Možda se svet završava ovde

Lat­est posts by Džoj Hardžo (see all)

    .

    .

    .

    Mož­da se svet završa­va ovde

    .

    .
    Svet počin­je za kuhin­jskim stolom. Bez obzi­ra na sve, moramo da jede­mo da bi živeli.
    Zemaljs­ki darovi se donose, priprema­ju, a zatim postavl­ja­ju na sto. Tako je bilo od stvaran­ja sve­ta, i nas­taviće se tako.
    Ter­amo kokoške i pse dal­je od nje­ga. Bebe ostavl­ja­ju tragove prvih zuba na nje­gov­im ćoškovi­ma. Gule kole­na ispod njega.
    Tu uči­mo decu šta znači biti čovek. Prav­i­mo muškarce i žene od njih.
    Za stolom ogo­varamo, sećamo se nepri­jatel­ja i priziva­mo duhove ljubavnika.
    Naši snovi piju kafu s nama za stolom dok nam grle decu. Sme­ju nam se, zajed­no s nama, dok nisko padamo i dok se pono­vo uzdižemo.
    Ovaj sto je bio kuća na kiši, suno­co­bran na suncu.
    Ratovi su počin­jali i završavali se za ovim stolom. To je mesto za skri­van­je u sen­ci užasa. Mesto gde se slave užasne pobede.
    Rađali smo decu na tom stolu, i pripremali svo­je roditel­je za pokop na njemu.
    Za njim peva­mo sa radošću, s tugom. Pati­mo i kaje­mo se. Zah­valju­je­mo se.
    Mož­da će se svet završi­ti za kuhin­jskim stolom, dok se sme­je­mo i plače­mo i uzi­mamo posled­nji slat­ki zalogaj.

    .

    .
    Ovog jutra se molim za svo­je neprijatelje

    .

    .
    Koga da nazovem svo­jim neprijateljem?
    Nepri­jatelj mora biti vredan sukoba.
    Okrećem se u smeru sun­ca i nas­tavl­jam da hodam.
    Srce postavl­ja pitan­je, ne moj besni um.
    Srce je mlađi rođak sunca.
    Vidi i zna sve.
    Čuje škrgut čak i dok sluša blagosiljanje.
    Vra­ta uma bi tre­ba­lo da se otvara­ju samo iz srca.
    Nepri­jatelj koji prođe kroz njih, riziku­je da postane prijatelj.

    .

    .

    .

    .

    .….….….….….….….…Izbor i pre­vod: Dani­jela Jovanović

    .

    .

    .

    .

    .