara­jte se više! Na vašu vezu, Jovane.

    JOVAN

    Da, mis­lio sam da za to nika­da nećete saznati.

    JELENA

    Znala sam od prvog dana. Pred nama nije bilo tajni.

    JOVAN

    Ni to da ste vi…

    JELENA

    Ni to nije bila taj­na. Prave ljubavi nema­ju tajne.

    JOVAN

    Izvi­nite, nisam hteo da vas uvredim.

    JELENA

    Ne vređate me. Dra­go mi je što ste ovde, što raz­go­varam sa vama.Samo ne želim više da se pretvaramo.

    SOUND:      SLABA GRMLJAVINA IZ DALJINE.

    JOVAN

    Čud­no. Osećam neko neopi­si­vo olakšan­je. Iako sam izbe­gavao u suš­ti­ni sam želeo da raz­go­varam sa vama. često ste mi dolazili u mis­li, a nisam ni pret­posavl­jao da znate da pos­to­jim… Jele­na vas je jako volela.

    JELENA

    I vas je puno volela.

    JOVAN

    Ali nika­da kao vas… Vi ste se ovde na groblju i upoznale…

    JELENA

    A ja vam sad pro­da­jem sa grobom i našu intimu. Ovde smo imale i našu prvu ispovest.

    JOVAN

    Ispovest?

    JELENA

    Bilo je jesen­je vreme. Uzela sam ključ od grob­nice i pokaza­la ga Jeleni krišom da moji ne vide. Izmis­lila je razlog da iza­đe­mo, brzo i veš­to, kako je samo ona to umela i krenule smo ka groblju. Duvala je jaka koša­va. Na pola puta nas je uhvati­la kiša. Utrčale smo u grob­nicu polu mokre i počele da ski­damo mokru odeću. Da li ti je to pričala?

    JOVAN

    Nije nika­da.

    JELENA

    Da li želiš da nastavim?

    JOVAN

    Ti tako lepo pričaš. Pričaj mi o njoj… o vama…

    JELENA

    Ostale smo u don­jem vešu. Gledale smo u njene male gru­di i sme­juljile se. Hoćeš li da ga skinem, pita­la je. Klim­nu­la sam glavom, nisam mogla da gov­orim. Uzela sam njen grud­n­jak i obuk­la ga na sebe. ćutale smo i gleda­jući se skin­ule gaćice. Pruži­la mi je svoje.

    Obuk­la sam ih i oseti­la neš­to kao nika­da do tad. Erek­ci­ja mi nika­da nije bila jača. Počela je da me lju­bi i ja sam doživela orgazam. Njene gaćice na meni bile su skroz nato­pljene spermom.

    JOVAN

    Neverovat­no, tu iza tih vrata?

    JELENA

    Da.

    JOVAN

    Tu si otkri­la sebe, svo­ju seksualnost.

    JELENA

    Bila sam zbun­je­na, ali srećna.

    JOVAN

    Zaista si pra­va prelepa žena.

    SOUND: VETAR KOJI NOSI LIŠĆE.

    JELENA

    Kako si me prepoznao?

    JOVAN

    Oči. Da oči. Ni vreme, ni šmin­ka, ni duga kosa ne mogu da sakri­ju tvo­je oči. Ko ih jed­nom vidi mora zau­vek da ih zapamti.

    JELENA

    Hvala ti.

    JOVAN

    Koliko god­i­na ste imale tada?

    JELENA

    Tri­naest. To je bila naša sve­ta taj­na. Od tog dana smo se uvek držale za ruke

    JOVAN

    Mno­go te je volela.

    JELENA

    Nije imala nikog osim mene. Nije imala ni porod­icu. Bila sam joj sve.

    JOVAN

    A hoćeš li se opet nalju­ti­ti ako pitam za njene prave roditelje.

    JELENA

    Nar­avno da neću. Zaslužu­ješ i to da znaš. To je najlepša ljubav­na priča svih vre­me­na. I tuž­na! Bio je peti avgust…

    JOVAN

    Jelenin rođen­dan.

    JELENA

    Tako je. Te godine je Jele­na puni­la pet­naest god­i­na. Ja sam porani­la i probudi­la je da joj prva česti­tam rođen­dan. Doručko­vale smo sa njenom mamom i krenule u šet­nju. Jele­na je bila jako tuž­na. Nika­da je nisam videla takvu. Rekla mi je da se pita da li nje­na pra­va maj­ka uopšte zna da joj je danas rođen­dan i kak­va je to oso­ba koja je mogla da da na usva­jan­je tek rođenu bebu. Izgledala je veo­ma loše. Uplaši­la sam se da mož­da neću uspeti da je razvese­lim, ali mi je u trenutku sin­u­la ide­ja. Tog jutra sam čula na radi­ju da je na današn­ji dan 1962. godne sobar­i­ca pron­ašla mrtvu Mer­ilin Mon­ro u svom apartmanu.

    JOVAN

    Stani, stani. Kakve veze ima smrt Mer­ilin Mon­ro sa  našom Jelenom?

    JELENA

    To me je i ona pita­la, a stvar je tako jed­nos­tavna. To se dogodi­lo na Jelenin prvi rođendan.

    JOVAN

    Mer­ilin Mon­ro se ubi­la na Jelenin prvi rođen­dan, ali i dal­je ne shvatam.

    JELENA

    God­inu dana rani­je Mer­ilin Mon­ro je rodi­la Jelenu u tajnos­ti na nekoj pri­vat­noj klin­i­ci, a tajne službe su je otele i dale na usva­jan­je da se ne bi saz­na­lo da Džon Kene­di ima van­bračno dete. I zato se Mer­ilin Mon­ro petog avgus­ta na rođen­dan svo­je bebe za koju nije znala gde je otrovala lekovi­ma, jer to nije mogla da pod­nese. Jele­na je bila jedi­ni živi dokaz te velike ljubavi.

    JOVAN

    Sve si to u trenutku smis­lila. Jesi li uspela da je oraspoložiš?

    JELENA

    Nemoj da se sme­ješ. Samo da si je video. Potrčala je niz ulicu i drala se iz sveg glasa : Ja sam Merlinkina

    ćer­ka! Ja sam Mer­link­i­na ćer­ka! Onaj neverovatan osmeh koji je imala vra­tio se na njeno lice. čini mi se da nika­da nis­mo bile srećnije.

    JOVAN

    Ti si zaista neverovatna!

    JELENA

    Cel­og dana smo pevale imi­ti­ra­jući Mer­ilin : Hepi brdej tu ju, hepi brdej tu ju…       Rekla je da joj je to najlepši rođen­dan, jer je dobi­la majku. Ali smo se dogov­o­rile da ni o tome ne pričamo nikome, da ne čuju tajne službe.

    JOVAN

    Vaša veza je bila puna tajni.

    JELENA

    Sada ti ih pričam jer si i ti bio deo njih. Obećaj da ih nećeš odati.

    JOVAN

    Odneću ih u grob sa sobom.

    JELENA

    Bila je u pravu kada je gov­o­rila o tebi da si duhovit.

    SOUND:        GRMLJAVINA, MALO JAČA NEGO PRETHODNA.

    JOVAN

    Nedosta­je li ti Jelena?

    JELENA

    To sada nije bitno.

    JOVAN

    Bio sam ljubo­moran na tebe. Uvek. Sada sam zbun­jen kada mi kažeš da si znala za nas od samog početka.

    JELENA

    Ja nisam bila ljubo­mor­na na tebe. Bila sam ljubo­mor­na na nju, a da toga tada nisam ni bila sves­na. Znala sam da neće­mo još dugo moći da bude­mo zajedno.

    JOVAN

    Zaš­to tako misliš?

    JELENA

    Tre­bao joj je pravi muškarac, a ne neko ko se uzbuđi­vao tek kada se obuče kao žena i kada mu ona prepriča­va šta je radi­la sa ljubavnikom.

    JOVAN

    Zabo­ga, sve ti je opisivala?

    JELENA

    Sva­ki detalj. Mis­lim i da je domaš­tavala priču da bi me još više uzbudila.

    JOVAN

    Bila je neverovat­na, nije niš­ta morala da izmišlja.

    JELENA

    Ja sam mis­lila da ću izlude­ti. Rano smo se venčali. Sa dvade­set god­i­na. Ona je tebe upoz­nala god­inu dana kas­ni­je. Lako si je osvo­jio… Vaš prvi seks u kabinetu.

    JOVAN

    Ne mogu da veru­jem šta mi gov­oriš. To je neš­to najuzbudljivi­je što mi se dogodilo.

    JELENA

    I meni.

    JOVAN

    I tebi?!

    JELENA

    Te noći kada mi je prepričavala seks sa tobom, toliko sam se uživela u priču da sam sutradan mis­lila da sam stvarno spavala sa tobom. Nikad pre toga nis­mo imale tako uzbudljivu noć

    JOVAN

    Nisam ni slu­tio koje igre sam bio deo.

    JELENA

    Igra, tre­ba­lo je da to bude samo igra.

    SOUND:ZVUK JAČEG VETRA, ŠUŠTANJE LIŠĆA.

    JOVAN

    Prelazi­lo je sve granice. Moj brak je bio u sve većoj krizi. Lomio sam se. Sumn­n­jao sam da li me i malo voli.

    JELENA

    Svi smo se lomili, kako kažeš. Bila sam sves­na svo­je sebičnos­ti. čuvala sam Jelenu za sebe, a nisam joj nudi­la niš­ta. Nisam ni umela ni imala hrabrosti da iza­đem iz svo­je kože…

    JOVAN

    Bila si tako mla­da… Šta si mogla?

    JELENA

    Mogla sam da budem man­je zla pre­ma njoj. Man­je zavid­na. Nije više bila moje Mer­linče. Ti si bio ljubo­moran na mene, a ja na nju. Posta­la mi je nepod­nošlji­va, ali sam je trpela samo zbog tebe (zaplače). Samo tako sam mogla da budem tvo­ja ljubavnica.

    JOVAN

    JELENA

    Nemoj da plačeš. Sedi.

    JOVAN

    Ne mogu da veru­jem da si me zagr­lio. Ne mogu da veru­jem da si tu…Sećaš li se večeri pred naš odlazak na put?

    Nar­avno da se sećam.

    JELENA

    Osta­la je dugo. Mno­go duže nego inače.

    JOVAN

    Žena mi je bila na leto­van­ju pa smo mogli da ne mis­limo na vreme.

    JELENA

    Mis­lila sam da pro­lazi večnost u iščeki­van­ju. Svakakve slut­nje su mi pro­lazile kroz misli.

    JOVAN

    Imala si neki predosećaj?

    JELENA

    Neš­to se desi­lo, a ja ne znam šta. Prvi put je odbi­la da se igra sa mnom vraća­jući se od tebe. Prvi put sam pokaza­la ljubo­moru. Prvi put sam pokaza­la svo­ju sla­bost. čin­i­mi se da je prvi put bila jača od mene… Rekla je samo da ćemo sve nadok­na­di­ti na moru i otišla da spava.

    JOVAN

    JELENA

    Jele­na je vozila?

    JOVAN

    Samo što smo se zame­nile. Ja sam spavala. Rek­li su mi da je izgu­bi­la kon­trolu i prešla na drugu stranu.

    Direk­tan sudar sa kamionom.

    Jele­na je pogin­u­la na licu mes­ta, a prog­noze o tvom stan­ju su bile najcrnje.

    JELENA

    Sam bog zna kako sam preživela.

    JOVAN

    Raspi­ti­vao sam se o tvom stan­ju svakod­nevno. Dolazio sam i na kliniku. Raz­go­varao sa svo­jim pri­jatelji­ma, lekari­ma, koji su radili na klinici.

    JELENA

    Ne mogu da veru­jem. Obi­lazio si me.

    JOVAN

    Nadao sam se, molio se. Nadao se ako ti preživiš da će nas­tavi­ti da živi i deo Jelene.

    JELENA

    Jesi li bio na sahrani?

    JOVAN

    Da.

    JELENA

    Nika­da nikog nisam pita­la da mi priča kako je bilo. Jele­na i ja smo volele groblje, ali ne i sahrane. Kad god bi naišla povor­ka bežale bis­mo na dru­gi kraj groblja.

    JOVAN

    Bilo je puno lju­di i tiši­na. Da, tiši­na, najveći uti­sak tog dana na mene je ostavi­la ta tiši­na koju nika­da pre i nika­da posle nisam doživeo.

    JELENA

    I ja sam tada bila u nekoj čud­noj tišini.

    JOVAN

    Tri mese­ca u komi je veli­ki period.

    JELENA

    A ja više volim da kažem da sam bila u svo­jim filmovima.

    JOVAN

    Bio sam pres­rećan kada sam te video posle nes­reće. Bila si sama ovde na groblju.

    JELENA

    To je bio moj prvi izlazak posle opo­rav­ka, tog puta te nisam primetila.

    JOVAN

    Ali su svi primetili tebe. Osta­la si dugo u grob­ni­ci. Razmišl­jao sam da li da ti priđem. Bio mi je potre­ban neko ko je bio blizak sa Jelenom. A onda si se pojav­i­la. O, kad se setim, mis­lio sam da sam poludeo. Mis­lio sam da je Jele­na usta­la iz gro­ba. Ti u svoj toj njenoj garder­o­bi. Bio sam par­al­isan, hteo sam da potrčim za tobom, ali nisam imao snage.

    SCENE: 3

    SOUND: VETAR POSTAJE SVE JAČI.

    JELENA

    Kada sam se probudi­la iz kome neverovat­no brzo sam se opo­rav­i­la. Znala sam da je Jele­na mrt­va i pre nego što su mi rek­li. Plašili su se da će to uti­cati na moj opo­ravak. Što se mene tiče Jele­na nije umr­la. Odluči­la sam da ubi­jem Jovana. Radovala sam se novom životu.

    Zato sam brzo i usta­la iz kreve­ta… Nov živ­ot… Novi početak…Znam da zvuči sulu­do… ali kon­ačno olakšanje.

    JOVAN

    Tada si odluči­la da se promeniš?

    JELENA

    Da se pono­vo rodim. Tako sam to nazvala…

    JOVAN

    Sig­urno ti nije bilo lako?

    JELENA

    Nije mi bilo teško. Nika­da se nisam osećala bol­je. Ali bilo je teško svi­ma oko mene. Moji roditelji, čak i lekari tražili su oprav­dan­je u sao­braća­jnoj nes­reći, u povredama glave. Sprem­ni­ji su bili da pri­h­vate da sam poludela nego da promenim pol.

    JOVAN

    I ja sam ostao bez odgov­o­ra. Ono što sam načuo bilo je otpri­like to što si mi i sama rekla… Teško oštećen­je moz­ga. A onda si nestala.

    JELENA

    Nisam nam­er­avala da ostatak živ­ota prove­dem u lud­ni­ci. Pro­dala sam stan u kome smo živele i kupi­la kar­tu u jed­nom pravcu. Nju­jork je postao moj rod­ni grad. Onog dana kada si me video bila sam prvi i posled­nji put na Jeleni­nom grobu sve do pre mesec dana kada smo se sre­li. Tada sam i postavi­la ovu pločicu sa Jovanovim imenom i datu­mom smr­ti. Ti zgle­da dolaz­iš mno­go češće?

    JOVAN

    Ne baš toliko često, ali pos­to­ji neš­to kao rit­u­al. Mesto gde pokušavam da nađem spokoj.

    JELENA

    Imaš i svoj ključ?

    JOVAN

    Dala mi je tvo­ja maj­ka kad sam je posled­nji put sreo. Bila je sla­ba i otac ti je već bio umro.

    JELENA

    Raz­go­var­ali ste?

    JOVAN

    Da, ali nije znala ko sam. Izgleda­lo je kao da sam u prolazu.

    JELENA

    O čemu ste razgovarali?

    JOVAN

    O oni­ma koje smo izgu­bili. Izmis­lila je čitavu priču o svom sinu koji je stradao… Razumeo sam … jer sam i sam lagao.

    JELENA

    Jed­nom sam joj se jav­i­la tele­fonom. Rekla mi je da bi joj bilo lakše da sam onog dana pogin­u­la… Nisam je više zvala… Preda­ješ li još uvek?

    JOVAN

    Imam još neko­liko god­i­na do pen­z­i­je. Šta si ti radi­la sve ove godine?

    JELENA

    Bilo je dobrih i loših dana, ali živ­ot je dobio smisao…Nikad me niko nije čud­no ni pogledao.

    JOVAN

    Zaista nika­da ne bih rekao da si se rodi­la kao…

    SOUND:  JAČA GRMLJAVINA.

    JELENA

    Kao muškarac. Reci slo­bod­no. Stvarno je sve bilo “kao“.  Sada su moj moje telo i moj mozak jed­no… I krpice više nisu problem.

    JOVAN

    Krpice?

    JELENA

    Ovde sam studi­rala kos­ti­mo­grafi­ju, to znaš. Uspela sam da se priključim jed­noj pozorišnoj trupi u Nju­jorku… I dal­je dizajniram.

    JOVAN

    To se i vidi na tebi.

    JELENA

    Hvala ti… Mno­go smo puto­vali, sa trupom sam obišla celu Ameriku. Jed­nom smo išli na turne­ju po Kali­forni­ji. Pro­lazili smo kroz Los Anđe­les. Svi su pred­la­gali šta trba da se vidi, koji stu­dio… bioskop. A ja, znaš li gde sam otišla?

    JOVAN

    Ne znam, reci?

    JELENA

    Vestvud vilidy mem­o­ri­jal park!

    JOVAN

    Na groblje?

    JELENA

    Rekla sam da hoću da odne­sem cveće na grob majke moje pri­jateljice. Tog dana sam shvati­la da Jelene, one Jelene više nema. Osećan­je koje sam potiski­vala ispli­va­lo je posle pet­naest god­i­na. Plakala sam pred grobom Mer­ilin Mon­ro kao da mi je umro neko ko mi je bio sve na sve­tu. Do tog trenut­ka ni jed­nu suzu nisam pusti­la za Jelenom… Groblje, to je naše mesto…

    Zamišl­jala sam da je tu sa mnom. Da čita­mo nat­pise, da zajed­no traži­mo grobove Tru­mana Kapoti­ja, Dina Mar­ti­na, Roja Orbisona, Natali Vud…

    JOVAN

    Zaš­to pro­da­ješ grob?

    JELENA

    Došla sam u Beograd pre dva mese­ca. Mama je umr­la zimus.

    JOVAN

    Da. Znam.

    JELENA

    Zvao me je advokat. Zadržala sam se duže nego što sam plani­rala… Mož­da je lakše sada kada su svi mrtvi biti u Beogradu. Mož­da je tako lakše da se sus­ret­nem sa svim sećan­ji­ma koje sam ostavi­la pre mno­go god­i­na. Sada sam jača. Sada mogu da podnesem…Jednog dana sam sedela u Maderi i pila kafu. Bilo je veo­ma sparno. Čita­jući   novine naletela sam na jedan oman­ji članak s naslovom „Grob pored Mer­link­inog na pro­da­ju“. Izves­na gospođa je stavi­la na auk­ci­ju grob svog muža koji je sahran­jen iznad Mer­ilin Mon­ro sa počet­nom cenom pet­sto hil­ja­da dolara i to baš petog avgus­ta, na godišn­jicu njene smr­ti. Do tog trenut­ka nisam ni bila sves­na koji je datum. Nisam mogla da popi­jem kafu do kra­ja. Nisam mogla više da izdržim… krenu­la sam ka groblju. Bila sam sprem­na da se suočim sa tim, da opet odem na Novo groblje… ali ne i tebe da sret­nem. Kada sam te pre­poz­nala i kada sam shvati­la da me pratiš nisam želela da te izgu­bim. Direk­toru grobl­ja sam rekla da želim da pro­dam grob, jer sam znala da ćeš se raspi­ti­vati o meni.

    JOVAN

    Bila si u pravu. Da si uspela odmah da nađeš grob­nicu zatekla bi me ovde. Bio sam celo pre podne. čis­tio sam grob­nicu, nameš­tao cveće, razmišl­jao o Jeleni. Da je živa imala bi 48 god­i­na. Pokušavao sam da je zamis­lim… pokušao sam da se setim kako je izgo­var­ala sve te nežne… lepe reči.

    JELENA

    Nemoj da izmišl­jaš molim te! Zaš­to su svi patetični na groblju. Ovo je deo sve­ta kao i sva­ki dru­gi… Kako ti je veli­ki kurac!… Poje­bi me na brza­ka!… To ti je gov­o­rila… To nije ni nežno ni lepo. To te je uzbuđi­va­lo… to te je palilo da je tucaš.

    JOVAN

    Zar je moguće…

    JELENA

    Moguće je… Ja sam joj gov­o­rila šta da ti priča… Jed­nom sam došla sa njom na tvo­je pre­da­van­je. Tada sam te prvi put videla i rekla joj: Hoću sa njim da se kresneš.

    JOVAN

    Što mi to gov­oriš… Nemoj … Pusti me.

    SOUND:     SLABA KIŠA KOJA POČINJE DA PADA. JELENA

    Zato što je bilo tako! Sam si hteo. Nisi morao da me pratiš. Nisi morao da me zoveš… Nisi morao da dolaz­iš danas… Voleo si njenu plavu haljinu. I ja sam je najviše volela. Nosi­la je tu haljinu kada ti je prvi put došla u kabi­net. I ja sam je ovde obuk­la onog dana kada nisam znala da me gledaš. Ja u mojoj halji­ni… to je bila moja halji­na… Nat­er­ala sam Jelenu da je obuče… Znala sam da će ti se dopasti!

    JOVAN

    Ovo je previše!

    JELENA

    Ja sam ti pisala poru­kice koje ti je ostavl­jala ispod vra­ta kabineta.

    JOVAN

    To je nemoguće… umišl­jaš! Saču­vao sam ih.

    SOUND: ZVUK OTVARANJA TAŠNE I OLOVKE KOJA PIŠE PO PAPIRU.

    JELENA:

    Evo, uzmi ovaj papir i upore­di rukopis kad odeš kući… Izvi­ni, ali izgle­da da si ovo sam hteo… Počin­je kiša… moram da idem.

    JOVAN

    Stani… Stani molim te. Ne možeš opet tek tako da nestaneš.

    JELENA

    Šta te još interesuje?

    JOVAN

    Gde ćeš ti… Mis­lim, neko kao ti sig­urno razmišl­ja gde

    će biti sahran­jen. Gde će biti tvoj grob?

    JELENA

    Veli­ki deo živi­ta sam prov­ela na groblju, dos­ta mi ga je… Znaš… Razmišl­jala sam o tome… Pos­to­je firme koje od ugljeni­ka iz pepela posle kremaci­je prave dija­mant. Izlažu ugljenik visokom pri­tisku i tem­per­a­turi i prave dija­mant za neko­liko hil­ja­da dolara… Nije loše?

    JOVAN

    (NASMEŠI SE)

    Dia­monds are a girl’s best friend.

    JELENA

    (GLASNO ZAPEVA)

    „The french are glad to die for love…“

    JOVAN

    JELENA

    Lepo pevaš.

    JOVAN

    Jele­na nika­da nije stigla da mi ispriča kako ste prov­eli noć pre  našeg puto­van­ja. Bio sam sam kod kuće. Spremio sam večeru. Vino, sveće, muzi­ka. Jed­va sam čekao trenu­tak kada će se Jele­na pojav­i­ti. I ja sam želeo seks te noći isto koliko i ti.

    JELENA

    Bila je u onoj plavoj halji­ni koju sam ja sašila.

    JOVAN

    Ne. Došla je u farmerka­ma i običnoj crnoj majici.

    JELENA

    Jesi li sig­u­ran? Ja sam je obuk­la i našminkala.

    JOVAN

    Sećam se odlično. To je bio posled­nji put kada sam je video. Kada sam je dodir­n­uo… pokušao da je dodirnem… Nije mi dopusti­la. Nije ni primeti­la postavl­jen sto, sveće… Sve je ignorisala. Hteo sam da joj kažem da sam napus­tio ženu. Nije htela da me sluša. Bila je skroz odsut­na. Prišao sam da je zagrlim.

    Odgur­nu­la me je. Bila je to neka dru­ga oso­ba. Udario sam joj šamar… Ni sam ne znam kako sam to mogao da

    (MORE)

    JOVAN (cont’d)

    uradim… ni suzu nije pusti­la… Okrenu­la se i otišla… Nije bila kod mene ni pet­naest min­u­ta. Kako sam mogao da znam. Kako sam mogao da znam koliko je muči­mo, koliko joj je teško sa nama zajedno…Kako sam mogao da znam…Lepa si čak i kada plačeš.

    SOUND: KIŠA I VETAR KOJI POSTAJU SVE JAČI. ZVUK OBARANJA VAZA SA CVEĆEM.

    JELENA

    Jovane…

    JOVAN

    Ne plači Jele­na, Jelena

    JELENA

    Jovane…

    JOVAN

    Počin­je kiša… Bićeš skroz mokra…

    JELENA

    Pri­ja mi… Hoću da pokisnem…

    JOVAN

    Hajde da se sakri­je­mo unutra, smrznućeš se.

    SOUND: ZVUK OTKLJUČAVANJA BRAVE. DOBOVANJE KIŠE POSTAJE SVE JAČE.

    .

    .

    .

    .

    .