Preobraženje

Đoko Zdraveski
Lat­est posts by Đoko Zdraves­ki (see all)

    .

    .

    .

    plan­i­na i čovek
    to mu dođe isto:
    zeml­ja koja žudi da postane nebo.

    .

    .

    ponekad sam prazan
    kao posled­nji autobus
    sko­plje – niš

    samo dva-tri pandura
    koja službeno putuju
    do kumanova

    .

    .
    znaci

    .

    kad sam bio mali
    uvežbavao sam svoj nevešti autogram
    na zamagljenom staklu
    starog crvenog automobila

    danas na stak­lu tuš kabine
    ispisu­jem kažiprstom
    znake koje ne razumem

    znam samo to da dolaze
    iz nekog dal­jeg detinjstva

    .

    . 
    ikar sa terase

    .

    moja je mama
    još dok sam bio mali
    osećala moj poriv
    za letenjem
    i nika­da me nije ostavljala
    samog na terasi

    .

    .
    pre­o­bražen­je

    .

    kada stvarnost od mene zatraži
    nemoguće, sednem
    i pretvorim se u leptira.

    .

    .
    beskućni

    .

    našli smo se u jed­nom dru­gom gradu
    posle mno­go god­i­na lutanja.

    i ti si mi rekla:
    ja idem, ti ostani.

    i ja sam ti rekao:
    ti idi, ja ostajem.

    i posle smo godinama
    odlazili i dolazili.

    i posle su se pojavili
    neki dru­gi ljudi
    i seli na slo­bod­na mesta.

    .

    .
    san. vreme. smrt.

    .

    san­jala si me loše.
    kažeš mi da paz­im ovih dana
    ako voz­im. dobro, paziću.
    iako znaš da vreme nije linearno
    i da su se sva naša umi­ran­ja i rađanja
    već desila.

     

    .

    .

    .
    .….….….….….….…..Sa make­don­skog pre­veo autor

    .

    .

    .

    .

    .