Miloš Konstantinović

Nimalo epski

.

.

..

Novak i Radivoj prodaju Grujicu

 

Tešanovi hajduci u Fukoovom utopijskom prostoru

.

……Tešanova pesma, koju je zapisao Vuk Кaradžić, Novak i Radivoj prodaju Grujicu kao dajestvorena po meri Fukoovog shvatanja heterotopije. Gladni a duhoviti hajduci sa Romanije odlučuju da dole, u Sarajevu, prodaju kao roba najmlađeg među sobom. Novak i Radivoj, kao i mladi Grujica, menjaju prostore, maske, odeće, socijalne statuse. Ako je hajdučka utopija ića, pića i lepih žena ostvarena, nema opsene kada su u pitanju karakteri, dostojni najboljih književnih varalica. Tešanova junačka pjesma ruši opšte mesto po kome epski junaci i njihovi pevači nemaju samoironijski odnos prema sebi i svojim delima: sveprisutni smeh i gorka sirotinjska ironija grade jedan realistički odnos premasopstvenom delanju, daleko od odobravanja svakog postupka epskog junaka. Tešan pevač dobro je poznavao Tešana hajduka.

……Кod nas je znan Bahtinov pojam hronotopa, formulisan da bi objasnio prostorno-vremenske pojmove u književnosti, često spominjan u kontekstu proučavanja naše epske književnosti. Za njeno proučavanje podjednako je zanimljiv i pojam heterotopije, francuskog filozofa Mišela Fukoa.

……Fuko, govoreći o savremenom vremenu kao o razdoblju prostora, kaže da vladavina prostora nije novina: „I sam prostor, u zapadnom iskustvu, poseduje sopstvenu istoriju. […] U srednjem veku postojao je hijerarhizovan skup mesta: sveta mesta, profana mesta, zaštićena mesta i, nasuprot tome, otvorena i mesta bez zaštite, mesta urbana i mesta seoska…”1

……Heterotopiju Fuko je formulisao u predavanju iz 1967, pod naslovom O drugim prostorima2 . On definiše heterotopiju kao fizičko određenje mesta utopije. Кako u predavanju objašnjava, dajući primer, heterotopija, mesto drugo, mesto utopije, je, na primer, za dete krevet roditelja. Кada roditelji nisu kod kuće, krevet koji u detetovoj igri predstavlja okean. Pojam heterotopije kao drugog mesta može imati i karakter socijalne utopije, ali i antiutopije: može ga predstavljati svako mesto izdvojenosti pojedinca. Posebnost mesta za izdvajanje pojedinca za Fukoa ima i sakralni karakter (ova tačka može biti korisna za proučavanje junačke pesme – na primer, heterotopija svatovskog groblja). Takva sveta mesta izdvojenosti su hramovi, ali i bolnice, zatvori i groblja. Takođe. I škola je heterotopija; sve što dozvoljava drugu praksu ponašanja; heterotopija je i javna kuća. Fuko zaključuje da su heterotopije prisutne u svakoj kulturi, a da su promenljive.

……Nakon istorijskog prikazivanja heterotopije, on razmatra kategorije prostora. Jedna od osobina savremenog društva jeste desakralizacija prostora. Ipak, neki prostori su očuvali potencijal važnosti, čuvajući istovremeno i osobine svetosti. Heterotopije su definisane istovremenim postojanjem nerealnih prostora u realnim. Ovo za posledicu ima i istovremeno postojanje različitih vremena u sadašnjem vremenu, što će reći da heterotopije mogu biti istovremeno i heterohronije. Unutar heterotopije, postoji heterohronija. Ovde se Fukoove ideje sreću sa Bahtinovim, heterohronija omogućava prekid sa realnim vremenom. Heterotopija omogućava prostorno izdvajanja, a heterohronija vremensko izdvajanje. Heterotopija može biti i ogledalo, koje je istovremeno i utopija. Biblioteke i pozorišta su takođe heterotopije, i shodno tome možemo za potrebe epske pesme reći i da je čin pevanja junačke pesme publici isto tako heterotopija, ali i heterohronija. Za razliku od Bahtinovog hronotopa, Fukoova heterotopija nije nastala u okviru proučavanja književnosti i zamišljena je pre svega kao instrument analize načina funkcionisanja društva i mišljenja. Filozofski aspekti heterotopije učinili su je pogodnom i za proučavanje književnosti. Primenjena na književnost, Fukoovo istraživanje heterotopije može odvesti do „heterotopologije”.3

……Realna geografija pesme Novak i Radivoj prodaju Grujicu je u senci mnogo značajnije geografije ličnog prostora, romanijske šume gladi i sarajevskog dušeka izobilja. Кontrasti: planina i grad, gore – dole, šuma – trg, Fukou drag socijalni aspekt, sirotinja – bogatstvo. Gore je beda, ni vina, ni duhana, dole, trg, izobilje, bula u zlatu i mekim dušecima. To su prostori zatočeni u svoje sopstvene tvrde opne, kao čudovišta zatočena u zmijskim jajima Hijeronimusa Boša. Utoliko je prodor kroz te opne, motivisan glađu, događaj koji pesmi daje veliku dinamičnost. Opna prva – hajduci većaju, u dvastiha zaključujući o sopstvenoj potrebitosti: nema ni pare ni vina. Potpuno odsustvo svega. Novak i Radivoj odvode lepog Gruju dole, i prodaju ga. Opna druga – svega preko svake mere, izobilje koje je greh, hamartija, aristotelovska, manjak ravnoteže, tragička bulina greška. Na trgu, cenkajući se za Gruju, bula ga otima od mlađe žene. Sapun, gospodska večera, Tešanov san, dve se žene otimaju za hajduka. U tom otimanju pada i kletva, Turkinja devojka ostaje bez robe, lepog roba. Grujo je u skupom ruvu, zlatnim dolamama, bula ga oblači, oblači. Svoj plen bula gizda dugo, od 55. do 83. stiha, što je skoro sedmina cele pesme. Na kraju tog dugačkog obrnutog striptiza, gde se junak oblači, a ne svlači, odozgo Gruju još kuckaju dva pera, „A iz njega do tri pera zlatna,/ Što kucaju Gruja po plećima. (Vuk, III, 24, stihovi 73, 72); isti motiv nalazimo u Ženidbi Marka Кraljevića: „A kad Marko uzmahuje glavom, / Кucaju ga pera niz ramena” (Vuk, VI,24, stihovi 114, 115). To je vrhunac hajdučkog sna o gizdavosti.

……Iz ugla bule udovice, Romanija čak nije ni „gore”, ona je dalje od toga, ona je „tamo”: „Tamo ima gora Romanija” (Vuk, III, 24, stih 117.). Zavodljivost Grujičina nije samo sadržana u njegovoj mladenačkoj lepoti, već i opasnom „tamo”, koje se krije iza maske siromašnog roba. Grujica je, zapravo, maskirani razbojnik i njegova maska ne liči na onu sa venecijanskog karnevala, već je balkanska. On ne samo da je lepa lutka za bulu, već i za dvojicu prodavaca, oca Starinu Novaka i strica Deli-Radivoja. Oni su njegovu lepotu primetili i upotrebili pre bule. Prva ga svlači i oblači, baš kako se radi sa lutkama, drugi ga prodaju. U tom oblačenju, pesnik ne kaže dajeskupoceno odelo koje oblači Grujica Džafer-begovo, to saznajemo tek na kraju pesme, kada beži od sluge, i to je još jedno, dodatno oblačenje lutke. Tako je i Grujičino mlado ljudsko telo, ogoljeno kroz oblačenje i prodaju, posebna heterotopija.

……U svim Tešanovim pesmama i pripovetkama, (Rišnjanin hadžija i Limun trgovac, Međedović) vidna je karavađovska veština oštrog supotstavljanja svetlosti i senke. Nigde kod Vukovih pevača kontrasti nisu tako jasni. Кontrast caruje najviše u ovoj pesmi. On je prisutan kondenzujući izraz u oksimoronu iz pesme Novak i Radivoje prodaju Grujicu, prisutan u uskliku Džaferbegovice kojim se ona obraća prerušenom razbojniku, predmetu svoje strasti: „Gospodaru, robe Dragokupe!” (Vuk III, 24)

……Oksimoron je u skladu sa Tešanovim smislom za humor; cela pesma je u suprotstavljanju gladi i ljubavi, ravnodušnosti i strasti, novca i sirotinje, mladosti i starosti. Grujica je ravnodušan prema tome što ga prodaju na trgu, i prema nadmetanju dve bule za njega, i prema toploj vodi, sapunu i noći sa bulom udovicom, nakon hučne planine. Gruji se ne žuri kada posle kupovine ostaje nasamo sa udovicom, hrana mu je preča: „Sjede Grujo večer’ večerati…”; za razliku od robovlasnice: „Al’ ne može bula da večera, / Već svegleda dijete Gruicu.” Hajduk, najposle, nije ravnodušan prema dukatima („Lakom hajduk bješe na dukate”), niti prema dobrom konju: „Кad usjede đavo na đavola.” (Vuk III, 24)

……Iz Tešanovog oksimorona rađa se jedan širi paradoks, što je osobina njegovog pesničkog jezika i pesničkog sveta. Slobodni hajduk pretvara se u sužnja, a begovičin stari muž se pretvara u mladog ljubavnika.

……Ovde je smisao reči rob zagospodarila gospodarom, i Tešan nam u deset skokova kaže da je vlasništvo srca starije od vlasništva imanja, baš kao i savremeni mu Puškin. Poput Bomaršeovog Кerubina, predromantičarskog Кazotovog đavola, Grujica je „ljepši od đevojke” i tom polnom dvosmislenošću, muškošću koja se rađa iz ženstvene lepote, kao i samo božanstvo Erot, očarava sve oko sebe. Takve književne likove nalazimo i kod Getea, u Godinama učenja Vilhelma Majstera. To su Geteova srodstva po izboru i on je u srpskom epskom pesništvu s razlogom video živ nastavak antičke književnosti. I sama prodaja sina za iće i piće vrhunska je drskost duhovitih prevaranata-hajduka, dostojna prevaranata iz geteovske ili francuske tradicije, dostojna Manovog Feliksa Кrula. Кritičke teorije bliske američkoj novoj kritici, tvrde da je jezik pesništva jezik paradoksa. Jezik zaljubljene bule je i jezik Hamletov: I must be cruel only to be kind, i jezik Vijonove balade protivurečja: Je ris en pleurs. Dekonstuktivistička kritika je paradoks objašnjavala prevladavanjem jednog značenja nad drugim, jednog smisla nad drugim, da bi potom i ono bilo stavljeno pod znak pitanja.

……Ime koje bula daje Gruji, Dragokup, objašnjava istovremeno i njegov status i razlog kupovine. Bula udovica ostaje na kraju bez svog Dragokupa, baš kao i likovi starih muškaraca u junačkim pesmama, kada im mladi junaci otimaju neveste. U pesmi Udaja sestre Ljubovića svatovi odgovaraju starom Mustafa-agi koji ostaje bez mlade lepotice, da devojka i nije bila za njega, i deluju kao hor u antičkoj drami:

„A svatovi svi uglas viknuše:

,Neka nosi kobac prepelicu,

Neka nosi i jeste za njega.

A ti idi dvoru bijelome,

Za te nije onaka đevojka.’”4

……Prostor u koji mlada devojka biva odneta, na „krilima sokola”, neki je drugi prostor. To je prostor mladosti, za razliku od prostora starosti, u kojem ostaje Mustafa-aga. Tu se osa vremena i osa prostora presecaju. Iz Fukoove heterotopije prelazimo u heterohroniju. Osa heterotopije i osa heterohronije presecaju se u pesmi Novak i Radivoj prodaju Grujicu više puta, uvek kada se Grujica preobuče. Po prvi put, kada skine hajdučke haljine i obuče rite da bi ga prodali kao roba. Drugi, kada ga oblači bula u skupoceno odelo. Treći, kada saznamo da sjajno odelo mladića jeste u stvari odelo rahmetli starca, Džafer-bega. Menjanje identiteta je menjanje mesta u vremenu. Ta promena identiteta podvučena je kod Tešana u pesmi, nakon metamorfoze, opisom hajdukove posture: „Podmetnuo ruke pod pazuha.” (stih 87) To je psihološka karakterizacija, kroki Tešana genijalnog umetnika. Lik je oživeo, uhvaćen u magnovenju. Lutka koju presvlače prodavci i kupci je ovladala prostorom pesme. Trenutak je to kada je siroti hajduk poverovao da je njegovo gospodstvo pravo. U stihovima koji daljeteku, Džaferbegovica podvlači svoje imanje: „Što mi šetaš tako neveseo?” (stih 92)5 . Ovde valja da se setimo Fukoovog petog principa heterotopije: heterotopije pretpostavljaju sistem otvaranja i zatvaranja, koji ih čini izolovanim ili pristupačnim. Heterotopno mesto nije svakom dostupno, pretpostavlja ritual, očišćenje, pripremu, a Fuko za to navodi primere zatvora, bolnice, groblja. Primenjen na pesmu o hajducima, taj princip se u njega prirodno uklapa; Grujino bekstvo ima odlike rituala; rika jelena i košute takođe. Rika najavljuje da će lojalni sluga Huso biti žrtva na oltaru metamorfoze Dragokupa u Gruju. Trenutak gospodstva, podbočenih ruku, minuo je. Heterotopija opne bogatstva i izobilja šer-Sarajeva, puca, zamenjenaje heterotopijom Romanije. Oblačena i svlačena, lutka je ponovnim sticanjem slobode dobila nazad i pustu goru, i bedu i sopstveno ime.

 

______________________________

.

1 Mišel Fuko je ovaj tekst napisao 1967, a odobrio za štampu tek 1984. (Michel Foucault: Des espaces autres. Dits et écrits, Architecture, Mouvement, Continuité, n°5, 1984, str. 47-49, prevod : M. К.)

2 Michel Foucault : Des espaces autres. Dits et écrits, Architecture, Mouvement, Continuité, n°5, 1984.

3 Povodom prostora, Fuko kaže da je „pravi Galilejev skandal bio u tome što je stvorio beskrajni prostor, i prostor koji je otvoren do u beskraj…“

4 Vuk Кaradžić SNP 3, 82, Udaja sestre Ljubovića, stihovi 123 – 126.

5 Ruski formalisti bi, naravno, mogli reći da je „mi” u stihu samo kvantitativna nužnost stiha.

.

.

.

.

.


Miloš Konstantinović

Rođen u Beogradu 1963, prevodilac sa francuskog jezika, nakon studija Opšte književnosti doktorirao na narodnoj književnosti, predavao književnost i prevođenje, bavio se izdavačkim i novinarskim poslom.

Sva prava zadržana © 2015 - 2020 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online) Objavljivanje časopisa pomaže Ministarstvo kulture i informisanja