Majakovski

Lat­est posts by Ivan Pravdić (see all)

     

    V. MAJAKOVSKI inter­ak­tiv­na spek­takl pred­sta­va šoka erosa i humo­ra

     

    scene muz­ičkog plesnog par­tic­i­pa­tivnog doku­men­tarnog poučnog nagog rev­olu­cionarnog pozoriš­ta za red­itel­je, glum­ce, pub­liku, čitaoce

     

     

    scenografi­ja sa visećim ele­men­ti­ma koje koriste akro­bate, pokret­nim visokim plat­for­ma­ma, pokre­tan šank/brod/most, bicikl na 1 točku, roleri, puške na vodu/pingpong i mogućnost pro­jek­ci­ja videa

     

     

    7 glumaca i muzikalnih žon­glera s dresir­an­im psom

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Majakovs­ki: Tragedi­ja, Oblak u pan­talona­ma, Mis­ter­i­ja Bufo, Hlad­ni tuš, Gori Mosk­va, Vama, Na sav glas, Vrlo dobro, Levi marš, Raz­gov­or s finan­si­jskim inspek­torom o poez­i­ji, Stro­go zabran­jeno, Sifil­is, Kući, Serge­ju Jesen­jinu, Fab­ri­ka birokra­ta, Mase ne razume­ju, Veš­tač­ki lju­di, Čovek, Tema, Pa ipak, Klase, Robi­ja, par­ti­ja, rev­olu­ci­ja, poez­i­ja, Moje otkriće Amerike, Him­na onanista, intervjui…

    i reči Lili Brik, Dos­to­jevskog, Berđa­je­va, Lenji­na, Stalji­na, Ženea, Jesen­ji­na, Ana Mar­i­je Rodas, Vujuce Rešin Tucića, Barikoa, Zina, Ivana Pravdića i Vojisla­va Bekvalca

    pre­vo­di­o­ca: Bore Ćosića, Lava Zaharo­va, Radovana Zogov­ića, Josi­pa Sev­era, Derviša Imamovića, Slo­bo­dana Kostića, Mil­ice Nikolić, Bran­ka Polića, Sto­jad­i­na Kostića. Jovana Ćir­ilo­va, Alek­san­dra Flak­era, Vojisla­va Bek­val­ca, Ivana Pravdića…

     

     

     

     

     

    https://www.youtube.com/watch?v=00Y9AxZJP9I& x‑yt-cl=84359240&x‑yt-ts=1421782837

    - MISTERIJA BUFFO, cirkus­ki stil igre i sja­j­na ani­maci­ja i pri­ca o epo­hi i društven­im odsnosi­ma

    TRINAESTI APOSTOL radni naslov

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    - MAJAKOVSKI roti­ra­juća spi­rala tru­pa, cen­trifu­ga istorije

     

    - CRNI ČOVEK – crni kvadrat, kreće se opcr­tava­jući kvadrat, sku­pl­ja likove ka cen­tru – ŠANKER, ORUŽAR – NKVD — NOVINAR DIRIGENT PORESKI INSPEKTOR –SVIFT

     

    - LILI BRIK – lisi­ca, mač­ka, narandžaste trake i telo

     

    - OSIP BRIK- žena — uspravni brkovi – SVEŠTENIK- STALJIN — DOKTOR – POBEDONOSIKOV — ROKFELER

     

    - RANJENIK - žena– MEJERHOLJD – CRNKINJA

     

    - LUDAK – žena — crve­na zvez­da petokra­ka – FILOZOF SLOBODE – HRIST – SESTRA – CRNAC — MOMENTALJNIKOV

     

    - KURVA MARKITA – TATJANA JAKOVLJEVNA – MEZALJANSOVA – KIP SLOBODE — FOSFORNA ŽENA

    1

     

    I

    ŠAMAR DRUŠTVENOM UKUSU

     

    Raskalaš­na kafana. Kabare. Klub. Jav­na kuća. Šank. Vreme pro­hibi­ci­je. Bina za muziku i ples. Bars­ki stolovi i sto­lice na koje se pen­je i s koji­ma se kreće…

    - kon­struk­tivis­tič­ki kos­ti­mi soci­jal­nih gru­pa (Mal­je­vič): velike suze, vot­ka, maske rasteg­nu­tih lica - Majakovs­ki bez maske

    - ogrom­ni baloni, kon­fete, oruži­je, mono­cikl, šank, pas…

    - pro­jek­ci­je: Dama i huli­gan, Bufo plakat!

     

    1 – NAJAVA GLASA KOJI TRAŽI SVETLOST Pub­li­ka ulazi, čuje se Rah­man­ji­nov, izvođači sede u baru okrenu­ti leđi­ma u pub­li­ci, Majakovs­ki izlazi, svet­lo po svet­lo se pali

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    1a — OBLAK U…

    para­lel­no se odi­gra­va sa spek­tak­lom erosa u 1b

     

    Kur­va, obuče­na kao zeči­ca drži na zemlji veliku pumpu za duvan­je auto­mo­bil­skih guma i nadu­va­va kon­dom koji raste do dva metra dužine na sva­ki stih koji Majakovs­ki izgo­vara. Kon­dom mu pro­lazi između nogu i odlazi u pub­liku.

    I

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    MAJAKOVSKI:

    Dos­ta! Ja hoću na scenu! Šta je bilo, gomilo?!

    I ovo je uključeno u cenu!

     

    Snop osvetl­jen gusto

    pada mi na glavu ko rid­ja peri­ka. I plaše se lju­di — iz mojih se usta koprca­ju noge nes­varenog krika.

     

    Ali osu­di­ti me neće i neće dići graju

    ko pro­roku pred noge staviće do cve­ta cvet.

    Svi ti raz­val­jenih nose­va zna­ju, ja nji­hov sam poet.

     

     

    Misao vašu,

    što maš­ta na omekšalom mozgu,

    ko lakej na mas­noj sofi od sala nadut, dražiću dron­jci­ma srca okr­vavl­jen­im grozno, sit naru­gavši se, bezočan i ljut.

     

    Ja u duši nemam nijedne sede vlasi, ni staračke nežnos­ti nemam njoj!

    Svet sam zaglušio snagom svog glasa, dvade­set dvo­godišn­jak — idem, lep­otan, svoj.

     

    Mene više niko pre­poz­nati ne može; ja sam zgrče­na gomi­la žila.

    Šta tak­va gomi­la poželeti može? A mno­go hoće tak­va gomila.

    Jer više nije važno ni to što sam od bronze,

    ni to što srce moje — od gov­ožđa hladnog — bije. Noću i čovek svoj zvek

    u neš­to žen­sko, meko, zaželi da skrije.

    I ja sam, ogro­man, na pro­zoru sav­i­jen, rastapam stak­lo čelom od čelika.

    Da li je to ljubav ili nije?

    I kak­va je — mala ili velika?

    2

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    ejaku­laci­ja kon­fe­ta

    svi likovi se sku­pl­ja­ju i kreira­ju scenu Kabare, pozi­va­ju Majakovskog da im se pridruži, tapšu ga po ramenu

     

     

     

     

     

     

     

     

    1b — RASPAD SVETA KOREOGRAFIJA pa KLUB pijana eroti­ka kon­struk­tivis­tičk­ih obli­ka

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    muzi­ka počin­je da svi­ra, prisut­ni zajed­no peva­ju SVI Song dekaden­ci­je završa­va se slavl­jen­jem Majkovskog, Osipu oblače svešteničku odoru, svi se kos­timi­ra­ju: Lili u lisicu, Crni čovek stavl­ja šanker­s­ki kos­tim, Kur­va trougao…

    kako se Lili Brik seća kabarea:

    “Majakovs­ki je oko vra­ta umo­tao crvenu tkan­inu, a u ruka­ma je držao drveni šlem presvučen crven­im plat­nom. Brik je nosio tur­ban i uzbečku halju. Šklovs­ki se maski­rao u mornara. Elza je bila Pjero, a u njenu punđu je bilo zade­nu­to pero koje je dopi­ralo do pla­fona. Kamen­s­ki je nosio sako sa šaren­im pruga­ma, na obrazu je naslikao ptičicu, jedan brk mu je bio beo, a dru­gi crn. A ja sam nosi­la crvene čarape, kratku škot­sku sukn­ju i, umesto bluze crvenu mara­mu na cvetiće. Ruke i leđa su bili goli. I stvari, što bizarni­je to bol­je.”

    Opet ću ljubav u terevenka­ma utući, veđe i oči ozariću vatrom.

    Pa šta!

    Ponekad i u izgoreloj kući skit­nice nađu dom! Izazivate?

     

    DOBACIVANJE:

    Man­je no pros­jak kope­ja­ka vi imate smarag­da bezumlja.

     

    MAJAKOVSKI: Setite se!

    Pala je Pom­pe­ja od raz­draženog Vezuva!

     

    Hej! Gospo­do!

    Lju­bitelji obesvećen­ja, zločin­st­va, pokol­ja, da li ste najs­trašni­je videli —

    lice moje kada sam ja apso­lut­no spoko­jan? I osećam — „ja“ za mene je malo.

    Neko se oti­ma iz utrobe moje. Halo!

    Ko je?

     

     

    LILI: Sva­ka reč…

     

    OSIP:

    … čak i šala štura…

     

    ŠANKER:

    … koju izblju­ju nje­gove usne goruće…

     

    KURVA:

    … izleće kao gola kurva…

     

    SVI:

    … iz zapal­jene javne kuće!

     

    Ne veruj u molitve – nego žile i mišiće! Zar mi da molimo samilost vre­me­na! Mi, svi, drži­mo u šaci remenja

    što pokreću sve­tove i bića!

     

    refren: Idemo,

    gde su za sve­tost raspeli pro­ro­ka, tela ćemo pre­dati razde­ven­om ple­su. Na crnom gran­i­tu gre­ha i poroka,

    postavi­mo spomenik crven­ome mesu.

     

    Oči­ma izbaci stre­lu ka sun­cu, Skloni taj osmi­jeh slađan! Srce stre­mi k pucnju,

    A grlo britvu sanja.

    3

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    2 –KABARE 13

     

     

     

     

     

     

     

     

    Crni čovek preki­da sa ves­ti­ma

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    kreira­ju scenu Luda­ka s krunom

     

     

     

     

     

     

     

    odseku glavu Ludaku, Crni čovek ih stiša­va, pravi i nudi nudi pića

     

    refren: Idemo,

    gde su za sve­tost raspeli pro­ro­ka, tela ćemo pre­dati razde­ven­om ple­su, na crnom gran­i­tu gre­ha i poroka,

    postavi­mo spomenik crven­ome mesu.

     

     

    Ta će tema doći, uz povik: – Istinom! –

    Ta će tema doći i reći:

    – Lep­o­tom! Reka — sladostrašće

    erotičnog bića. Odbacu­j­mo rublje

    do posled­njeg listića!

     

    refren: Idemo,

    gde su za sve­tost raspeli pro­ro­ka, tela ćemo pre­dati razde­ven­om ple­su, na crnom gran­i­tu gre­ha i poroka,

    postavi­mo spomenik crven­ome mesu.

     

     

     

    MAJAKOVSKI: Ja, najzlatoustiji,

    čija reč jed­na pre­po­rađa dušu, imenu­je telo,

    ja vam kažem:

    trun­ka živ­ota je više vred­na nego moje proš­lo i buduće delo.

     

    CRNI ČOVEK:

    Car Niko­laj oku­pio zbor:

     

    SVEŠTENIK: Mrtvi­ma sloboda!

     

    LILI:

    Žive u zatvor!

     

    LUDAK kao CAR:

    Vidite lica izobliče­na besom, mržn­jom i ubi­lačkim pijanstvom. Nar­od je prestao da bude ta podat­na živ­ot­in­ja koja tako lepo liže noge, a još lep­še liže lako­vane cipele. On je postao neka vrs­ta živ­ot­in­ja kojoj se cedi krv iz noz­dr­va. Zabran­ite im i alkohol!

     

    CRNI ČOVEK :

    Izvo­lite. Za samo koju kope­jku poči­nite sla­bost i blud, kuća časti porokci­ma i gresima.

    4

     

     

     

     

    Majakovs­ki pokuša­va neš­to da kaže, komen­tar­iše, ali ga stal­no preki­da­ju i pune usta mezetlukom i pićem

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    kaže znača­jno

     

     

     

    zdrav­i­ca

     

    ispi­ja­ju

     

    Majakovs­ki seda u pub­liku, njoj se obraća i aplaudi­ra glum­ci­ma

     

    Sveštenik rukom crta krst u vaz­duhu, zvec­ka kandilom

    SVEŠTENIK:

    Ali ovde ne može da se čini zlo. Vi već živite u zlu. Živite bez kajanja.

     

    CRNI ČOVEK:

    Neko mora da poslužu­je materiju.

     

    KURVA:

    A neko je opslužuje.

     

    CRNI ČOVEK:

    Hoćete li Vi, oče, umesto mene? Da li neko dru­gi hoće da bude na mom mes­tu?! Vi, oče, blažen­i­ma ne tre­bate, jer su to postigli i bez Vas, a grešni Vas neće. Više vole šta ja nudim. Svi­ma sam potre­ban, oče! Bez mene ne možete.

     

    SVEŠTENIK:

    Tral­ja­vo si to odg­lu­mio, sinko. Đavo mno­go bol­je izvo­di, izigra­va. Tako ga i pre­poz­na­je­mo. Veli­ki glumac. I zato je crk­va proklela glumce.

     

    CRNI ČOVEK:

    Svi su glum­ci. Svi žive u priv­i­legi­ja­ma poro­ka, a niko ne bi da uprl­ja ruke. Zar to zovete moralom?!

     

    SVEŠTENIK:

    Sak­loni me, Bože, od ljud­skog morala? Deči­je bolesti. I to što se na sve strane bune pro­tiv vlasti, to je pobuna đaka u školi koji su ister­ala učitelja.

     

    LILI:

    Lju­di veru­ju u zanos reči u ljubav, u prav­du za sve, to pod­stiče nadu i veru u bolji svet.

     

    SVEŠTENIK:

    Jedno­ga dana, kada se rasprše nji­hovi snovi, shvatiće u oča­jan­ju da je za novu pobunu kasno!

     

    CRNI ČOVEK:

    Dajte svet­la! Dos­ta ste mračili. Da se vidi­mo, zbog sam ja tu! U svakom poretku neko tre­ba da sipa piće. Izvo­lite. Baltič­ki čaj, viski!

     

    SVI:

    Pijani svin­js­ki.

     

    MAJAKOVSKI:

    Mi ćemo prav­i­ti novo društ­vo, ali ne u mašti… već kroz rev­olu­ci­ju, svu­da, ako tre­ba i u javnoj kući!

     

    SVEŠTENIK:

    Da bih ja bio sveštenik vi morate biti grešni! Kad ima gre­ha ima i mene… Prelju­ba, blud, nečis­to­ta, besramnost…

    5

     

    svi su zam­rznu­ti, kreće se samo onaj koji dok gov­ori

     

     

    Sveštenik ski­da masku

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    odjed­nom ljubazno i zlo sveštenik kaže

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Sveštenik pohot­no gla­di svo­ju bradu

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    iz pub­like dolazi LUDAK - obučen u bol­ničku pidža­mu, bos u papuča­ma, na glavi ima kožnu motor­cik­lis­tičku kapu i motor­cik­lis­tičke naočare, šun­ja se vrlo upadlji­vo mož­da i na mono­cik­lu, kon­ačno sakri­va se ispod sto­la

     

    KURVA:

    Vi ste plašite stvarnos­ti, zar ne?

     

    SVEŠTENIK:

    Ne, stvarnost se plaši mene! Po Duhu hodite, i poho­tu telesnu nećete čini­ti. Jer telo želi pro­tiv Duha, a Duh pro­tiv tela; jed­no se pro­tivi dru­gome, da činite ono što ne biste hteli.

     

    KURVA :

    Od čega ću ja da živim? Čime decu da hran­im?! Kako uopšte i da rađam decu? Kome? Kako da plaćam za abor­tuse, lekove, kontracepciju?

     

    CRNI ČOVEK:

    Krv na sve strane, rat, vojni­ci beže sa fronta, tifus, glad i zima.

     

    LILI:

    Kako reče baron Rotšild: kad krv teče uli­ca­ma, ti kupuj, kupuj, kupuj!

     

    SVEŠTENIK :

    Mi želimo da bude­mo gospo­dari naše dobrote, ali smo samo robovi sop­stvenog milos­rđa. To je surovost uma. A surovost je for­ma zaborava.

     

    LILI:

    Čega ćemo da se igramo večeras: iskušen­ja, sagrešen­ja, poka­jan­ja, molitve, blagoslova?

     

    KURVA :

    Hoću ja! Šta hoćete da čujete? Moju ispovest?! Il hoćete da ja odmah kren­em da blagosil­jam? Nadam se da ste sakupili dovoljno prilo­ga na oltari­ma da zatražite moj blagoslov.

     

    SVEŠTENIK:

    Vrli­na je u podvižništvu.

     

    KURVA :

    Hoću da mi Vi, ne, hoću da mi on nasamo oprosti sve moje grehe!

     

    SVEŠTENIK :

    Ne sum­n­jaj u nužnost tajne.

     

    MAJAKOVSKI:

    Dosad­ni ste. Svi. Nema ničeg pri­mamljivi­jeg za čove­ka od slo­bode nje­gove savesti.

     

    CRNI ČOVEK:

    Stani! Stani ovde! Šta tražiš ovde?

    6

     

     

     

     

     

     

     

    Ludak se razočara­no izvlači ispod sto­la, širi ruke bespo­moćno…

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Majakovs­ki dobacu­je, par­o­di­ra, peva

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Ran­jenik ulazi

    LUDAK: Azil!

     

    CRNI ČOVEK: Ko si ti?

     

    LUDAK:

    Ja sam „zatočenik slo­bode“! Nas­tao sam od nje; ona je moj roditelj. U slo­bo­di je skrive­na taj­na sveta.

     

    SVEŠTENIK:

    Hrišćanst­vo je religi­ja slo­bode, i o nje­mu se ne može rasuđi­vati pre­ma nasilji­ma koja su činili hrišćani tokom istori­je. Hrišćanst­vo je religi­ja ljubavi — a o nje­mu se rasuđu­je na osnovu gne­va i mržn­je hrišćana. I Bog je zaželeo slo­bo­du i oda­tle potiče tragedi­ja sve­ta. I on želi da se oslo­bo­di od zloči­na koji se stal­no čine u nje­go­vo ime.

     

    MAJAKOVSKI: Sluša­jte, gospo­dine bože! Kako vam ne dosa­di, a?

    Hajde da orga­nizu­je­mo vrtešku na drve­tu spoz­nan­ja dobra i zla! A u raju ćemo opet naseli­ti Evice: nare­di – i ja ću još noćaš

    sa svih bule­vara dovesti tebi najlepše device.

     

    SVEŠTENIK: Hriste, spasi nas.

     

    MAJAKOVSKI:

    Kri­lati nitkovi! U raju ste zbi­jeni! Gomi­la per­ja od stra­ha val­ja se! A tebe, što si tam­janom opi­jen, ras­poriću odavde do Aljaske!

     

    SVEŠTENIK:

    Hule na boga, a priro­da čovečan­s­ka ne može da pod­nese hul­jen­je na Boga, i, na kra­ju kra­je­va, sama se sebi svag­da osveti za to huljenje.

     

    LUDAK:

    Slo­bo­da se nalazi u početku, a i na kra­ju sve­ta. U meni vla­da osnovno ubeđen­je da Bog pris­ustvu­je i dela samo kroz slobodu.

     

    MAJAKOVSKI:

    Nema ničeg pri­mamljivi­jeg za čove­ka od slobode.

     

    SVEŠTENIK:

    Nema neprekid­ni­je i mučni­je brige za čove­ka, nego kad postane slo­bo­dan. U ljud­skoj priro­di je da što pre pron­ađe neko­ga kome će se pokloniti.

    7

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    kao Sopra­no

     

     

     

     

     

    Crni čovek poslužu­je Majakovskog za šankom, zatim pub­liku

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Majakovs­ki gov­ori kao za sebe

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Lili ga spopa­da lisičjim krznom

    RANJENIK:

    Lju­di, ja sam slo­bo­dan! Šrap­nel u nozi mi je dao slo­bo­du da ne moram više da ratu­jem, strahu­jem, gledam zlo. Piće za sve! Baltič­ki čaj za sto!

     

    CRNI ČOVEK:

    Možete da pijete ako će te da platite!?

     

    SVEŠTENIK:

    Lju­di ne mogu nikad ni biti slo­bod­ni, zato što su slabač­ki, poročni, niš­tavni i još bundžije.

     

    CRNI ČOVEK:

    Sva­ka slo­bo­da ima svo­ju cenu. Ko plaća piće za sve ove ljude?

     

    SVEŠTENIK:

    Dok je Bog na nebu a car na zemlji, mora da se plati. Sve dru­go Vam je na volju. Red i poredak mora da se poštuje.

     

    MAJAKOVSKI:

    Vi, što kao pre­pelice cvrkućete s neba,

    kako vas nije sramo­ta pro­gl­a­siti se za poe­tu? Kad danas tol­jagom tre­ba kro­ji­ti loban­ju svetu!

     

    CRNI ČOVEK:

    Pes­nik bi da ras­tavi sebe na sceni, da drži sebe u ruci kao što kar­taš drži karte.

     

    MAJAKOVSKI: Ja sam pesnik.

    Ja sam granicu izbrisao između svo­jih lica i tuđih.

    Poredak sam ja i samo ja znam šta je dozvoljeno!

     

    CRNI ČOVEK:

    Umesto čvrstih osno­va za umiren­je savesti čovečanske jed­nom za svag­da, ti si izabrao… POEZIJU!?

     

    MAJAKOVSKI:

    Pes­nik sam. Po tome sam i zan­imljiv. O tome i pišem. O ostalom — tek ako je dobro odsto­ja­lo. A kada lik Sunca,

    vepars­ki ugo­jen, sine povrh s u t r a

    bez kljastih i nes­rećni­ka, biću leš truo,

    kraj plota upokojen,

    zajed­no s tuce­tom kole­ga pesnika.

     

    LILI:

    Od svet­losti sve blješti u pozoriš­tu riđe.

    8

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    3 — INTERAKCIJA ko će glas­ni­je da vrišti!

     

     

    hero­ja prizi­va vriska mase: Majakovs­ki je naj­glas­ni­ji:

     

    4 – ZVEZDA SE TUCA REDREVOLUCIONARNIM ŽAROM

    Lili zavo­di Majakovskog dok ga na kra­ju ne dresira kao kučence

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Lili ček­istk­in­ja nudi oruži­je Majakovskom

    MAJAKOVSKI:

    Fotel­je pre­vuk­lo je žen­sko mesište.

     

    OSIP:

    Kad hitro, diri­gent uvređen iziđe.

     

    LUDAK:

    I nare­di svi­rači­ma da plačno zavrište!

     

     

    MEJERHOLJD:

    Naj­glas­ni­ji vrisak dobi­ja nagradu, poljubac, u obraz, nar­avno, naše glu­mice il glum­ca po izboru!

     

     

     

    LILI:

    A vi mora da ste veli­ki umet­nik, vi biste da rima­ma men­jate svet.

     

    MAJAKOVSKI:

    Kad sam saz­nao šta je to poet­ičnost, počeo sam pota­jno da je mrz­im. Buržoas­ki umet­ni­ci pre­cr­tava­ju drveće, sunce, pla­nine, mora, prave ljude, živ­ot­in­je od ilo­vače i mer­mera. Čemu? Sve to već pos­to­ji, kreće se, živi i to hil­jadu puta bol­je nego na obo­jen­im plat­ni­ma i šećern­im grud­va­ma mermera.

     

    LILI:

    Umesto da ovladaš ljud­skom slo­bodom, ti bi još da je umnožavaš za druge.

     

    MAJAKOVSKI:

    Vadite, šetači, iz dže­po­va, ruke – poteg­nite bom­bom, kamenom il kamom, a ako neko nema ruke –

    nek dođe da se tuče glavom!

     

    Dođite glad­ni, poko­rni, tužne pri­like, napustite vašljive jazbine!

    Dođite! Ponedeljnike i utornike pre­far­baće­mo krvlju u praznike!

     

    Neka se zeml­ja pod nože­vi­ma seti koga je htela da upropasti

    Rotšil­do­va ljubavni­ca sita zadrigla od masti.

     

    LILI:

    Vi ste futur­ista, anarhista, boljše­vik? Ček­ista? Dižete banke u vazduh?

     

    MAJAKOVSKI:

    Bežim od nepod­nošljive melodizirane dosade. Pro­le­tar­i­jat – reč je uska i gruba

    9

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Lili pred­stavl­ja Osi­pa Majakovskom

     

     

     

     

     

     

     

    Kur­va upa­da između Majakovskog i Lili

     

     

    Lili odlazi, a usko­ro isteru­je Kurvu

     

     

     

     

     

     

    Crni čovek naplaću­je dug za piće Ran­jeniku

     

     

     

     

     

     

    Majakovs­ki pritrča­va Lili, Osip ih nad­gle­da

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Majakovs­ki lju­bi ruku Lili

    ako je komu­na za nekog zam­ki spoj. Za nas ova reč je ko muzi­ka tru­ba kadra da i mrtve pove­du u boj!

     

    LILI:

    Osećam kod Vas patos soci­jal­iste koji zna da je neizbež­na propast starudije.

     

    OSIP :

    Rus­ki futur­izam! Ego dez­in­te­graci­je. Bravo!

     

    LILI:

    Moj muž Vas oboža­va, a ja se preda­jem vašoj poeziji…

     

    KURVA:

    A oblaci se poda­ju nebu obilato.

     

    LILI: Umire dan.

     

    MAJAKOVSKI: I dani stare.

     

    CRNI ČOVEK:

    Devo­jke takođe pada­ju na zlato.

     

    RANJENIK:

    I one, i one bi pare.

     

    MAJAKOVSKI:

    Ja volim samoubi­lač­ki-krvnič­ki nemilos­rd­no i brutalno.

    Neću dru­gači­je. Ko to može da izdrži?

     

    LILI:

    A upoz­nah samo jednog.

     

    MAJAKOVSKI:

    Moja je krv moj put do tebe.

     

    OSIP:

    Nežni! Vi ljubav stavl­jate na violinu.

     

    LILI:

    I na talam­base je mećete, grube.

     

    MAJAKOVSKI:

    A ne možete ko ja izvr­nu­ti svo­ju kožur­inu, tako da još svu­da sve samih usana bude.

     

    LILI:

    Vi opas­no zavod­nite reči­ma i opi­jate strašču.

    10

     

     

    Majakovs­ki gov­ori za sebe, priseća se…

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Lili i Majakovs­ki zaigra­ju

     

     

     

     

     

     

     

    Lili hoće da kupi sti­hove, Majakovs­ki ih pro­da­je

    MAJAKOVSKI:

    Nema te devo­jke koju ne bih uspeo da zave­dem! A neko kao ja, kuda bi, kuda?

    I šta se onda meni dati može?… Gde naći dragu koja bi bila kao ja? Takvu ne bi drža­lo nebo maleno!

    Naj­man­ja devi­jaci­ja, najsit­ni­ja oscilaci­ja je već izda­ja. Ljubav mora biti nepromenlji­va, kao zakon prirode koji ne priz­na­je izuzetke. Ne mogu da zamis­lim da očeku­jem sunce a ono se ne pojavlju­je na nebu. Ne mogu da zamis­lim da kren­em pre­ma cve­tu, a on se odmakne. Ne mogu da zamis­lim da obgr­lim brezu, a breza me odbi­je. Za mene ljubav nije čin vol­je već stan­je orga­niz­ma, kao sila grav­itaci­je, kao sila privlačenja.

    Da li pos­to­je žene koje tako vole?

     

    OSIP:

    Caru- care­vo, bogu- božije!

     

    MAJAKOVSKI:

    Zar vama, trkači­ma za sukn­jom i umokom, svoj živ­ot da predam ćutke?

    Radi­je ću služi­ti ananas­nim sokom, u baru, prostitutke.

     

    LILI:

    Osipe, on je najbolji, naj­tal­en­to­vani­ji pes­nik rev­olu­cionarne epohe!

     

    OSIP:

    Najo­bični­jeg jevanđel­ja tri­naesti apostol.

     

    MAJAKOVSKI:

    O, kad bi pros­jak bio kao mil­i­jarder! Pare? Šta će duši?

    Nez­a­sit lopov u njoj ipak spi­je. Moje žel­je — to je hor­da što ruši…

     

    LILI:

    50 kope­ja­ka po redu. Da li je to dovoljno za reči pes­ni­ka novo­ga sve­ta? Osja, hoćeš li ti da platiš?

     

    MAJAKOVSKI:

    Ispod toga pot­pis nag­iz­dan bogov­s­ki — Vladimir Majakovski.

    Ovo je najra­dos­ni­ji dan.

     

    LILI:

    Naj­tal­en­to­vani­jeg pes­ni­ka današnjice?

     

    MAJAKOVSKI:

    I film ću da snim­im ako imate da platite. I vi ćete u nje­mu plesati.

    11

     

     

     

     

     

     

    Lili se sme­je

     

     

     

    Peva­ju Majakovs­ki, Lili i Osip, ostali peva­ju estrad­ni kič refren

     

    LILI:

    Pes­ni­ka novog sve­ta, raja na zemlji indi­vid­u­alne slo­bode i radosti?

     

    MAJAKOVSKI:

    Sve mogu. Samo budite moja muza! Moja inspiracija!

     

    SVI:

    Brodovi i – oni u luke se sliše. Vozovi — na stan­icu ter­a­ju i oni. A mene ka tebi, neš­to tim više ‑jer volim — vuče i goni.

     

    Refren :

    Da sam te krunisao zab­o­rav­ićeš sutra,

    i to da mi duša stra­da od ljubavnih briga, a nemirnih dana karneval mutan

    pro­suće stran­ice mojih knjiga.

     

    Dim pojeo vaz­duh ljut.

    Soba je — gla­va u pak­lu punom buke. Iza tog pro­zo­ra, seti se, prvi put ludač­ki milo­vah tvo­je ruke.

     

    Refren :

    Da sam te krunisao zab­o­rav­ićeš sutra,

    i to da mi duša stra­da od ljubavnih briga, a nemirnih dana karneval mutan

    pro­suće stran­ice mojih knjiga.

     

    Moćni, ako zatre­bam im ‑reći će mi: Idi, pogi­ni u ratu! Posled­nje biće tvo­je ime

    na usna­ma pocepan­im granatom.

     

    Refren :

    Da sam te krunisao zab­o­rav­ićeš sutra,

    i to da mi duša stra­da od ljubavnih briga, a nemirnih dana karneval mutan

    pro­suće stran­ice mojih knjiga.

     

    Poći ću, besciljno, do mila vra­ga. Divlji, izbezuml­jen, oča­jan, jadan. Ne tre­ba tako, moja dra­ga, ras­tan­i­mo se odmah sada.

     

    Refren :

    Da sam te krunisao zab­o­rav­ićeš sutra,

    i to da mi duša stra­da od ljubavnih briga, a nemirnih dana karneval mutan

    pro­suće stran­ice mojih knjiga.

    12

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Crni čovek nudi oruži­je prvo Majakovskom, on odbi­ja

     

     

    Crni čovek nudi oruži­je ostal­i­ma

     

     

     

     

     

     

     

     

    Crni čovek pod pret­njom nudi oruži­je Majakovskom koji se obraća Kurvi

     

     

    Majakovs­ki se pen­je na sto

    KURVA:

    Nebo plače nesuz­držano strašno.

     

    LUDAK:

    Tako da vam dođe da se ubijete.

     

    KURVA:

    A oblačić ima gri­ma­su na ustašci­ma mutnu.

     

    LILI:

    Kao da to je žena što očeki­vaše dete,

     

    KURVA:

    A Bog joj nekog krivog idi­otića tutnu.

     

    SVEŠTENIK :

    Razveseli se, nerotk­in­jo koja ne rađaš, klikni i uzvikni, ti koja nemaš muke porođa­ja; jer ostavl­je­na ima mno­go više dece nego ona koja ima muža.

     

    CRNI ČOVEK:

    Kad biste vi voleli kao ja, vi biste ubili ljubav, ili bi našli gubil­ište i onda biste silovali

    zno­jno-goz­iča­vo nebo i mlečno-nevine zvezde.

     

    RANJENIK:

    Šta se sme­jete. Meni je plakati! Ja imam bra­ta, on je još malen,

    vi ćete poći odavde nje­gove kosti sažvakati.

     

    MAJAKOVSKI :

    Razbi­jte dna na bač­va­ma zloće, žar-kamen mis­li grist se ne bojim. Danas na slavlju, jer mi se oće,

    s bezuml­jem ću se venčati svojim.

     

    CRNI ČOVEK :

    Vreme je da zbaci­mo sa sebe prl­javu košulju, vreme je da obuče­mo čis­to rublje krvave borbe.

     

    LUDAK:

    U našim duša­ma iscelji­van je rob i bol nam svi­ja lica.

    Ja sam neustrašiv i mržn­ju pre­ma svetli­ma dan­jim pone­soh u veđa­ma sve tanjim

    sa duhom nateg­nu­tim kao živ­ci žica – Ja – car sijalica!

     

    MAJAKOVSKI:

    Nika­da mis­lio nisam da ću tako umoran biti. Moram se obesiti!

     

    CRNI ČOVEK:

    Ko hoće da pomogne oni­ma koji se kole­ba­ju, taj mora početi od toga što će sam presta­ti da se

    13

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    5 –REVOLUCIJA POČINJE

     

    počin­ju pripreme za rev­olu­ci­ju, Crni čovek svako­ga dovo­di u red i stroj

    kole­ba. To je već pitan­je prakse masa, a ne samo teori­ja vođa.

     

    MAJAKOVSKI:

    Na uli­ca­ma gde su lica ko breme

    u sve­tu ista jer isti muči ih prob­lem, sada je rodi­la star­i­ca – istori­ja metež krivoust i golem!

     

     

     

    OSIP:

    Tre­ba isko­ris­ti­ti oduševl­jen­je omla­dine. A omlad­i­na zna da se bori jedi­no ako se zak­i­ti rat­nim povici­ma. Ona voli rane da bi posle pokazi­vala ožiljke.

     

    CRNI ČOVEK:

    Istori­ja se potčin­ja­va. Ni jedan trenu­tak ne smemo okl­e­vati da bis­mo potčinili nar­od. Ali, budi­mo oprezni! Koga nar­od oboža­va, nje­gov uzvišeni ponos sposoban je da žrtvu­je. On nas vidi crven­i­ma, bilo u pur­purnom ili u krvi.

     

    OSIP:

    Nar­od ubi­ja svo­je idole i baca u kanal istorije…

     

    CRNI ČOVEK:

    Tre­ba gle­dati ne nazad, nego napred: ne na onu demokrati­ju običnog buržoaskog tipa koja je učvršći­vala vla­davinu buržoaz­i­je pomoću star­ih, monarhis­tičk­ih, organa upravl­jan­ja — poli­ci­je, vojske, činovništva.

     

    LUDAK :

    Demokrati­ja neće da zna u čije ime se sprovo­di vol­ja nar­o­da i neće pred­loži­ti volju nar­o­da nikakvom višem cilju.

     

    CRNI ČOVEK :

    Tre­ba gle­dati napred put nove demokrati­je koja se rađa, koja već presta­je biti demokrati­ja, jer demokrati­ja je vla­davina nar­o­da, a sam naoružani nar­od ne može vla­dati nad sobom.

     

    LUDAK:

    Demokrati­ja osta­je ravn­oduš­na pre­ma dobru i zlu. U demokrati­ji nema nikakvih garan­ci­ja da će vol­ja nar­o­da biti upravl­je­na na dobro, da će vol­ja nar­o­da poželeti slo­bo­du, a neće poželeti da uništi svaku slo­bo­du bez ostatka.

     

    CRNI ČOVEK :

    Reč demokrati­ja nije samo naučno netač­na u pri­meni na komu­nis­tičku par­ti­ju. Ona sad, pred­stavl­ja koprenu koji se stavl­ja na oči

    14

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Kur­va hoće da se izvuče

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Crni čovek joj utrapi oruži­je

     

     

     

     

     

     

     

    sexy ples Lili i Kurve

    rev­olu­cionarnom nar­o­du i koja mu smeta da slo­bod­no, sme­lo, samoini­ci­ja­tivno gra­di novo: sov­jete rad­ničk­ih, sel­jačk­ih i raznih drugih dep­u­ta­ta, kao jed­inu vlast u “državi”, kao preteču “odu­mi­ran­ja” svake države.

     

    MAJAKOVSKI:

    Ja hoću da opet, iz stam­bene gajbe, upoz­navši se s futur­is­tičkom knjigom, idem na pli­mi mitral­jeske paljbe,

    kao bajone­tom blis­ta­jući sti­hom! Da se iz knjige, kroz radosne oči, od srećnog oče­vi­ca, jaka

    u mišice pre­morene toči gra­diteljs­ka i bun­tov­na snaga.

     

    KURVA:

    Mili! Evo vam rod­bine! Zar jed­na dama sama da pogine!?

    Pustite me, vaši su naši! Pustite me, mili! Ovi nečisti pravi su pogromaši!

     

    CRNI ČOVEK:

    Pa neka! Utočište ću smes­ta da vam dam! Izvo­lite, drugarice-madam.

     

    KURVA :

    Moj muž je dolazio po mene, neću da idem, nemam ni obavezu, ma sita sam više muškog terora!

    Hoću da ostanem, san­jam rev­olu­ci­ju, ja, prezre­na drol­ja. Znam, boriću se za svo­ju slobodu!

     

    CRNI ČOVEK:

    Upišite se odmah u rev­olu­cionar­nu evi­den­ci­ju i revers za oruži­je! Bez glave možete da se vratite, ali bez puške nipošto!

     

    LILI:

    Žena je u patri­jal­hal­nom društvu povređe­na u svom pono­su, sputana u svo­joj pol­nos­ti i onemoguće­na da na priro­dan naćin zado­volji svo­je potrebe. Zato u takvoj sre­di­ni se buni pro­tiv muškarčeve vlasti.

     

    KURVA :

    Ruka je zaple­sala, olov­ka — erot­sko guda­lo, a tvo­je mis­li instrument,

    na tren.

     

    LILI:

    Gledam sto­ga u budućnost gde žene i muškar­ci neće prosi­pati energi­ju u ispraznu i neplod­nu potražn­ju zado­voljs­ta­va izvan sebe, u dalekim mes­ti­ma i ljudi­ma. Kon­trolisaće­mo umeće ljubavi, žene će po prvi put u nes­rećnoj povesti ove kugle ost­var­i­ti istin­sku jed­nakost i “bal­ans moći” u odno­su polova!

    15

     

    Kur­va igra na Crnog čove­ka

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Majakovs­ki izvr­ga­va ruglu nji­hovu naoružanost

     

    KURVA :

    Nemoj biti izne­nađen ljubavnom sub­verz­i­jom moj stari gospodaru.

    Toliko si zateg­nut, toliko si ispravan

    i da, sav si zaoku­pljen društven­im prob­lemi­ma. Dvoličan, ti ne primjećuješ

    kako u svo­joj kući pribi­jaš klin u obliku slo­va T tih vra­ta u svet najvećih od tirana.

    Obožavam te ti si moj narod.

    Ali u tvo­jim ruka­ma automatsko je oruž­je i u tvo­jim oči­ma, taj­na policija.

    Nema nikakvog suživ­ota između moje ljubavi

    i tvog nasilja.

     

    CRNI ČOVEK :

    Zah­valju­jući njenom radu u kući, žena je još uvek u teškoj pozi­ci­ji. Da bis­mo sprov­eli njenu kom­plet­nu eman­ci­paci­ju i da bis­mo je učinili jed­nakom sa muškarcem, neophod­no je da se, pod jedan: soci­jal­izu­je u nacional­noj ekonomi­ji! I pod dva: da žena učestvu­je u svakod­nevnom pro­duk­tivnom radu. Tek onda će žena zauzeti jed­naku pozi­ci­ju sa muškarcima.

     

    RANJENIK: Žene!?

     

    OSIP:

    Tvor­nice bez dim­n­ja­ka i dima…

     

    RANJENIK:

    … proizvodile su mil­ione poljubaca…

     

    KURVA:

    …mes­na­tim poluga­ma šljap­ka­jućih usni.

     

    MAJAKOVSKI:

    Lako je vama. Mrtve ne prl­ja sramo­ta. Zlobu pre­ma umr­lim ubi­ca­ma uguši.

    Opran je vlagom čis­tote greh na odleteloj duši.

     

    Lako je vama. A ja, kroz stroj, kroz tutanj ostrvl­jen, kako da prone­sem ljubav pre­ma živom?

     

    Pad­nem li — posled­nje sićušne ljubavi mrve nes­taće za navek u vrt­logu sivom.

     

    Za one što se vratiše vrede li vaše suze pro­livene, vrede li i rese nekakvog stiha?

     

    Nji­ho­vo je da, vukući noge drvene, hramlju kroz dane tiho!

    16

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Majakovs­ki je pred strel­jačkim vodom liko­va

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    trak­tat­ni dija­log počin­je tokom pesme Majkovskog

     

    LILI: Plašiš se?

     

    OSIP: Kukav­ice!

     

    KURVA: Pogin­ućeš?

     

    LUDAK:

    A ovako — još pola stoleća trpećeš ropstvo.

     

    MAJAKOVSKI:

    Ja znam — i na valu juriša biću prvi u hrabrosti, u herojstvu.

    O, zar ne bi, na zov doba što stra­da, izišli lju­di, odvažni, čas­ni? Svi k’o ja.

    Na zemlji jedi­ni sam sada dolazećih isti­na glasnik!

     

    Danas liku­jem!

    Svu, do posled­nje kapi,

    uspeo sam dušu da prone­sem za nas.

     

    Glas jedi­ni ljudski,

    sred urli­ka, sred vapa­ja, uznosim danas!

     

    A — vi — strel­ja­jte, za stub mi vežite telo! Za mojim licem trep­taj da šeta?

    Hoćete li — keca

    staviću sebi na čelo, da vam bujni­je gori meta?!

     

    CRNI ČOVEK :

    Pro­le­tar­i­jat uzi­ma državnu vlast i pret­vara sred­st­va za proizvod­nju pre sve­ga u državnu svo­jinu. Ali samim tim on uki­da samog sebe kao pro­le­tar­i­jat, samim tim on uki­da sve klasne raz­like i klasne suprot­nos­ti, a time i državu kao državu.

     

    RANJENIK:

    Nasil­je, dru­govi, rev­olu­cionarno nasilje.

     

    LUDAK :

    Fana­ti­zam je uvek delio svet i čovečanst­vo na dva dela, na dva nepri­jateljs­ka tabora.

     

    RANJENIK:

    Fana­ti­zam ne dop­uš­ta pos­to­jan­je različi­tih pogle­da na svet! Onaj koji mis­li dru­gači­je sma­tra se neprijateljem.

     

    CRNI ČOVEK :

    Na zas­tavi komu­nizam je napisano: od svako­ga – pre­ma nje­gov­im sposob­nos­ti­ma, svakome – pre­ma nje­gov­im potre­ba­ma. Moramo posta­ti komunisti!

    17

     

    song

     

     

     

    svi peva­ju sa Majakovskim koji repu­je i mašu dugim crven­im baloni­ma u for­mi falusa

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    video: ttps://www.youtube.com/watch?v=k2UlNtNU-Tc&list=PLNXuVpToYVG_l2pI8UlNzvnzqf_2t5_5y doku­men­tarni snim­ci Rev­olu­ci­je

     

    MAJAKOVSKI:

    Strop se lijepi za dupe, no meni se ne gunđa – prav­i­mo komu­niste, zainat Evropi buržu­ja! Mi, onanisti, deč­ki stasiti!

    Nas nećeš namami­ti sisin­im kop­nom. Nećeš nas zavesti pizdi­nom opnom! Svršio desnom, nas­tavi lijevom!

     

    Ko Kinez­i­ma riža, nuž­na nam je ševa.

    Kur­cu dosa­di­ti neće dok se kurči ko radio ante­na! Na obe rupe pazi – da iz njih sifil­is ne zeva.

    Jer pred dok­tori­ma nećeš biti ste­na! Hej, onanisti, vičite „Hura!“ – Jebač­ki stroj spre­man za guce i pice! Za vaše usluge sva­ka je rupa

    sve do zad­nje ključaonice!

     

    Na tuđoj ženi ležim,

    Strop se lijepi za dupe, no meni se ne gunđa – prav­i­mo komu­niste, zainat Evropi buržu­ja! Kurac moj neka ko jar­bol strši!

    Nek trese se sva­ka pica!

    Sve­jed­no mi je ko je poda mnom – žena min­is­tra ili čistačica!

     

    LUDAK:

    Šta se vas tiče ako juri­mo na barikade kao gomi­la ras­pal­jenih «muž­ja­ka» za ženkom? I ako sam­rt­ni kri­ci budu kri­ci ljubavi!

     

    CRNI ČOVEK: Dos­ta glupiranja!

    Ja sam, dru­govi, iz rev­olu­cionarnog biroa. Bio je sas­tanak – svi ova­mo, smesta!

    Ovo su mitral­jes­ki – uzmi pojas. A ovo puščani – svakom dvesta.

     

    RANJENIK: Je l’ mora?

     

    CRNI ČOVEK:

    Hajde, dru­govi, zgra­biće­mo ih za okovratnik.

     

    OSIP: Prisil­iće­mo ih!

     

    LUDAK:

    Ja ću žderati činovnike i plju­vati dugmad.

     

    MAJAKOVSKI:

    Dušu, evo, vadim, gaz­im, da bude veli­ka! I okr­vavl­jenu dajem kao zastavu!

    18

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    song Usta­jte peva­ju svi, strip­tiz

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    goli na sceni!

    CRNI ČOVEK:

    U svakoj fabri­ci zle krvi na bare!

     

    LUDAK:

    Dos­ta je trpljenja.

     

    CRNI ČOVEK: Dru­govi, na gospodare!

     

    LILI:

    Dole samod­ržavl­je!

     

    RANJENIK:

    Žan­dari kade metkom na goloruke.

     

    CRNI ČOVEK: Na barikade!

     

    OSIP:

    Slo­bo­da na papiru.

     

    KURVA: Kun­daci rade.

     

    CRNI ČOVEK: Sprem­ni za boj?

     

    SVI:

    Na barikade!

    Rušite topovs­ka skladiš­ta i zgrade! Piš­tolj u ruku!

    Na barikade.

     

    CRNI ČOVEK:

    Ne veruj u molitve – nego žile i mišiće! Zar mi da molimo samilost vre­me­na! Mi, svi, drži­mo u šaci remenja

    što pokreću sve­tove i bića!

     

    SVI:

    Usta­jte! Usta­jte! Usta­jte! Rad­ni­ci, beze­maši! Puške u šake dokopa­jte, Gvožđe na gvožđu snaži! Vij steg!

    Stroj rad! Bij pse!

    Dah – smrad!

    Za hleb! Za mir! Za slo­bode! Fab­rike buržu­ji­ma otmi! Otmi posede od gospode! Nek se brati ko je pro­tiv! Zlu kraj!

    Dim, prah! Cilj znaj!

    19

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Goli Mejer­holjd beži u pub­liku, traži da se obuče

     

     

     

     

     

    6 — ANKETA: Da li je sexy biti go u teatru?

    Da li se pub­li­ka slaže da još jed­nu scenu odi­gra­ju goli pre pauze

     

     

    7 –REVOLUCIJA TRAJE puc­n­jave i kri­ci. https://www.youtube.com/watch?v=srh97TbXN8A Šostakovič, 12. sim­foni­ja, tihi poče­tak, pa akcen­ti: 1.39,2.58–3.30,9.60–10.19,28.27–29.08,38.58- 39.09

     

    Majakovs­ki, Lili i Osip iscr­tava­ju 12 m² scene, osta­ju sami na sceni goli, drhte jed­no uz dru­go i treće uz kucu, Lili je slepa, ostali glum­ci su u pub­li­ci

    Trah! Tah!

    Dos­ta je poko­rnos­ti, zala, Dos­ta je – čaše su pune! Drhtite, sluge kap­i­ta­la! Tre­site se, na glava­ma, krune! Znoj! Loj!

    Nož! Strah!

    Trah! Tah! Tah! Trah!

     

    MAJAKOVSKI:

    Kakvim će te fanstastičn­im zgradama pokri­ti mesto jučer­ašn­jih požara? Kakve će se pesme i kak­va muzi­ka izli­vati sa vaših pro­zo­ra? Kakvim će te bib­li­ja­ma otvoriti svo­je duše?

    Zamis­lite da nemate niš­ta, kao mi sada i ovde. Zima je. Hladno.

     

    MAJAKOVSKI: Vraćaj se ovamo!

     

     

     

    MEJERHOLJD: Da li je ovo sexy?

    Da li je bilo više sexy sa oružijem?

     

     

     

     

     

     

     

    MAJAKOVSKI:

    Dvanaest kvadrat­nih metara od mene ‑sve što nas četvoro imamo od kuće: Ljil­ja, Osja, ja i Štene (ovo kuče). Kapu na glavu, s rupom pride,

    sanke, dotra­jale do groze,

     

    LILI: Šta je?

     

    OSIP: Kuda ideš?

     

    MAJAKOVSKI:

    — Na Jaroslavs­ki. U klozet. Bun­da me nosi ko jedro,

    a zau­dara na kozu.

    Na sanka­ma, uz bedro, plot sloml­jen kući voz­im. To je pan­ji­na gole­ma, otvrd­la, muka živa!

    Ko natečeno koleno diva. U zagrl­ja­ju cepan­ice, zno­jav, uz stepenice.

    20

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    svi osim Majakovskog, Osi­pa i Lili dobacu­ju iz pub­like

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    jedan po jedan se uključu­ju

    Gor­do, neo­prezno, stružem per­ore­zom. Nožić — rđa. Sečem, sten­jem. Al’ gla­va je tvrđa. Vrući­ca se penje.

    Zaze­leni tra­va, maj peva u uši — to gas iz odžaka

    pokuša­va da uguši.

    Četvor­ka od leda snu se pre­da. Dolaze lju­di, ulaze, bude.

     

    LUDAK (off): Za tili čas…

     

    RANJENIK (off): … — trovanje!

     

    KURVA (off): Gas!

     

    OSIP:

    Snežni namet uz pro­zor se pripi.

     

    RANJENIK (off):

    Niste se smr­zli posle svega?

     

    MAJAKOVSKI:

    Mraze­vi noću pro­laze, škripe, u čiz­ma­ma od snega.

     

    LILI:

    Na moju sobu naslonjeni,

    blizu — u moru zalas­ka nebes­ki svodovi. Po puči­ni toj ka jugu klize – oblaci-brodovi. Iza te vode,

    iza ostr­va,

    spustiće lenger u more, tamo gde bre­zo­va drva gore.

     

    OSIP:

    Ja sam se mno­go po toplim zeml­ja­ma motao.

     

    MAJAKOVSKI:

    Ali tek te zime uz cvokotan­je zuba shva­tio sam

    šta je…

     

    MAJAKOVSKI, LILI, OSIP — POJEDINAČNO: …toplota –

    pri­jateljst­vo, porod­i­ca, ljubav.

    Ležeći tek u ovoj stu­di, kraj drugih

    dok si se ježio,

    21

     

    shvatiš:

    ne žali za ljude ni odelo

    ni nežnost!

    Sa zemljom tople klime se oprostiš bez tuge, odlaz­iš srećno –

    al’ zemlju s kojom si ‘mrzn­uo do kosti moraš voleti

    večno.

     

    MAJAKOVSKI: Sakri­la je zima, suro­va i ljuta,

    sve što u san večni odlaze mirni. Nemam reči.

    Sti­hom

    ni ovo­ga puta boli predgrađa

    neću da dodirnem.

     

    OSIP:

    Ja dane ove biram,

    svodim s mnogim dan­i­ma što su u rodu. Bez­nača­jni to su dani,

    trans­portom god­i­na sviti –

    ni naroči­to glad­ni, ni naroči­to siti.

     

    MAJAKOVSKI: Napisah li neš­to? Ako jesam,

    ma šta ako uspeh da sročim – to su skriv­ile oči-nebe­sa ljubljene moje oči.

    Goruće, crne, kao u srne.

     

    LILI:

    Glad je sakri­la oči otokom.

     

    OSIP:

    Lekar mota…

     

    LUDAK (off):

    … — za oči gazele tre­ba toplota, tre­ba – zelen.

     

    MAJAKOVSKI: Ne kući,

    već brže voljenoj,

    sav strepeć — dve mrkvice držeć za zeleni repić. Ja pok­lin­jah mno­go cveća i slatkiša,

    ali u sećan­ju čuvaću mrkvice ove od sve­ga više, i nara­mak bre­zovih drva.

    Mokra i teš­ka gomi­la dašči­ca, a sva­ka trešči­ca tan­ka obrvica.

    22

     

    OSIP:

    Obrazi natek­li. Zenice se spekle.

     

    LILI:

    Nežnost i cel­er oči da iscele.

     

    MAJAKOVSKI: Pogled izvu­ci, gledaj revoluciju!

     

    LILI:

    Tebi je lako. Tebe ne boli.

     

    OSIP:

    Ti si Majakovski.

     

    MAJAKOVSKI:

    Pa glođem tako but konjski.

     

    SESTRA/KURVA (off): Bez soli.

     

    MAJAKOVSKI: Savlađu­jući strah i bestrag, Pos­rće ses­tra, ide sestra,

     

    OSIP:

    Gre­di tri vrste zaleđenih džombi,

     

    SESTRA/KURVA (off): Da soli posan krompir.

     

    MAJAKOVSKI:

    Raste mraz i za njom gazi.

     

    OSIP: Šti­pa je…

     

    LILI: …jedak…

     

    SESTRA/KURVA (off): – da osol­jak preda.

     

    LILI:

    Najzad je stigla – so se ne da.

     

    OSIP:

    So ne pada s prsta.

     

    LILI: Smr­zla?

    23

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Majakovs­ki, Lili i Osip se igra­ju sti­ho­van­ja

     

    MAJAKOVSKI: Čvrs­ta.

    Za zidom šum se oda:

     

    OSIP:

    Ženo, tre­ba, pro­daj kaput. Kupim hleba.

     

    LILI: Pro­zor?

     

    MAJAKOVSKI: Tamo ide sneg…

     

    LILI:

    Nje­gov hod je mek i nem.

     

    OSIP:

    Go je, leden grad­s­ki bedem.

     

    MAJAKOVSKI:

    A iza dru­ma kos­turi šuma.

     

    OSIP:

    Na zavesu neba, ispod vrhunca…

     

    MAJAKOVSKI: …izmili vaš­ka sunca.

     

    LILI:

    Decem­bars­ka zora, iznure­na, pozna…

     

    OSIP:

    … raste nad Moskvom – vrući­ca tifuzna.

     

    MAJAKOVSKI:

    Oblaci nebo­plovni odoše zeml­ja­ma tovnim.

     

    OSIP:

    Iza oblako­va ruba leži Ameri­ka skupa.

     

    MAJAKOVSKI: Ždere, mas­teći bradu:

     

    LILI:

    … send­viče, čokoladu…

     

     

    MAJAKOVSKI:

    Vama, u lice tovni­je no krmak izobličen…

     

    OSIP:

    … okrugli­je od restoran­skih tava…

    24

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Pauza

    LILI:

    … iz naše zeml­je siro­mašne vičem:

     

    SVI:

    Ja zemlju ovu obožavam!

     

    OSIP:

    Možeš da zab­o­rav­iš zemlju koja škem­be ti pretovari.

     

    MAJAKOVSKI:

    Zeml­ja s kojom su gladovao udvo­je – ne može da se zaboravi.

     

    25

     

    II AMERIKA

    MAJAKOVSKI

    CRNI ČOVEK NOVINAR SVIFT - DIRIGENT LILI -

    OSIP DOKTOR KURVA MARKITA LUDAK - CRNKINJA RANJENIK CRNAC I

    ORKESTAR, CRNCI, BELCI, zatim URBANI LJUDI, PREDMETI i POJAVE

     

    - aug­ment­ed real­i­ty pro­jek­ci­je okeana, brodo­va, sve­ta­la velegra­da, stru­je, mos­ta, nogu Majakovskog koje posta­ju stubovi mos­ta, koraci do Leva leva leva

     

    1 PUTOVANJE

     

    opet Rah­man­ji­nov i brod se ljuljuš­ka na talasi­ma uz muziku pesme okean dok Majakovs­ki tan­go piše pis­mo Lili

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Majakovs­ki aktivi­ra celu scenu

     

     

     

    tok scene Majakovskog s pis­mi­ma ans­abl plovi okeanom

    II

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    MAJAKOVSKI:

    Dra­gi, vol­jeni, zver­s­ki, mili Ljiljčik,

    od sad me niko ne može preko­reti da malo čitam – ja neprekid­no čitam tvo­je pis­mo. Ne znam hoću li od toga posta­ti obra­zovni­ji, ali veseli­ji hoću, i već sam. Ako pogledam oko sebe kao na tvog štenića, reći ću ti bez okolišan­ja – ja ti ne zavidim. Štenčić je tvoj neu­gledan: vide mu se rebra, dla­ka, nar­avno kudra­va, a oko crvenog oka, speci­jal­no zato da obriše suzu – dugačko ćela­vo uvo.

    Priro­doslov­ci tvrde da su štenići uvek takvi ako su pre­dati u tuđe, nevol­jene ruke.

    Niku­da ne idem. Od žena se odva­jam pomoću 3,4 sto­lice, da ne udah­nem što­god štetno.

     

    Detence, putu­jem, lju­bim, volim. Jed­no deset puta hteo sam da se vra­tim, ali zbog nečeg se čini­lo glupo. Da nije potreb­no da se zara­di, ne bih nipoš­to otputo­vao. Pijem čaj i volim. Tugu­jem bez Ljiljič­ka. Mis­lim samo na Macu. Mačiću, volim. Ljiljik, volim te, volim nežno, mis­lim o tebi sve vreme a pišem samo tada kad je tuga zbog tebe straš­na, pišem zato da ako bi htela, ti bi se uver­i­la da i u tvom odsustvu ja nemam niš­ta dru­go osim tebe voljene.

     

    Ko će da plati ovaj put po Ameri­ci? Posle pokradenih nova­ca u Parizu, moram da napišem more sti­ho­va. More? Okean!

     

    SVI:

    Sten­ješ, kad se tvo­je penuša­ju rane, zam­reš, čim te pokri­je mesečine sloj. Gledam te, gledam, dra­gi okeane,

    i uvek si isti, okeane moj. Zanavek tvoj tutanj pri­pa­da uhu.

    26

     

     

     

     

     

     

     

     

    prelazak u tan­go pa sal­su

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Marki­ta traži pare, Majakovs­ki neće da da, ona demon­stra­tivno odlazi

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    za to vreme se odvi­ja sce­na između Svif­ta i Crn­ca Crnac Tom sve vreme peva bluz i čisti

     

     

    Svift naruču­je kafu bez šećera, on ne može, to nije nje­gov posao, ponu­di mu novčan­icu, Crnac ode, donese kafu, Svift traži šećer, Crnac odlazi da pošećeri kafu, vraća se, ovaj baca kafu, razbi­ja šoljicu

    Zanavek tvoj odraz oku je dat. Po delu, širi­ni, krvi i duhu, moje rev­olu­ci­je star­i­ji brat!

     

    Ni noću tavan­i­ca mir­na mi nije – u kružen­ju plesa…

     

    DIRIGENT: Šlager se vije:

     

    SVI:

    Marki­ta, Marki­ta, Marki­ta moja,

    gde je, Marki­ta, ta ljubav tvoja?

     

    MAJAKOVSKI: Marki­ta da me voli?

    He izlaz­im s franci­ma na kraj, a Markiti…

     

    MARKITA:

    Nema da se moli. Samo stotku za pose­tu daj.

     

    MAJAKOVSKI:

    Mala je no to par­i­ca za proizvod­nju finu.

     

    MARKITA:

    Ti, pamet­n­jače, s mas­nim čupercima.

     

    DIRIGENT:

    Ti bi joj utra­pio šivaću mašinu, da poru­bi svi­lene trake rima.

     

    MAJAKOVSKI:

    Na primer: u salu lep­o­j­ka uleće, s drag­ulji­ma i sa kepom…

     

    MARKITA: A ja?

     

    MAJAKOVSKI:

    — da l’ će val­jati, ovo ili neće? —

     

    DIRIGENT:

    Kaži, ded­er, stvoren­ju lepom!

     

    MAJAKOVSKI:

    Došao sam iz Rusi­je, gde uži­vam slavu, bome. Videh tamo sta­siti­je, videh od vas lep­še mome. Devo­j­ci je pes­nik mio, ne man­j­ka mi pamet, duša, pa bih svaku opčinio — pris­tane li da me sluša.

     

    CRNAC:

    Beli jede ananas zre­li, crnac — gnjio da truli.

    27

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Svift razbi­je nos Tomu

    Majakovs­ki se uključu­je, svi ga sprečava­ju

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    svi dotrčava­ju na palubu: bogataši, avan­tur­isti, emi­grant - sve klase na trenu­tak ujed­in­jene u istoj viz­iji

    Majakovs­ki pri­lazi sle­pom Ludaku

    Bele poslove svršava­ju beli,

    crne poslove — crni.

     

    Crna cig­a­ra

    uz brk beli ne ide — to je za crn­ca: crni brk je crn i mami.

     

    A kad

    zašećerenu kavu zaželite, izvol­je­vate, šećer,

    prav­i­ti sami.

     

    CRNAC:

    Izvi­nite, gospo­dine, neka. Aj beg jor par­don, mis­ter! Zaš­to i šećer,

    belji i od mle­ka, crni crnci

    mora­ju da prečiste?

     

    MAJAKOVSKI: Frknu

    razmrskan­im nosom i nemo

    podiže srču

    s dru­gom rukom na nosu. Otkud ‘bi on znao

    da s takvim prob­le­mom val­ja ići

    u Kom­inter­nu, u Moskvu?

     

    SLEPI LUDAK:

    Ameri­ka! Ameri­ka! Amerika!

     

    MAJAKOVSKI:

    Slepac je prvi video Ameriku!

     

    DIRIGENT:

    On je nije video, ali je ona bila sprem­na da se pojavi. Ameri­ka. Ona je san, san koji se ponekad ost­vari, i zato u nju svi veru­ju. Obećan­je i san.

     

    MAJAKOVSKI : Šta je taj zvuk ?

     

    DIRIGENT :

    Ne znaš šta je. Ako ne znaš šta je, onda je to džez. Svirku vole i na palu­bi i u pod­palublju. Svi­ramo reg­ta­jm, to voli Bog, igra na tu muziku kad ga niko ne vidi.

    28

     

    2 – ISKRCAVANJE džez, braća Marx, dr Hak­en­buš

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    dolazi Osip/Lekar i ide proz pub­liku, zagle­da

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Crni čovek/Svift pod­miću­je Osi­pa, Lekara

     

    TOM: (dobaci)

    Da je Bog crnac svi­rao bi džez.

     

    MAJAKOVSKI: Paro­brod stiže, urla i gudi.

    Kao sužanj odbegli, zvec­ka okovom. Na palu­bi — sedam stoti­na lju­di; ostali su crn­ci na bro­du ovom.

    Uz bok mu već sta­je čamac.

     

    SVI: Lekar!

     

    MAJAKOVSKI:

    Ispravl­jen napravom hro­mom, lekar kratko­vi­di prelazi na stvar.

     

    LEKAR:

    Koji su tu s trahomom?

     

    MAJAKOVSKI:

    Prva klasa cela, umive­na pom­no, sa slo­jem pud­era preko bubulji­ca, defilu­je, koket­no i lomno,

    ispred nas­me­janog zdravstvenog lica.

     

    Plav­ičast dim iz dvo­cevke nosa kao kolut puš­ta kroz osvit, u dalj, i stu­pa na čelu,

    pre­pun ponosa, Svift, svin­jskih konz­ervi kralj.

     

    Smrdlji­va lula od metra nije kraća. Zar takvom:

     

    SVIFT: Polako, čuj!

     

    SVI:

    De, pod batis­tom, pod svilom gaća bolest mu konstatuj.

     

    LEKAR:

    Ostr­vo, izre­ci zavet zdravl­ja znan! Isturi zabrane štit!

     

    MAJAKOVSKI:

    No već salu­ti­ra Svif­tu kapetan, već je na kop­nu sifil­is­tičar Svift.

     

    LEKAR:

    Iza prve klase sledeća nas­tu­pa. Sad tre­ba razmis­lit duboko:

    otkud to – noz­dr­va kao neka rupa.

    29

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    poslužu­ju ga sa čašom za kok­tel i slamči­com, duva kroz slamčicu i pravi s balone…

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Crnac svi­ra kuban­s­ki san / rege i peva

    Lekar sam, uvlačim u uho, u oko. Ode mi usna u stranu, dok pre­gledam, ispod naočara, po licu bora kopam.

     

    Tro­jicu put­ni­ka dru­goga reda u karan­tin šal­jem iz istih stopa!

     

    MAJAKOVSKI:

    Za dru­gom kla­som posled­n­ja se kreće, crni se crnač­ka fela, a lekar vide:

     

    LEKAR:

    Pola četir već je…

    Još malo pa čas koktela.

     

    Ter­aj ih natrag, u utrobu bro­da! Već vidim, tu zaraza tin­ja… Bolesni, prljavi,

    i sva­ki hoda nepel­co­v­an od boginja.

     

    MAJAKOVSKI:

    Teku suze crn­cu čak od obrva.

    U trbuhu brod­skom val­ja se Tom. No sutra ga čeka vakci­na prva…

     

    CRNAC

    … I doći će Tom u svoj novi dom. Negde na keju živi mi žena kras­na. Kosa joj — mlaz nafte, od gus­tine sav. A koža je nje­na crna je i masna,

    kao mast za obuću „Crni lav”.

     

    MAJAKOVSKI:

    Trbuhom za kruhom jurio Tom po Kubi, gde opake zamke za sve takve važe,

    no žena mu parče kruha izgu­bi, oter­ana — a u naturi? – s plantaže.

     

    CRNKINJA:

    Novčiće u vodu baca Mesec obe­san… Da skočiš s mola u igru talasa!

    Već davno ni hle­ba, ni zalo­ga­ja mesa, već davno niš­ta sem ananasa.

     

    CRNAC:

    Beli jede ananas zre­li, crnac — gnjio da truli Bele poslove svršava­ju beli,

    crne poslove — crni.

     

    Pitan­je za bel­og debelj­ka: Aj beg jor par­don, mis­ter! Zaš­to i šećer,

    belji i od mleka,

    30

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Svift pri­lazi Crnk­in­ji s leđa, gnječi joj gru­di novčani­ca­ma.

    crni crn­ci

    mora­ju da prečiste?

     

    MAJAKOVSKI:

    Paro­brod opet njiše se pred njom.

     

    CRNKINJA:

    Do sledećeg — duge nedel­je! Da čekam muče­na glađu zlom? Ne mis­li na me i ne voli Tom! S belom ženom asu­ru deli!… Ne možeš zara­di­ti, čak ni krasti. Pod amre­li­ma paze žbiri.

     

    MAJAKOVSKI:

    A Svif­ta nosi val posled­nje strasti, u koju egzoti­ka piri.

     

    SVIFT:

    Pod rubljem obil­no lučim znoj, put crnu željom proganjam.

     

    MAJAKOVSKI:

    U ruku, u lice dolare tut­ka njoj, u mesece gladovanja.

    Gla­di sa ver­nošću sudar je to. U nji­hovom hrvan­ju — bes. Ona je čvrsto odlučila:

     

    CRNKINJA: „No!”

     

    MAJAKOVSKI: A pot­mu­lo rekla:

     

    CRNKINJA: „Yes!”

     

    MAJAKOVSKI:

    I gur­ka ramenom vra­ta mag­nat ‑natruli mis­ter Svift.

    Već vozi njih dvo­je na otmen sprat brzi, uslužni lift.

    Sutradan – Tom:

     

    CRNAC:

    O, živ­ot je lep!

    Odmaraj se nedelju dana, jer tu su dolari, tu je i hleb za crn­ca pelcovana.

     

    A potom…

    Otkud na kožu, kroz mrak, ova šara čud­na da sleti?

    31

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    kupu­je revolver

     

     

     

    4 – PISMO LILI

    igra s piš­tol­jem / mas­tur­baci­jom

    CRNKINJA:

    I već su deca — u utro­bi čak…

     

    CRNKINJA I CRNAC: … sle­poći i muku na meti.

     

    MAJAKOVSKI:

    Ovo je, onako – ski­ca, mala priz­ma. Jed­ni kažu:

     

    SVIFT:

    – Civ­i­lizaci­ja.

     

    MAJAKOVSKI: Dru­gi

     

    SVI:

    – Nasil­je i kolonijalizam!

     

    MAJAKOVSKI:

    Mož­da su s razl­o­gom svi ovde naoružani do zuba.

     

     

    MAJAKOVSKI:

    Ne boj se što na mom volovskom vratu

    sede kao pla­nine vlažne žene od zno­ja gubave. Ja kroz živ­ot vučem (i to je zato)

    mil­ion ogrom­nih, čis­tih ljubavi i mil­ion mil­iona mal­ih ljubavi.

    Ne boj se da ću se opet prilepi­ti za hil­jade lica – ”devo­jke Majakovskog” –

    u izda­jničko vreme mraka,

    ta to nije ipak dinas­ti­ja car­i­ca krunisanih u srcu jednog ludaka.

     

    Mož­da od vre­me­na ovog, od bajone­ta oštri­jeg, kada stoleća pobeli brada,

    ostaće­mo samo ti i ja,

    što bacam se za tobom od gra­da do grada.

     

    Određen sam da budem nov car – tvo­je lišce tu je,

    na sunčanom zlatu moga nov­ca narediću da se iskuje.

    A tamo gde svet je ko tun­dra olin­jo, gde trgu­jući s vetrom reka se pro­bi­ja; na lan­cu izgrepšću ime Ljiljino

    i izgu­biću ga u mraku robije.

     

    Dra­gi moj i vol­jeni Macane, strašno, strašno te lju­bim. Pot­puno sam sa sve četiri šape štenče. Lju­bi Osju u brkove

    Čeznem neopi­si­vo za vama.

    Lju­bim 1000 puta tebe i 800 puta Osku Pot­puno Vaš, Kolom­bo Štenče

    32

     

    5 – AMERIČKI SUSRET

    trans­vestit koka kola Deda Mraz Rok­fel­er - Crni čovek uz prat­nju zeči­ca s kucom, sa Baba slo­bodom na štu­la­ma oko njih mašućom Amer­ičkom zas­tavom

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    glumač­ki komen­tar

     

    MAJAKOVSKI: Dobro jutro.

     

    ROKFELER:

    Danas vam je izgled od dva centa.

     

    MAJAKOVSKI:

    Vi izgle­date mi za mil­ion dolara. Majakovski.

     

    ROKFELER:

    Vaša tač­na cena je 1,230.000 dolara. Ali ta vred­nost nije u Vašem vlas­ništvu. Rok­fel­er, dra­go mi je da imam para da pla­tim i da me na mur­al stave zajed­no sa Lenji­nom, a posle da pla­tim da se to zdan­je sruši rad­ničkim rukama.

     

    GLUMCI: dobacu­ju Zeml­ja dolara! Šakali imperijalizma!

     

    MAJAKOVSKI:

    To je samo jedan mali kadar iz ogromnog amer­ičkog filma.

     

    ROKFELER:

    Hoćete li da kažete da smo pohlep­ni? Ili škrtice?

     

    MAJAKOVSKI:

    Ne. Zeml­ja koja godišn­je samo sladole­da jede za mil­ion dolara, može sebi obezbe­di­ti i druge epitete. U odno­su Amerikan­ca pre­ma dolaru ima poez­i­je. Najradi­je čita­ju zelene dolarske novčan­ice. Amerikanac zna da je dolar — jed­i­na sila u nje­gov­oj stode­set­mil­ion­skoj buržoaskoj zemlji (u drugim takođe), i ja sam uveren da Amerikanac, osim svi­ma poz­natih svo­js­ta­va nov­ca, estetič­ki uži­va u zelenoj boji dolara i pois­toveću­je ga sa pro­lećem, čini mu se da vidi svoj portret iz detinst­va i sim­bol svog blagostanja.

     

    GLUMCI:

    Bog-dolar, dolar-otac, dolar-sveti duh.

     

    MAJAKOVSKI:

    Naivni su lju­di kada putu­ju u Vašing­ton da vide pre­ston­icu Sjed­in­jenih Drža­va. Iskus­ni lju­di idu u nju­joršku uličicu — Vol­strit, ulicu bana­ka, uličicu koja — stvarno vla­da zemljom.

    Ovde bi strane države tre­ba­lo da drže svo­je ambasadore. Ispod Vol­stri­ta ide tunel-sab­ve­ja, a šta da se on nabi­je dina­mit­om, i u vaz­duh, k vraži­joj materi, digne čita­va ta uličica!

    Odleteli bi u vaz­duh reg­istri ulo­ga, nazivi i ser­i­je bezbro­jnih akci­ja i kilo­metri stranih dugovanja.

    33

     

    Vol­strit — to je prva pre­ston­i­ca, pre­ston­i­ca amerikan­skih dolara.

     

    ROKFELER:

    Ali cilj naše teori­je je svet pretvoriti u izvor radosti i blagostanja.

     

    MAJAKOVSKI:

    Da li ste vi to socijalista?

     

    ROKFELER:

    Novac je koris­tan samo koliko dopri­nosi živ­ot­noj slobodi.

     

    MAJAKOVSKI:

    Vaš kap­i­tal­izam nema nikakve veze sa slo­bodom, ona je samo fasa­da za izrabljivanje.

     

    ROKFELER:

    Ako službu­ješ radi samog službo­van­ja, radi zado­voljst­va     koje    pruža     svest     o    pravil­nos­ti delo­van­ja, onda se obil­je nov­ca pojavlju­je samo od sebe.

     

    MAJAKOVSKI: Laž!

     

    ROKFELER:

    Ja sam part­ner svog rad­ni­ka, a rad­nik je sarad­nik svog šefa. Mi smo pro­tiv teškog rada koji iscr­plju­je Ijude. Sva­ki rad­nik je dužan i može da razmišl­ja o poboljšan­ju proizvod­nje — i tada je on kan­di­dat da i sam postane vlas­nik kapitala.

     

    MAJAKOVSKI:

    A zar nije kap­i­tal vaš vlas­nik!? Vi samo pokazu­jete paradu. U kovačni­ca­ma na Riveru, polov­ina radi u vatri, a dru­ga u blatu i vodi.

     

    BABA SLOBODA:

    Loše. Vrlo loše. Nema pljuvačnica.

     

    ROKFELER:

    Ja neću da plju­jete — ja hoću da bude čis­to, a ako već morate da plju­jete, sami kupu­jte plju­vačnice. Tehnika —

     

    GLUMCI: dobacu­ju

    To je tehni­ka za nje­ga, a ne za nas. Da jedeš daju ti 15 minuta.

    Jedeš pored mašine… Suvu hranu.

    Nje­mu bi tre­ba­lo kodeks zakona o radu sa obaveznom poseb­nom menzom.

    Obračun — bez dana odmora.

    34

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    peva­ju zad­nju stro­fu Amer­ičke himne

    A članovi­ma sindika­ta uopšte ne daju posla. Nema biblioteke.

    Samo bioskop.

    I u nje­mu prikazu­ju samo fil­move o tome kako ćeš brže raditi.

    Mis­lite da kod nas nema nes­ret­nih sluča­je­va? Ima. Samo o nji­ma se nikad ne piše, a ran­jene i pogin­ule odvoze običn­im For­dovim automi­bil­i­ma, a ne koli­ma Crvenog krsta.

     

    MAJAKOVSKI:

    U četiri sata ja sam pored fab­ričke kapi­je pos­ma­trao smenu koja je izlazi­la — lju­di bi se pros­to skljokali na tram­va­jsko sedište i, onako iznemogli, odmah bi zaspali.

    U Detroitu je najveći broj razvo­da. For­dov sis­tem kod rad­ni­ka dovo­di do impotencije.

     

    BABA SLOBODA :

    Mi sma­tramo ove istine očigled­nim: da su svi lju­di stvoreni jed­na­ki, da su obdareni od strane nji­hovog Tvor­ca određen­im neo­tuđivim prav­i­ma, među koji­ma su živ­ot, slo­bo­da i težn­ja za srećom.

     

    Then con­quer we must, when our cause it is just, And this be our mot­to: “In God is our trust.”

    And the star-span­gled ban­ner in tri­umph shall wave O’er the land of the free and the home of the brave!

     

    ROKFELER:

    Rad i kap­i­tal nisu u nepri­jatelji. Ne tre­ba sva­ka strana da naoruža svo­je snage, deleći vred­nost proizvo­da pre­ma pro­por­ci­ji uloženog tru­da u kojoj je nji­ho­va sebičnost ojačana nji­hovom snagom. Bogat­st­va koja su dos­tup­na čoveku prak­tično su bez grani­ca. Svet­sko bogat­st­vo je u neprekid­nom razvoju.

     

    BABA SLOBODA:

    Novine su stvo­rili trustovi; trustovi i nji­hovi lju­di pro­dali su se naručioci­ma rekla­ma i vlas­nici­ma rob­nih kuća. Novine su u cijelosti pro­dane, pro­dane su tako sig­urno i skupo da amer­ičku štam­pu može­mo sma­trati nepod­mitljivom. Nema nova­ca koji­ma bi se mogao prekupi­ti već pro­dani nov­inar. A ako ti je cena tak­va da dru­gi daju više, dokaži — i sam će ti gaz­da dodati.

     

    MAJAKOVSKI :

    Nijed­na zeml­ja nema toliko moral­nih, uzvišenih i lice­mernih besmis­li­ca kao Sjed­in­jene Države.

     

    ROKFELER:

    U toj opš­toj atmos­feri biznisa raste domišljatost.

    35

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Majakovs­ki hoće da ubi­je Rok­fel­era, Novinar/Crni čovek upa­da, preuz­i­ma Majakovskog štiteći Rok­fel­era, ali pred revolverom ipak nas­tavl­ja inter­vju

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    skit­s­ka sti­hi­ja

    MAJAKOVSKI:

    Idem i u bioskop i vidim koli­ka pub­li­ka uži­va glupom fil­mu o nekoj praznoj sen­ti­men­tal­noj ljubavnoj priči, koja bi izviž­dali u naj­man­jem selu nove Rusije.

     

    ROKFELER:

    Da, nag­naće­mo ih i da rade. Oni će nas oboža­vati kao dobrotvore koji su pred Bogom uzeli na sebe nji­hove gre­he. I neće imati nikakvih tajana od nas. Mi ćemo im dozvol­ja­vati, ili zabran­ji­vati, da žive sa svo­jim žena­ma i ljubavni­ca­ma, da ima­ju ili nema­ju dece. Sve će to zav­is­i­ti od nji­hove poslušnos­ti — i oni će nam se poko­ra­vati rado i veselo.

     

    CRNI ČOVEK:

    Vi kao da svo­je reči zabi­jate u umrtvlju­juću svakod­nevicu. Zar se ne bojite da će vam se taj svet osvetiti?

     

    MAJAKOVSKI:

    Ko vuk bih zagrizao birokra­ti­zam! I kapitalizam!

     

    CRNI ČOVEK:

    Pravi pes­nik revolucije.

     

    MAJAKOVSKI:

    A ja sam vam – njen preteča; svu­da, gde o bol zap­in­jem, gde jed­na kapl­ja suze poteče, ja se na krst razapinjem.

     

    CRNI ČOVEK:

    Pri­pa­da li Rusi­ja kul­turno Evropi?

     

    MAJAKOVSKI:

    Više nas no Evro­pl­jana: na dvade­set sto. A zeml­je više nego sav Zapad.

    Mi smo — azi­ja­ti­zam, mi smo — Istok.

    Na grlu Evrope — šapa.

     

    U Evropi žene radu­ju naše oči.

    Muškar­ci tin­ja­ju u sen­tiš-kom­pli­men­ti­ma. Ima­ju tvrde kragne i otrovan gas se toči, u svim milimetri­ma i santimetrima.

     

    Ima­ju mašine, a mi – korak,

    uzet u boju kad se pustin­jom klati. Plaćamo živ­o­tom, a živ­ot grozničav, gorak. Šta li smo onda? Azijati!

     

    CRNI ČOVEK:

    Šta poruču­jete Amer­ičkim pesnicima?

    36

     

     

     

     

     

     

     

     

    bor­ba oko mikro­fona, Majakovs­ki preuzu­ma mikro­fon

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Crni čovek pokuša­va da prekine inter­vju

     

     

     

     

     

    pisak cen­zure, prekid inter­vjua, Majakovs­ki na suvo

     

     

     

     

     

     

    Majakovs­ki kao Hrist / Dž. Springer ide kroz pub­liku

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    glum­ci idu da vrate Majakovskog na scenu

    MAJAKOVSKI:

    Mogu da poručim svim umet­nici­ma sve­ta! Nužno je da smes­ta, ne gubeći ni čas­ka, otre­sete sa sebe ide­ološ­ki dremež, protarete oči i priđete pravom stvar­alačkom radu. Fab­rike, radion­ice čeka­ju da im dođu umet­ni­ci i daju uzorke novih, neviđenih stvari. Ako ne možete niš­ta sop­stveno da stvorite, ako je čita­va vaša umet­nost samo iskrivl­ja­van­je zbil­je ra razne načine – niste potreb­ni, suvišni ste među nama, proizvođači­ma čovečanske kulture.

     

    CRNI ČOVEK:

    Zar to nije malo pre­više? Smete li tako da gov­orite u Sov­jet­skom savezu?

     

    MAJAKOVSKI:

    Ja sam jedan od sov­jet­skih zvez­da koji proizvo­di sreću! Pop­ut Pušk­i­na, koji je bio Crnac. A ovde: svu­da jed­na polov­ina za nas, bele, dru­ga — za crne »for negros«, sa poseb­n­im drven­im stoli­ca­ma, poseb­nom kasom — i bože saču­vaj da se sluča­jno nađete na tuđoj strani!

     

    CRNI ČOVEK:

    Koja je tačno vaša domov­ina? Rusi­ja? Soci­jal­is­tič­ki savez sov­jet­skih repub­li­ka? Svet­s­ki proletarijat?

     

    MAJAKOVSKI:

    Ja sam s oni­ma što grade i ces­te u stal­noj grozni­ci svake niti. Otadžbunu slav­im koja jeste,

    a triput – koja će biti!

     

    Na prvu repub­liku rad­ni­ka i sel­ja­ka, Uz bljeskan­je paljbe, i sev tesa­ka, Slali su flote, nagan­jali brati­je, Bogataši zeml­je, s te strane i te…

     

    Da ste proklete, trule kral­jevine i demokrati­je, S vašim zagađen­im „fra­ter­nite“ i „egalite“

    Druge su zeml­je starice. Istori­ja – grot­lo grobl­ja. A moje su repub­like šiparice:

    Stvaraj, pronalazi, probaj!

     

    MAJAKOVSKI:

    Ja ću vam glave prsti­ma samo dodir­nut i vama će ako od šale izrasti usne

    za bezbroj većih poljubaca

    i jezik materin­s­ki svim nar­o­di­ma i rodovima.

     

    I ja, ko tvo­je pro­leće, čovečanst­vo, rođeno u radi i u boju,

    pevam moje otačest­vo, pevam plan­e­tu moju!

    37

     

     

    Crni čovek polako posta­je pro­voka­tor

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    svet­la se gase

     

    mrak

     

     

     

    6 – ČIKAGO rad­nič­ki mit­ing

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Majakovs­ki stu­pa za gov­or­nicu

    CRNI ČOVEK:

    Još jedan posled­nji napor –

     

    MAJAKOVSKI:

    – i sve če biti svladano.

     

    CRNI ČOVEK:

    Jeste li videli socijalizam?

     

    MAJAKOVSKI:

    Ja ću sad vide­ti socijalizam!

     

    CRNI ČOVEK: Vrlo interesantno.

     

    MAJAKOVSKI:

    Nije crnac, al mu duša crna.

     

     

     

     

     

    MAJAKOVSKI:

    Divno je čoveku u Čik­agu! Čik­a­go: Najveće klan­ice. Najveći nabavl­jač šum­skog mater­i­jala. Najveći cen­tar nameš­ta­ja. Najveći proizvođač poljoprivred­nih maši­na. Najveće skladište klavi­ra. Najveći fab­rikant gvoz­denih peći. Najveći železnič­ki cen­tar. Najveći poš­tan­s­ki cen­tar za otpre­mu kupljenih stvari. I to sve nas­ta­je vašim radom!

     

    CRNI ČOVEK: Sve je naj, naj…

     

    PRVI RADNIK:

    Čik­a­go je grad pod­lac, da, to je isti­na — ja sam video kako je ban­dit ubio čove­ka i ostao nekažnjen.

     

    DRUGI RADNIK :

    Čik­a­go je okru­tan, i ja znam: na lici­ma žena i dece ja sam video tragove bestidnog gladovanja.

     

    PRVI RADNIK:

    Sa otro­vn­im podsme­hom Čik­a­go gle­da na posao koji se stal­no gomi­la — taj viso­ki i drs­ki huli­gan na poza­di­ni majušnih gradića.

     

    MAJAKOVSKI:

    Čikaške klan­ice — to je jedan od najod­vrat­ni­jih pri­zo­ra koje sam vidio u svom živ­o­tu. Direk­t­no for­dom dolazite na beskon­ačni drveni most. Taj most se pruža preko hil­ja­da toro­va za volove, telad, ovnove i za čitavu bezbro­jnost svin­ja cel­og svi­je­ta. Cika, mukan­je, ble­jan­je — neponovlji­vo do kra­ja sve­ta — odjeku­je nad tim pros­transtvom sve dok…

    38

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    radni­ci pri­laze na čelu s Crn­im čovekom i daju mu piš­tolj na pok­lon

    Kroz stis­nute noz­drve pro­bi­ja se kiseli smrad volovske pišaće i gov­ana od živ­ot­in­ja dese­tine fazona i mil­ionske količine.

     

    CRNI ČOVEK:

    Ovo je klan­i­ca sve­ta! A jesti se mora.

     

    MAJAKOVSKI:

    Uobraženi ili stvarni zadah čitavog razlivenog mora krvi bavi se vašom vrtoglavicom.

    Razne vrste i veličine muva sa lokvi i žitkog bla­ta lete čas na kravl­je, čas na vaše oči.

     

    DRUGI RADNIK :

    Zakon nika­da nije stvo­rio osobu koja je praved­ni­ja; a poš­to­van­jem ovakvog zakona, čak i oni dobron­amerni svakod­nevno posta­ju službeni­ci nepravde.

     

    PRVI RADNIK :

    Anarhista je svako ko poriče neophod­nost i legit­im­nost vlasti !

     

    MAJAKOVSKI:

    Dugač­ki drveni hod­ni­ci vode tvr­doglave živ­ot­in­je. Ako ovnovi ne idu sami, njih vodi dresir­ani jarac. Hod­ni­ci se završava­ju tamo gde počin­ju nože­vi onih što kolju svin­je i volove.

    Žive, vriš­tave svin­je maši­na podiže kukom i, zakačivši ih za živu nogu, pre­bacu­je na tekuću traku, i one naglavačke pro­laze pored Irca ili Crn­ca koji im zaba­da nož u grlo. Sva­ki od njih dnevno kol­je po neko­liko hil­ja­da svinja.

    Rad u klani­ca­ma ne pro­lazi bez posled­i­ca. Ko je radio u nji­ma ili će posta­ti veg­e­ter­i­janac ili će spoko­jno ubi­jati ljude kada mu dosa­di da se zabavl­ja fil­movi­ma. Nije tek tako Čik­a­go — mesto sen­za­cional­nih ubis­ta­va, mesto leg­en­darnih ban­di­ta. Nije to tek tako da u tom vaz­duhu od svako četvoro dece — jed­no umire u prvoj godi­ni života.

     

    DRUGI RADNIK :

    Ako živi­mo sada onako kako mis­limo da tre­ba da žive ljud­s­ka bića, uprkos sve­mu što je loše oko nas, samo po sebi je pobeda.

     

    PRVI RADNIK :

    Gde lju­di delu­ju, to će dati energi­ju i nama da delu­je­mo i bar mogućnost da ovu zavrtelu čigru sve­ta okren­emo u suprot­nom pravcu.

     

    MAJAKOVSKI:

    Ovde su glavne snage rad­ničke par­ti­je Amerike. Ovde je cen­tral­ni komitet. Ovde je cen­tral­ni organ — »Dai­ly Work­er«. Ova­mo par­ti­ja upuću­je svoje

    39

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    radni­ci se neprekid­no kreću na sceni i pon­avl­ja­ju rep­like kao u tran­su

     

     

     

     

     

    sa poli­ci­jskom kapom na glavi, maše pen­drekom u obliku flaše

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    mega­foni, barikade, anarhis­tič­ka pes­ma, izda­jst­vo Crnog čove­ka da rad­ni­ci pad­nu u ruke poli­ci­ji Koka koli

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    pes­ma Amer­ičk­ih anarhista iz 1925.

    pozive kada je potreb­no da se od oskudne zarade sakupe hil­jade dolara.

    Hoće li biti ljudi­ma bol­je ovde u Čik­agu, Nju­jorku, Pekingu, Moskvi posle 90 godina?

     

    PRVI RADNIK, DRUGI RADNIK : Štra­jk, Štra­jk, Štrajk!

     

    PRVI RADNIK: Goni­mo štrajkbrehere !

     

    DRUGI RADNIK :

    Obaves­tite one koji su pre­varom namamljeni.

     

    MAJAKOVSKI :

    Oko ogromne fab­ričke zgrade stal­no hoda­ju mokri, mršavi i proze­bli lju­di a sa tro­toara užaren­im oči­ma ih prate sta­siti i ugo­jeni poli­ca­j­ci u kišn­im kabanicama.

     

    PRVI RADNIK :

    Mora se gov­oriti-hoda­jući. Nemamo pra­vo da stanemo.

     

    COCA COLA-POLICAJAC :

    Rečeno pros­tim reči­ma: Rad i Kap­i­tal su lju­di sa mišići­ma i lju­di sa novcem — ljud­s­ka bića prože­ta istim nedostaci­ma i vrli­na­ma, istim žud­n­ja­ma i aspiraci­ja­ma. Lju­di ne žive jed­nos­tavno za teš­ki rad; oni takođe žive da bi se igrali, družili sa pri­jatelji­ma, da vole, da obožavaju.

     

    DRUGI RADNIK :

    Mora se tući-hoda­jući. Ko se zaus­tavi nje­ga poli­ci­ja hapsi.

     

    COCA COLA-POLICAJAC :

    Menadžer tre­ba uvek da drži na umu da radi sa ljud­skim bići­ma, od krvi i mesa, sa srcem i dušom, i da ako rad­nik shvati, da su menadžeri i investi­tori takođe ljud­s­ka bića, gorči­na u ljud­skim odnosi­ma će biti izbegnuta.

     

    DRUGI RADNIK :

    Mora se tući-hoda­jući. Ko se zaus­tavi nje­ga poli­ci­ja hapsi.

     

    SVI :

    Mrač­na olu­ja se pro­la­ma zrakom, Tam­n­im se oblacima muti naš vid! Iako nam sutra i smr­ti donese, Nes­lo­bo­du zauz­dati moramo mi! Jer bla­go je naše slo­bo­da sama,

    A za nju se hrabro juriša! Podig­n­i­mo u vis zas­tavu slobode,

    40

     

     

     

     

     

     

     

    7 — INTERVJU fan­taz­magori­je Majakovskog

    pro­jek­ci­je tehno sve­to­va i viz­i­ja, sce­na za glum­ca, istraži­van­je šris­ust­va sub­jek­ta sa stavom

    Osves­ti­mo ljude njen­im vihorom! U boj teš­ki danas kreće­mo združno, Sva neprav­da mora nes­ta­ti sad!

    Svi na barikade, svi na barikade! Uzmi svet na juriš, rad­ni narode!

     

     

    GOLD:

    Kažete da Nju­jork nije mod­er­an grad?

     

    MAJAKOVSKI :

    Nju­jork nije orga­ni­zo­van. Samo auto­mo­bili, metro, oblakoderi, i slično ne pred­stavl­ja­ju uvek stvar­nu indus­tri­jsku kulturu.

     

    GOLD:

    To je samo spolj­na strane istog.

     

    MAJAKOVSKI:

    Intelek­tu­al­no Nju­jorčanin je i dal­je provin­ci­jalac! Nji­hovi umovi još uvek nisu pri­h­vatili puni značaj indus­tri­jskog doba.

    Nju­jork je gigant gomi­la objeka­ta kreiranih od strane dece, a ne u pot­punom rezul­tat rada zre­lih lju­di koji razume­ju svo­je žel­je i rade po planu, kao umetnici.

    Kada bude­mo došli do ruskog indus­tri­jskog doba, to će biti dru­gači­je, pos­to­jaće određen plan.

     

    GOLD:

    Pos­to­ji metro, tele­fon, radio, i mno­gi dru­gi čuda, bioskop…

     

    MAJAKOVSKI :

    Ali ja idem u bioskop i vidim koli­ka pub­li­ka uži­va glupom fil­mu o nekoj praznoj sen­ti­men­tal­noj ljubavnoj priči, koja bi izviž­dali u naj­man­jem selu nove Rusije.

     

    CRNI ČOVEK :

    Maši­na prestavl­ja čudo za ljude sa takvim razmišljanjem?

     

    MAJAKOVSKI :

    Može se vidi ozbiljnost, nau­ka i maši­na a da ove istine nisu bile uključene u nji­hovim glava­ma. GOLD:

    Ili se može vide­ti među ljudi­ma umetnosti?

     

    MAJAKOVSKI :

    Oni ima­ju stru­ju, oni ima­ju hil­jade teme u savre­menom čeliku i kamenu, baci­ju ih u oči na uli­ci, ali u svo­jim studi­ji­ma i kance­lar­i­ja­ma, sede uz svet­lost sveća, kao rus­ki seljak.

    Mora­ju se pron­aći estetski.

    41

     

    Oni pišu pril­ično male intimne pesme. Oni slika­ju intim­nu sliku.

    Nji­ho­va inspiraci­ja drhti kao kod sveće kad pla­men treperi, a ona bi morala da besni kao vatreni potok, kidan­je mod­erne visoke peći.

     

    GOLD :

    Ali uzmite u obzir ove nebodere. Ova slav­na dostignuća mod­ernog inžen­jer­st­va. Prošlost nije znala niš­ta slično. Vred­ni majs­tor rene­sanse ni san­jao nije da će tako visoke zgrade prkosi­ti vetru i zakonu grav­itaci­je. Futuristički?

     

    MAJAKOVSKI:

    “Na uli­ca­ma, futur­ista, bub­n­jara i pes­ni­ka” — pisao sam u ran­im dan­i­ma rev­olu­ci­je. Art truli kada je respek­ta­bi­lan i pre­fin­jen. Tre­ba­lo bi da iza­đe­mo iz luk­suznih soba i studi­ja i uhva­ti­mo se u koš­tac sa životom.

     

    GOLD :

    Pre puta za Ameriku sre­li ste se u Parizu sa ital­i­jan­skim futur­is­tom Marinetijem.

    Marineti kaže da da su fašizam i komu­nizam u stvari isto! Vi mu niste odgovorili?

     

    MAJAKOVSKI:

    Zakon nove umet­nos­ti: niš­ta više, niš­ta bez cil­ja. Ja sam opl­jačkao velove retorike sa poez­i­jom i vra­tio sam se u suš­ti­ni. Učim svaku reč i uti­caj koji želim da stigne do čitao­ca — kao i lju­di koji pišu svo­je oglase. Oni ne žele da gube dar reči — sve mora imati svrhu.

    I sva­ki proizvod indus­tri­jskog doba mora imati svrhu. Futur­izam je pro­tiv mist­i­ciz­ma, pro­tiv pasivnog oboža­van­ja prirode, pro­tiv aris­tokratske ili bilo kog dru­gog obli­ka lenjosti, pro­tiv snoviđen­ja, i pro­tiv plačljivosti — nalazi se u tehni­ci, u naučnoj orga­ni­zaci­ji, Futur­izam je za mašine za razum­nost opšte vol­je, za hrabrost, za brz­inu za tačnost i za novog čove­ka, naoružanog za sve ovo.

     

    GOLD:

    Kako u Ameri­ci da lju­di umet­nos­ti pred­vide novog čove­ka? Gde je soci­jal­ni cilj amer­ičkog industrijalizma?

    MAJAKOVSKI:

    Lib­er­al­ni intelek­tu­alac, u mist­i­ciz­mu, koji ste pomenuli, u Sjed­in­jen­im Amer­ičkim Država­ma želi da pobeg­ne iz auta. Oni mis­le da maši­na ubi­ja ljud­sku dušu.

     

    GOLD:

    Zar se ne plašite da Rusi, pot­pad­nu pod moći mašine?

    42

     

     

    MAJAKOVSKI:

    Ne. Mi smo gospo­dari mašine i zato se ne plašimo.

     

    GOLD:

    Ne uniš­ta­va li auto više pre­fin­jene i rafin­isani­je vred­nos­ti života?

     

    MAJAKOVSKI :

    Ne. Sve što se može tako lako uništi­ti, to zaslužu­je. Veće i pre­fin­jene vred­nos­ti će doći u budućnos­ti! Sva Rusi­ja je ohrabre­na ovim ide­ja­ma. Što je još važni­je, mil­ioni muškara­ca i žena koji, do pre osam god­i­na, nisu mogli da da čita­ju, sada odbacu­jući sve stare ide­je o književnos­ti, čita­ju najviše smele mlade savremene pisce. Ovaj opšti rast kul­ture je važni­je nego da smo imali deset Tol­sto­ja ili Dos­to­jevskog. Umet­nost nemi­novno raste na takvim zemljiš­ti­ma. Stim­ulisati hrabre i slo­bodne misli.

     

    GOLD:

    Recite suro­vo i poli­tič­ki neko­re­kno o Vašem doživl­ja­ju Amerikanaca?

     

    MAJAKOVSKI:

    Amerikancem nazi­va sebe belac koji čak Jevre­ja sma­tra Crncem, a Crn­cu ni ruku neće da pruži. Kada vidi Crn­ca sa belk­in­jom, on ga revolverom goni kući, a sam nekažn­jeno silu­je crnačke djevo­jčice. On Crn­cu koji se pri­b­liži belk­in­ji sudi sudom linča, to jest kida mu ruke i noge i spalju­je živog na lomači.

    Kada se pokrene takoz­vana vaga istori­je, mno­go će zav­is­i­ti od toga na koji će tas položi­ti 12 mil­iona Crnaca 24 mil­iona svo­jih tešk­ih ruku. Zagri­jani tek-saškim lomača­ma, Crn­ci su — dovoljno suh barut za eksploz­i­ju revolucije.

     

    GOLD:

    Umet­nost tre­ba da ima­ju određenu svrhu? Kakvu svrhu Vi nalazite?

     

    MAJAKOVSKI:

    Ja volim Nju­jork u nje­gov­im poslovn­im i rad­nim danima.

    Dole teče neprekid­ni ljud­s­ki potok, prvo, do jutra — crno lju­bičas­ta masa Crnaca, koji obavl­ja­ju najteže i najprl­jav­i­je poslove. Zatim, oko sedam sati — neprekid­no beli. Oni idu u istom pravcu, idu sto­tine hil­ja­da na svo­ja rad­na mesta.

    Svu­da tut­n­ja­va, u kojoj stvarno ne razumeš ni reči, i da ne bi zab­o­ravio da pokrećeš usna­ma, osta­je ti samo da ćutke žvačeš amer­ičku žvaku! Čuingam. Ako ste se ogre­bali, zal­i­jte ranu jodom, jer njujorški

    43

     

     

     

     

     

     

     

    8 BRUKLIN I BRODVEJ

    različi­ti likovi gov­ore različite sti­hove, biznis­meni, lift­bo­je­vi, lep­o­tice, rad­ni­ci izvode telopise, situaci­je, pro­jek­ci­je Bob Foss kore­ografi­ja, jazz

    vaz­duh je pun svake gadosti od koje ras­tu ekce­mi, otiču i gno­je se sve ogre­bo­tine, a taj vaz­duh ipak udišu mil­ioni lju­di koji niš­ta nema­ju i ne mogu niku­da otputovati.

     

     

    MAJAKOVSKI:

    Asfalt — stak­lo. Idem, zijam. Šume i trave ko smazane britvom. Na sev­er s juga — splet aveni­ja, na zapad s isto­ka strit za stritom.

     

    A između (kako ih gra­ditelj doveze!) ‑kuće neviđene visine:

    Jedne dugačke do same zvezde druge – do izvo­ra mesečine.

     

    SVI POJEDINAČNO: Da švrć­ka lagano

    - Jenki­ja mrzi; tu mu je lift, obličan il’ brzi. U 7 časova -

    čove­ka pli­ma čeka, a u 17 ose­ka. Škr­guće mehani­ka, u zve­ci i šumu,

    svak nemo u zvuke tone,

    i samo spori­je žvaće gumu kada dobaci:

    “Make mon­ey?”

     

    Odo­jče svo­je hrani mam­i­ca, a ono sisa li sisa,

    ko da je doj­ka — dolars­ka novčan­i­ca, ko da je i ovo vrs­ta biznisa.

     

    Rad je završen. Elek­trikom vej, pre­gusti vetre struje!

    Ko hoće pod zemlju — evo mu sab­vej, ko hoće na nebo — eleve­jter tu je.

     

    Vago­ni gore,

    na doh­vat dimu najvišem, vago­ni dole -

    u pod­nožju kuća čkilje;

    mostom Bruk­lin­skim jed­ni­ma rep se njiše, dru­gi se zavlače pod Had­son, u špilje.

     

    Već si oša­mućen, zasle­plju­je sve.

    I odjed­nom, iz tame, ‑stop!

    44

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Majakovk­si stu­pa na most, hod preko mos­ta, pro­jek­ci­je kora­ka mos­ta

     

    Po glavi ti dobu­ju reklame:

    “Cof­fee Maxwell good to the last drop”.

     

    A kad se okome svet­la na noć slepu! E, to vam je pla­me­na sna­ga! Okreneš se levo –

    joj, majčice lepa! Okreneš se desno ‑joj, majčice draga!

     

    MAJAKOVSKI:

    Moskovl­jani-druškani, pogleda­jte, hej! Da se čovek naše­ta tu.

    Ovo je Nju­jork. Ovo je Brod­vej. How do you do! Gradom Nju­jorkom ja sam oduševl­jen, no neću kačket

    pred njim da skinem.

    Tako je ponos kod sov­jet­skih ustreml­jen: na buržu­je gledamo s visine.

     

    Ja sam ova­mo, da se pjes­mom bra­tim, sti­gao, i ja uli­vam mis­li koje niko

    ni otkud ne može izagnati,

    ne može da zas­traši ni da slisti.

     

    Mis­li smjen­ju­ju reči, ove — dela,

    i biće:

    s nju­joršk­ih nebodera, zan­ji­havši ih, u pločnik usađu­ju tela

    Van­der­li­pa, For­do­va, Rokfelera.

     

    U crkvu odlazi bogo­mol­jac sumanut, i u man­a­s­tir, sklan­ja se, strog i prost; a ja, kroz sivu večern­ju fatamorganu,

    tako stu­pam, smer­no, na Bruk­lin­s­ki most. U grad poraženi upa­da pobednik

    i, dug ko žirafa, na topu diže nos; ja, pijan od slave, i živ­ota žed­nik, tako se pen­jem na Bruk­lin­s­ki most.

     

    Pogled glu­pog slikara madonu muze­jsku bode, zaljubljen, izoštren i kos;

    tako sa pod­nebl­ja, u zvez­danom blesku, Nju­jork pos­ma­tram kroz Bruk­lin­s­ki most.

     

    Moj ponos je ova čelič­na mil­ja, živi u njoj moja viz­i­ja velika:

    Bor­ba za kon­struk­ci­je, ne za stilko obil­je, pro­račun surov šrafo­va i čelika.

    45

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Majakovs­ki isplovl­ja­va

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    marši­ran­je svih glumaca

    Kažem vam dru­govi: ova čelik-šapa spa­ja mora i prerije;

    Evropa odavde juri na zapad, šireći po vetru indi­jan­sko perje.

     

    Nije l’ ko maši­na ovaj bok izve­den? Mil­ioni ruku to bi s mukom vukli,

    a most-čelik petom sta­je na Men­heten, da k sebi za usnu vuče celi Bruklin.

     

    Ovde su dani neki­ma sjajni,

    a drugi­ma budu vapaj gla­di bon. I lju­di bez posla skaču, oča­jni, ovde str­moglavce u Hadson.

     

    Zurim, kao Eksim što zuri u voz, prip­i­jam se – na krlju ne ličim zar…

    Da… Bruk­lin­s­ki most – to je veli­ka stvar!

     

    Jer zasad je dolar

    od poe­ma jači. Pljačka­jući uz spek­takl, grabeći, sve po redu,

    kočoperi se, Brod­vej, Jue­sej, bestid­ni kap­i­tal, umnožava­jući bedu!

     

    Držeći baklju, maše mi

    Amer­ič­ka baba slo­bo­da, a nje­na guza, o‑ho, zak­lan­ja tam­nicu Ostr­va Suza!

     

    SVI POJEDINAČNO: Širite se u maršu! Oter­a­jte sple­ta­ka zolju! A vi, gov­or­ni­ci, lakše.

    Reč imate, druže piš­tolju! Dos­ta nam je živ­ota po tragu što ostaviše Adam i Eva. Ošin­i­mo istori­je ragu!

     

    SVI ZAJEDNO: Leva! Leva! Leva!

     

    SVI POJEDINAČNO: Hej, blu­zo pla­va! Krstari daleko!

    Okeanu sagledaj rubove! Zar bojnom brodovlju

    neko zatupi u luka­ma kljunove?

    Nek se kezi i riče kroz krunu Bri­tani­je lav, pun gneva.

    Pobe­di­ti neće komunu.

    46

     

    SVI ZAJEDNO: Leva! Leva! Leva!

     

    SVI POJEDINAČNO: Onamo,

    za brdi­ma tuge, sunčani kraj izobilja.

    Preko gla­di, preko mora kuge, mil­ion­skim korakom sil­nim! Nek je oko­lo plaće­na banda

    i nek čelik u mlazu seva.

    Neće Rusi­jom vla­dat’ Antanta.

     

    SVI ZAJEDNO: Leva! Leva! Leva!

    47

     

    III

    HLADAN TUŠ — MAJAKOVSKI

    - CRNI ČOVEK / FINANSIJSKI INSPEKTOR, BIROKRATA 1

    - LILI BRIK — STALJIN

    - MEJERHOLJD / REDITELJ /

    - TATJANA JAKOVLJEVNA / KURVA — LUDAK – BIROKRATA 2

     

     

     

     

     

     

    1 – PASOŠ

     

    Majakovs­ki dolazi na bočni deo scene u poli­ci­ju da traži pasoš, preko puta je Crni čovek - poli­ca­jac

     

    cen­tral­no na sceni glum­ci rade bio-mehaničke vežbe i priprema­ju se za probu 3. čina Hladnog tuša

     

    Poli­ca­jac sedi, ne podiže glavu, pre­bi­ra po papir­i­ma, Majakovs­ki sto­ji

     

    pogle­da ga na kratko, potom pono­vo pre­bi­ra po papir­i­ma, Majakovs­ki pruža ruku

     

    Majakovs­ki dolazi pišući pes­mu i nas­tavl­ja tokom raz­go­vara kon­tra­sti­ra­jući tur­ob­nost

     

     

    Ja mogu! Vreme

    kao maj u svome koloru. Čak lep­še od maja. Pra­vo leto.

    Radu­ješ se svi­ma ‑nosaču, kon­troloru… Eto!

    Pero mi samo

    ruci gov­ori. U srcu -

    ključan­je pes­ničkog dara. Divan se čini

    kao rajs­ki dvori per­on Krasnodara. Raspoložen­je ‑porce­lan kine­s­ki! Tu bi mi

    samo slavuj dao fore. Gle,

    III

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    CRNI ČOVEK: Uđite.

     

    MAJAKOVSKI:

    Zdra­vo, druže pukovniče.

     

    CRNI ČOVEK: Da, građanine…

     

    MAJAKOVSKI:

    Ja sam drug, član sam par­ti­je, drug sam!

     

    CRNI ČOVEK: Koji zahtev imate ?

     

    MAJAKOVSKI: Tre­ba mi pasoš.

     

    CRNI ČOVEK-POLICAJAC: Pasoš.

     

    MAJAKOVSKI :

    Moram da putu­jem neizostavno.

     

    CRNI ČOVEK:

    Dobro. Prvo zahtev i da pop­uni­mo for­mu­lar, druže umetniče.

    Da naprav­i­mo službe­nu belešku.

    Ime: Vladimir. Vladimirovič. Prezime…

     

    MAJAKOVSKI : Majakovski.

     

    CRNI ČOVEK:

    Nar­avno da znam. Druže umet­niče. Čitam Vas redovno i to god­i­na­ma. Ne samo zato što volim umet­nost i poez­i­ju. Datum rođenja?

    48

     

    na zidu

    jedan nat­pis reski:

    - Stro­go je zabran­jeno zapitki­vati kontrolore! -

     

    Odjed­nom – srce sija, slavu­ju na grani – kraj puta kamenica.

     

    A rado bih pitao: — Kako ste? Zdravlje?

    A kako dečica? –

     

    Tražeći zašti­tu,

    uz osmeh pod­voren­ja, obore­na pogleda

    ja promičem

    Baš hoću da pitam sada.

    A nemam odobren­ja. Još bi se i ljut­nuli: oni su vlada!

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Red­itelj zaus­tavl­ja pred­stavu - ANKETA

     

    MAJAKOVSKI :

    Rođen sam 7. jula 1894. Ili 93. — mišl­jen­ja moje mame i očevog službeničkog lista ne slažu se.

    U svakom sluča­ju ne rani­je. Zav­ičaj — selo Bag­da­di, Kuta­js­ka guberni­ja, Gruzija.

     

    CRNI ČOVEK: Mesto prebivališta:

     

    MAJAKOVSKI :

    Mosk­va. 1906. godine, umro je otac. Ubo je prst, uši­vao je papire. Trovan­je krvi. Ota­da ne pod­nosim čiode. Blagostan­ju je bio kraj. Posle očeve sahrane ostale su nam tri rublje. Instink­tivno, grozniča­vo smo raspro­dali stolove i sto­lice. Krenuli u Moskvu. Zaš­to? Nis­mo imali čak ni poznanika.

     

    CRNI ČOVEK:

    Član ste par­ti­je, to pišem.

     

    MAJAKOVSKI :

    God­i­na 1908. stu­pio sam u par­ti­ju RSDRP (boljše­vi­ka). Pola­gao ispit u trgo­v­ačko-indus­tri­jskom rejonu. Položio. Pro­pa­gan­dist. Radio sa pekari­ma, zatim sa obućari­ma i najzad sa tipografi­ma. Na grad­skoj kon­fer­en­ci­ji izabran u MK. Pris­ustvo­vali su Lomov, Povolžec, Smi­dovič i ostali. Zvali su me „drug Kon­stan­tin”. Ali tu nisam dos­peo da radim — bio sam uhapšen.

     

    CRNI ČOVEK:

    Samo ono što je za for­mu­lar, odgo­vara­jte kratko! Gde želite da putu­jete i s kojim razlogom?

    Znate i sami da ne gledamo poz­i­tivno na odli­van­je nov­ca u inos­transt­vo u ovoj fazi privrednog razvo­ja. Drug Staljin je pred­ložio da svakom ko letu­je u Sov­jet­skom Savezu odob­ri­mo popust na mes­ti­ma gde provo­di odmor.

     

    MAJAKOVSKI :

    Cen­im mišl­jen­je Dru­ga Stalji­na i podržavam napore par­ti­je i našeg velikog vođe, nje­govu brigu za naše ljude. Kad padne sneg on je prvi u sme­tovi­ma. Kad dođu poplave prvi je u čam­cu. Taj nje­gov real­izam u shvatan­ju odnosa sa drugim država­ma, sve što čitam u nov­ina­ma. Mi imamo pravu štam­pu koja samo o tome piše.

     

     

    MEJERHOLJD:

    Da li smo mi sada aktuel­ni zato što kri­tiku­je­mo vlast, ili na ovaj način reklami­ramo njenu nad­moć i prisut­nost, čak i na pred­stavi sada i ovde?

    49

     

    CRNI ČOVEK-POLICAJAC : Razlog putovanja?

     

    MAJAKOVSKI : Lične prirode.

     

    CRNI ČOVEK: Obra­zložite zahtev!

     

    MAJAKOVSKI:

    Pri­likom mog borav­ka u Ameri­ci 1925.godine…

     

    CRNI ČOVEK-POLICAJAC :

    Znamo. Da li još uvek mis­lite da je Ameri­ka tehnološ­ki napred­ni­je od naše sov­jetske domovine?

     

    MAJAKOVSKI:

    Pred nama umet­nici­ma se postavl­ja zadatak: ne glo­ri­fiko­van­je tehnike, nego njeno obuz­da­van­je u ime intere­sa čovečanst­va. Ne estetičko uži­van­je u gvoz­den­im stubovi­ma nebodera, nego jed­nos­tavna orga­ni­zaci­ja nasel­ja. Ne neboder u kome je nemoguće živeti, a ipak se živi.

    Ne glo­ri­fiko­vati tut­n­javu, nego stavl­jati priguši­vače — mi, pes­ni­ci, moramo da može­mo da raz­go­varamo i u vagonu.

     

    CRNI ČOVEK:

    Idete li svo­jim automobilom?

     

    MAJAKOVSKI:

    Auto­mo­bilom? Auto­mo­bi­la je mno­go, vreme je već da se porazmis­li i o tome kako da oni ne guše ljude na ulicama.

     

    CRNI ČOVEK:

    Pa zaš­to onda da putu­jete? Sami ste pisali da «je čak i to prezreno hvatan­je za kućicu, za zemljicu, za svo­je, čini neverovat­nom kul­tur­om u poređen­ju sa vrtoglav­im poretkom i gramzivim karak­terom amer­ičkog života.»

     

    MAJAKOVSKI :

    Moj pre­vodi­lac je bila Gruz­ij­ka sa kojom sad imam ćerku, devo­jčicu od četiri godine. To sam saz­nao naknad­no… Želim da vidim dete!

     

    CRNI ČOVEK:

    Zar niste baš Vi pisali da Vam je rev­olu­ci­ja jed­i­na porod­i­ca. Ovaj razlog zvuči veo­ma mal­o­građan­s­ki za Vaš pro­fil. Nema veze. Mada, pišete li i dal­je one smešne sti­hove: od loših roditel­ja, loša su i deca… tako nekako?

    50

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    usta­je sa sto­lice, pos­to­ji naspram Majakovskog, vadi piš­tolj i pruža ga

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    uzi­ma u ruke novine

    MAJAKOVSKI :

    Tre­ba da se sa nji­ma sas­tanem u Parizu i da borav­im posle na Azurnoj obali.

     

    CRNI ČOVEK:

    Prim­iće­mo zahtev u pos­tu­pak. Već neko vreme rešava­mo vaš problem.

     

    MAJAKOVSKI: Kakav problem?

     

    CRNI ČOVEK:

    Pos­to­ji čovek, pos­to­ji prob­lem. A kako drug Staljin kaže: “Nema čove­ka, nema problema.”

     

    MAJAKOVSKI: Pasoš, molim.

     

    CRNI ČOVEK:

    Zar posle onakvih sti­ho­va hvale o našem crven­om sov­jet­skom pasošu, sada tako šturo. U redu, pot­pišite, ovde potpišite.

     

    Možete ga koris­ti­ti samo Vi lično, za vašu sig­urnost i za vaše potrebe.

     

    MAJAKOVSKI:

    Ja sam tražio pasoš!?

     

    CRNI ČOVEK:

    To je sve što u ovom trenutku može­mo da Vam ponudimo.

     

    MAJAKOVSKI:

    Zar sam u opasnosti?

     

    CRNI ČOVEK:

    Drug Staljin kaže: “Ide­je su mno­go snažni­je od oruž­ja. Mi nika­da ne bis­mo dozvo­lili da naš nepri­jatelj ima oruž­je, pa zaš­to da im dozvolimo da ima­ju ideje”?

     

    MAJAKOVSKI:

    Ja sam došao po pasoš! Molim Vas…

     

    CRNI ČOVEK:

    Službeni raz­gov­or je završen.

     

    Vidim, spre­mate novi pozorišni komad? Bavite se birokrati­jom? Danas u “Prav­di” Jer­milov Vla­da piše:

    “Da pitan­je birokrati­je više nije rel­e­vant­no za Sov­jet­sku državu, te da Vaš junak kako se ono zove, Pobedonos­nikov, oliča­va desno skre­tan­je. “Gde su komu­nisti, gde su radnici”?

    51

     

    Majakovs­ki odlazi

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    prom­e­na u komičnu igrivost dok izlazi

     

     

     

     

     

    2 – POČETAK PROBA

    pro­ba - ceo III čin Hladnog tuša

    Red­itelj / Mejer­holjd deli uloge i vodi probu

     

    - stalne ispravke boldiranih ter­mi­na: npr -soci­jal­izam, nacional­izam, demokrati­ja, istok-zapad, rad menadžerisan­je

    - radi­ti na proba­ma s glum­ci­ma

    - stil otkačene par­o­di­je, braća marx, bio­me­hani­ka

     

    Re-kon­struk­ci­ja znači pon­avl­jan­je pred­stave “Hlad­ni tuš” po postavci Majer­holj­da.

    De‑konstrukcija pred­stavl­ja mom­e­nat stavl­jan­ja pred­stave u istori­js­ki i ide­ološ­ki okvir.

    Pozorište. Glum­ci. Bio-mehani­ka. Bal­an­si pred­meta na ispruženoj ruci…

     

    LICA:

    - DRUG POBEDONOSIKOV, glavni načel­nik uprave usklađi­van­ja, glav­načpups — OSIP

    - DRUG MOMENTALJNIKOV – LUDAK

    - MADAM MEZALJANSOVA, surad­ni­ca Voks‑a ‑KURVA

    - REŽISER — MEJERHOLJD

    - IVAN IVANOVIĆ – CRNI ČOVEK

    Sce­na pro­dužen­je kaza­l­išnih redo­va. U prvom redu neko­liko slo­bod­nih mjes­ta

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Majakovskog seda­ju u prvi red

     

    MAJAKOVSKI :

    I olov­ka kri­tičara Jerolimo­va podrža­va birokratiju!

     

    CRNI ČOVEK:

    I birokrati­ja podrža­va olovku kri­tičara Jeromilova.

     

    MAJAKOVSKI: Jav­iće te mi za pasoš ?

     

    CRNI ČOVEK-POLICAJAC:

    Brinemo o Vama, druže pes­niče. Srećno sa komadom!

     

    MAJAKOVSKI:

    Osed­lav živ­ota talase-vrance,

    jed­nak sam kan­di­dat za cara vasel­jene i za lance.

     

     

    MEJERHOLJD: (o stilu igre)

    Rad glum­ca, to je spoz­na­van­je sebe u pros­toru. Tre­ba da se tako izuči svo­je telo, da bi zauz­i­ma­jući ovaj ili onaj položaj tačno znali kako ono izgle­da. Glumac će pot­puno zavla­dati svo­jim telom ako kom­bin­u­je rit­miku i gim­nas­tiku u svom radu i ako uspe da čuje sa svakom tačkom svog tela.

    Bio-mehani­ka, bal­ans tela, glumac mora da raspo­laže svo­jim telom da bi mogao da pron­ađe tačku ravnoteže.

    U osnovi sis­tema glume tre­ba da budu prin­cipi bio-mehaničkog pogle­da na priro­du čove­ka. U tom smis­lu tre­ba kil­tivisati uzbuđen­ja, repro­duko­vati zadatak u osećan­ji­ma, u pokre­tu i u reči. Psi­hič­ki pro­ce­si kod glum­ca mora­ju biti rezul­tat fiz­ičke vrline.

     

    MAJAKOVSKI:

    Ovo je moja nova dra­ma u 6 čino­va sa cirku­som i vatrometom.

     

    1 Čin: Čudakov, pronalazač eks­cen­trik izumeo je “vre­me­plov”.

    2 Čin: Čudakov nije mogao da se pro­bi­je kroz birokrate dru­ga Pobedonosiko­va — Glavnogčup­sa (Načel­ni­ka spo­razu­ma o upravljanju).

    3 Čin: Pobedonosikov pre­poz­na­je sebe u pozoriš­tu, a ne pri­h­va­ta sličnost sa sobom. Ne želi da se prepozna.

    4 Čin: poja­va Fos­forne žena koja dolazi iz budućnosti.

    5 Čin: svako želi da budu “spre­man” za komu­nizam, za budućnost.

    6 Čin: o oni­ma koji spada­ju u komu­nizam, i oni­ma koji zaostaju

    52

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    pub­li­ka kroz daleko­zore gle­da na scenu, sce­na kroz daleko­zore gle­da na pub­liku

    GLUMCI POJEDINAČNO: Vi ste naš Šekspir,

    Puškin i Gogolj!

    U igri Majakovskog ima velikog oslobođen­ja od tradicije…

    Ali u isto vreme on je gra­bi tehnike dra­matičara koji pod­seća na takavog majs­to­ra kao što je Molier.

     

    MEJERHOLJD:

    On uvek zna šta isme­va, koga je isme­ja­va, i uvek zna za koga stvara spek­takl. Kod nje­ga nika­da nije niš­ta suvišno. Ovo je prvi autor koga nikad nisam morao da štri­hu­jem i ispravl­jam. On je uvek i svu­da. Izuzetno je kom­p­ri­movan i škrt. Iznad sve­ga, on kaže sve i nadah­nu­to, uzbuđeno, on nika­da nam ne gov­ori niš­ta neu­tralano, mirno. A kad napadne svo­je nepri­jatel­je i kada se divi našim dostignući­ma, našoj racional­izaci­ji, indus­tri­jal­izaci­ji, soci­jal­is­tičkom tak­mičen­ju, i tako dal­je. To je — za nje­ga najveća konkret­nos­ti u kojoj živi.

    To je najveća zaslu­ga ovog pes­ni­ka-Tri­buna. To je glav­na zaslu­ga Majakovskog. Ja mu želim dobrodošlicu i želimo mu dal­je uspe­he u tom najtežem načinu — načinu istin­s­ki sov­jetske i istin­s­ki rev­olu­cionarne drame.

     

    MAJAKOVSKI:

    Ja nisam nikad u živ­o­tu radio na lep­im stvarči­ca­ma što gode ljud­skom uhu, već je kod mene sve nekako ispada­lo tako da sam svi­ma prouroko­vao nepri­jat­nos­ti. Osnovni rad – to je grd­n­ja, rugan­je sve­mu što mi izgle­da nepravil­no, pro­tiv čega val­ja vodi­ti bor­bu. I 20 god­i­na mog književnog rada – to je, jed­nos­tavno kazano, uglavnom književno šama­ran­je, ne u buk­val­nom smis­lu reči, već u onom najboljem.

     

    MEJERHOLJD:

    Počin­je­mo sa probom trećeg čina. Pobedonos­nikov dolazi u pozorište, ne pre­poz­na­je sebe i ne pri­h­va­ta umet­ničko rešen­je na sceni. On ima viz­iju svo­je umet­nos­ti. Šta on traži od umet­ni­ka, glumca?

    Da odrazi živ­ot, da ga ne promišl­ja da ga izvrši. U intere­su ost­varen­ja klas­nih cil­je­va glumac posta­je lut­ka na kon­cu a ne sub­jekt koji dela. On podraža­va stvarnost ali ne negi­ra i ne osva­ja pros­tor slo­bode u pros­toru igre. Nema reflek­tivnog uzbuđen­ja. Reflek­tivno uzbuđen­je je vreme jed­nos­tavne reak­ci­je. Upra­vo ovo uzbuđen­je, nemir pravi raz­liku između glum­ca i mar­i­onete, dajući glum­cu mogućnost da zarazi gledaoce i proizvede kon­tra uzbuđen­je kod nje­ga. To kon­tra uzbuđen­je koje dolazi od gledala­ca je hrana, pogon­sko gori­vo za pro­dužen­je igre, stan­je zanosa i ekstaze.

    53

     

    zviž­dan­je, lupan­je noga­ma, uzvi­ci

     

     

     

     

     

     

    ulaze likovi mal­o­građan­i­na i pred­stavni­ka vlasti

    Vreme!

    Dru­govi, ne uzru­java­jte se! Tre­ba da pričekamo neko­liko časa­ka do trećeg čina iz razlo­ga koji ne zav­isi od nas. Časak, dru­govi. Dolaze li? Nije zgod­no da ovako odugov­lači­mo. Rasprav­i­ti, na kra­ju, može­mo i kas­ni­je; pođite u foa­je, nekako uljud­no natuknite. A, dolaze! Izvo­lite, dru­govi. Čast nam je! Nije važno, jed­nu min­u­tu, čak pola sata, to nije voz, može se počekati. Svi shvata­ju u kak­vo vreme živi­mo. Mogu biti različi­ti državni, čak plan­e­tarni poslovi. Jeste li gledali prvi i dru­gi čin? No, kako, kako? Nas sve, nar­avno, zan­i­ma uti­sak i uopšte, pogled.

     

    POBEDONOSIKOV:

    Niš­ta, niš­ta! Raz­go­varao sam evo s Ivanom Ivanovičem. Oštro je zah­vaćeno. Uočeno. Ali ipak nije baš onako…

     

    REŽISER:

    Ali sve se to može isprav­i­ti, mi uvi­jek nas­to­ji­mo. Dajte samo konkretne primedbe — vi, nar­avno, nećete moći ni da se okrenete…

     

    POBEDONOSIKOV:

    Pre­više je to kon­den­zo­vano je suviše, u živ­o­tu nije tako… Da, rec­i­mo, ovaj Pobedonosikov. Ipak nije zgod­no… Prikazan je, po sve­mu sudeći, odgov­o­ran drug, a u takvom je svetlu prikazan i još se nekako nazi­va »glav­načpups«. Nemamo mi takve, nije prirod­no, nije živ­ot­no, nije slično! Tre­ba pre­ra­di­ti, omekšati, poe­t­izirati, zaokružiti…

     

    IVAN IVANOVlČ:

    Da, da, to nije zgod­no! Imate li tele­fon? Tele­foni­raću Fjodoru Fjodor­oviču, i on će, dakako, iza­ći u sus­ret… Ah, nez­god­no je za vri­jeme pred­stave? Da, ja ću kas­ni­je. Druže Momen­ta­jnikove, tre­ba otvoriti široku kampanju.

     

    MOMENTALJNIKOV: Ekse­len­ci­jo, naređen­je vaše ispuniću smjes­ta, ovaj čas, vaše mnjen­je posta­je i naše, psovke dobiće on i od nas.

     

    REŽISER:

    Ali, molim vas! Ali, dru­govi! Ali ovo je u vezi s naš­tam­panom samokri­tikom i zah­valju­jući dozvoli Gubli­ta pokazan je samo kao izuze­tak, neg­a­tivni književni tip.

     

    POBEDONOSIKOV:

    Kako ste rek­li? »Tip?« Zar se tako može izraža­vati o odgov­ornom državniku? Tako se može govoriti

    54

     

    samo o nekoj sasvim van-par­ti­jskoj vuciba­ti­ni. Tip! To ipak nije »tip«, već, kako bilo da bilo, od rukovodećih organa postavl­jen glav­načpups, a vi gov­orite — tip! I kad bi i bilo u nje­gov­im pos­tupci­ma neza­koni­tih pri­jes­tu­pa, val­ja to jav­i­ti gde tre­ba i ne tre­ba, da tamo to istraže i, kon­ačno, čin­jenice prov­jerene u tuži­laštvu — čin­jenice koje daje u štam­pu Rad­ničko-sel­jač­ka inspekci­ja, pretvoriti u sim­bolične likove. To shvatam, ali, i ovde u pozoriš­tu izneti da se svi smiju…

     

    REŽISER:

    Druže, vi ste u pravu, ali to izvire iz radnje.

     

    POBEDONOSIKOV:

    Rad­nje? Kakve rad­nje? Nikakve rad­nje kod vas ne može biti. Vaša je stvar da pokazu­jete, a radiće, budite bez brige, radiće bez vas odgo­vara­jući par­ti­js­ki i sov­jet­s­ki organi. A zatim tre­ba pokazi­vati i sve­tle strane naše stvarnos­ti. Uzmite neš­to uzorno, na primer našu ustanovu, gdje ja radim, ili mene, na primer.

     

    IVAN IVANOVIČ:

    Da, da, da. Pođite u nje­govu ustanovu. Direk­tive se ispun­java­ju, naredbe se provode, racional­izaci­ja se sređu­je, papiri god­i­na­ma leže u pot­punom redu. Za molbe, žalbe i spise — kucana tra­ka. Pravi ugao soci­jal­iz­ma. Vrlo interesantno.

     

    REŽISER:

    Ali druže, dopustite…

     

    POBEDONOSIKOV:

    Ne dop­uš­tam!!! Nemam pra­va i čak se čudim kako su vam dopustili! To nas čak diskred­i­tu­je u oči­ma Evrope. A koga vi suprot­stavl­jate nama? Koga vi suprot­stavl­jate Evropi? Izu­mitel­ja? Pronalaza­ča? Što je on smis­lio? Je li izumeo West­ing­house­ovu kočnicu? Je li izumeo naliv-pero? Vozi li tram­vaj bez nje­ga? Je li kanal­izirao racijolariju?

     

    REŽISER: Kako?

     

    POBEDONOSIKOV:

    Kažem, je li racional­izirao kance­lar­i­ju? Ne! O čemu je onda riječ? Fan­taste ne tre­bamo. Soci­jal­izam — to je proračun!

     

    IVAN IVANOVIČ:

    Da, da. Jeste li bili u knjigov­od­stvu? Ja sam bio u knjigov­od­stvu — svugde su bro­jke, samo bro­jke, i male i velike, najra­zliči­ti­je, a na kra­ju sve se slažu. Pro­račun! Neo­bično interesantno!

    55

     

     

    REŽISER:

    Druže, nemo­jte pogrešno kri­vo shvati­ti. Mi može­mo da greši­mo, ali mi smo pozorište hteli da stavi­mo u službu borbe i izgrad­nje. Pogledaće — počeće da rade, pogledaće — i uzne­mir­iće se, pogledaće — i raskrinkaće.

     

    POBEDONOSIKOV:

    A ja vas moli­im u ime svih rad­ni­ka i sel­ja­ka da me ne uzne­mi­ra­vate. Zamis­li, budil­ni­ci! Vi morate milo­vati moje uho, a ne uzne­mi­ra­vati, vaša je stvar milo­vati oko, a ne da uznemiravate.

     

    MEZALJANSOVA: Da, da, da milujete…

     

    POBEDONOSIKOV:

    Mi hoće­mo da se odmo­ri­mo posle državničkog i društvenog rada. Vratite nam klasike! Učite kod najvećih geni­ja proklete prošlosti. Koliko sam puta to gov­o­rio. Setite se kako je pevao pesnik:

    Posle sed­ni­ca burnih i raznih, niti radosti, niti omame tuge,

    u budućnos­ti žel­ja nam praznih, nema, tam, taram, taram, druge…

     

    MEZALJANSOVA:

    Nar­avno, umet­nost tre­ba da odraža­va živ­ot, lepi živ­ot, lepe žive ljude. Pokažite lepe ljude u lep­im pejsaži­ma i uopšte buržoasko ras­padan­je. A ako je potreb­no u agita­cione svrhe, čak i trbušni ples. Ili, rec­i­mo, kako na tru­lom Zapadu vode svežu bor­bu sa starim živ­o­tom. Pokažite, na prim­jer, na sceni, da oni u Parizu nema­ju žen­sko odel­jen­je, ali ima­ju fok­strot, ili kakve sukn­je nove mode nosi stari umorni svet — skon­apel bo mond. Razumete li?

     

    IVAN IVANOVIČ:

    Da, da. Dajte nam lep­ote! U velikom pozoriš­tu uvek nam daju lep­o­tu. Jeste li gledali »Crveni mak«? — Ja sam gledao »Crveni mak«. Vrlo intere­sant­no! Svu­da lep­rša­ju s cvećem, peva­ju, plešu različi­ti elfi i… sifilide.

     

    REŽISER:

    Hteli ste reći silfide?

     

    IVAN IVANOVlČ:

    Da, da, da! Dobro ste primetili — sil­fide. Tre­ba otvoriti široku kam­pan­ju. Da, da, da, lep­rša­ju različi­ti elfi i cvelfi… Vrlo interesantno!

     

    REŽISER:

    Izvi­nite, ali elfa je već bilo dos­ta, i nji­ho­vo dalje

    56

     

    množen­je nije pred­viđeno u peto­let­ki. Pa i u rad­nju našeg koma­da oni uopšte ne spada­ju. Što se pak tiče odmo­ra, ja vas, svakako, razumem, i u komad će biti une­sene odgo­vara­juće izmene u obliku veselih i gra­cioznih dop­un­skih umeta­ka. Evo, na prim­jer, i takoz­vani drug Pobedonosikov, ako mu damo škakljivu temu — može sve nas­me­jati. Ja ću smes­ta izdati upute, i ulo­ga će nje­go­va da zasi­ja pop­ut smarag­da. Druže Pobedonosikove, uzmite u ruke tri-četiri pred­meta, na primer pero, pot­pis, papir i part­mak­si­mum, uči­nite neko­liko žon­gler­skih vežbi. Bacite pero, uhvatite papir — stavite pot­pis, uzi­mate part­mak­si­mum. Jedan, dva, tri, četiri. Jedan, dva, tri, četiri. Sov-dan-part-dan-bi-ro-kra-ta. Sov-dan-part-dan bi-ro-kra-ta. Shvatate li?

     

    POBEDONOSIKOV (oduševl­jeno):

    Dobro! Vese­lo! Nikakve dekadanse — niš­ta ne pada. Ovo može goditi.

     

    MEZALJANSOVA: Uj, se tre pedagožik.

     

    POBEDONOSIKOV:

    Lagani pokreti tela, poučno za svako­ga ko počin­je kar­i­jeru. Pris­tu­pačno, jed­nos­tavno. Ovo mogu da gleda­ju i deca. Među nama rečeno, mi smo mla­da klasa, rad­nik — to je veliko dijete. Dakako, poma­lo je suvo, nema one punoće, sočnosti…

     

    REŽISER:

    Ako vam se to sviđa, tu su hor­i­zon­ti fan­taz­i­je neobuh­vat­ni. Mi može­mo dati napros­to sim­boličku sliku sa svim prisut­nim kadrovi­ma glumaca. (Plješće) Slo­bod­ni muš­ki ansam­bl — na scenu! Kleknite na jed­no koleno i sag­nite se s izra­zom pot­lačenog. Kida­jte nev­idljivim pijukom vidljivom rukom nev­idljivi ugalj. Lica, lica mračni­ja… Mračne vas snage zlob­no guše. Dobro! Hajde!… Vi ćete biti kap­i­tal. Stan­ite ova­mo, druže kap­i­talu… Plešite nad svi­ma s izra­zom klasne vla­davine. Zamišl­jenu damu grlite nev­idljivom rukom i pijte zamišl­jeni šam­pan­jac. Hajde! Dobro! Nas­tavite. Slo­bod­ni žen­s­ki sas­tav na scenu! Vi ćete biti slo­bo­da, vaše pon­ašan­je odgo­vara tome. Vi ćete biti jed­nakost — znači, jed­no te isto ko će da igra. A vi brat­st­vo — ta druge oseća­je i onako niste u stan­ju da izazi­vate. Sprem­ni? Hajde! Dižite zamišl­jen­im pok­likom zamišl­jene mase. Oduševl­java­jte, oduševl­java­jte sve! Šta radite?! Više dižite nogu, simuli­ra­jte zamišl­jeni ustanak. Kap­i­talu, plešite uli­je­vo s izra­zom Druge inter­na­cionale. Čemu mašete ruka­ma? Pružite kleš­ta imper­i­jal­iz­ma… Nemate kleš­ta? Nije tre­ba­lo da idete u glum­ce. Pruža­jte što vas je volja.

    57

     

    Zavodite ple­sačice zamišl­jen­im bogat­stvom. Dame, odbi­ja­jte odlučn­im pokre­tom leve ruke. Tako, tako, tako! Zamišl­jene radne mase, dižite se sim­bolič­ki! Kap­i­talu, lepo pad­nite! Dobro!

    Kap­i­talu, efek­t­no umi­rati! Pokažite lepe grčeve! Krasno!

    Muš­ki slo­bod­ni ansam­bl, baca­jte zamišl­jene okove, dižite se pre­ma sim­bolu sun­ca. Mašite pobed­nič­ki ruka­ma. Slo­bo­do, jed­nakosti i brat­st­vo, stim­uli­ra­jte gvoz­deni korak rad­ničk­ih kohor­ta. Stavl­ja­jte tobožn­je rad­ničke noge na tobože svrgnu­ti tobožn­ji kap­i­tal. Slo­bo­do, jed­nakosti i brat­st­vo, nas­me­jte se, kao da se veselite.

     

    Slo­bod­ni muš­ki sas­tave, pravite se, da ste — »tko nije niš­ta« i zamis­lite, da ste — »taj bit će sve«. Dižite se jedan dru­gom na ramenu prikazu­jući porast soci­jal­is­tičkog tak­mičen­ja.

    Dobro!

    Izgra­dite kulu od tobože snažnih tela, obliku­jući u plas­tičnoj sli­ci sim­bol komu­niz­ma. Mašite slo­bod­nom rukom zamišl­jen­im ček­ićem kao da dajete takt slo­bod­noj zemlji osjeća­jući patos borbe. Orkestar, doda­jte u muziku indus­tri­jske buke. Tako!

    Dobro!

    Slo­bod­ni žen­s­ki sas­tav — na pozor­nicu! Obav­i­ja­jte zamišl­jen­im girlan­dama rad­nike velike

    svemirske armi­je rada, sim­bolizira­jući cveće sreće koje cvate u soci­jal­iz­mu. Dobro! Izvo­lite! Kraj! Odmor­na pan­tomi­ma na temu —

    »Kap­i­tal i rad / Glum­cu je brat

     

    POBEDONOSIKOV:

    Bra­vo! Sja­jno! I kako možete da ovakav tal­e­nat upropašću­jete na aktuelne sit­nice, na prazne felj­tone? Eto, to je pra­va umjet­nost — razumlji­vo i pris­tu­pačno i meni, i Ivanu Ivanoviču, i masama.

     

    IVAN IVANOVIČ:

    Da, da, vrlo intere­sant­no! Imate tele­fon? Ja ću da tele­foni­ram… Nekome ću tele­foni­rati. Duša napros­to izlazi. To je zarazno. Druže Momen­taljnikove, tre­ba otvoriti široku kampanju.

     

    MOMENTALJNIKOV: Eksce­len­ci­jo, naređen­je vaše ispuniću smes­ta, ovaj čas. Hleb i igre to su stvari naše — hval­iće­mo na sav glas.

     

    POBEDONOSIKOV:

    Vrlo dobro! Sve je u redu! Samo još doda­jte amo

    58

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Majakovs­ki izlazi iz pub­like na scenu

    samokri­tike. Tako, sim­bolič­ki, sad je to vrlo aktuel­no. Stavite negde po strani stočić, i neka piše članke, dok se vi bavite svo­jim stvari­ma. Hvala, do viđen­ja. Neću da kvarim i otežavam utiske posle tako lep­og završet­ka. S dru­garskim pozdravom!

     

    IVAN IVANOVIČ:

    S dru­garskim poz­dravom! Uostalom, kako je ime one glu­mice, treće sa strane? Vrlo lijep i nježan… tal­e­nat… Tre­ba otvoriti široku kam­pan­ju, a može se i usku, no tako… ja i ona. Tele­foni­rat ću. Ili neka ona telefonira.

     

    MOMENTALJNIKOV: Eksce­len­ci­jo, naređen­je vaše… Ljud­s­ki stid već ne resi nas. Adresu, adresu, osta­lo je naše, — Tele­foni­ram sada ovaj čas.

     

    IVAN IVANOVIČ (a parte):

    Priz­na­jem da mi se ovo pozorište na časak pričin­java­lo grandiozn­im, da ne kažem dijaboličnom satirom na sve poj­move o pozoriš­tu buržoaskog društva.

     

    MEJERHOLJD:

    Ja mis­lim da ćemo mi, radeći veo­ma ubrzan­im tem­pom, često greši­ti. Ali neće­mo pogreši­ti u tom smis­lu, što ćemo naš teatar izgra­di­ti u apso­lut­nom kon­tak­tu sa savremenošću.

     

    POBEDONOSIKOV:

    Ako ne možete niš­ta sop­stveno da stvorite, ako je čita­va vaša umet­nost samo iskrivl­ja­van­je zbil­je na nazne načine – niste potreb­ni, suvišni ste među nama, proizvođači­ma čovečanske kul­ture. Nema šta, zovete se rev­olu­cionarno pozorište, a sami uzru­ja­vate… kako ste rek­li?… uzne­mi­ra­vate, je li, odgov­orne rad­nike. To nije za mase, i rad­ni­ci i sel­jaci to neće razumeti, i dobro je što neće razumeti, i ne tre­ba im objašn­ja­vati. Kak­va vi to pravite od nas aktiv­na lica? Mi hoće­mo da bude­mo pasivni… kako se oni zovu? — gledao­ci. Ne‑e! Dru­gi put idem u dru­go pozorište!

     

    MEJERHOLJD :

    To je ono što oni žele. Pozorište kao ogleda­lo stvarnos­ti. Real­izam gde smo svi lutke na kon­cu i gde dru­gi pokreću konopce našeg živ­ota. Slepa izvršnost bez prigov­o­ra na to se svode naši životi.

    59

     

    3 – RAZGOVOR S FINANSINSPEKTOROM - rep reklam­ni tram­vaj od mobil­i­jara scenografi­je i lju­di, umalo­ga ga zgazi trav­maj, dobi­ja broj-pri­javu za pores­ki šal­ter

     

     

     

    svi se sme­ju

     

     

     

     

     

    Majakovs­ki sta­je pred šal­ter, Crni čovek čita refer­at u sti­hu dok Majakovs­ki ulazi u dija­log s Velikim inkviz­itorom

    eksper­i­ment s višes­lo­jn­im istovre­menim gov­orima raznih glumaca i igri pod maska­ma

     

     

     

    MAJAKOVSKI:

    Pa i moj posao zan­imljiv mi je samo ako je veseo! Hoću

    da o peru kažu ‑bajonet!

    Hoću

    da s podatkom

    o čeliku, gvožđu, i oni u pes­ma­ma izbi­ju pred svet, pa da Stalji­novim refer­atom prođu.

    Da tako dospes­mo do viso­va svih — od jazbi­na trudbenika:

    Veći je no ikad smisao za stih

    u Savezu Republika…

     

    VELIKI INKVIZITOR:

    Kažem ti, da čovek nema mučni­je brige nego da nađe ono­ga kome bi što pre mogao pre­dati taj dar slo­bode, s kojim se nes­rećno biće, čovek, rađa.

     

    MAJAKOVSKI:

    Rad­nič­ka klasa – da znate svi – umet­nost shva­ta bar koliko vi.

     

    VELIKI INKVIZITOR:

    Ali slo­bodom ljud­skom ovlađu­je samo onaj ko umiri nji­hovu savest. I poći će za onim ko mu pre­vari i zbuni savest.

     

    MAJAKOVSKI:

    Unosi u mase kul­ture bla­go, kul­tu­ru opš­tu, vrhun­s­ki jaku.

     

    MAJAKOVSKI:

    Ko pijan tetu­ram. Sa tram­va­jske pruge instink­tivno sklan­jam svoj krti životić.

     

    LUDAK:

    Finasi­js­ka inspekci­ja mu je kon­fisko­vala sve honorare!!!

     

    MAJAKOVSKI:

    Ko bi za smrt moju pron­ašao tuge u crni­ni ove bez­granične noći.

     

    CRNI ČOVEK / INSPEKTOR: Građa­nine inspek­tore! Izvi­nite… Ne mari …

    Mno­go vam hvala. Mogu i da sto­jim. Dolazim

    zbog jedne delikatne stvari: o mes­tu pesnika

    u rad­ničkom stro­ju. U redu

    dućandži­ja nađoste mi mesto, i mene kači ure­d­ba pores­ka. Za šest meseci

    vi tražite pet­sto, i dvade­set pet —

    što nema mog podneska.

    A moji su napori ostal­i­ma srod­ni. Pogledajte –

    pa to je izdata­ka val; koli­ki su rasho­di moji proizvod­ni, koliko se troši

    na mater­i­jal. Vi, nar­avno, znate

    za fenomen „rime”. Stih

    ima na kra­ju, pa, rec­i­mo, „zla”,

    preskoči se jedan i, u njeno ime, mi stavljamo

    nekak­vo „tra la la la”. Po našem kazano, rima je

    ko bure.

    60

     

    Delo koje vre­di jas­no je i dra­go vama i meni, rad­niku i seljaku.

     

    VELIKI INKVIZITOR:

    O, mi ćemo njih naposletku uver­i­ti: da ne budu oholi zato što si ih Ti uzdi­gao, i time ih naučio da budu oholi.

     

    MAJAKOVSKI: Takvi

    delom otro­vni, delom blage ćudi –

    za Savez su teret grdan. Gde li se prave

    ti

    veš­tač­ki ljudi,

    koji pogon ih stvara, usrdan?

     

    VELIKI INKVIZITOR:

    Dokaza­će­mo im, da su slabač­ki, da su samo sažal­jen­ja dos­to­j­na deca, ali da je deči­ja sreća slađa od svake druge. Oni će posta­ti bojažljivi i počeće gle­dati u nas i pribi­jati se uz nas u strahu, kao ptičići uz svo­ju majku.

     

    MAJAKOVSKI:

    Da ne gnjav­im dugo zbog teme jarke (nisam ljut, nit me zanos hva­ta), objektivno

    opisu­jem čove­ka — marke

    „birokra­ta”.

     

    VELIKI INKVIZITOR:

    Oni će se div­i­ti i užasa­vati gleda­jući nas, i ponosiće se što smo mi tako snažni i tako pamet­ni da smo mogli umir­i­ti bujno sta­do od hil­ja­da miliona.

     

    MAJAKOVSKI: Ozgo — ćela, ozdo — pete dve;

    figu­ra kao i ostale sve. No iz nje,

    mesto glasa, spra­va se čuje,

    što izvesne izraze emituje.

     

    VELIKI INKVIZITOR:

    Oni će raslabljeno drhtati od gnje­va naše­ga, umovi će se nji­hovi uplaši­ti i klonu­ti, oči će im se napuni­ti suza­ma kao u dece i u žena — ali će isto tako lako, kad im damo znak, prelaz­i­ti na vesel­je i na smej, na svetlu radost i na srećnu deči­ju pesmicu.

    Bure s dina­mit­om. A stih je fitilj. Eksploz­i­ja sti­ha, kojim vatre jure, grad baca,

    ko stro­fu,

    u visin­s­ki cilj. De, nađi,

    pa makar za zlat­ni­ka koš, rime

    da budu — bojni metak vre­li. Mož­da je par takvih, neču­venih još,

    ostao samo u Venecueli?

    Pro­bi­ja me mraz a i znoj naskroz. Koprcanje,

    s dugom i pre­du­j­mom vezano… Inspektore,

    znate li

    kol’ko plaćam voz? Poezija

    - sva je! — vožn­ja u nez­nano. To ti je –

    kao da radi­jum vadiš. Dobi­jaš gram

    za god­inu tru­da. Odbaciš,

    jedine reči radi, hil­jade tona ver­bal­nih ruda.

    No to su reči što buk­te i pale, dok samo tin­ja reč siro­va ona. No takve reči

    vode na put dalek, kroz hil­jade leta, srca mil­iona. Postoje,

    znamo, razne pes­ničke fele,

    a mno­gi dobro uvežbaše ruku, pa sti­hove svo­je opse­nars­ki dele, iz usta ih sebi i dru­gome vuku.

    Lirs­ki evnuh nije baš privlač­na tač­ka. Tuđ stih kad odnese,

    on je sreća sama.

    Pa to mu je pros­ta uta­ja i pljač­ka, međ tako čes­tim u zemlji uta­ja­ma. Što kažu,

    kor­pu poješćeš hle­ba sa solju i sa sto cig­a­re­ta dimi,

    dok ne izne­seš onu reč najbolju skrivenu

    u ljud­skoj arter­skoj dubini.

    I već je man­ja pores­ka meta1!

    61

     

    MAJAKOVSKI: Tu da nave­dem, nema se kud,

    iz nov­ina zid­nih rečenicu čes­tu: „Uništi­ti ovo, ako ne svud,

    onda bar na svakome mestu.

     

    VELIKI INKVIZITOR:

    Dobi­ja­jući od nas hleb, oni će, nar­avno, jas­no vide­ti da mi nji­hove hle­bove, nji­hovim ruka­ma zarađene, uzi­mamo od njih, da bis­mo ih opet nji­ma raz­dali, bez ikakvog čuda; uvideće da mi kamen­je u hle­bove pret­varamo; ali će već­ma voleti što hle­bac dobi­ja­ju iz naših ruku, nego i sam hlebac.

     

    MAJAKOVSKI: Pot­pi­som bi šarao po sve­mu na sve­tu, ne promis­liv: čemu,

    šta,

    da l’ znam?

    Za papu rim­skog postaviće vlasti­tu tetu, osudu smrt­nu pot­pisaće sebi sam.

     

    VELIKI INKVIZITOR:

    Pa i tu si sudio o ljudi­ma i suviše visoko, jer, nar­avno, oni su robovi, makar što su stvoreni kao bunži­je. Osvrni se i pogledaj una­trag, pa presudi.

     

    MAJAKOVSKI: Hoću

    da mi usta,

    posle radnog dana, zavod­skim katancem budu zaključana.

     

    VELIKI INKVIZITOR:

    Jer će se i suviše dobro sećati da su im se pre, bez nas, hle­bovi što su ih oni zarađi­vali, pret­var­ali u nji­hovim ruka­ma u kamen­je; a kad su se vratili k nama, onda se kamen­je u nji­hovim ruka­ma pretvo­rilo u hlebove.

    I suviše, i suviše će oni ocen­i­ti šta znači to: potčini­ti se jedared za svag­da! Dok­le god lju­di ne shvate to, biće nesrećni!

     

    Inspek­tor Veli­ki inkviz­itor

    Taj nulin točak ski­nite sme­lo! Rubl­ja devedeset ‑sto cigareta,

    a rubl­ja šezde­set ‑so za delo.

    U anketi vam vidim pitan­ja masu: — Odlas­ci na put?

    Kako s nji­ma sto­ji? A ja za pet­naest leta, u kasu,

    zar ne skrših

    deset pegaza svo­jih? Pitate -

    i rad sam da do jas­nos­ti dođe – za imetak i sluge,

    iz vašeg ugla.

    A šta ako spadam među nar­o­dne vođe, a isto tako sam nar­o­du sluga?

    Klase glas

    kroz reč nam se pro­la­ma, mi, proleteri,

    vodiči smo peru živu.

    Maši­na duše jen­ja­va s god­i­na­ma, pa kažu:

    Dos­ta, istrošen je, u arhivu!

    Sve ređi su zamasi, voli se sve manje,

    a čelo mi vreme u zale­tu mrvi. Dolazi tako naj­grozni­je stan­je — amortizacija

    duše, srca, krvi.’

    Današn­jice vi ste revni žitelj, je l’ te? Nek kar­tu za večnost poresko vam da. Utvrdite dejst­vo sti­ha, pa podel’te

    čak na tri stoleća pri­man­ja mi sva.

    No pes­nič­ka moć nije samo za večnost – da spomene me štuc­nuc, tur­is­tič­ki vodič. Ne! Pes­nikov stih i danas je nežnost, bajonet ubo­jni, paro­la i bič.

     

    Građani­je inspek­tore, ja ću platit’ pet, nule brisaću srca laka!

    A s pravom tražim sirot­in­js­ki ped u masama rad­ni­ka i seljaka.

     

    CRNI ČOVEK / INSPEKTOR:

    Proći će vekovi, i čovečanst­vo će pro­gl­a­siti usti­ma svo­je pre­mudrosti i nauke: nema zloči­na, nema ni gre­ha, nego ima samo — glad­nih. “Nahrani, pa tada možeš zahte­vati od njih vrlinu i česti­tost!” — to će

    62

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Majakovs­ki besan demon­stra­tivno odlazi

     

     

    4 – POKUŠAJ SAMOUBISTVA

    lirsko zam­rače­na sce­na ljubavnog sna i pisama, Lili čita pis­ma Majakovskog i obrat­no

    biti napisano na zas­tavi koja će se podići pro­tiv Tebe, i za hil­jade god­i­na ću sman­ji­ti pat­nje ljudske; jer oni će i tako doći k nama. Naći će nas i zava­piće: “Nahran­ite nas”. I nahraniće­mo ih mi i u Tvo­je ime, a sla­gaće­mo da je u Tvo­je ime.

     

    MAJAKOVSKI:

    No ako mis­lite da ne vre­di ta stvar, da se tuđom rečju galami,

    onda evo vam, dru­govi, pekna­lo na dar, pa izvolte – pišite sami!

     

     

     

     

     

    MAJAKOVSKI:

    Izložen, na mostu, preziru i nepoš­to­van­ju god­i­na, ispaš­ta­jući zbog zemaljske ljubavi,

    moraću da ostanem, ostaću zbog svih, za sve ću plaćati,

    zbog svih ću plakati.

     

    LILI:

    Naj­draži Ljiljčik,

    dra­ga moja rođe­na vol­je­na moja maco, dra­gi dra­gi mil­ion puta mili

    i jedan­put i zau­vek vol­jeni Mačiću,

    Ljiljok, mis­lim samo na tebe i volim strašno. Lisičiću, dolaz­im s tugom, mačence­tu hrlim ti štene koje voli mačence.

    U fijakeru volim samo mačence. Volim mačence u kancelariji.

    Posle ruč­ka kao dez­ert takođe samo mačence. Došao sam kući tužno, bez mačenc­eta je strašno. Volim mačence pre čaja.

    Volim Lisičića.

    Igram bil­i­jar da bi mače­tu dao čoko­ladu. Lju­bi­mo vlimo čeznemo čekamo

    zabrani­la si mi da ti pišem ako mi to baš nije apso­lut­no potreb­no. Apso­lut­no je stiglo.

    Pri­moran sam da ti pišem ovo pis­mo jer su mi nervi uzdr­mani kao nikad od kad smo se razd­vo­jili. Dobro znaš da moja ljubav pre­ma tebi i osećan­je pre­ma sebi samom dik­ti­ra­ju ovo pis­mo. Ako te plaši poma­lo riz­ič­na šet­n­ja sa jed­nim tipom o kojem si rani­je samo po čuven­ju znala da je to jedan dečak pril­ično veseo i dopadljiv, piši, piši odmah. Molim te i čekam. Ne mogu da ne dobi­jem tvoj odgov­or. Odgov­ori mi kao mrzo­vol­janom pri­jatelju koji pokuša­va da te “upo­zori” na opas­no pri­jateljst­vo: ‘Idi do đavola! To nije tvo­ja stvar. Meni se ovako sviđa.

    Lju­bim sa svih strana tvoj mali prstić. Psić.

    63

     

    MAJAKOVSKI:

    Vol­jeni moj Šteniću, zaš­to si takav rasip­nik i raspikuća? Zaš­to se dosađuješ?

    Živi­mo raskošno, vese­lo i raznovrsno: ponedeljkom se kod nas sku­pl­ja krem književne, umet­ničke, poli­tičke i finan­si­jske Moskve. Nedeljom ide­mo na trke – ele­gant­no. Osta­je dane Osja provo­di kod žena, a ja odlaz­im u Sre­br­nu borovu šumu nekim od pred­stavni­ka «vrho­va» koji tamo žive.

    Pisao si da putu­ješ u Nicu a telegra­mi su svi iz Pariza. Znači, nisi puto­vao. Kada ćeš se odmarati? Ti si naj­pogani­je štene. I pot­puno ću presta­ti da te volim.

    Revolver čitav, cipele takođe. Ako možeš pošalji parica.

    Ako se nađe, pošalji 4500 rubalja.

    Pos­to­ji mogućnost da mojoj ses­tri još pet­naest. Pošalji, molim te. milo je tšo sam kod kuće. Novac dobi­la. Žudim volim. Pošalji ne man­je od trideset.

    Štene, ostavi još 500 rubal­ja. Osta­la sam duž­na. Krećem u petak. Postaraj se da me sačekaš. Šalji telegram. Brinem se. Čeznem. Ljubim.

    Jako bih želela auto­mo­bilčić. Dovezi, molim te. Mno­go smo razmišl­jali o tome – kakav. I odlučili – najbol­je je Fordčić. On nije upadlji­vo raskošan nego je rad­nič­ki. Njime je najlakše upravl­jati, a hoću obavezno da ja lično voz­im. Samo tre­ba kupi­ti neizostavno posled­nji mod­el For­da sa pojačan­im spoljn­im guma­ma, s kom­ple­tom svih instru­me­na­ta i po mogućstvu s većom količi­nom rez­ervnih delo­va. Osim toga, jako te molimo te Osip i ja, ako je moguće, da kupiš za moto­cikl sve što sam zapisalapoš­to mi vrlo mno­go njime putu­je­mo. Napiši mi, molim te, Šte­nence! Štene! UUUUUUUUUUUUUU!!! Uuu­u­u­u­u­u­u­u­u­u­u­uu!!! Nije moguće da neće biti auto­mo­bilčića. A ja sam tako sja­jno nauči­la da vozim!!!

    Lju­bim nosić. Ako možeš, pošalji još nov­ca. Zaš­to ćutiš ko mrtav. Sto devedet i pet! Dolara! Ako ima poza­j­mi još nova­ca, jer mi za ren­ovi­ran­je neće biti dovoljno. Ako ti nemaš, uzajmiću.

    Maca voli novac. Dosad­no. Dolazi što pre. Lju­bim te.

    Gde živiš? Zaš­to tako retko šal­ješ telegrame? Zaš­to ne pišeš? Mene to interesuje?

    Šta radiš? S kim se sastaješ?

    Jako se brinem, šalji telegram češće. Ogorče­na što me nisi sačekao kraj tele­fona. Napiši dugačko pismo.

    Šalji telegram svakodnevno.

    Strašno se brinem. Pošalji hit­no opši­ran telegram. Jako te molim da pišeš.

    Piši nam i češće šalji telegrame.

    Zaš­to nema telegra­ma, jako se brinemo.

    64

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    neuspešni pokušaj samoubist­va, piš­tolj ne opali

    Šalji telegrame češće. Sve je u redu. Čekam novac. Ljubim.

    Volosik, molim te pošalji još nova. Grlim lju­bim snažno tebe i sve živ­ot­in­jke. Osja lju­bi. Tvo­ja maca.

     

    MAJAKOVSKI:

    Znači – opet, dok mračno je sve to, uzeću srce, isplakano grozno,

    da ga nosim, ko što u šte­naru pse­to, nosi svo­ju šapu pre­sečenu vozom.

     

    LILI:

    To sam već davno čula.

     

    MAJAKOVSKI:

    Već prođe jedan. I sig­urno si legla, Ko sre­br­na Oka Mlečni Put noć stu­di. Ne žuri mi se. I munja-telgram

    nema zbog čega da plaši te i budi. Kao što kažu, inci­dent je rešen. Ljubav­na bar­ka o stvarnost se zdro­bi. Mi smo prečis­tili. I što da se dreše uza­jamne boli, uvrede i kobi.

     

    LILI:

    Mno­gi su gov­o­rili da će se ubiti zbog mene, ali ti si stvarno pokušao.

     

    MAJAKOVSKI: Piš­tolj je zakočio.

     

    LILI:

    Ali, neće se uvek tako završiti!

     

    MAJAKOVSKI:

    Trideset sedam god­i­na je već starost. Odu­vek sam gov­o­rio da ću živeti do tridesete, a sada!? Ubiću se, završiću sve ovo.

     

    LILI:

    Nisi ti bale­ri­na. Tol­stoj i Gete nisu bili ni stari ni mla­di, bili su Lav Tol­stoj i Volf­gang Gete. I ti ćeš uvek biti Majakovs­ki. Ja sig­urno neću presta­ti da te volim zato što imaš bore. Podočn­jaci i bore na licu u meni mogu da iza­zovu samo nežnost.

     

    MAJAKOVSKI:

    Ne želim da vidim svo­ju starost.

     

    LILI:

    Ja tre­ba da napunim četrde­set. Kako ja tre­ba da se osećam? I šta bi ja sad tre­ba­lo da uradim?

     

    MAJAKOVSKI:

    Ti nisi žena. Ti si izuzetak.

    65

     

     

     

     

    Majakovs­ki teatral­iše

     

     

     

     

     

     

    Lili hoće da ode, Majakovs­ki započin­je gru­bi ples

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    5 – HLADNI TUŠ VI ČIN – PROBA I POLEMIKA

     

     

     

     

     

     

     

    komen­tar­iše pub­li­ci, loži Fos­for­nu ženu

     

    LILI:

    A ti nisi izuzetak?

     

    MAJAKOVSKI:

    Pogledaj samo kakav je mir nad sve­tom. Noć zvez­dan­im sja­jem nebe­sa skroz osu. U taj čas usta­ješ da pro­tu­mačiš sve to istori­ji, vekovi­ma i kosmosu.

     

    Kada bih bio mucav ko Dante il Petrar­ka? Dušu jedi­noj dati!

    Sti­hom nared­i­ti da je truli­ja! I reči

    i ljubav od koje patim – tri­jum­fal­na to je kapi­ja: raskošno,

    bez tra­ga će kroz nju, ipak, ljubavni­ci svih veko­va da minu. O kad bih bio

    tih

    kao grom jak – plakao bih,

    tugom zagr­lio izanđalu plan­e­tu-pećinu. Proći ću vukući svo­ju ljubavnicu.

    U kakvoj samo noći punoj lutanja

    gde zlo ne vreba,

    Goli­jati neki pose­jaše mene-klicu tako veli­ka mene,

    tako nepotreb­na?

     

     

    MEJERHOLJD:

    Sada probamo, šesti čin.Veličanstveno finale. Aktivno gov­ori Fos­for­na žena koja je postavl­je­na u igru prekras­nim zakon­i­ma poet­ske i muz­ičke umet­nos­ti. Igraće je Zinai­da Rajh. Dobrodošla, draga.

     

    LUDAK:

    To mu je žena, a pre toga je Jesen­jinu rodi­la dvo­je dece.

     

    MEJERHOLJD:

    Ovo je najteža ulo­ga u pred­stavi čiji je zadatak da zasiti atmos­feru pred­stave u svoj njenoj bujnos­ti, i usa­di gledaocu putem emo­cionalnog stre­sa veru u stvarnost “komu­nis­tičkog stoleća”. Ovde demon­stri­ramo moć i ulogu pro­le­ter­i­ja­ta u izgrad­nji socijalizma.

     

    Ovde poten­ci­ramo ten­den­ci­ju reduko­van­ja izraža­jnih sred­sta­va, gde glumac koristi samo pokrete i gestove koji su dovoljni da pošalju poruku

    66

     

     

     

     

     

     

     

    Čudakovl­jev podrum. Uz nev­idljivi stroj voze se Čudakov i Fos­kin, Velosiped­kin i Dvo­jkin. Fos­for­na žena prov­jer­a­va nev­idljivi stroj pre­ma planu. Tro­jkin čuva vra­ta.

    bio­me­hanič­ka improvizaci­ja sa čitan­jem tek­s­ta, poseb­no posle songa

    gledaocu.

    Kao prvi zadatak daću igru s ruka­ma… morate spoz­nati svo­je ruke… nikakvih podizan­ja glaso­va… sve u jed­nom tonu bez ikakve intonaci­je… monot­o­no strašno monotono…

     

    FOSFORNA ŽENA:

    Druže Fos­ikine! Štit­nike, koji oslablju­ju vetar, postavite obione. Peto­let­ka je navikla na tem­po i brz­inu. Prelaz se goto­vo uopšte neće moći primietiti.

     

    FOSKIN:

    Promi­jeniću stak­lo. Polu­milimetarsko. Nesalomljivo.

     

    FOSFORNA ŽENA:

    Druže Dvo­jkine! Kon­trolište opruge. Pazite da ne trese na izboči­na­ma prazni­ka. Neprekid­ni rad raz­mazio je glatkim kretanjem.

     

    DVOJKIN:

    Proći ćemo glatko ne budu li se putem val­jale boce od votke.

     

    FOSFORNA ŽENA:

    Druže Velosiped­kine! Pazite na manometar dis­ci­pline. One koji na nju ne paze, sreza­će i skinuti.

     

    VELOSIPEDKIN: Niš­ta! Steg­nut ćemo!

     

    FOSFORNA ŽENA:

    Druže Čudakove, da li je spremno?

     

    ČUDAKOV:

    Označit ćemo polaznu lin­i­ju, i može­mo krenuti.

     

    VELOSIPEDKIN: Tro­jkine, puštaj.

     

    MEJERHOLJD:

    Hajde­mo još jed­nom. Idite spori­je, mno­go spori­je. Bol­je je da pokret bude telom, a ne ruka­ma. Kada krenete pre­ma gestiku­laciji gubi se pokret glavom.

     

    FOSFORNA ŽENA:

    Druže Fos­ikine! Štit­nike, koji oslablju­ju vetar, postavite zašti­tu. Peto­let­ka je navikla na tem­po i brz­inu. Prelaz se goto­vo uopšte neće moći primietiti.

     

    FOSKIN:

    Promi­jeniću stak­lo. Polumilimetarsko.

    67

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Bijela vrp­ca raz­motana je među kotaci­ma nev­idljivog stro­ja.

     

    Sa četiri strane sa plaka­ti­ma uz »Marš vre­me­na« ulaze put­ni­ci.

    Nesa­lomlji­vo.

     

    FOSFORNA ŽENA:

    Druže Dvo­jkine! Kon­trolište opruge. Pazite da ne trese na izboči­na­ma prazni­ka. Neprekid­ni rad raz­mazio je glatkim kretanjem.

     

    DVOJKIN:

    Proći ćemo glatko ne budu li se putem val­jale boce od votke.

     

    FOSFORNA ŽENA:

    Druže Velosiped­kine! Pazite na manometar dis­ci­pline. One koji na nju ne paze, sreza­će i skinuti.

     

    VELOSIPEDKIN: Niš­ta! Steg­nut ćemo!

     

    FOSFORNA ŽENA:

    Druže Čudakove, da li je spremno?

     

    ČUDAKOV:

    Označit ćemo polaznu lin­i­ju, i može­mo krenuti.

     

    VELOSIPEDKIN: Tro­jkine, puštaj.

     

    MARŠ VREMENA:

    Diži se, pes­mo, zvoni, moja, nad maršem crvenih četa. Napred vreme! Vreme, napred! Napred zemljo, brže, moja Neka nam staro ne smeta. Napred vreme! Vreme, napred! Napred zemljo, brže, moja pred vra­ti­ma komuna!

    Napred vreme! Vreme, napred! Peto­let­ka naša, uspe­ha nam, garan­ci­ja puna!

    Napred vreme! Vreme, napred! Pođi zemljo, brže, moja.

    To je, druže, tvo­ja stvar. Napred vreme! Vreme, napred! Snažni­je, komuno, udari, moja, neka umre živ­ot star!

    Napred, vreme! Vreme, napred! Diži se, pes­mo, ječi, moja

    nad maršem cvet­nih četa! Napred vreme! Vreme, napred!

     

    OPTIMISTENKO (Odjelju­je se od gomile, Čudakovu):

    Druže, moram da vas u pov­eren­ju pitam — hoće li biti buf­fet? Znao sam, jas­no! A zaš­to to nije rečeno

    68

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    ulazi u prat­nji Mezaljcinsove

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Dvojkin gura koli­ca s povezan­im hrpa­ma, papir­ići, kuti­ja­ma za šešire, aktovka­ma, lovačkim puška­ma i ormarom-san­dukom Mezal­janove. Kod svakog ugla koli­ca četiri set­tera. Iza koli­ca Belve­don­s­ki s kovče­gom, san­dukom, kistovi­ma, portre­tom.

    u nared­bi? Zab­o­rav­ili ste? Ama, niš­ta, pića imamo dos­ta, pa i s jelom ćemo proći. Dođite u nas kupe. Koje mesto imate?

     

    ČUDAKOV:

    Stan­ite jedan uz dru­goga. Rame uz rame. Nećete se umori­ti. Samo zaokret ovog kotača — i za sekundu…

     

    POBEDONOSIKOV:

    Nije još zvoni­lo? Može­mo krenu­ti. Odmah dru­gom brzi­nom! (Velosiped­kinu): Druže, da li si partijac?

     

    VELOSIPEDKIN:

    Kako mis­liš da bilo gde mogu da uđem ako nemam član­sku kar­tu partije?

     

    MEJERHOLJD:

    Jav­ili su nam iz Par­ti­je da tre­ba da promeni­mo tu rep­liku. Kao da lju­di mogu da pomis­le kako jedi­no članovi par­ti­je mogu bilo šta da urade u ovoj zemlji. Ovo se stvarno zabran­ji­va­lo na pre­mi­jeri Hladnog tuša 1930.

     

    POBEDONOSIKOV:

    Da? Ne moraš, ali dru­gar­si­ki bi bilo — pomozi samo, one stvari. Važni doku­men­ti, o‑o-o!!! Ne može se pover­i­ti razn­im van­par­ti­jsikim nosači­ma koji nose samo za novac, a tebi, kao licu rad­ničkog porekla izvoli — nosi! Pover­avam ti!… Ko je ovd­je glavni menadžer ukr­ca­van­ja? Gde je moj kupe? Podrazume­va se da ja imam don­ju postelju…

     

    FOSFORNA ŽENA:

    Stroj vre­me­na nije još posve ure­đen. Vi, kao pio­nir ove vrste prometa, moraćete sta­jati sa svima.

     

    POBEDONOSIKOV:

    Kakve veze ima ovo s pio­nir­i­ma? Pio­nirs­ki slet je završen, (i molim da mi nikad više ne dosađu­jete s pio­nir­i­ma. Ova je kam­pan­ja prove­de­na. Napros­to neću otputo­vati! Đavo nek ga nosi, ko zna što je to! Uostalom, tražim naknadu za neisiko­rišćeni godišn­ji odmor! Ukratko, gde su stvari?

     

    FOSFORNA ŽENA:

    Druže, kakav je to pokret­ni Nar­o­d­ni mag­a­zin, ili šop­ing mol, šta li je?

     

    OPTIMISTENKO:

    Ali ne. To je malo takmičenje.

     

    FOSFORNA ŽENA:

    Pa šta će vam to? Bar deo ostavite.

    69

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Opti­mis­tenko pojuri, u sus­ret mu dolazi Pol­ja s aktovkom

     

     

     

     

     

    preda­je aktovku

     

     

     

     

     

     

     

     

    ulazi i sta­je

    OPTIMISTENKO:

    Nar­avno, druže, poslaće se poš­tom za vama.

     

    POBEDONOSIKOV:

    Molim, ostavite primedbe za sebe! Obe­site zidne novine i tamo stavl­ja­jte primedbe. Ja tre­ba da pokažem cirku­lare, okružnice, kopi­je, teze, popravke, beleške, infor­ma­ci­je, kar­tice, rezolu­ci­je, izveš­ta­je, zapis­nike i druge potreb­ne doku­mente ako se budu postavi­jali kakvi upi­ti. Mogao sam da zatražim pose­ban vagon, ali ga ne tražim u skladu sa skrom­nošću u ličnom živ­o­tu. Ne gubite iz vida dalekovid­nu poli­tiku. Vama će to takođe mno­go da koristi. Kad dobi­jem dužnost, prošir­iću kance­lar­i­ju na svet­s­ki nivo. Raširivši delokrug, prošir­iću se među­plan­e­tarno. Nadam se da ne želite da uništite kance­lar­i­je i dezor­ga­nizu­jte planetu?

     

    OPTIMISTENKO (Fos­fornoj Ženi): Nemo­jte se suprot­stavil­jati, Šte­ta je planete.

     

    FOSFORNA ŽENA: Samo brže to gonite!

     

    POBEDONOSIKOV:

    Molim vas da se ne mešate u tuđe kom­pe­ten­ci­je. To je već pre­više! Molim da se ne zab­o­ravi — to su moj 1judi, i sve dok nisam smen­jen, ja sam ovde najglavni­ji. Meni je to već dojadi­lo! Žal­iću se svi­ma na sve pos­tup­ke svih bez raz­like, čim udem u kolotečinu. Na stranu, dru­govi! Postavite stvari ova­mo. Gde je aktov­ka svet­ložu­tog mladog tele­ta s mono­gramom? Opti­mis­tenko, hajde potrčite! Ne uzru­java­jte se, sačekaće! Zadržavam voz iz državnih razlo­ga, a ne radi sitnica.

     

    POLJA:

    Molim te ne skiči! Ja sam kod kuće spre­mala, kao što si ti nare­dio, i sad ću se vrati­ti, završiću spre­man­je. Vidim — zab­o­ravio si. Mis­lim — važno je! Smešno! Dotrčala sam — izvoli!

     

    POBEDONOSIKOV:

    Pri­mam aktovku i pri­mam na znan­je. Tre­ba­lo se rani­je seti­ti. Dru­gog puta ću to sma­trati ispadom i slabljen­jem bračne dis­ci­pline. Sprovo­dini­ci, iza­đite! Do viđen­ja, Pol­ja! Kad se sred­im, slaću ti trećinu neče­ga u skladu sa sud­skom prak­som i sve do promene zastarel­og zakonodavstva.

     

    PONT KIČ: Rhe! Khe!

     

    MEZALJANSOVA: Pliz, ser!

    70

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Čudakov nav­i­ja Pobedonosiko­va. Pobedonosikov nas­tavl­ja gestikuli­rati, ali se nje­gov glas uopće ne čuje.

     

    PONT KlČ:

    Lop nagl derail s lip žas­min daj nam plju­nite biljeter.

     

    MEZALJANSOVA:

    Mis­ter Kič hoće da kaže i gov­ori, da on nema karte jer nije znao kak­va je potreb­na — par­ti­js­ka ili železnič­ka, ali on je spre­man da uraste u bilo kakav soci­jal­izam, samo da bude unosan za njega…

     

    OPTIMISTENKO:

    Pliz, ser. Putem ćemo da se dogovorimo.

     

    IVAN IVANOVlČ:

    Poz­drav! Nas vama i vašim i našim tekov­ina­ma. Još jedan posljed­nji napor — i sve će biti svladano. Jeste li videli soci­jal­izam? Ja ću sad vide­ti soci­jal­izam — vrlo interesantno.

     

    POBEDONOSIKOV:

    Dak­le, dru­govi… Zaš­to i gde smo stali?

     

    UNDERTON:

    Stali smo na »Dak­le, drugovi.«

     

    POBEDONOSIKOV:

    Da! Molim reč! Uzi­mam reč! Dak­le, dru­govi, mi proživl­java­mo vreme kad je u mom aparatu pron­ađen aparat vre­me­na. Taj aparat oslobođenog vre­me­na izuml­jen je baš u mom aparatu jer je kod mene u aparatu bilo po volji slo­bodnog vre­me­na. Sadašn­ji tekući mom­e­nat karak­ter­is­tičan je po tome da je on sta­jaći mom­e­nat. A budući da u sta­jaćem momen­tu nije poz­na­to gde se nalazi poče­tak i kad nas­tu­pa kraj, ja ću najpre reći zaključnu riječ, a zatim uvod­nu. Aparat je pre­di­van, aparatu se vese­lim — vese­limo se i ja i moj aparat. Veseli smo jer, ako putu­je­mo jed­nom godišn­je na godišn­ji i ako ne pus­ti­mo god­inu napred, može­mo biti na odmoru svake godine dve godine. I obrat­no, sada dobi­jamo platu jednog dana u mese­cu, ali ako pus­ti­mo čitav mesec u jedan dan, tada može­mo da pri­mamo platu svakog dana kroz čitav mesec. Dak­le, drugovi…

     

    GLASOVI:

    — Dole! — Dole! — Bez moli­ta­va!!! Čudakove, isključi mu vreme!

     

    OPTIMISTENKO:

    Sada ja uzi­mam reč u ime svih. I reći ću vam u lice, bez obzi­ra na lica, da je nama sve­jed­no kak­vo lice sto­ji na čelu ustanove, jer mi poš­tu­je­mo samo ono lice koje je i postavl­jeno i sto­ji. Ali reći ću, što nije pri­jat­no svakom licu, da je svakom licu pri­jat­no da

    71

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Čudakov iskopča­va Opti­mis­ten­ka. Opti­mis­tenko također gestikuli­ra, ali se nje­gov glas ne čuje FASCINANTNI MONOLOG PUTOVANJA

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    ulazi trkom, pro­gonjen

     

     

     

    trčeći za njim i zviždeći

     

    skače u stroj

     

     

     

    Ben­gal­s­ka vatra »Marš vre­me­na«. Mrak. Na sceni Pobedonosikov, Opti­mis­tenko, Belve­don­s­ki, Mezal­janso­va, Pont Kič, Ivan Ivanovič, bačeni i razba­cani vraškim točkom vre­me­na.

    je to ipak vaše pri­jat­no lice. Zato u ime svih lica ja vam daru­jem ovaj sat, jer će ovaj sat pris­ta­jati baš uz vaše lice, kao lice koje sto­ji na čelu…

     

    GLASOVI:

    — Dole!!! — Posoli mu jezik! — Zatvori mu pipu, Čudakove!

     

    FOSFORNA ŽENA:

    Dru­govi! Posle prvog sig­nala pojuriće­mo napred, prek­in­u­vši umorno vreme. Budućnost će prim­i­ti sve one kod kojih se nađe ma i jed­na crta koja čove­ka veže s kolek­tivom komune — vesel­je za rad, žel­ja žrtve, neu­mornost u pronalažen­ju novog, sprem­nost da se ponos plaća čov­ječnošću. Ude­se­tostrostručiće­mo i pro­duži­ti peto­godišn­je korake. Držite se zajed­no, snažni­je, bliže jedan dru­gome. Vri­jeme koje leti poni­jeće i odreza­ti bal­ast starudi­ja, bal­ast opus­tošenih nevericom.

     

    POBEDONOSIKOV: Makni se, Polja!

     

    NOČKIN:

    Samo da izdignem u soci­jal­izam, tamo će već prosuditi.

     

    MILICIONAR: Drži ga!!!.

     

    FOSFORNA ŽENA: Jedan, dva, tri!

     

    OPTIMISTENKO: Ski­daj se, stigosmo!

     

    POBEDONOSIKOV:

    Pol­ja, Pol­jec­ka! Opi­paj me, pogledaj me sa svih strana. Čini se da me je pregazi­lo vri­jeme. Poli­na!… Odveli su je? Zadržati, stići i prestići! Koliko je sati? (Gleda na po- klon­jeni sat).

     

    OPTIMISTENKO:

    Vraća­jte, vraća­jte sat, građa­nine! Mito ne pris­ta­je vašem licu, naroči­to ako sam ja sam u ime svih lica uložio u ovaj sat čitavu mesečnu zaradu. Naći ćemo mi sebi dru­go lice da mu daru­je­mo satove i da ga poštujemo.

     

    IVAN IVANOVIČ:

    U svakom žitu ima kukol­ja. Mali… veli­ki nedostaci meh­a­niz­ma. Tre­ba poći i upoz­nati sov­jet­sku javnost. Vrlo interesantno!

    72

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Odlazi sa Pont Kičem

     

     

     

    APLAUZ svi rasklan­ja­ju scenu

     

     

    POLEMIKA

    LUDAK I CRNI ČOVEK se pret­vara­ju u birokrate

    POBEDONOSIKOV:

    Umet­nice, hvataj ovaj mom­e­nat, naslikaj živog čove­ka smrt­no uvređenog!

     

    BELVEDONSKI:

    Ne-e‑e! Rakurs je nekako nespre­tan. Na mod­el tre­ba gle­dati kao pat­ka na balkon. Ja stvaram umet­nine samo kad gledam odoz­do gore.

     

    POBEDONOSIKOV (Mezal­jansovoj):

    Dobro, dobro, neka pokuša­ju, ploviće oni bez vođa i bez jedara! Povućiću se u lični­ji živ­ot da pišem uspomene. Pođi­mo, ja sam uz tebe, tvoj nosić!

     

    MEZALJANSOVA:

    Ja već imam nosić, čak i nos, čak vrlo veli­ki nos. Ni soci­jal­izam niste mogli da ure­d­ite, niti ženu. Ah vi, impozant­na ste fig­uri­ca, nema šta! Gud baj, adje, aufviderzen, do viđen­ja!!! Pliz, maj Kičić, maj Pontić!

     

    POBEDONOSIKOV:

    I ona, i vi i autor — što ste hteli time reći, — da smo ja i meni slični u komu­niz­mu nepotrebni?

     

     

     

     

     

    BIROKRATA 1:

    U ime Pro­leter­skog saveza književni­ka traži­mo, zahte­va­mo da se smes­ta ukloni sa zida nad­pis “I olov­ka kri­tičara Jerolimo­va podržava

    birokrati­ju”! U suprot­nom će pred­sta­va biti skin­u­ta sa repertoara.

     

    MAJAKOVSKI:

    Ne bri­nite, to moja stvar. Pred­sta­va neće biti otkazana. Pos­to­je oni koji su pre­poz­nali vred­nos­ti koje pos­to­je u “Hlad­nom tušu”.

     

    BIROKRATA 2:

    Kome pišete te svo­je drame?

     

    MAJAKOVSKI:

    Prvo sve­ga, izjavlju­jem da je pozorište — are­na, i dru­go — spek­taku­lar­na bajka.

     

    BIROKRATA 2:

    Rad­ni­ci vas ne čita­ju i ne razume­ju a inteligen­ci­ja Vas pljuje!

     

    MAJAKOVSKI:

    Kako oni zna­ju da ne razume­ju ako me ne čita­ju? Vidim — sede i sluša­ju i sme­ju se na prav­im mes­ti­ma, gde sam napisao da se smeju?

    73

     

    Sme­jan­je znači razumevan­je, inače, zaš­to bi se smejali?

     

    BIROKRATA 1: Nemo­jte da filozofirate.

     

    MAJAKOVSKI :

    Saku­pio sam oko 20 000 cedulji­ca, razmišl­jam i o knjizi “Uni­verzal­ni odgovor”.

    Ja znam šta mis­li čita­lač­ka masa. Vama to kažem

    ja —

    u kome geni­jal­nos­ti nema il’ ima,

    ali koji, dran­guli­je bacivši, postade rad­nik ROST‑a, vama kažem,

    dok vas nisu najurili kun­daci­ma: Dosta!

     

    BIROKRATA 2:

    Zar tako da interk­tu­al­ci među­sob­no pričaju?

     

    MAJAKOVSKI:

    Inteligen­ci­ja? Oni ima­ju samo prl­jave reči, zle mis­li i udvoričke stavove i nas­to­je sa nji­ma da budu inteligen­ci­ja? Oni koji se boje kri­tič­ki da mis­le! Kak­va vi to možete da budete inteligencija?

     

    BIROKRATA 1:

    Zar nije to trockizam?

     

    MAJAKOVSKI:

    Ne Trock­om, ne Lenjinu, stih nežan. U boju slav­im milione

    vidim mil­ione mil­ione pevam.

     

    BIROKRATA 2:

    Zaš­to ste naz­vali ovaj komad dra­ma? Kad već lju­di dolaze ne da se sme­ju, nego da se podsmeva­ju vlasti.

     

    BIROKRATA 1:

    Komad nas­to­ji da bude smešan, komičan, a to malo birokrati­je ne može da ugrozi našu moćnu Sov­jet­sku državu.

     

    BIROKRATA 2:

    Na izložbu o dvade­set god­i­na vašeg rada niko nije došao od dru­go­va iz polit­biroa. Ni Staljin, ni Molo­tov, ni predsed­nik vlade.

     

    MAJAKOVSKI :

    Što bi drug Staljin dolazio na moju izložbu, on je najveći naš pes­nik, inžin­jer svih naših duša !

    74

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    na prosceni­ju­mu se sreću Majakovs­ki i Crni čovek

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    mrak

    BIROKRATA 2:

    Dru­govi kažu: nije određeno ko tre­ba da se suprot­stavi birokratiji?

     

    MAJAKOVSKI :

    Ja ukazu­jem na par­ti­ju i Sov­jet­sku vladu. Gvoz­de­nom met­lom mora se čis­ti­ti par­ti­ja i sov­jet­s­ki aparat, brišući iz naših redo­va sve kalku­lanate i ziher­aše, podrepaše, udvorice, lice­mere, parazite, pijav­ice na telu rad­ni­ka. Ja sam tu samo jed­na šip­ka u toj gvoz­de­noj metli! Par­ti­ja mora da se odre­di spram sop­stvene birokra­ti­zaci­je! Dru­govi, ja pos­to­jim 37 god­i­na fiz­ič­ki i 22 god­i­na ‑tzv. kreativno, a sve vreme svog pos­to­jan­ja, ja sam gov­o­rio svo­je stavove vlastitim viz­ijom, snagom, vedri­nom glasa.

     

    BIROKRATA 1:

    “Komitet Umet­ničkog save­ta od kome­sara SSSR priz­na­je da je pozorište Mejer­hold kon­ačno stranac sov­jetske umet­nos­ti… itd… kroz buržoaske for­mal­is­tičke pozicije.

     

    MEJERHOLJD: Pozorište je propalo.

     

    BIROKRATA 1:

    Komitet Save­ta umet­nos­ti kome­sara SSSR izjavljuje:

    a) eli­m­in­isati pozorište Mejer­holjd kao stran­ca u sov­jet­skoj umetnosti;

    b) tru­pa da se pre­raspodeli u dru­ga pozoriš­ta; c) sagle­dati mogućnos­ti dal­jeg rada Vsevolo­da Mejer­holj­da u pozoriš­tu raz­go­varati povodom konkret­nih projekata.

     

    MAJAKOVSKI:

    Želim ipak da svi­ma kažem,napuštajući teatar, ja gov­orim, nar­avno, fig­u­ra­tivno, plju­jem svim moćnici­ma u čelo!

     

    CRNI ČOVEK – neprimet­ni čis­tač:

    Jesi li to Ti? Jesi li Ti? Što si sad dolazio, da nam smetaš? Jer Ti si došao da nam smetaš, to i sam znaš. A znaš li šta će biti sutra?

    Ja ću te već sutra osu­di­ti, i spal­iću Te na lomači kao naj­goreg jereti­ka, a ovaj isti nar­od koji je danas lju­bio Tvo­je noge, već sutra će, samo na jedan znak moje ruke, poleteti da zgrće žer­av­icu oko Tvo­je lomače — znaš li Ti to? Nego Ti to mož­da i znaš…

    75

     

    6 – VODVILJ - MAJAKOVSKI I TATJANJA PA LILI Majakovs­ki peva ser­e­nadu

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Majakovs­ki iskače iz kreve­ta, skandi­ra, šali se

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Lili prati scenu iz prikrak­ja

     

    MAJAKOVSKI: He hvatam se

    za glib gubav, za pro­lazno, brzopleto.

    Rani me zanavek ljubav, pa se jed­va vučem, eto. Čemu razne trice nama, tu lukavstvu nema mes­ta. Mlad već nisam,

    lepa damo, imam trideset… i resto.

     

    TATJANA:

    Kada se budem udavala, moram da imam haljinu prekrivenu cve­tovi­ma narandže. Šta mis­liš? Koliko ti se sviđa? Ja u cve­tovi­ma narandže. Smis­li neki stih. Znaš koliko volim cveće.

     

    MAJAKOVSKI: U poljupcu u ruke, u usta,

    trepetu bliskog tela i lika,

    val­ja da buk­ti i crveno-gus­ta boja mojih republika!

     

    TATJANA: Vrati se ovamo…

     

    MAJAKOVSKI:

    Za ljubav parisku ja ne dam groša: najlepšu ženku osvilite do cvasti, ja ću, pro­težući se, zadremati…

     

    TATJANA: — mrš –

     

    MAJAKOVSKI:

    … rekavši psi­ma podi­vl­jale strasti. Tek ti me ras­tom sustižeš snažno, pa stani uz mene – veđa ka veđi! Hteo bih ti, na ovom kreve­tu važno, ko čovek čovek što­god reći.

    Mi smo sada nišči­ma zdušni.

    Sport? Ne uspravl­ja sport baš mnoge! Vi ste i nama u Moskvi nužni, ‑nedosta­ju nam

    dugonoge.

    Zar da te noge, koje kra­jn­je muke, sne­gove, tifus pamte. – ovde izda­ješ na milovanje

    na večeri s gaz­dama nafte? Ne pre­domišl­jaj se,

    ne škilji oči­ma drugde.

    76

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    ironiše

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Majakovs­ki pali cig­a­re­tu duva joj u oči

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    prasak papi­ra po celoj sceni

    Dođi među moje nesprete ruke duge. Nećeš?

    Ostani gde ćeš zepsti.

    U blagostan­ju s večnom krizom.

    Ja ja ć tebe, bilo kad bilo već uzeti, samu il sku­pa s Parizom.

     

    LILI:

    Izbečiću suzne kao burad oči.

     

    TATJANA:

    Ti si poželeo slo­bod­nu ljubav čovekovu, da slo­bod­no pođe za Tobom, zane­ta i plen­je­na Tobom. I sad slo­bod­nim srcem rešavaj sam: šta je dobro i šta je zlo, ima­jući za rukovod­st­vo samo Tvoj lik pred sobom; — ali zar je moguće da se Ti nisi setio i pomis­lio: da će ona odbac­i­ti najzad, i ospori­ti čak i Tvoj lik i Tvo­ju istinu.

     

    LILI:

    To, nikad! On je moja najveća investicija.

     

    MAJAKOVSKI:

    Dim je pojeo vaz­duh ljut. Soba je –

    gla­va u pak­lu punom buke. Iza tog prozora,

    seti se, prvi put

    ludač­ki milo­vah tvo­je ruke.

    Poći ću, besciljno, do mila vra­ga. Divalj, izbezuml­jen, oča­jan, jadan. Ne treba

    tako,

    moja dra­ga,

    ras­tan­i­mo se, odmah sada. Pa ipak, moja ljubav – teško breme za te

    na tebi stoji,

    ma kud pobegla tajno.

    Daj, posled­njim krikom svo­jim da gorčinu uvre­da ister­amo. Da sam te krunisao zab­o­rav­ićeš sutra,

    i to da mi duša stra­da od ljubavnih briga, a nemirnih dana karneval mutan

    pro­suće stran­ice mojih knjiga.

    77

     

    7 – KONTAKT IMPROVIZACIJA – CRNI ČOVEK I MAJAKOVSKI

    poez­i­ja Jesen­ji­na pa Majakovskog

     

     

     

     

     

    Crni čovek se pen­je na Majakovskog…

     

     

    MAJAKOVSKI: Sve više gubim moć. Crni čovek

    Crni, crni, Crni čovek

    Za vrat mi seda,

    Crni čovek mi ne da ‑Da zaspim svu noć.

     

    CRNI ČOVEK: “Počuj, počuj -

     

    MAJAKOVSKI: Mrml­ja mi i veli -

     

    CRNI ČOVEK: Mno­go je u knjizi mis­li bez mana.

     

    MAJAKOVSKI: Taj čovek je Živeo u zemlji Najod­vrat­ni­jih Hul­ja i šarlatana.

     

    CRNI ČOVEK: U olu­ji, u buri, Kraj nedaća svih, Uz teške gubitke I uz tugu kletu

    Biti nas­me­jan, priro­dan i tih, Najveća je umet­nost na svetu.

     

    MAJAKOVSKI: Crni čovek me gleda,

    Uporno pogled mu kul­ja. Već je i skra­ma pla­va tiho na oči pala -

    Ko da mi reći želi

    Da sam lop­uža, hul­ja, Koja je nemilos­rd­no Neko­ga opljačkala.

     

    CRNI ČOVEK: Počuj, počuj! –

     

    MAJAKOVSKI:

    Krkl­ja mi u lice i kli­ma, I nag­in­je se

    Sve više, pogle­dom prati ‑Ne videh niko­ga dosad Međ podlacima

    Da tako nepotrebno

    78

     

    Od nesan­ice pati.

     

    Crni čoveče!

    Ti si gost straš­na soja. O tebi kruži davno

    Ta sla­va mrska.

     

    Besan sam, raz­jaren, I leti pal­i­ca moja Pra­vo u njušku

    Da mu nos razmrska.

     

    CRNI ČOVEK:

    Lepo je to napisao Jesen­jin. Šta vam je?

    Zar vama kreč smr­ti lice da oblije?

     

    MAJAKOVSKI:

    Jesen­jin je, živ, izvo­dio neš­to čemu niko živi vičan bio nije.

     

    CRNI ČOVEK:

    Znate li nekog ko je mis­li­ma drsko dao takav neljud­s­ki pros­tor, a da prit­om nije propo?

     

    MAJAKOVSKI:

    To sam ja u nebo pokazao prstom i dokazao: On je lopov!

     

    CRNI ČOVEK:

    Ne uzru­javaj se, nar­avno… Ti, Vladimire, pamti, pa sam možeš razumeti da naš živ­ot, moj živ­ot može sred­i­ti samo tvo­ja dobra volja.

     

    MAJAKOVSKI:

    Moja? Samo? Nije smešno!

     

    CRNI ČOVEK:

    Uostalom, zab­o­ravio si da sakri­ješ piš­tolj. On ti verovat­no neće tre­bati. Sakrij ga, molim te, pamti, on je napun­jen, i da se opali tre­ba samo okrenu­ti ovaj osig­u­rač. Zdra­vo, Majakovski.

     

    MAJAKOVSKI:

    E, slabo su snab­deli ovu plan­e­tu radošću za nas. Otmi­mo je dan­i­ma koji se tek vide.

    Nije teško mreti u živ­o­tu danas. Sagra­di­ti živ­ot – te već teže ide.

    79

     

    8 – CEREMONIJA

    dvostruko venčan­je Lili i Crnog čove­ka, Tat­jane i Ror­fel­era Dedam­raza

    cer­e­moni­ju obavl­ja Osip/Staljin u patri­jarskoj odori Lili je u uni­for­mi ofi­ci­ra NKVD‑a sa crn­im velom na kapi a Tat­jana u “cve­tovi­ma narandže” Majakovskom vezu­ju povez preko oči­ju i preko usta

     

     

    mladen­ci ulaze, Majakovs­ki nosi venčan­ice koje se vuku

     

     

     

    parovi dolaze pred matičara

     

     

     

     

     

     

    kače i raza­p­in­ju Majakovskog, obi­laze oko nje­ga

     

     

    MAJAKOVSKI:

    Vesel­je za rad, žel­ja žrtve, neu­mornost u pronalažen­ju novog. Sprem­nost da se ponos plaća čovečnošću.

     

    CRNI ČOVEK:

    Kako ćeš sada da vičeš?

     

    OSIP:

    Sta­do će se nano­vo skupi­ti, i nano­vo će se poko­ri­ti, i tada jedared za svag­da. Tada ćemo im mi dati tihu, smirenu sreću, sreću slabačk­ih stvorova.

     

    CRNI ČOVEK:

    Mi sebe vidi­mo u ogledalu stvarnos­ti, u koje umeće­mo naše cil­jeve i naše zadatke pre­ma ost­varen­ju ide­ološk­ih viz­i­ja i smer­ni­ca rev­olu­ci­je i naše par­ti­je i našeg vođe dru­ga Staljina.

     

    LILI:

    To je pra­va umet­nost koja nosi datum pre­galašt­va naših trud­beni­ka, nji­hovih odri­can­ja i okrenu­tosti budućnosti.

     

    ROKFELER:

    Mi uzes­mo mač ćesarov! A uzevši ga, nar­avno, odbacis­mo Tebe, i pođos­mo za njim. O, proći će još čitavi vekovi lutan­ja i ludovan­ja slo­bodnog uma, ljudske nauke i lju­dožder­st­va; — jer zato što su počeli diza­ti svo­ju vav­ilon­sku kulu bez nas, oni će svrši­ti lju­dožder­stvom. Ali tada će dop­uz­i­ti zver do nas, i liza­će nam noge i poka­paće ih krvav­im suza­ma iz oči­ju svo­jih. A mi ćemo uzja­hati na zvera, i podići ćemo čašu, a na njoj će biti napisano: “Taj­na”! I tada, i samo tada će nas­ta­ti za ljude carst­vo mira i sreće.

     

    TATJANA:

    A ja ću tada usta­ti, i ukaza­ću na hil­jadu mil­iona srećne dečice koja nisu znala za greh. A mi koji smo uzeli na sebe gre­he nji­hove, za sreću nji­hovu. Spoko­jst­vo je čoveku mil­i­je, čak i smrt mu je mil­i­ja, nego slo­bo­dan izbor u stvari poz­nan­ja dobra i zla?

     

    OSIP:

    A Majakovs­ki je bio i ostaće najveći i naj­tal­en­to­vani­ji pes­nik sov­jetske epohe!

    Danas, kao često u istori­ji, ono što je nekad bilo pot­strek posta­lo je sputa­van­je. Za umet­ni­ka prošlog doba, za mal­o­građan­i­na– nekon­formis­tu, svako oslobođen­je od sadrža­ja bilo je sred­st­vo sti­can­ja one apstrak­tne, indi­vid­u­al­is­tičke slo­bode od svoje

    80

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    počin­ju da igra­ju val­cer

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    skida mu povez s usta

    sre­dine, karak­ter­is­tično za mal­o­građan­skog intelektualca.

    Pon­avl­ja­jte za mnom: Umet­nost tre­ba da spo­ji real­nost i rev­olu­ci­ju do izraža­ja tre­ba da dođe novi duh rođen u gigantskoj domovin­skoj bor­bi rad­nih lju­di na izgrad­nji soci­jal­iz­ma. Ono što umet­ni­ci daju zajed­ni­ci, ta ista zajed­ni­ca će „usko­ro stostruko“ vrati­ti umetnosti.

     

    SVI:

    Umet­nost tre­ba da spo­ji real­nost i rev­olu­ci­ju do izraža­ja tre­ba da dođe novi duh rođen u gigantskoj domovin­skoj bor­bi rad­nih lju­di na izgrad­nji soci­jal­iz­ma. Ono što umet­ni­ci daju zajed­ni­ci, ta ista zajed­ni­ca će „usko­ro stostruko“ vrati­ti umetnosti.

     

    LILI:

    Pevaj nam, kuco!

     

    MAJAKOVSKI: Ja, najzlazoustiji,

    čija reč jed­na pre­po­rađa dušu, imenu­je telo,

    ja vam kažem:

    trun­ka živ­ota je više vred­na nego moje proš­lo i buduće delo.

     

    CRNI ČOVEK:

    No, eto Ti, sad si video te “slobodne“ljude! Znaj da su sad, i baš sad, ti lju­di jače nego ikada

    uvereni da su pot­puno slo­bod­ni; među­tim, sami oni doneli su nam svo­ju slo­bo­du i poko­rno je položili pred naše noge. To je naše delo, a da li si Ti to želeo, — da li takvu slobodu?

     

    MAJAKOVSKI: „O!“

    O, zver­in­ja! O, det­injs­ka! O, pet­parač­ka! O, velika!

     

    LILI:

    Jes­mo li bili u pravu, učeći i radeći tako, kaži mi? Zar nis­mo voleli čovečanst­vo kad smo tako smireno priz­nali nje­govu sla­bost i nemoć; kad smo sa ljubavlju olakšali nje­gov teret, i kad smo odobrili nje­gov­oj nemoćnoj priro­di da makar i greši…

     

    TATJANA:

    I što si sad Ti došao da nam smetaš? Slo­bo­da nji­hove vere je Tebi bila dragoceni­ja od sve­ga na sve­tu — još tada, pre hil­jadu i pet stoti­na god­i­na. Zar nisi Ti tako često gov­o­rio: “Hoću da vas učin­im slo­bod­ni­ma”. Gde su ti sada stihovi?

    81

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    mlade baca­ju bider­ma­jer

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    9- INTERAKCIJA pub­li­ka da puca u pes­ni­ka

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    ako neće, Crni čovek napa­da opet Majakovskog s leđa, ubi­ja

     

    svi ponove kao Crni čovek

     

    MAJAKOVSKI: Ovom temom,

    i plitkom i ličnom, prežvakanom

    kroz strofe i strofe,

    k’o pes­nič­ka vev­er­i­ca vično Vrteh se i vrteću se opet. “Ona” i “on” bal­a­da je sva. Nisam užas­no nov ja. Užas­no to je

    što “on” — sad sam ja i što je “ona” — moja.

     

    ROKFELER:

    To što gov­orim Tebi, zbiće se, i carst­vo će se naše saz­dati. Pon­avl­jam Ti, već sutra ćeš ugle­dati poslušno sta­do koje će, na prvi znak moje ruke, poleteti da zgrće žer­av­icu oko lomače na kojoj ću Te spal­i­ti zato što si došao da nam smetaš. Jer ako pos­to­ji iko, ko je već­ma zaslužio našu lomaču, onda si to — Ti!

     

    LILI:

    Nedosta­je samo da se zapu­ca na svad­bi. Štenče

     

    OSIP:

    Naj­mučni­je tajne nji­hove savesti, sve, sve će to pred nas donosi­ti, a mi ćemo sve odobri­ti, i oni će poverovati našoj odlu­ci i pre­su­di sa radošću, jer će ih ona izbavl­jati od velike brige i strašnih sadašn­jih muka ličnog i slo­bodnog odluči­van­ja. I svi će biti srećni, svi mil­ioni stvoro­va, osim nas — sto­tine hil­ja­da nji­hovih upravl­jača. Jer samo mi, mi koji čuva­mo tajnu, samo ćemo mi biti nes­rećni. Pos­to­jaće hil­jade mil­iona srećne dečice, i sto hil­ja­da nas stradal­ni­ka koji smo uzeli na sebe proklet­st­vo dobra i zla.

     

     

     

    CRNI ČOVEK:

    Dok­le će on više ovako?! Ko će već jed­nom da ubi­je ovu veliku budalu!? Hoćeš ti? Ajde ti! Uzmi, uzmi… Ko od vas mis­li da je ovakav tip društvu uopšte potreban?

     

     

     

     

     

     

    CRNI ČOVEK:

    I ona, i vi i autor – šta ste hteli time reći,

    - da smo ja i meni slični u komu­niz­mu nepotrebni?

    82

     

    10 – BIS

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    pub­li­ka glasa il aleatoraci­ja finalne vese­le rev­olu­cionarne numere - strip­ti­za

     

    MEJERHOLJD:

    Ali sve se to može isprav­i­ti, mi uvek nas­to­ji­mo, dajte samo konkretne primedbe – vi, nar­avno, nećete moći ni da se okrenete…

    Nije pril­ično da pred­stavu završi­mo bol­no i teško, da osta­je toliko nedoumi­ca i pobrkanih osećan­ja zbog trag­ičnog kra­ja. Veru­jem da želite da pođete kuća­ma u rados­ni­jem raspoloženju.

    Odaberite koju scenu želite da vam odi­gramo za kraj.

     

    .

    .

    .

    .

     

    Dra­maturg: Ivan Pravdić / Tekst: Ivan Pravdić i Vojislav Bek­valac / Sarad­nik: Petar Borjanović

    .

    .

    .