Leptir u ognju

Pantelejmon Komarov
Lat­est posts by Pan­tele­j­mon Komarov (see all)

    .

    .

    Lep­tir u ognju

    .

    Nećete pobeći
    sil­ni­ci svetski
    Care­vi, vojskovođe, knjazi
    Od mojih raz­jarenih reči,
    što vam tut­nje po licima,
    lici­ma vašim u masti i sluzi,
    Nećete pobeći
    Ničim prekrečiti
    Ničim prikri­ti raz­jarene reči
    Urlaću ih, ostavl­jen i suvišan,
    Jedi­ni međ vama reči­ma što zveči
    A vi, skukul­jeni u nekom uglu
    Spre­mate za mene proverene mere:
    Slepe pro­zore, neme uglove,
    Zarđale rešetke, betonske zidove,
    Leden­im ruka­ma zašićete mi usta,
    Teškim lanci­ma oko­vati kolena
    Zakopati duboko na stot­inu leta
    Sme­jete se – pa šta je on to mislio?
    ALI JA
    PROGRIZAVŠI SOPSTVENE USNE
    Zau­rlaću vam pono­vo svo­je snažno
    NEEEEE!
    I pon­avl­ja­jući moje reči, vetar se pokrene
    DOŠLO JE VREME
    DA ZA SVE PLATITE!

     

    .

    .
    Lekari

    .

    Gov­ore mi,
    kao anđeli poslati od oca,
    ‑zaš­to bežati od kuće,
    kad tata je stal­no pijan,
    zaš­to plakati
    kad bije tvo­ju majku,
    nego bol­je je radovati se životu,
    sakri­ti mod­ricu pod okom.
    Savet ti je da ne plačeš,
    savet ti je da ćutiš,
    da zab­o­rav­iš obavezan,
    da zab­o­rav­iš dužan.
    Ali ja,
    kao zverči­ca u lancima,
    kez­im zube,
    šir­im oči
    „Privežite me, gadovi, jače!
    Sa mnom je pravda –
    zar će
    me
    remenje
    zadržati?“

     

    .
    ***

    .
    Rat sa svih strana
    Sada će zagrmeti plotuni
    Zagrmeti orkestara marš
    I na nas staviti
    krst!
    I na nas staviti
    Krst!!
    I na nas stavi­ti KRST!!!
    krst
    krst.

    .

    ***

    .
    Ja ne postojim
    Ali ja opstajem
    Sve dok mi po telu još baul­ja kraba
    kako smešna
    kako ruž­na reč
    RAK,
    rak,
    rak.
    Zaleđe­na pogleda
    Vera zaludna
    Napi­ti se?
    Moli­ti se?
    Vrištati?
    prazni dlanovi
    istrgnu­ti koreni-
    Sveća ugasla–
    Rak.
    Rak.
    Rak.
    Rak.
    Beskril­na grlica
    Slepa lastavica
    Zalud­no udara u gluve prozore
    Man­tili i lampice
    Vaš pot­pis, tabelice
    Igra žmurke-vijalice–
    RAK.

     

    .
    ***

    .
    Snovi, kao med, klize niz prste
    Sva­ki dan
    od pet ujutru
    usaml­jene tanke ruke
    Traže jed­na drugu
    U lelu­javom krevetu
    punom peska
    Punom vode
    Punom zore
    Punom ljubavi
    I drugih znako­va života
    Ruke nežno milu­ju umorne vekove
    Priv­i­ja­ju uz sebe ljubljenoga
    Tela spletenih kao zaljubljene zmije
    A zas­paće leđi­ma jed­no ka drugom
    Na udal­jen­im kra­je­vi­ma, polovi­ma postelje

     

    .

    .

    .
    .….….….….….….….….….sa  Sa ruskog Vladimir Kolarić

    .

    .

    .

    .

    .

    .