Led

Aleksandar Novaković
Lat­est posts by Alek­san­dar Novaković (see all)

    LICA:

     

    Ivan, 35 god­i­na, voditelj i pro­du­cent Hor­ror real­i­ty showa

    Kata­ri­na, 30 god­i­na, nje­go­va žena

    Drezgić, 45 god­i­na, indus­tri­jalac igračaka

    Vik­tor, 35 god­i­na, Ivanov bivši kole­ga i prijatelj

    Utvara, neo­dređenih god­i­na i pola

    Vreme i mesto: danas i ovde

     

     

    NAPOMENE: Ovo je dra­ma sa min­in­mal­nim bro­jem rep­li­ka i sto­ga sva­ka reč ima poseb­no značen­je i tre­ba se poseb­no naglaša­vati, kao da od nje zav­isi živ­ot. Dra­ma je upuće­na na pokret, mimiku a oni se odvi­ja­ju neš­to usporeni­je nego u običnom živ­o­tu, kao da , rec­i­mo, u komadu grav­itaci­ja odgo­vara onoj na Mese­cu. Duži­na pred­stave bi tako, u real­nom tra­jan­ju, bila oko 45 minuta .

     

    Prva sce­na

    Sce­na je gola, u polum­raku na sre­di­ni scene je video-bim.Na video-bimu kratko poigra­va, snim­lo­jen, titra­vo, ručnom kamerom pros­tori­ja u ogledal­i­ma ui kojoj je na sre­di­ni stoli­ca. Tijana, u crvenoj halji­ni (liči na Sask­i­ju Rivs, bri­tan­sku glu­micu) seda na stolicu. Sli­ka zadrhti, Tijana neš­to zausti i slike nes­tane. Ivan, sred­nje visine, poslovno obučen, sa aktovkom u ruci stu­pa na scenu s leva, sig­urno, krup­n­im koraci­ma.  U Ivanovom držan­ju ima nečeg kicoš­ki aro­gantnog. Važn­im pokre­tom zateže kra­vatu na vratu. Okrene se ležer­no, vadi privezak iz džepa. Piš­tan­je automatskog zav­taran­ja kola, off. Privezak rit­u­al­no stavl­ja nazad u džep. Put mu pre­seče na polovi­ni scene Utvara, oso­ba u crnom kaputu, sa crnom maskom na licu.Ivan se strese i odstupi unazad. Utvara zamahne pes­ni­com a Ivan podigne aktovku i zaus­tavi udarac.  Utvara udara još jed­nom i još jed­nom a Ivan bloki­ra udarce. Utvara zamahne četvr­ti put, naleti na Ivanov blok i tiho jekne. Utvara se pre­vi­ja od bola. Ivan odskoči u stranu i krene da Utvaru udari kofer­om po glavi a onda stane. Utvara se ispravi. Pauza ispreki­dana nji­hovim dis­an­jem. Ivanu ispadne kofer iz ruke. Ivan krene  ka desnoj strani scene. Utvara mu pre­seče put. Ivan pokuša­va da je zao­biđe ali ga ona ouvek pretekne što se pret­vara u ples sa kom­p­liko­vanom, slalo­maškom kore­ografi­jom.  Utvara zamahne rukom a Ivan odskoči u stranu. Pada na leđa. Utvara mu pri­lazi. Ivan pokuša da uzme tašku ali je Utvara šutne u mrak.Utvara pri­lazi Ivanu i nogom ga šutne u grudi.Ivan se bori za vaz­duh. Utvara prelazi šakom preko nje­gov­og lica, goto­vo nežno a zatim ga udara prvo samo šakom a zatim stis­nu­tim pes­ni­ca­ma po licu.Ivanove ruke se podižu pre­ma vratu Utvare a zatim se spuste nemoćno na zemlju. Ritam Utvarinih udara­ca jen­ja­va. Utvara othukne, usta­je i otre­sa prašinu sa sebe, pro­teže ruke kao posle naporne vežbe.  Ivan baul­ja­vo usta­je. Nameš­ta frizu­ru, kra­vatu i tetu­ra do aktovke. Utvara pali cig­a­re­tu, žud­no udiše dim. Utvara pri­lazi Ivanu koji sto­ji, sleđen od stra­ha. Utvara mu zateže kra­vatu, popravl­ja nabore na sakou,prilazi mu s leđa,  lagano ga polju­bi u obraz, gurne snažno kolenom u leđa i odlazi sa scene. 

     

     

      

    Dru­ga scena

    Ivanov stan. Na zidu u sre­di­ni stana je video-bim. Na video-bimu se vrti crveno-bela hip­notič­ka spi­rala. U lev­om uglu leži Ivan. U desnom uglu je Ivano­va žena Kata­ri­na, vit­ka, u jed­nos­tavnom belom kom­ple­tu, sa VR  kacigom na glavi. Kata­ri­na se sme­je, ispuš­ta zvuke gug­utan­ja, krkl­jan­ja, zviž­duće kao pti­ca, mijauče. Ivan pokuša­va da podigne glavu. Klone mu glava.Katarina pravi pokrete kao da neš­to krhko drži u ruka­ma, prelazi šaka­ma preko tog imag­i­narnog pred­meta. Ivan ispusti glas koji je slab, šišteći. Kata­ri­na se sme­je, njen smeh je zarazan, jak, kreće se od iskrenog, iskričavog pre­ma his­ter­ičnom, neobuz­danom. Ivan joj pri­lazi, sporo se vukući, ped­alj po ped­alj. Kata­ri­na presta­je sa sme­hom. Stavl­ja prst na usta ali ne izgo­vara niš­ta, kao da nekog ućutku­je.  Kata­ri­na, držeći imag­i­narni pred­met u ruka­ma, počin­je da pleše, da se vrti po stanu. Pro­lazi tik pored Ivanove šake. Ivan pokuša da je uhvati za nogu ali mu se ona izmakne, ne obraća­jući pažn­ju na nje­ga. Kata­ri­na stane, zadi­hana. Kata­ri­na seda u turs­ki sed. Ivan joj pri­lazi, hva­ta je za ivicu sukn­je. Kata­ri­na obara bretelu sa desnog rame­na i otkri­va dojku. Ivan se podiže u polused, ječeći. Ski­da Katari­ni kacigu sa glave. Kata­ri­na vrisne i pokri­je dojku šakom. Ivan baca kacigu u stranu. Kata­ri­na ga oša­mari a zatim hitro navuče bretelu. 

    I: Opet Kaća?

    Kata­ri­na zabrin­u­to prelazi šakom preko nje­gov­og lica. Ivan se odmakne unazad, kao oparen. Kata­ri­na usta­je, uzi­ma kacigu i odlazi. Ivan se izvali na pod othuknu­vši. Dolazi Kata­ri­na sa alko­holom i vatom. Čisti mu rane. Ivan se oti­ma kao malo dete a Kata­ri­na se ble­do osme­hu­je i tru­di da ga umiri. Kata­ri­na ga uhvati šaka­ma za lice. Ivan zau­rla od bola. Kata­ri­na mu snažn­im poljupcem začepi usta. Ivan je zagr­li i snažno privuče sebi a zatim se odmakne od nje.

    K: Zaš­to Ivane?

    Ivan pljesne ruka­ma. Na video-bimu je špi­ca HORROR REALITY SHOW‑a, IVAN PRODUCTION ‚u split- screenu u četiri pol­ja, a na svakom od tih pol­ja je Ivan koji, iznad nat­pisa šoa važno pokazu­je prstom u pravcu publike.

    I(na plat­nu): Ne plašite se? Plašićete se! Sto dana u hor­ror kam­pu za tri sto­tine hil­ja­da evra, dvanaest najboljih-samo je jedan izabrani.

    Ivan pljesne ruka­ma. Slike nestane.

    I: Zav­ist. Svu­da sam, bogat, lep, imam tebe.Prijaviću policiji.

    K: Kad?

    I: Sutra?

    Kata­ri­na uhvati Ivana između nogu.

    K: Zaš­to Ivane?

    Ivan sa naporom skine njenu šaku  sa svo­jih pre­pona. Kata­ri­na mu razlabavlju­je košulju, lju­bi ga u vrat, žurno je otkopča­va, spuš­ta se sve niže i niže. Ivan je zgra­bi za kosu i cimne nav­iše. Kata­ri­na napravi pokret naniže glavom ali je Ivan još jače stegne.

    I: Imam posla.

    Ivan usta­je, puc­ne prstima.Na video-bimu je Sekretarica.Katarina odlazi, besno, nadesno.

    S:Šefe, imate u deset sa Per­ovićem, u dva sa Fil­ipovićem. A,da, Novaković je otkazao.

    Ivan puc­ne prsti­ma. Na video-bimu je Drezgić.

    D: Ja sam vaš novi komši­ja Drezgić.Ako imate vre­me­na navratite sa vašom lep­om supru­gom, rec­i­mo sutra u šest. Imam za vas egzotične kok­tele i zan­imljive poslovne ponude. Prijatno.

    Ivan odmahne ruka­ma i nes­tane slike na ekranu. Pogle­da ka mes­tu gde je sta­jala Kata­ri­na, zausti neš­to. Zas­tane. Krene u pravcu u kojem je Kata­ri­na otišla. Vraća se sa nepomičnom Katari­nom u  ruka­ma. Na  Katarini­noj glavi je VR  kaci­ga. Ivan joj ski­da kacigu. Krv poteče iz Katarininih uši­ju. Ivan polaže Katar­inu da leg­ne a zatim zat­apše dva puta odsečno i na Katar­inu pada blješ­tav kvadrat svet­losti. Zujan­je, off. Kvadrat svet­losti se pomera gore-dole  duž Katarininog tela, kao da je skeni­ra. Ivan uzi­ma VR kacigu, vadi iz nje jedan deo, nalik na kar­ticu, stavl­ja ga u džep. Igra se ner­vozno s kacigom, ne zna šta će s njom, a zatim kacigu baca na pod, šuti­ra je, naskače na nju.Ivan je izbezuml­jen. Okreće se oko sebe tražeći na čemu će sledećem iskali­ti bes. Pauza, samo zujan­je apara­ta iznad Katarininog tela. Ivan vadi kar­ticu iz džepa i grize je a zatim baca daleko od sebe.  Kata­ri­na se trgne par puta, kratko. Još uvek nije pri svesti. Ivan mahne glavom iznad svo­je glave. Šljašteći zrak nes­tane. Kata­ri­na uzdahne, ustane naglo pa tek onda otvori oči. Ona je dezori­jen­ti­sana, gtle­da ga sa čuđen­jem. Ivan je uzi­ma za ruku i povlači nadole. Kata­ri­na leže na nje­go­vo kri­lo. Ivan vatom čisti njene uši. Ivan se sagne i šap­ne joj neš­to na uvo. Kata­ri­na se bla­go nas­meši. Ivan osloni svo­je čelo na njeno. Polju­bi je, blago.

    I: »Kato, lepa Kato…

    K: …najlepša Kato u sve­tu hrišćanskome«.

    I: Moja muza i  više od toga.

    Kata­ri­na se podigne u polused  i stavi šake na glavu. Panišno pipa po glavi a zatim gle­da oko sebe i pokaže pre­ma razlu­panoj kaci­gi. Ivan je uzme za ruku kojom pokazu­je kacigu a zatim šaku spusti na svo­je srce. Kata­ri­na se zaplače a Ivan je priv­i­je uz sebe. Kata­ri­na se otima.Ivan je priv­i­ja uz sebe, čini se da se rve s njom i milu­je istovremeno.Obara je na pod. Seda na njene gru­di. Kata­ri­na pokri­va lice šakama.Ivan podiže šaku stis­nu­tu u pes­nicu. Stane. Usta­je. Popravl­ja sako, košulju, kosu. Nameš­ta kra­vatu karak­ter­is­tičn­im pokre­tom. Kata­ri­na se tra­pa­vo tru­di da ustane. Ivan se sagne i pomogne joj da ustane. Lagano je polju­bi u rame. Kata­ri­na se nesig­urno nas­meši. Ivan je privuče sebi, pretvori svo­je telo u gigants­ki poljubac.

    K: Usko­ro? Obećavaš?     

    I: Ne obećavam.Uskoro, to je sve.

     Ivan uzi­ma aktovku i zauz­i­ma pom­peznu pozu kao iz prve scene. Kata­ri­na sta­je pored nje­ga i zauz­i­ma­ju pozu kao da pozi­ra­ju za par godine. Fleš fotoa­para­ta. Mrak. 

     

     

      

    Sce­na treća

     

    Upal­jen je video-bim. Soba sa ogledal­i­ma, sub­jek­ti­van kadar. Tijana se nag­in­je pre­ma pub­li­ci. Nameš­ta kosu, ovlašn­im, lenjim pokre­ti­ma. Objek­tiv kamere je njeno ogledalo.Pokreti posta­ju odsečni­ji, brži. Razbaruši kosu. Hitrim pokre­tom je vrati unazad. Pali cig­a­re­tu. Izbacu­je melan­holično dug oblak iz sebe.

    T: Kam­era je loše ogleda­lo. To sam shvati­la. Znam da želiš da čuješ koga mrz­im, koga volim, da servi­ram najnovi­ji trač. Zan­i­ma te da li se tre­sem svake noći kad leg­nem  Da li čekam sa nečim oštrim ispod jas­tu­ka? Hoćeš da ušuškaš malu Tijan­icu?  Razočaraću te. Razočaraću vas.  Nema niče­ga. Ovde se niš­ta ne događa. Kad sam radi­la kao kasir­ka. verovala sam u ono što dobi­jem za platu. U bar-kodove na robi. I to je to. Sad ne veru­jem ni u to.

    Tijana usta­je, zalepi usne za kameru. Zatim pribi­je gru­di uz kameru. Sme­je se.

    T: To čekaš da vidiš? Nije neš­to? Rekla sam ti da je kam­era loše ogledalo.

    Klik, off. Nes­ta­je slike na video-bimu, samo sneg. 

     

     

     

     Četvr­ta scena

     

     

    Drezgićev stan, pod je prekriv­en plas­tičn­im, gumenim lop­ta­ma, šlau­fovi­ma raznih veličina.Na sre­di­ni stana, uza zid, nalazi se tram­bu­li­na. U desnom uglu, goto­vo sasvim poton­uo u šlauf, sedi Drezgić.Na noga­ma su mu velike, pufnaste papuče braon boje.  Kata­ri­na i Ivan sto­je kao da pozi­ra­ju za par godine,kao na kra­ju treće scene. Drže se za ruke. Nedaleko od njih su dva mala šla­u­fa sa leve i desne strane. Blje­sak. Kata­ri­na i Ivan se trgnu. Drezgić iskače iz svog šal­u­fa i pri­lazi im. Ivan krene da se ruku­je s njim a Drezgić stane ne ispruživši pri tom ruku. Drezgić im pokaže na male šlaufove.Raspliću ruke. Oni seda­ju, pokušava­jući tragikomično da uspostave bal­ans na šlau­fovi­ma. Ivan zausti da neš­to kaže. Drezgić ga zaus­tavi rukom. Puc­ne prsti­ma i stvori se pri­jatan, prigušen štimung svet­la. Drezgić razd­vo­ji ruke, kao da otvara vra­ta na lif­tu i na scenu pohrli lagana, opi­ja­juća melodi­ja sa rit­mom tan­ga. Drezgić odlazi do svog šla­u­fa. Kata­ri­na se nagne sa svog šla­u­fa,  vuče Ivana za rukav i pokazu­je u pravcu Drezgića. Ivan je potapše u »sve je u redu« maniru po šaci. Kata­ri­na ga opet povuče za rukav i padne sa duše­ka. Drezgić se okrene, pritrči neo­bično gip­ko, nag­nut preteće, to izgle­da tako zas­trašu­juće da se ivan izmakne u stranu. Drezgić stane tik do Katarine, podigne je, namesti na njen šlauf a onda okrene pre­ma Ivanu i potapše ga po obrazu a zatim ode do svog šla­u­fa. Drezgić iz svog šla­u­fa izvlači dve velike kok­tel-čaše sa povećim sun­co­bran­i­ma i donosi ih Ivanu i Katari­ni. Oni krenu da piju ali ih Drezgić zaus­tavi pokre­tom. Drezgić iz svog šla­u­fa izvlači kok­tel- čašu sa najvećim sun­co­bra­nom a za njom i velike braon rukav­ice i  ogrom­nu glavu plišanog mede. Rukav­ice-šape  stavl­ja na šake a glavu mede na svoju. 

    D: Ovako mi je udobnije.

    Meda pije kok­tel. Kata­ri­na vrisne i pokri­je lice ruka­ma. Ivan pokuša da, ne usta­jući, zagr­li Katar­inu ali skl­izne sa šla­u­fa. Pri­lazi im Drezgić-Meda, milu­je Katar­inu po glavi. Ona se guši u suza­ma. Ivan ustane ali ga Drezgić, spus­tivši šapu na rame, vrati nazad na šlauf. Drezgić vodi za ruku Katar­inu do tram­bu­line, pokre­ti­ma je ohrabru­je da se pop­ne. Kata­ri­na okl­e­va. Drezgić skine med­veđu masku i pokaže joj pokre­tom glave da se pop­ne na tram­bu­linu. Ona se pen­je i počin­je slabašno da skače. Drezgić joj šaka­ma daje ritam. Ivan krene pre­ma nji­ma onda se okrene i vrati po aktovku koju je ostavio pored šla­u­fa. Usput žurno popravl­ja kosu, nameš­ta nabore na odelu, zateže kra­vatu. Kata­ri­na skače na tram­bu­li­ni. Na licu joj je blažen izraz lica, na ivi­ci sa suza­ma. Šake su joj na stom­aku, prelaze preko nje­ga, kružno ga masir­a­ju. Kata­ri­na tiho mrml­ja, detinje. 

    I: Vi ste u biznisu?

    Drezgić mu stavi ruku na usta. 

    D: Opusti se.

    Ski­da svo­ju masku, stavl­ja je na Ivanovu glavu, a zatim mu daje šape, papuče.Ivan posta­je Meda.

    I: Vi ste u biznisu?

    D: Prav­im lopte, šlau­fove. Bezopasne stvari.

    Kata­ri­na mrml­ja jače,detinje.

    I: A akcioni vojni­ci, avioni, piš­tolji, bombe?To se sad traži.Vidite, naš posled­nji spon­zor je bila fab­ri­ka lut­ki­ca akcionih hero­ja Destroy­er.

    Ivan klekne pred Drezgićem , sav­i­ja se do torbe. Drezgić ga uhvati za mišicu. Odmahne glavom. Ivan pruža papire Drezgiću a ovaj ih baci u stranu. Ivan uzi­ma papire i nudi mu ih.

    I: Možete pono­vo da ih pravite.

    Drezgić ski­da Ivanu masku, šape. Oblači ih. Kata­ri­na se povi­ja, skačući, pre­ma svo­jim kolen­i­ma, spuš­ta šake na njih. Skače u tom položaju.Drezgić odlazi do svog šla­u­fa, vadi iz nje­ga mitral­jez i puca u Ivana. Pada­ju Ivan i Kata­ri­na koja vrišti. Drezgić baca  mitral­jez u stranu. Pri­lazi Ivanu. Ivan ispruži šaku pre­ma koferu. Drezgić  šutne aktovku  u stranu. Drezgić ga čvrsto ščepa i podigne na noge.

    D: Zato sam prestao.

    Drezgić puc­ne prsti­ma. Deči­ja pes­ma »Spava­j­mo, san­ja­j­mo«, off. Drezgić pri­lazi Katari­ni, pruža joj ruku i ona je pri­h­va­ta. Plešu lagano.

    I: A posao?

    Drezgić se plešući sa Katari­nom pri­b­liži Ivanu i privuče ga njima. 

    D: Mamac. Hoću samo da vas upoznam.

    Ivan, Kata­ri­na i Meda plešu kao u nekoj kabaret­skoj završni­ci, u vrsti, sa ruka­ma oko pojasa.

    Peta sce­na

     

        Sce­na je gola, svet­lo prigušeno. Kata­ri­na sto­ji u napetom iščeki­van­ju. Ivano­va leva ruka je  zabače­na unazad. Ivan se okreće, oslušku­je. U desnoj ruci drži kofer. Telo mu je apso­lut­no mirno, samo se gla­va pomera. Kata­ri­na se iskašl­je. Ivan se brzo okrene ka njoj.

    I: Šššššš!

    Ivan se vrati u prvo­bit­ni položaj.Trgne mu se desna ruka, kao da ima svo­ju volju. Njeno trzan­je, u svim pravci­ma, pred­stavl­ja svo­jevrsni ludač­ki ples. Pokuša­va da je obuz­da lev­om ali se ona manično opire. Steg­ne je par puta. Kata­ri­na krene ka Ivanu ali on zamahne kao da će je udar­i­ti i ona odstupi. Pauza. Ivano­va desna šaka počne da se trese a kažiprst ner­vozno lup­ka po aktov­ci. Ivan se okreće oko sebe, pokreti vra­ta su mu sve brži. Iz mra­ka istrči Utvara, Ivan u s leđa. Obara ga. Kata­ri­na otvori usta za vrisak ali iz njih ne iza­đe ništa.Utvara seda na Ivano­va leđa , zgra­bi ga za kosu, krene da udari nje­gov­om glavom o pod a onda se okrene pre­ma Katari­ni. Kata­ri­na kli­ma glavom a zatim odmahu­je. Utvara hitro skoči i sruči ser­i­ju kratk­ih udara­ca špi­com cipele u Ivano­va rebra. Prvi put Ivan jekne a sledeći udar­ci su pro­praćeni Ivanovim mum­lan­jem. Kata­ri­na seda na tle i pos­ma­tra Utvaru koja pre­bi­ja Ivana. Utvara okrene Ivana na leđa, spusti stopa­lo na nje­go­vo lice, prelazi stopalom niz nje­gove gru­di, stom­ak a zatim ga snažno šutne među noge. Kata­ri­na jekne. Ivan je bez glasa. Nje­go­va gla­va se okrene, umorno, pre­ma Katari­ni. Utvara pri­lazi Katari­ni, podiže je, privuče sebi, obori naniže, u tan­go-stavu, polju­bi, bla­go odgurne i ode. Kata­ri­na se okrene za Utvarom  sa ispruženom rukom, kao da ga doziva.

     

     

     

     

    Šes­ta scena

     

     

    Upal­jen je video bim. Tijana je u sobi sa ogledal­i­ma. Podiže visoko svo­ju nogu i stopalom prelazi preko objek­ti­va kamere.

    T: Voliš stopala? Ti si footsucker?!

    Namesti lažno mazan izraz lica. Usta­je sa sto­lice. Podiže haljinu iznad kukova.Počne da uvi­ja kukovi­ma, okreće leđa kameri, pomiče zad­njicu brzo, kao da je u pitan­ju sni­mak strip­tiz igračice na ubrzanom pre­mo­ta­van­ju. Tijana onda spusti svo­ju haljinu, naglo, okrene stolicu sa naslonom pre­ma kameri i sedne na nju, kaubojski. 

    T:  Upra­vo sam te izgu­bi­la. Sad sam to shvati­la. A rek­li su mi da ću te ovako najlakše dobiti. Tebe, pravog. Samo glupe kasirke mogu da veru­ju u tako neš­to. Sad smo kvit. Ja znam da sam izgu­bi­la nekog divnog a ti si upra­vo video šta si sve izgu­bio. Jaka stvar, a?!

    Tijana pali cigaretu.

    T: Mis­lila sam na tebe i pre nego što si počeo da me gledaš. Osećala sam te tu, dole, ovde, svu­da. Čekaj, samo malo.Hoću neš­to da proverim.

    Tijana usta­je, okreće se oko sebe, dodiru­je zidove, sagle­da­va svo­je lice. Spuš­ta šake na svoj odraz.

    T: Ne mogu da se dodirnem.

    Okreće se pre­ma kameri. Naslan­ja se leđi­ma na staklo.

    T: Provali, tiši­na. Niko ne dolazi da me zaus­tavi. Nije ih briga, samo da je neko ovde i da sere ono što mu prvo padne na pamet. To je valj­da poen­ta živ­ota-dok čuješ i gledaš tuđe glu­posti ti znaš da te još ima. Volela bih da slušam tvo­je glu­posti. Da me smoriš tvo­jim glu­pos­ti­ma, da mogu da živim tamo, napolju. Da se odveze­mo negde za vikend. Dugo nisam iza­šla iz gra­da. Dugo nisam iza­šla odavde. Ali od toga ion­ako nema niš­ta, jel’ da?

    Nes­tane slike. Na video-bimu su crve­na slo­va PAUSE. 

     

     

     

    Sed­ma scena

     

    Ivanov stan. Ivan sedi na podu. Na video-bimu  je doku­men­tarni sni­mak arktičke pus­toši. Ivan je okrenut leđi­ma pub­li­ci a licem pre­ma video-bimu. Zvono na vra­ti­ma, ječi kao sud­bi­na, off. Zvoni  neko­liko puta. Dolazi Kata­ri­na, s desne strane, žurn­im korakom,  sa kok­tel-čašom nalik Drezgićevoj, a onda se doseti, odjuri nazad, vrati se bez nje i sta­je ispred video bima.Katarina pokazu­je na video bim. Ivan joj daje prstom znak da se udalji. Kata­ri­na mu okrene leđa i zat­apše. Na video-bimu,u hod­niku, sub­jek­tivni kadar, kao „špi­jun­ka“ je neo­bri­jan, u pocepanoj jakni, masne kose, Vik­tor. Na licu mu je smoreni izraz, stavl­ja šaku blizu usta, dune i omir­iše dah sa gađen­jem. Ivan rukom pokaže na Vik­torov lik i pokaže šakom da ga tre­ba izbaciti. 

    K: Ali, to je Vik­tor! Tvoj najbolji drug!

    Ivan rezo­lut­no odmahne rukom. Kata­ri­na zat­apše. Ivan, bol­no uzdišući, tra­pa­vo usta­je. Gasi se video-bim a u stan ulazi Vik­tor. Pritrča­va Ivanu, pokuša da ga zagr­li ali Ivan prethod­no zagr­li vaz­duh i pokaže mu pokre­tom da je nje­go­vo grl­jen­je vaz­duha dobro koliko i pravi zagrl­jaj. Vik­tor pogne glavu, kratko klimne i polju­bi Katar­inu u obraz. Kata­ri­na kratko i brzo, goto­vo kri­jući, sažalji­vo  pomilu­je Vik­to­ra po vratu. Vik­tor se okrene pre­ma Ivanu. Napravi pokret kao da će namesti­ti kra­vatu na Ivanov način. Ivan se nas­me­je i namesti svo­ju kra­vatu. Ivan se bla­go nagne pre­ma Vik­toru i namesti mu ovlaš nabore na odeći. Kata­ri­na se kise­lo smeška.

    I: Dugo se nis­mo videli.

    V: Otkad si me otpustio.

    Ivan napravi nagli pokret kao da će oša­mar­i­ti Vik­to­ra. Kata­ri­na ga uhvati za mišicu.

    I: Mene nisi tako štitila.

    Kata­ri­na pusti Ivanovu mišicu. Ivan joj pokaže pokre­tom da ide nazad u sobu da pije. Kata­ri­na zbun­jeno odmahne glavom Vik­toru i otrči. Ivan pokaže Vik­toru na pod. Vik­tor seda i okreće se pre­ma Ivanu. Ivan mu okreće samo uho a leđa pub­li­ci. Ivan zat­apše i na video-bimu se stvori ark­tič­ka pus­toš. Vik­tor zausti neš­to pa zas­tane. Ivan mu pokazu­je šakom da nas­tavi. Vik­tor se nakašl­je, izva­di pak­licu cig­a­re­ta. Vadi jed­nu, zubi­ma, pri­palju­je je.

    V: Pre­poru­ka. Za novi posao. To mi treba.

     Glas­no Ivano­vo njuškan­je. Ivan jeknu­vši usta­je, vadi Vik­toru cig­a­re­tu iz usta.Onjuši je. Pljune u stranu.  Gazi je. Zatim se sagne i vadi celu pak­licu iz nje­gov­og džepa. Vik­tor pokuša da mu uzme pak­licu iz šaka ali je Ivan brži. Ivan spuš­ta pak­licu u džep, zat­apše, nes­ta­je slike na video-bimu  a zatim seda prekop­u­ta Vik­to­ra, vadi cig­a­rete, jed­nu po jed­nu i pažlji­vo ih lomi, svaku na po više delo­va. Vik­tor, zgrožen,  skreće pogled u stranu. Ivan mu pri­lazi i izloml­jene cig­a­rete mu baci u lice.Ivan  izvlači jed­inu pre­ostalu iz pak­lice, pali je, dune par dimo­va Vik­toru u lice a zatim je baci na pod i zgazi. Vik­tor ga uhvati za stopa­lo. Ivan ga s gađen­jem odgurne. Vik­tor gmižući pri­lazi Ivanu. Ivan mu pritrči i šutne ga u rebra a zatim stavi stopa­lo na nje­govu glavu. 

    V: Neeeeeeee!

    Kata­ri­na dotrča­va, odgu­ru­je Ivana koji joj se otme,  pokuša da udari još jed­nom Vik­to­ra i pada na zemlju. Vik­tor usta­je, plju­je u pravcu Ivana. 

    K: Oprosti mu. Tuk­li su ga. Dva­put. Mis­li da si to ti!

    V: Sam je kriv. Rekao sam mu da je pusti a on je otpus­tio mene.

    Vik­tor otrči. Kata­ri­na ustane da ga zaus­tavi i pusti Ivana. Ivan ustane naglo, zgra­bi je za rame,obori na tle.Katarina pokuša da ustane ali je on pono­vo obori.  Leže preko nje. Kata­ri­na se slabo opire. Zadiže joj sukn­ju. Jekne i padne pored nje. Telo mu se strese par puta a zatim klone. Kata­ri­na mu pri­lazi, tapše ga po obraz­i­ma, prover­a­va puls.

    Osma sce­na

     

    Ivanov stan. Ivan leži sa infuz­i­jom u veni. Bez svesti je.  Na video- bimu je pri­zor tip­ičan za Land­scape chan­nel-krave, pašn­jaci, mir­na ravničars­ka reka, kanali.Canon, Pachel­bell, off. Kata­ri­na je pored njega,miluje ga. Kata­ri­na  potapše lagano nje­gov obraz a zatim ga oša­mari par puta. Ivan se ne pomera. Kata­ri­na mu zabi­je pes­nicu u stom­ak. Na video-bimu se pojavi Drezgić. Kata­ri­na zat­apše. Drezgić dolazi sa tri pake­ta u ruka­ma. Kata­ri­na klimne glavom u znak zah­val­nos­ti i pokaže mu da ostavi pok­lone. Drezgić joj gurne sve pok­lone u naruč­je. Kata­ri­na uzdahne. Stavl­ja pok­lone pored Ivana. 

    Kata­ri­na otvara prvi paket. Lop­ta, bela sa crven­im tačkama,ili obr­nu­to. Zateče­na je. Drezgić se osme­hu­je,   uzi­ma lop­tu  iz njenih ruku i stavl­ja je  Ivanu pored glave. Kata­ri­na otvara dru­gi pok­lon. To je lut­ka Bar­ta Simp­sona. Kata­ri­na je drži, raz­gle­da, pomilu­je po kosi, zagr­li a zatim vrati u paket. 

    D: Izvi­nite. Navikao sam. Nisam znao.

    Kata­ri­na odmahne glavom. Prelazi vrhovi­ma prsti­ju preko tela. Drhti. Strese se. Uzi­ma treći paket. Vadi crvenu haljinu.Ustaje.  Odmo­ta­va je. Ista je Tijan­i­na. Klati se na noga­ma. Upe­ru­je prst u Drezgića. Drezgić usta­je, uhvati je za šaku i privlači sebi. Kata­ri­na se otme i baci haljinu u stranu.

    K: Šta hoćeš?

    Drezgić joj pri­lazi, lagan­im korakom, više plešući nego hodajući.Privuče je sebi i počnu da igra­ju, telo uz telo. Kata­ri­na zausti da neš­to kaže ali joj Drezgić stavi prst u usta.Kristina uzme nje­gov prst u svo­ja usta a onda ga naglo ugrize. Drezgić jekne.

    K: Šta hoćeš?!

    D: Da sve bude kao pre.

    Ivan se, urlajući,podigne u polused. Cere­ka se.

    I(lažno sablas­no): Horor!Night of the liv­ing dead!

    Ivan uzi­ma lop­tu i gađa njome Drezgića a zatim usta­je, držeći se za sta­lak za infuz­i­ju. Okreće se pre­ma Katari­ni. Vadi infuz­i­ju iz vene  a zatim je gađa kesom infuz­i­je. Uzi­ma sta­lak infuz­i­je i njime izgu­ru­je Drezgića sa scene a onda se okrene pre­ma Katarini.

    I: Zovi dok­to­ra. Odmah!!!

    Deve­ta scena

    Video-bim, soba sa ogledal­i­ma. Tijani­no razro­gačeno oko u krup­nom planu. Prsti koji drže kap­ke ne dop­uš­ta­ju mu da trepće.

    T: Evo, sad me pot­puno vidiš. Sagledao si me. Ono unutra je ludi­lo. Živim dva mese­ca sa nakaza­ma, sa nasil­jem, zbog tebe. Spavam tri-četiri sata najviše. Smršala sam deset kilo­gra­ma. Imam zatvor. Bole me desni svako­ga dana. Kas­ni mi. Samo da me ti  primetiš. Obećao si mi ovo, obećao si da ćeš me gle­dati. Niš­ta dru­go nisi obećao. Sve što si obećao-ispunio si. Nisi me takao, bio si fin. Čekao si da se ovo završi. Sad više nemaš šta da čekaš. Nemaš koga da gledaš. Samo ovo oko. Žed­no te je. Pokaži se!!!

    Na scenu u poslovnom odelu preko kojeg je Tijan­i­na crve­na halji­na, izlazi Ivan.

    T: Daleko si, ne vidim te. Ne osećam te. Ti si kao Bog-ne boli te i  ne umireš. I više ne veru­jem u tebe.

    Ivan nokau­ti­ra sebe,  udari se u stom­ak,  udari se u prepone.

    T: I dal­je te ne osećam. Znaš ko si. Neću da pričam drugi­ma, ne bri­ni se. Gledam te , želim da ne trep­nem, da te vidim što bol­je ali tebe nema. Pre­više si visok. Ne mogu da te sagledam.

    Ivan pada na kolena.Udara čelom o tle.

    T: Sad si prenizak. Neću te više vide­ti, sve sam pokušala.

    Ivan zabi­ja prste u lice.Klati se napred-nazad. Ječi. Tijani­ni prsti puš­ta­ju kap­ke. Tijana odstu­pa  nazad tako da se vidi do pojasa. 

    T: Čuvao si me, za onaj dan kad bude­mo sprem­ni. Kad budeš spre­man. Ali ja više ne želim da me čekaš napolju. Plašim se onih napolju i ovih unutra, shvataš? Molila sam te da me pustiš. Nisi hteo. Mis­lio si da mi činiš uslugu, da bi bilo lepo da uspešan momak kao ti ima uspešnu devo­jku kao ja, neko­ga ko se ne preda­je i pobeđu­je.  Pri­h­vati­la sam to. I sad sam sagorela. Gubi se! Gubi se!!!!

    Tijana udari po objek­tivu. Ivan pada na tle, jeknu­vši. Ivan usta­je i beži sa scene, plačući.

    T: Beži, dečko. Nađi novu igračku.Ova je pokvarena.

    Tijana uzi­ma seči­vo i stavl­ja  ga na svo­ju jugu­lar­nu venu

    Dese­ta scena

    Ivanov stan. Ivan spa­va, sklupčan u fetus. Strese se, s vre­me­na na vreme. Prikra­da mu se Utvara. Na video-bimu je «sneg«. Utvara ima trud­nič­ki stom­ak. Ivan se pre­vrće u koš­marnom snu. Utvara sta­je iznad nje­gove glave i zavlači ruke ispod man­ti­la. Izvlači jas­tuk. Utvara se nag­in­je pre­ma nje­mu, kao da će ga uguši­ti jas­tuko­ma onda ga lagano polju­bi, podigne mu glavu i pod glavu pod­metne jas­tuk. Utvara izlazi iz sobe. Ivan se probudi,zgrabi jas­tuk, baci ga u stranu i sklupča se ćošku. Teško diše. Zat­apše ruka­ma. Na video-bimu je pornić.

     

    Jedanaes­ta scena 

    Video-bim zatreperi. Na video-bimu je Ivan, miran, obri­jan, naiz­gled dobro raspoložen.

    I: Želim da se svi­ma koje sam uvre­dio izvin­im i pozovem Vas da sutra, u 20 časo­va, dođete kod mene na čašicu pomirenja.

    Dvanaes­ta scena

     

     

    Ivanov stan. Sede Kata­ri­na, Vik­tor, Drezgić i Ivan, formi­rali su krug. Pored Drezgića i Katarine je  su  kok­teli sa sun­co­bran­i­ma,  pored Vik­to­ra pepel­jara, pred Ivanom je šolji­ca espre­sa na koferu. Piju svo­ja pića, svako u svo­jim mis­li­ma. Ovo bi tre­ba­lo da tra­je izvan granice tol­er­an­ci­je naše pub­like, dak­le, min­ut i po.

    I: Ko želi da me ubije?

    Piju svo­ja pića, svi u svo­jim mis­li­ma, minut.

    I: Ko želi da me ubije?

    Piju svo­ja pića, svi u svo­jim mis­li­ma,  trideset sekundi.

    I: Ko želi da me ubije?!

    Ivan popi­je svo­je piće. Odlaže ga u stranu, mirno otvara kofer, vadi piš­tolj  i upe­ru­je ga u njih.

    I: Ko želi da me ubije!?!

    Niko se ne pomera. U svo­jim su mis­li­ma ali ne piju piće.

    I: Zaš­to?! Zbog otkaza, Vik­tore? Zato što neću decu, Katarina?

    K: Sa Tijanom si hteo, sterilni,depilirani,parfimisani, uštirkani, vazek­tomi­rani skote!

    I: Hteo sam nju, ne decu. A ti Drezgiću?! Zbog Katarine?

    Ivan snažno udari kun­dakom Drezgića po licu.

    D: Zbog mog sina. Gledao je emisi­ju u kojoj se ubi­la. Imao je deset. Uzeo je moj piš­tolj. Zato ne prav­im  igračke-pištolje.

    Ivan pris­loni piš­tolj uz Drezgiće­vu slepoočnicu.

    D: Nisam ja. Želeo sam ali nisam te nijed­nom udario.

    Ivan se trgne, podigne piš­tolj pre­ma Vik­toru pa pre­ma Katari­ni. Luta mu cev od jednog do dru­gog. Odmahu­ju glavom.

    I: Ko?

    V: Ko zna? Mno­gi te mrze, tebe i tvo­je gadosti. Lju­di nisu zamor­ci, znaš!

    I: Moralan si, antiglob­al­ista,  smrdiš i moliš me za posao, to si ti! Ko me proganja?

    K: Tijanin duh te pro­gan­ja, eto ko!

    Ivan se zak­lati, padne na pod.

    I: Čekaj, ti si bila kući prvi put, dru­gi put sa mnom. Bili kod tebe Drezgiću, ono dru­gi put,  nisi mogao tako brzo a on…Ti si!

    Ivan skoči,uperi piš­tolj u Vik­to­ra. Kata­ri­na skoči između njih. Ivan upu­ca Katar­inu a zatim i Viktora. 

    I: Kato, lepa Kato…

    Okreće se pre­ma Drezgiću koji leži na podu, sa ruka­ma na glavi.

    I: Sad moram i tebe!

    Ivan ga upu­ca­va. Baca piš­tolj u stranu a onda zat­apše ruka­ma i na video-bimu se pojavi pri­zor ledene pustin­je. Ivan se klati se napred-nazad. Zatim usta­je, oslan­ja se leđi­ma na video-bim i kao da pleše, raširenih ruku. Duboko tiše, drhta­vo, kao da želi da upi­je svu hlad­noću. Kao jedan usta­ju Vik­tor, Kata­ri­na, Drezgić, grabe ga i baca­ju na tle. Ivan pada kao krpe­na lut­ka. Usta­je, ski­da se pred nji­ma dok ne ostane samo u crvenoj halji­ni a zatim leže na tle, raširenih ruku i nogu. Vik­tor, Kata­ri­na i Drezgić mu pri­laze, rast6rgnu i pocepa­ju haljinu a zatim počnu da ga, uz nje­go­vo oti­man­je, oblače u staru, japi-odeću. Drezgić ga steže jače oko vra­ta i on presta­je da se oti­ma. Podižu ga na noge, nameš­ta­ju nabore na odelu, stavl­ja­ju mu aktovku u ruke a zatim jako zateg­nu kra­vatu. Ivan gubi dah, trza se, pada. Dolazi Utvara. Tapše ruka­ma. Nes­ta­je ledene pustare na video bimu. Grli Katar­inu, Drezgića, Vik­to­ra i oni, jed­no za drugim odlaze. Na kra­ju Utvara pri­lazi Ivanu i pokuša­va da mu otrgne kofer iz ruke. Ne uspe­va. Odlazi nale­vo. Zas­tane. Okrene se. Zat­apše. Ivan osta­je u mraku

     

    KRAJ