Nenad Šaponja

Izgledam, dakle nisam

.

.

.

Obasjava me poza:
Onoga što nije

 

Prolazim pored ogledala
koja mogu da jedu biće.

Trudim se
da ih ne primetim.

Trudim se
da ne primetim sebe u drugom.

.

.

Najmanji sadržalac ničeg

 

I tako,
razmenio sam sebe za ništa,
rastvorio sam ništa u sebi.

Razmatram čaroliju dvojnosti,
zamenu mesta u kojem nisam.

Branim se od polovične okrutnosti dana
u kojem bih da jesam,
dana u kojem sam drugi sa drugim,
u kojem sam najmanji sadržalac ničeg.

.

.

Pokaži gde si bio:
i više te neće biti
na tom mestu

 

Imam li prava i moći
da pojačam svoje prisustvo
u ovom svetu, u ovom biću,
a da ne pomerim razmere opakog?

.

.

Svakog dana,
sa ljudožderima
igram školice

 

Gde si bio,
dok si smatrao da jesi?

Bio sam ceo i sasvim,
bio sam zarez i navod,
u prisustvu,
u prostoru
u kome se ne razaznaju
ni govor ni šapat.

I dok vreme tuđe
izjedaše moje,
priča o jagnjetu
sklapala mi je svaki dan.

.

.

Moraš da osetiš blizinu:
inače te nema

 

Svaki put
kada me preseče privid
potražim sebe usred reči.

Nisam nigde,
iako osećam da jesam.

.

.

.

.


Nenad Šaponja

Rođen je 1964. u Novom Sadu. Bavio se različitim poslovima – lekara, psihijatra, televizijskog autora, slobodnog kritičara i sekretara jednog društva pisaca, a 2002. je osnovao izdavačku kuću "Agora". Piše poeziju, esejistiku i prozu. Zastupljen u različitim antologijama i izborima poezije. Dobitnik nekoliko književnih nagrada.

Sva prava zadržana © 2006-2019 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online) Objavljivanje časopisa pomaže Ministarstvo kulture i informisanja