Savez leđa i korbača

Aleksandar Novaković
Lat­est posts by Alek­san­dar Novaković (see all)

    Beograd,

                                                                                                                                             jul 2018

     

    (dra­ma)

     

    LICA:

    RELJA KRILATIĆ, agi­ta­tor, 20

    DAVID UZLOVIĆ, prol, 45

    HRISTOSINA-HRISTA UZLOVIĆ, devo­jačko TOPČAGIĆ, žena mu, pro­li­ca, 35

    BRASLAV KLONIMIROVIĆ, poli­tič­ki pre­vr­tač, upravnik Depoa 5, gospo­dar svih satra­pa u srezu,51

    VELJA, satrap, 30

    VOJA, satrap, 30

    HAJNC GIBELINI-HOLOVKA, emis­ar Evrop­skog Carstva

    STANKO DŽIBIDŽAJKIĆ, haram­baša, 50

    ANČICA HAJDUČICA, 20

    NIKOLA ALTOMANOVIĆ, haj­duk, 20

     

    Mesto i vreme:

    Rez­ervno Sirovin­sko Područ­je Jugo­is­tok (RSPJ), 2041. godina

     

    1.

    .

    Braslav i nje­govi satrapi, Voja  i Vel­ja, sto­je ispred ulaza u Depo 5. Pred nji­ma su tri ofu­cane pri­like: David, Hrista i Relja

    .

    BRASLAV:  Pro­li moji ban­gavi, dobrodošli u  Depo 5, srce Rez­ervnog Sirovin­skog Područ­ja Jugo­is­tok. Ja sam Braslav Klonimirović, gospo­dar depoom 5 i svim satrapi­ma i pro­li­ma moji­jem. Ako budete imali sreće moji satrapi će vas odvesti do vaših novih rad­nih mes­ta gde ćete moći da, uz malo sreće, ceo živ­ot provedete u preso­van­ju evrop­skih sran­ja. Imaćete krov nad glavom i maren­du. Ako ne budete te sreće – noga u guz­icu pa nazad u divljinu, u lov na pacove. El vam to jasno?

    SVI: Jeste.

    BRASLAV: Da bi se zaposlili na jedi­nom mogućem mes­tu a to je Depo , morate položi­ti test iz opšte kul­ture. Evro­pl­jan­i­ma je jako sta­lo do toga da zna­ju kak­va ruka, školo­vana ili neškolo­vana, ruku­je nji­hovim gov­n­i­ma. Dak­le, pitan­je za sve: kad je izbio Dru­gi svet­s­ki rat?

    RELJA: Hil­jadu devet­sto triedeset i…

    Braslav mu prilazi

    BRASLAV: Šta si reko?

    RELJA: Hil­jadu devetsto…

    BRASLAV: Razmis­li malo bolje.

    RELJA: Nemam pojma.

    BRASLAV: To je tačan odgov­or.  Evropi tre­ba­ju debili za ovaj posao a ne dok­tori nau­ka. A ti si?

    RELJA: Rel­ja Krilatić.

    Braslav izva­di tablet iz džepa i tip­ka po njemu

    BRASLAV: Tef­tali su te muri­ji, Rel­ja. Imaš impre­si­van dosi­je, Rel­ja. Kaže:  Kri­latić, Rel­ja, agi­ta­tor, pro­voka­tor, otpušten iz Depoa 2, 8 i 12. Jebote, dvaes god­i­na imaš a prome­nio već tri posla. E, pa nećeš i četvr­ti, Rel­ja. Vojo, Veljo, ter­a­jte ga međ’ pacove.

    RELJA: Ne dodiru­jte me! Ja sam slo­bo­dan čovek!

    Telohran­itelji ga lako uzmu pod ruke i  odvuku. Braslav im da znak da ga vrate nazad

    BRASLAV: Rel­ja, Reljičice, pa neću te poslati u divljinu tek tako. BEZ IČEGA.

    RELJA: Ne?

    BRASLAV: Ne. Dobićeš ovo.

    Braslav ga udari pes­ni­com u stomak.

    BRASLAV: E sad ga vodi.

    VELJA: Kuda, gospodaru?

    BRASLAV: Baci ga pored Kule od Govana.

    VOJA: Ali, gospo­daru, te kule više nema. Pala je juče na onog pro­la Mila, Jovovića.

    BRASLAV: Onda ga bacite u u reku Šugav­icu. To će ga nauči­ti pameti.

    Odvode ga

    RELJA(off): Vratiću se! I neću biti sam! Vodiću bataljone!

    BRASLAV: Čega? Paco­va? ! A vas dvo­je, šta blenete?

    DAVID. Ne, ne blenemo.

    BRASLAV: Jesam li ja tebe neš­to pito? Kako se zoveš?

    DAVID: David Uzlović.

    BRASLAV: Netačno. Ti si samo David. Tvo­je prez­ime ovde ne pos­to­ji. Odjebi.

    DAVID: Ali…

    BRASLAV: Odje­bi!

    David odjebe

    BRASLAV:  Osta­dos­mo samo ti i ja, ahahahaha!

    Pri­lazi joj i ispi­pa­va je. Pljuskan­je, off. Reljin krik, off

    BRASLAV: Nije loše, nije loše. Ko bi reko da si jela samo pacove. KAKO SE ZOVEŠ?

    HRISTA: Hris­tosi­na.

    BRASLAV: Hris­tosi­na-riba fina. Ček, da te prover­im. Mmm, habibi, habibi!

     

    Jed­nom rukom je gra­bi po telu, dru­gom tip­ka na tabletu

     

    BRASLAV: Hris­tosi­na, Topčag­ić, Hrista od milosti. Opaaaa, lepe pre­poruke. Šefovi depoa 36, 19,14 i 28 su jako zado­voljni tobom. Ili da kažem-zado­vol­jeni. Dobro. Sve je tu fino na mes­tu. Pa, Hrista, zado­vol­javaš naše uslove. Radićeš u spalion­i­ci plas­tičnog otpa­da. A na pauzi ćeš radi­ti na meni. Jasno?

    HRISTA: Jas­no.

    BRASLAV: Nar­avno da je jasno.

    Udari je šakom po dupetu. 

    BRASLAV: Diži kapiju!

     

    Škri­pa, off. Hirs­ta odlazi. Dolaze Voja i Vel­ja, uli­pani prl­javom vodom

    VOJA: Jesen ti bin­gulicu, al se oti­mo onaj Relja.

    VELJA: Nit man­jeg čove­ka nit više pljuskan­ja. Sad smrdi­mo za medalju.

    BRASLAV: Nar­avno da smrdite kad se niste kupali od prošlog Dana Depoa. A SAD SVI NA SVOJE RADNE ZADATKE!

    Odlaze pokun­jeni. Braslav odlazi za nji­ma. Mrak

     

     

    2.

    .

    Čisti­na nedaleko od Depoa. Dolazi Hrista, s man­jerkom. Oprezno gle­da preko rame­na. Dolazi David

     

    DAVID: Je li te neko pratio?

    HRISTA:Nije.

    DAVID:Dobro.

     

    David joj uzme man­jerku. Kupi hranu ko mećava

     

    HRISTA: Kak­va je?

    DAVID: Odvrat­na ali bol­ja od pacova.

    HRISTA: Brale kaže da je sko­ro pa organska.

    DAVID: Brale?Ko je Brale?

    HRISTA: Braslav.

    DAVID: A kad je on tebi postao Brale?

    HRISTA: Traži da ga tako zovem.

    DAVID: Aha.

    David guta, ždere i ždrljoka

    HRISTA: Požuri. Mogli bi da vide da me nema.

    DAVID: Ne mogu brže.

    HRISTA: ne možeš? A da me pod­vodiš — to možeš.

    DAVID: Čekaj, ljubavi, pa nije baš tako.

    HRISTA: A kako je? Ti si moj muž i ter­aš me da spavam s drugi­ma kako bi spasao sop­stveno dupe.

    DAVID: Nemoj o mom dupetu. Samo ne o njemu.

    HRISTA: Zaš­to ne?

    DAVID: Zbog Depoa 24, ljubavi. I ja sam se kur­vao za tebe.

    HRISTA: Samo jed­nom.

    DAVID: To je bilo mno­go puta, ne samo jed­nom. I to s Mićom Guzundži­jom, Per­om Koševi­nom i Neđom Pala­mare­vićem. Odjednom.

    HRISTA: Nije ti toliko teško palo.

    DAVID: Ti očigled­no nisi upoz­nala Neđa Pala­mare­vića. I zato mi ne spom­in­ji guz­icu. Moja ofu­cana guz­i­ca te hrani­la god­inu dana.

    HRISTA: A moje rupe te hrane četiri.

     

    David pauzi­ra krkan­je. Zgra­bi Hris­tu i polju­bi je

     

     

    HRISTA: Nemoj.

    DAVID: A s njim možeš?

    HRISTA: On ne voli da selju­bi. Uostalom, dugo nismo.

    DAVID: I, jesam li ja kriv za to?

    HRISTA: Ne, nisi.

    DAVID: Hajde, Hris­to, kako smo se dogov­o­rili. Prvo da preživi­mo a posle ćemo,  kad se ukaže pra­va pri­li­ka, maznu­ti neku tehniku i otići daleko odavde. Otvoriti svoj Depo. Una­jmi­ti najbol­je satrape.

    HRISTA: Sa ser­ti­fikatom Evrop­skog Carstva.

    DAVID: sa ser­ti­fikatom Evrop­skog Carstva.

    HRISTA: A onda mož­da neš­to i zakmeči.

    DAVID: Da, mali Uzlović.

    HRISTA: S prećas­tim nosićem.

    DAVID: Ili mali Uzlovići, sinovi. Tro­ji­ca. Junačine.

    HRISTA: Gospo­dari Depoa 52.

    DAVID: Uzlovići. Dobro zvuči. Naprav­iću nam porodični grb. Brdo od šećera a na nje­mu depo.

    HRISTA. Mis­liš gla­va šećera.

    David: Da, kao ona u Čileu.

    HRISTA: Mis­liš u  Portugalu?

    DAVID: A, da, u Portugalu.

    Pri­lazi im Rel­ja. Ofu­cani­ji nego pre, prl­jav, u rita­ma, lice mu je u crven­im plikovi­ma. David vrisne

     

    DAVID: Aaaa, karakondžula!

    RELJA: Nisam ja karakondžu­la. Ja sam Relja.

    HRISTA: Šta hoćeš od nas?

    RELJA: Niš­ta.

    HRISTA: Maren­da je poje­de­na. Ajde, iš!

    RELJA: Slušao sam vaš razgovor.

    DAVID: Sve?

    RELJA: Posled­njih deset rečeni­ca. Vi ste obra­zo­vani lju­di. Pametni.

    HRISTA: Odak­le ti to?

    RELJA: Takav vam je rečnik. Prost svet ne zna šta je to porodični grb.

    HRISTA: I, šta s tim?

    RELJA: Ja sam samouk. Auto­di­dak­ta. Morao sam tako.  Kad sam bio dete stare škole su bile stvar prošlosti. Mogao sam samo da naučim da pišem, čitam I bro­jim do deswet. Sve osta­lo sam morao sam da naučim. Ali ja znam. Ja osećam. Vi ste intelek­tu­al­ci i pred vama su veli­ka dela.

    DAVID: Ne bih rekao.

    RELJA: Doš­lo je vreme da oni koji zna­ju više pove­du neuke mase. Da zbaci­mo svo­je gospo­dare. Da pokaže­mo sred­nji prst Evrop­skom Carstvu. Da preuzmemo svoje.

    DAVID: A to je šta konkretno?

    RELJA: Plodne zeml­je na severu. Pri­pada­ju nama, ljudi­ma ovog Regiona a ne Carstvu.

    HRISTA: Mi nemamo takve ambicije.

    RELJA: Ako nemate onda ćete ih imati. Morate ih imati. Ne može­mo cel­og veka ići od Depoa do depoa i udisati otro­v­na isparen­ja. Živeti kao tegleća mar­va. Radi­ti za one koji nas tlače. Isisava­ju našu vodu i daju nam kišnicu. Grabe našu hranu i uvalju­ju maren­du. Zemlju nam pret­vara­ju u veliku deponiju.

    DAVID: Naša zeml­ja jeste deponija.

    RELJA: Jeste, ali neće biti. Kad se podignemo na oruž­je i oter­amo okupatore.

    DAVID: Oter­amo? Sila je to.

    HRISTA: Ne slušaj ga. Naprav­iće komu­nis­tu od tebe.

    RELJA: Komu­nis­tu? A šta je OVO u čemu živite? Jel stvarno mis­lite da je OVO  bol­je od komunizma?

    HRISTA: Nije ali kap­i­tal­izam nema alternativu.

    RELJA: Razmis­lite o mojim reči­ma. Ne može­mo cel­og veka ovako. Koliko nas je izgin­u­lo u građan­skim ratovi­ma? U tri posled­n­ja Migrants­ka rata? A zbog čega? Da bi postali  Rez­ervno Sirovin­sko Područ­je Jugo­is­tok! RSPJ! Hil­jade lju­di umiru od gla­di, od oča­ja. Ne može se ovo trpeti dove­ka! Ne može se dove­ka kurvati!

    HRISTA: Šta si rekao?

    RELJA: Čula si šta sam rekao.

    Hrista gra­bi man­jerku i gađa Relju

     

    HRISTA: Jeste, ja se kur­vam ali se i ti kur­vaš! I TI SI DOŠAO S NAMA I MOLIO ZA POSAO!

    RELJA: Ja sam za nenasil­ni otpor sis­te­mu. Barem u prvoj fazi borbe.

    HRISTA: Druže Rel­ja, s dužn­im poš­to­van­jem- ne seri! Jesi li otišao u šumu sa haj­duci­ma? Nisi! A zaš­to? Jer za tako neš­to tre­ba imati muda!

    RELJA: Jas am došao da se infiltiriram.

    HRISTA: Infil­tri­raš u guz­icu režimu! Ajde, Rel­ja Kri­latiću, ako si toli­ki mudon­ja, iza­đi pred kapi­je depoa i pozovi pro­le na bunu.

    RELJA: To je suludo.

    HRISTA: Ako nisi prol, ako nisi gospo­dar il satrap, ako nisi haj­duk onda budi mučenik! A ako nećeš ni to- ti si niš­ta! Gov­no! A sad se gubi da te ne bih izbo­la na smrt ovom viljuškom! Ajde!

     

    Rel­ja, zatečen, sto­ji. Klati se par trenu­ta­ka napred — nazad a onda se okrene i odjuri

     

    HRISTA: Piz­do!

     

     

    Dolazi Braslav

    BRASLAV: Šta je ovo?

    Pri­lazi isprepadanom Davidu

    BRASLAV: Smrdiš na maren­du. Kako je to moguće kad ne radiš za marendu?

    HRISTA: Brale, da ti objasnim.

    BRASLAV: Nemaš ti šta da mi objašn­javaš. Sve mi je jas­no, “sele”. Vidi, Hris­to Topčag­ić. Utef­tan je. I on. I ti. Obo­je. Bračni par Uzlović.

    DAVID: Zbog čega vam se jako izv­in­java­mo, gospodaru.

    BRASLAV: Ti, pušiko, da zavežeš.

    HRISTA: BRALE!

    BRASLAV:  Sik­ter, ašik-hanu­mo! Ne daje ti u posled­nje vreme, a? A znaš zaš­to? Jer te se gadi! Gadi se onog što si radio u Depou 24. Da si kra­tio neku matoru prdaru pa ni po jada ali tro­ji­ca brđana s kita­ma do poda, e, to je već reka bez povratka.

    DAVID: Ja nisam…

    BRASLAV: Nisi, nar­avno da nisi. Ali za nju jesi. To što jesi. PEDER. Za nju. Razumeš?

    DAVID: Da.

    BRASLAV: E sad, vidi, ja bi mogo dsa otpus­tim nju i da vas pošal­jem pacov­i­ma. Ali neću. Mogo bi i da vas ubi­jem na mes­tu ali neću. Ono što ja oću je da mi kažete ko ste vi i šta zaista znate.

    HRISTA: Ja sam učiteljica.

    BRASLAV: Jesi li ih uči­la zabran­jene sadržaje?

    HRISTA: Ne, ne. Niš­ta geografi­ja, istori­ja, biologi­ja, matem­ati­ka. Niš­ta. Samo pesmice.

    BRASLAV: Koje pesme?

    HRISTA:

    A SEĆAŠ LI SE, LEPI GROME MOJ

    NEKAD JE TLO POD NAMA PUCALO?

    BRANISLAV: A, to može. Klasič­na poez­i­ja. A ti, ćaplavi?

    DAVID: Ja sam pre­davao Antikul­tur­al­ni menadž­ment s osvr­tom na pro­tek­ci­ju komer­ci­jale na pri­vat­noj Škar­timedi­ja Akademiji.

    BRANISLAV: A, da, tu smo školicu posled­nju zatvo­rili. Jesi li dobro radio svoj posao?

    DAVID: Da. Izba­cio sam sve stu­dent koji su imali  i “o” od opšte kulture.

     

    Braslav ga potapše po obrazu

    BRASLAV: Bićeš ti dobar obaveš­ta­jac. I još ponešto.

    DAVID: Molim?

    BRASLAV: Voja voli tako, poma­lo. Znaš već. On je muželožnik. Ali samo kad nje­go­va žena ima one dane.

    Braslav pri­lazi  Hristi. Gurne je na zemlju. Otkopča­va pantalone

    BRASLAV: A sad ćemo stvari da učin­i­mo zan­imljivi­jim. Ja ću da krešem a ti ćeš da gledaš. Ne gledaj u stranu. Gledaj ovde ako želiš posao.Tako! Moram da znam da nemaš ni trunke ponosa, da si obič­na gnji­da jer, samo beskič­men­jak puš­ta druge da mu radu­ju gospož­du. Eheeej, Vojo, Veljo, dođite da se i vi malo ozabavite!

    Braslav leže preko Hriste. Mrak

     

    3.

     

    Dvor Brasla­va Klonimirovića. Sedi za stolom i pije vino. S njim su satrapi Voja i Vel­ja. Pevaju

     

    BRASLAV, VOJA I VELJA:

    Švalera ću ti, dra­ga ispeći,

    Na roštilju za familiju,

    Švalera ću ti, dra­ga ispeći,

    I servi­rat kraj tebe!

     

    Aaaaa, ti si reko,

    Da si moju dragu žego,

    Sunce ti jebem!

    Aaaa, ja ću doći,

    Oko pola noći

    Da ti glavu razbijem!

     

    Ulazi, uni­formisan, David. Salutira. 

    DAVID: Nje­go­va  ekse­len­ci­ja, viso­ki iza­slanik Evrop­skog Carst­va, Hajnc Gibeli­ni- Holovka.

    BRASLAV: A, odlično! A vi, šta blenete?! Bešte tamo! Neću da sve­tu pokazu­je­mo alkoholičare!

    Odlaze Voja i Vel­ja. Ulazi Hajnc, obučen u plavi trik sa žutim plaš­tom. Izgle­da kao pore­meće­na verz­i­ja Banana­me­na. Nosi monokl i nakurn­jak. Oko vra­ta mu visi veli­ka kajla sa zelen­im kamenom koji liči na smaragd

     

    BRASLAV: Visokopoči­ta­je­mi moj dražajši!

    HAJNC: Gospo­daru.

     

    Ruke šire, u obraze se ljube, za junačko pita­ju se zdravlje.

     

    BRASLAV: Ja tebi vojvodo.

    HAJNC: Ti meni serdare.

    BRASLAV I HAJNC: A kak­va smo gov­na to najbol­je znamo!

    Hajnc uzi­ma vino sa sto­la i nali­va sebi punu čašu. 

    BRASLAV: Dugo se ne videsmo.

    HAJNC: Sedam godina.

    BRASLAV: Kako žene?

    HAJNC: Sve četiri su dobro. Našao sam i petu.

    BRASLAV: Mašala. Deca?

    HAJNC: Kopi­lad ili zvanična?

    Braslav: Obo­je.

    Hajnc pije. Zaguši se. Pljune

    Hajnc: Svi dobro. Pet­naesto se rodi­lo sad u februaru.

    BRASLAV: Kako je stara Evropa?

    HAJNC: Odlično. Juče smo ispratili posled­nji brod s melez­i­ma u Alžir. Sad smo i zvanično pot­puno beli i aus­s­lan­der­frei. Natal­itet nam je skočio za 3 posto.

    BRASLAV: Zar nije koji promil ispod normale?

    HAJNC: Ne, tri pos­to iznad. Biće. Za dve, tri godine najviše.

    BRASLAV: Koji te loši poslovi dovode ova­mo, prijatelju?

    HAJNC:  Ah, niš­ta speci­jal­no. Baš niš­ta. Samo da vidim starog druga.

    BRASLAV: Daj ne zaje­baj, Hajnc, i pređi na stvar.

    HAJNC: Dobro. Kad smo već tako raspoloženi. Ja sam na turne­ji po Depoima kao što znaš.

    BRASLAV: Da, znam.
    HAJNC: E, ali to nije pravi razlog. Ono što našu civ­i­lizaci­ju brine je to što pos­to­je neke bande haj­du­ka koje mogu ozbiljno da ugroze naše interese.

    BRASLAV: Šači­ca idio­ta koji napada­ju kar­a­vane s maren­dom jer su im pacovi dosadili.

    HAJNC: Zan­imlji­vo. A ja sam čuo da ti haj­duci ima­ju nasel­ja, gradove čak, gore u brdi­ma. Da ne priz­na­ju našu vlast. Ima­ju svo­je poglavice.

    BRASLAV: I svo­ja ple­me­na koja se među­sob­no ubi­ja­ju. To nije neš­to zbog čega bih se brin­uo. Oni će se pobrinu­ti za sebe.
    HAJNC: Da, Brale, mož­da je tako. A mož­da tebe mrzi da digneš svo­je mas­no dupe i počastiš ih lep­om kaz­nenom ekspedicijom.

    BRASLAV: Moje dupe je samo jed­no. Baš kao i glava.

    HAJNC: Bojiš se?

    BRASLAV: Ne, samo ne vidim zaš­to bih baš ja rizikovao.
    HAJNC: Zbog Depoa osam i devet koje bi ti predali na upravu?

    BRASLAV: Još gov­ana, još đubre­ta, još odgovornosti.

    HAJNC: I još vina. I nov­ca. I žena. Brale, ja nisam kriv što ste vi, s ovih pros­to­ra, poludeli pa smo morali da podignemo zid I zaštiti­mo civilizaciju.

    BRASLAV: Heheh, demokratiju.
    HAJNC: Sećaš se toga? Neus­peo eksper­i­ment. Sreća pa je veći­na Evro­pl­jana shvati­la da je kap­i­tal­is­tič­ki total­i­ta­rizam pra­vo rešenje.

    BRASLAV:Oni koje niste pobili.

    HAJNC: Pre­bacu­ješ nam?

    BRASLAV: Ne, ni naj­man­je. Ja vam se divim kako ste uspeli u tome.
    HAJNC:  Pa, mi smo uspeli u tome jer su Evro­pl­jani, naroči­to oni sa Zapa­da, lju­di zakona. Oni su mirno protestvo­vali, pisali peti­ci­je pro­tiv rasiz­ma, oku­pl­jali se, štra­jko­vali a za to vreme smo mi ubi­jali, hap­sili. Nikad im nije palo na pamet da se dignu na oruž­je. Zamis­li! A zašto?

    BRASLAV: Jer su lju­di zakona.

    HAJNC: Tačno! A vi niste. Sim­bol vaših kra­je­va je crnoman­jasti brka­jli­ja s puškom u jed­noj i flašom rak­i­je u dru­goj ruci. Jed­nom rečju nevol­ja. Još pre­cizni­je: nevol­ja u rejonu Depoa 5 jer samo još kod tebe pos­to­je haj­duci. Nigde drugde.

    BRASLAV: A 48?
    HAJNC: Uništili su odrede Nikole Skobaljića i Nova­ka Gre­bostre­ka. Gre­bostreku i Skobaljiću su glave nabili na kolac. Preživele su pobili, povešali za muda i udar­ili na prcnju.

    BRASLAV: Ufff, ta prc­n­ja! Zadže­bano, češnejši!

    HAJNC: Zadže­bano? Češne­jši? Kojim jezikom ti govoriš?

    BRASLAV: Svo­jim. Ovaj mod­er­an jezik mi je dosadan i sve­den pa ubacu­jem neke pre­po­topske izraze da bih kon­verzaci­ju učinio zan­imljivi­jom, habibi!
    HAJNC: Nemoj ti meni, habibi! To vam je od migranata!

    BRASLAV: A vas kao briga za migrante.

    HAJNC: Ne,ni naj­man­je. Očeki­vali smo da ćete ih mirno prim­i­ti ali vi ste poludeli  zaratili s nji­ma. Pa smo dobili Prvi migrants­ki rat. Pa su onda sklop­ili mir s vama i zaratili pro­tiv novih migrana­ta, u savezu s vama. Pa ste se onda pono­vo pomir­li i zaratili s trećom tur­om migrana­ta pa se pomir­ili i s nji­ma a onda ste opet poludeli i podelili svi­ma neka starosloven­s­ka, crkven­jač­ka ime­na da se ne bi zna­lo ko je domoro­dac a ko stranac. I prit­om ste izmis­lili neku religi­ju kojoj niko živi ne može da odre­di gde počin­je a gde se završava.

    Braslav izvo­di niz kom­p­liko­vanih pokre­ta koji su spoj kršten­ja, metanisan­ja, klan­jan­ja i puck­an­ja prstima

    BRASLAV: Nek je Svja­tovid s tobom, evo, ovo­ga mi krs­ta i Jahvea ja, Ala­ha mi, ne znam o čemu zboriš.
    HAJNC: E, o tome pričam. Vi ste prokleti Dunger­volk i za bol­je od spalji­van­ja i pohran­ji­van­ja naših gov­ana i niste. Naša car­i­ca je htela da vas sve pobi­je­mo ali ja nisam dao.

    BRASLAV: Pamet­na odluka.

    HAJNC: Nisam sig­u­ran. Rekao sam joj: Your Grace, tu I tamo ovi pros­tori daju nekog ko može posluži­ti interes­i­ma Imper­i­je. Znam da imate samo 107 god­i­na ali, setite se našeg prvog upravni­ka, u ono vreme kad je pos­to­jao samo jedan, veli­ki depo. Kakav je to čovek bio! Mag poli­tike! Mag! On je prvi uveo gigantske spalion­ice, pro­dao nam vodu za nepris­to­jno male pare. Otuđio državno zemljište i dao Ara­pi­ma. Naj­plod­ni­ju zemlju pro­dao za kikiri­ki. Betoni­rao je sve. Apso­lut­no sve. I pašn­jake je zabetoni­rao. Beton, beton, samo beton… Podi­gao je 349809 fontana. Skre­sao plate. I pen­z­i­je. Otpuš­tao s posla en masse. Uveo pro­l­sku  nad­nicu. Nar­od mu nije ni a rekao. Triput su glasali za nje­ga.  Ukin­uo je slo­bodne medi­je, zaveo dik­tatu­ru, obesmis­lio sve u šta su lju­di verovali. Apso­lut­no sve! Samo je on imao smis­la i samo je on radio i patio i lju­di su mu verovali.

    BRASLAV: Da, sećam ga se. Nažalost, ne prave više takve. Polomili su kalup. Znaš, ja sam počeo svo­ju poli­tičku kar­i­jeru kod njega.
    HAJNC: Zbilja?

    BRASLAV: Ispr­va sam, kao stu­dent pra­va a bio sam najbolji u gen­eraci­ji I to na državnom fakul­te­tu, moliću lepo) pisao neke komentare na inter­net, radio naporno po 25 sati dnevno, živeo na sendvičima…

    HAJNC: Da, da, to je zan­imlji­vo ali apso­lut­no dosad­no. Pri­jatelju, došao sam ovde s jas­nom porukom from Her Grace: ili ćeš za nedelju dana pobiti haj­duke ili ću ja pri­tis­nu­ti ovo zeleno dug­mence oko vrata.

    BRASLAV: I? Šta onda?
    HAJNC: Onda će doleteti dronovi naoružani laser­i­ma i raz­du­vati i  tebe i tvoj smrdljivi depo u tri pizde materine.

    BRASLAV: Ma neeeće valjda?

    HAJNC: Oće, oće.

    BRASLAV: Čekaj malo.
    HAJNC: Ne, čekaj ti. Her Grace je htela da izvede­mo Blitzkrieg i sravn­i­mo vas sa zemljom. Nema jednog depoa ali imamo još 51 na raspolaganju.

    BRASLAV: Postaraću se.

    HAJNC: Bol­je bi bilo, haba­by.

    BRASLAV: Kako?
    HAJNC:  Haba­by, spo­jio sam habibi i baby.

    BRASLAV: Jok. Ne zvuči dobro.

    HAJNC: Vaš smisao za humor je ravan Pen­govim mudi­ma. Nepostojeći.

    BRASLAV: Hajnc, zar sam to dočekao? Da me Šva­ba uči duhovi­tosti? O, Tau­ta­tise, uzmi me sad!

    Hajnc zgra­bi ogrlicu

    HAJNC: Brale, reci još jed­nu reč pro­tiv mene i mog nar­o­da i ja ću poz­vati dronove. Jebe mi se što ću i ja poginu­ti. Piz­do! Tre­bao bi da mi lju­biš guz­icu što sam te spasio.

    BRASLAV: Ne bi mi bilo prvi put.

    HAJNC: Ljubljen­je guz­ice? Ne ne bi. Ni buk­val­no ni fig­u­ra­tivno ali to nije poen­ta. Poen­ta je da mi je muka od ovog pos­ra­nog mes­ta, od lošeg posla kojiu radim. Tre­ba sam da odem u Južnu Afriku, otvorim rud­nik dija­mana­ta i uži­vam u plodovi­ma obnovl­jenog aparthe­j­da. Ali ne! Dobio sam posao u ovoj bed­noj zapiz­di­ni. To je gore od smrti!

    BRASLAV: Haba­by, polako. Sve je u redu. Pobiću ajduke. Za 48 sati ćeš dobiti glavu strašnog  haram­baše Džibidža­jk­ića na sre­brnom tan­jiru. Veruj mi, držim stvari pod kontrolom.

    RELJA(off): Proklet­ni­ci! Izro­di! Došao je Strašni sud! Gnev nar­o­da će se sruči­ti na vas kao ogn­je­na kiša!

    HAJNC: Pod kon­trolom, a?

    BRASLAV: Neki ludak od juče.

    RELJA(Off): On se izda­je za pasti­ra a vodi vas u  klan­icu kao poslušne dvoglave ovce.

    BRASLAV: Dement­ni stočar. To je nje­gov stil. Choban­is­mo. On mis­li da to nije pro­fe­si­ja već način života.

    HAJNC: Ne brabon­jaj. Voleo bih da upoz­nam tog umišl­jenog mesiju.

    RELJA(off): Sravniće­mo vaš Vav­ilon i na nje­gov­om mes­tu podići rajs­ki vrt soci­jalne pravde. Hleb, jed­nakost, sloboda!

    BRASLAV: Kriči kano ban­shee stara, amadan nijedan!

    HAJNC: Amadan? Ne zvuči mi uopšte ludo. Naprotiv.

    BRASLAV:  Oket. Lud ili ne, on nije niš­ta što ne mogu sred­i­ti za pet min­u­ta. Idemo.

    Pokazu­je mu pre­ma vra­ti­ma. Odlaze. Mrak

     

     

     

    4.

    Ispred kapi­je Depoa 5. Rel­ja, još ružni­ji i iscepani­ji, polu­go, sto­jii upe­ru­je prstom u pravcu kapije. 

    RELJA: Proklet­ni­ci! Zlotvori! Sluger­an­je carst­va! Da, to su vaši gospo­dari! Nude vam viz­iju saveza rada i kap­i­ta­la- saveza leđa i kor­bača! Pro­li, u vama je nada! Dig­nite se na bunu! Oborite vaše tlačitel­je tako što ćete, kao vaši slavni pre­ci pre tačno jednog veka, udar­i­ti na silu koju svet nikad nije video! Borićete se, riziko­vaćete živ­ote, pašće krv!  Ali, kao i vaši pre­ci pre vas, vi ćete pobediti!

    Dolaze Holov­ka, Braslav, satrapi Voja i Vel­ja, David i Hrista. Voja drži kofu u ruci

     

    BRASLAV: Čujem, tražio si me, agitatore.

    RELJA: Da, tražio sam tebe i tvo­je. Odstupite s vlasti dok još ima vremena!

    BRASLAV: ODSTUPIĆU!  (tiše) Ako to nar­od želi. Davide.

     

    David priđe Relji i udari mu šamar od kojeg se ovaj skljo­ka na zemlju

    RELJA: Ruka ti se osuši­la, Judo!

    DAVID: Ne, neće. A neće ni noga.

    David ga šutne. Vrati se na svo­je mesto

    BRASLAV: Da čuje­mo glas žena.

    Hrista dođe do Rel­je i pljune ga

    HRISTA: PIZDO!IZDAJICE!

    RELJA: To tre­bam ja tebi da kažem.

    Ona ga šutne dva­put. Rel­ja se pre­vi­ja od bolova

    HAJNC: A sad ga skenjajte.

    BRASLAV: Nema potrebe. On je nebi­tan. Poslaću kaz­nenu eks­pedi­ci­ju da pobi­je haj­duke. Na ovog idio­ta ne tre­ba troši­ti snagu.

    HAJNC: I, šta sad?

    BRASLAV: Videćeš, haba­by. Vojo.

    Voja dolazi s kofom u ruka­ma do Rel­je. Poli­va ga. Iz kofe ispada­ju gov­na. Svi we smeju

    BRASLAV: Da sam ga ubio ko psa on bi zap role postao sve­tac. Ovako je samo jedan mali mamac za muve. Paj sad.

    Braslav pri­lazi Relji i pokazu­je prstom na njega

    BRASLAV: Nar­o­de Depoa 5! POGLEDAJ GA! Bedan, kržl­jav, smrdljiv! Bal­a­van­der jedan! On da vas vodi? On da bude vasa sna­ga i vaš mozak? Neće moći!

    NAROD(off): Neeee.

     BRASLAV: Šta kažete? Šta da mu radim?

    NAROD (off): Pro­ter­aj ga! Gov­n­jivom motkom u guzicu!

    Braslav diže ruke. Nar­od se utišava

    BRASLAV: Dos­ta je bilo gov­ana za danas. Nek ide kuda mu je vol­ja. Ja sam danas pokazao milost što ga nisam ubio. Ali, pređe li naš prag sledeći put- udar­iće­mo ga na prcnju!

    NAROD (off): Prc­n­ja! Prc­n­ja! Prcnja!

    BRASLAV: Jesi li čuo?

    RELJA: Jesam.

    BRASLAV: Dobro. A sad odje­bi, revolucijo.

    Rel­ja usta­je i odvlači se. Braslav udari dlanom o dlan

     

    BRASLAV: Eto, prob­lem rešen.

    HAJNC: ja mis­lim da je samo stvoren još jedan.

    BRASLAV: otkud to?

    HAJNC: Ovaj momak neće odustati.

    BRASLAV: Pa?

    HAJNC: Moja pret­postavka je da će otići do haj­du­ka i reći im da dolazite po njih.

    BRASLAV: Pa šta? To će ih samo zas­traši­ti i razbežaće se pre nego što stignem do njih.

    HAJNC: Pre­više si samouveren.

    BRASLAV: Samo realan. Nego, jesi li se upoz­nao sa Hristom?

    Braslav zgra­bi Hris­tu i pri­makne je Hajncu.

     

    HAJNC: Mhm­mm, nisam imao to zado­voljst­vo. Enchante, made­moi­selle Prolleusse! 

    BRASLAV: Tvo­ja je večeras. Davide, jel si dobro?

    DAVID: Da, gospodaru.

    BRASLAV: Neš­to si mi smrknut.

    DAVID: Smrad mi smeta.

    BRASLAV: Nadam se da ti ne smeta krv jer preko­su­tra ide­mo na hajduke.

    DAVID: Ne, krv mi ne smeta.

    BRASLAV: To mi reci. Ide­mo u trpezari­ju da se radu­je­mo uz vino.

    VELJA: Dok se ekse­len­ci­ja radu­je s tvo­jom ženom.

     

    Svi se sme­ju osim Davi­da i Hriste. Mrak

     

    5.

     

    U hladu drve­ta, negde u sto­let­noj šumi. Pod jelom leže Anči­ca Haj­duči­ca i Džibidža­jk­ić haram­baša. Piju rak­i­ju i kuli­ra­ju posle sek­sa. Raskopčani su, raspiš­tol­jeni ali rel­a­tivno pristojni.

    HARAMBAŠA: Oj, Ančice moja haj­dučice, zlatne su ti usne i ručice.

    ANČICA: Haram­bašo jel to zboriš jer se s mojom mač­ki­com boriš?

    HARAMBAŠA: Ančice, pogan ti je jezik! Kako možeš da lju­biš oca tim usnama?

    ANČICA: Ne lju­bim ga. Ne više.

    HARAMBAŠA: Izvi­ni, zaboravih.

    ANČICA: Posled­nji put sam ga polju­bi­la u hlad­no čelo kad mi je bilo šestnest.

    HARAMBAŠA: Izvi­ni još jednom.

    ANČICA: Šta mi se izv­in­javaš? Pa ja sam ga i ubila.

    HARAMBAŠA: A, da. Tako smo se i upoz­nali. Bio je čuvar Depoa 49, jel tako?

    ANČICA: A ja sam bila nje­go­vo kopile.

    HARAMBAŠA: Lepo sam ti rekao da izabereš stranu.

    ANČICA: I ja sam izabrala.

    HARAMBAŠA: Dobro si izabrala.

     

    Ljube se: Anči­ca se nasmeje

    HARAMBAŠA: Šta ti bi?

    ANČICA: Ko bi rekao da lju­bim magacionera.

    HARAMBAŠA: Po stoti put ti kažem: ja nisam mag­a­cioner. Ja sam haj­duč­ki harambaša!

    ANČICA: Izvi­ni ali, u prethod­nom živ­o­tu si bio magacioner.

    HARAMBAŠA: Nisam.Trgovao sam svin­jskim polutkama.

    ANČICA: Sve­jed­no.

    HARAMBAŠA: Nije svejedno.

    ANČICA: Sve­jed­no je jer si sad najveći haram­baša od svih.

    HARAMBAŠA: Jedi­ni preživeli od svih.

    ANČICA: I zato najveći.

    HARAMBAŠA: Po svakom pitanju.

    ANČICA: Baš zato. I koga briga ako si nekad bio jajara koja se bav­i­la švercom.

    Haram­baša poteg­ne jata­gan i gurne ga Anči­ci pod grlo

    HARAMBAŠA: ja sam čas­tan čovek. Taj, koji je bio mag­a­cioner i švercer je Džibi Dža­jk­ić a ja sam Džibidža­jk­ić i zovem se Stanko. To uopšte nije isto. Jel to jasno?

    ANČICA: Da. Jas­no je.

    HARAMBAŠA: I što si sad potegla to sa tim Džibi­jem Dža­jk­ićem? Volimo se celo pre­podne, doživela si četiri vrhun­ca i još me zav­it­lavaš a do mal­očas si mešala ko vučica.

    ANČICA: Izvi­ni, Džibi, ovaj Stanko, mis­lim da sam popi­la malo više rakije.

    HARAMBAŠA: Da znaš da jesi. Nema više pan­je­vače za tebe.

    Haram­baša joj uzi­ma rak­i­ju, zašrafi čep i baci je sa strane.

    HARAMBAŠA: A sad da mi pevaš, evo, tu da mi pevaš. Dušu da iskupiš, telo da otkriješ.

    ANČICA: Ala smo nadahnuti.

    HARAMBAŠA: Uvek postanem sen­ti­men­ta­lan posle dobre jebačine.

     

    Anči­ca usta­je i peva

     

    ANČICA:

    Haram­bašo Stanko

    Srce naše jarko

    Takvog maj­ka

    Rodi­la još nije

    Od Srbi­je

    Do Sir­i­je

     

    HARAMBAŠA: E, tako te volim. Pevaj eps­ki, da me nar­od pamti. I pokaži sisu.

    ANČICA:

    On nosi dimiskije

    I čuture od rakije

    Boj se bije

    Sred regi­je

    Haram­bašo Stanko

    naše Sunce žarko!

     

    HARAMBAŠA: A sad sisa.

     

    Anči­ca mu pokaže sisu.  U tom trenutku na scenu dolaze Niko­la Altomanović i Rel­ja. Niko­la ga gura puškom.  Anči­ca pod­vrisne i hitro nabaci košlju koju je skinula. 

     

    HARAMBAŠA: Šta mi preki­daš inspiraci­ju, Sunce ti jebem?

    NIKOLA: Izvi­ni, haram­bašo al ja sam mor’o.

    HARAMBAŠA: Mora samo da se pan­drkne, Niko­la, a tebe je baš uhva­tio neiz­drž za smrću.

    NIKOLA:  Polako, haram­bašo. Uva­tio sam ovog tvo­ra kako nam se smu­ca oko logora.

    ANČICA: Što si ga dovukao da nam zagađu­je vaz­duh, Altomanoviću? Tre­bao si odmah da ga overiš.

    NIKOLA: A, ne mogu ja to tako. Ja volim onako na fin­ja­ka, nate­nane. Prvo da se mal­kice muči pa onda. Oslepim ga, pa mu spal­im bra­davice, pa šivaća igla u jezik…Milina!

    ANČICA: Na smrt! Na smrt!

    HARAMBAŠA: Obus­tavi napad, Ančice.  A i ti Niko­la, šta mračiš ko Hani­bal Lek­tor? Ajde prvo da vidi­mo šta oće pa onda da ga lik­vidi­ramo. Ti, pacol­i­no, pričaj.

    Nema sce­na: Rel­ja priča a Niko­la, Anči­ca i Sto­jan se sme­ju i čude na smenu. Off: instru­men­tal , miks: elek­trične gusle plus tehno semplovi

    HARAMBAŠA: Znači, tako i tako.

    RELJA: Tako i tako.

    ANČICA: A da mi nje­ga ipak ubijemo.

    HARAMBAŠA: Jok. Ajde da lepo, pošteno, demokrats­ki, glasamo.Ko je za to da ga ubijemo?

    ANČICA: Ja.

    NIKOLA: ja.

    HARAMBAŠA: E, ja nisam za a vred­im za tro­jicu. Znači 3:2. Znači smrdl­je­vak živi.

    ANČICA: Jaka demokratija.

    HARAMBAŠA: Haj­duč­ka. Nego, Rel­ja, šta ti mis­liš, kako da se izvuče­mo iz ove frtutme?

    ANČICA: Izruči­mo ga gospo­daru Depoa 5 i goto­va stvar.

    NIKOLA: E, to je vala dobra ide­ja. A pre toga- kon­ji­ma na repove.

    HARAMBAŠA: Jel slušate vi lju­di? Oni dolaze po nas. Reljo-Seljo, imaš li neki predlog?

    RELJA: Danas su me pro­ter­ali a vi ste me uhvatili istog dana. To vam daje prednost.

    ANČICA: Ne razumem.

    RELJA: Nemo­jte čekati da oni dođu po vas. Idite po njih.

    HARAMBAŠA: To je pot­puno sumanuto!

    RELJA: I baš zato to neće očekivati.

    ANČICA: A kad bi ti napao?

    RELJA: Večeras. Noćni napad.

    HARAMBAŠA: Čekaj, bre, Kri­latiću! Tek si došao ovde a želiš da koman­du­ješ  mojim hajducima.

    RELJA: Ne želim. Samo dajem ideju.

    NIKOLA: Ide­ju? Mi da izle­ti­mo na čistinu, da jurišamo na mitral­jes­ka gnez­da a ti da smišl­jaš ide­je? Lako je tuđim kurcem glogin­je mlati­ti! Kad smo kod toga paten­ti­rao sam novu meto­du mučenja…

    HARAMBAŠA: U pravu si Niko­la. Ako izuzmemo sadis­tič­ki deo. Kri­latiću, ja ne vidim kakvu korist imam od toga.

    RELJA: Slavu. Besm­rt­nu. Postaćeš ikona borbe za nezavisnost.

    HARAMBAŠA: Slabo ti ja te crkvene stvari. Ja sam pre sve­ga biznismen.

    ANČICA: Džibi Džajkić.

    RELJA: Ona jajara?

    HARAMBAŠA: Ja NISAM ona jajara. Ja se prezi­vam Džibidža­jk­ić a to je pot­puno dru­ga dimen­z­i­ja u odno­su na Džibi­ja Džajkića.

    RELJA: Izvi­nite, pobrkao sam vas s nekim.

    HARAMBAŠA: Jesi. A sad tutanj odavde. Niko­la, Ančice, zovite momke. Ide­mo u planine.

    RELJA: Ne, ne možete.

    ANČICA: Ne? A zbog čega?

    RELJA: Jer ste vi posled­n­ja iskra slo­bode. Vi ste posled­n­ja nada ovog porobljenog naroda.

    HARAMBAŠA: Ako smo mi posled­n­ja nada ovog nar­o­da onda bi im najbol­je bilo da se svi kolek­tivno nabi­ju na veli­ki nepod­mazani kurac. Ančice, Nikola…

    RELJA: Haram­bašo, zab­o­ravio si bla­go. Mašine, kola, ben­zin, muni­ci­ja, maren­da… Sve će to biti tvo­je. Ti si čovek biznis­men, ti razumeš to.

    HARAMBAŠA: Da, razumem.

    ANČICA: Stanko.

    HARAMBAŠA: Ček malo. Da čuje­mo još.

    RELJA: Znam kako da osvo­ji­mo Depo 5.

    ANČICA: Ne slušaj ga. On laže.

    HARAMBAŠA: Do sad je fino lagao. Ajde, gukni gol­ube da ti vidim zube.

    RELJA: Gol­ubovi nema­ju zube.

    HARAMBAŠA: Stvarno? Nisam znao. Reci brzo i kratko šta imaš da ti ne pre­su­di jatagan.

    RELJA: Glavni prob­lem je kako da priđe­mo kapi­ji a ne kako da je raz­val­imo. Jel tako?

    ANČICA: Da, tako je.

    RELJA: Dina­mi­ta imate?

    HARAMBAŠA: Može­mo pola Balka­na da ras­tu­ri­mo. Našao sam u nekom starom vojnom skladiš­tu. Rez­erve iz devedeset i prve.

    ANČICA: Mis­liš, ja sam našla.

    HARAMBAŠA: Haram­baši­na je posled­n­ja. Jel tako Nikola?

    NIKOLA: Jakako. Tako il nikako.

    HARAMBAŠA: Onda sam ja našao. Nastavi.

    RELJA: Depo je okružen grobljem vojnih vozi­la. Armi­ranih vozi­la. Dovoljno je da skinete u toku noći neko­liko tih neprobo­jnih ploča s vozi­la i krenete na depo koris­teći ih kao štit. Meci će se odbi­jati od njih, vi ćete stići do kapi­je, dići je u vaz­duh a onda je Depo 5 vaš.

    Pauza

    HARAMBAŠA: Hmm. Dobar plan. Samo, neće­mo mi niš­ta. Ti ćeš.

    NIKOLA: Nemoj, haram­bašo. On želi da nas odvede u zamku.

    ANČICA: Samo reci i Mitro­va dan­ka vide­ti neće. Hoćeš li da ga upu­cam u srce kao  porezni­ka Petkovića ili u stom­ak kao mog ćaleta?

    HARAMBAŠA: Nećeš. Ali, ako pokuša neš­to sum­n­ji­vo-ubij ga na licu mesta.

    NIKOLA: Ja bi nje­ga, da ima vre­me­na, odrao ko jele­na. I posle bi ga krstio Bambi.

    HARAMBAŠA: E, baš lepo, Altomane, jer ćete ti i Anči­ca krenu­ti sa Reljom.

    NIKOLA: Kako?

    Haram­baša uzi­ma sablju i crta mapu na zemlji

    HARAMBAŠA: Ovo je Depo 5. To vam je kapi­ja. Vas tro­je i još pet moma­ka koje ću ja odabrati ćete krenu­ti usred mrkle noći na kapi­ju. Bacićete dina­mit.  Za to vreme ćemo moji mom­ci i ja, ovde i ovde, pucati iz šume na Depo i pokri­vati vaš juriš.

    ANČICA: Niko­la, kako si ono rekao? Lako je tuđim kurcem…

    NIKOLA: Glogin­je mlatiti.

    Haram­baša zgra­bi Ančicu i Nikolu svo­jim snažn­im rukama

    HARAMBAŠA: Jes­mo li ajduci il nismo?A? A šta mi radi­mo? Gra­bi­mo šta nam tre­ba. Ti, Niko­la, oćeš da mučiš sve što je rodi­la maj­ka? Eno ti rat­nih zarobljeni­ka. Udri ih na prc­n­ju, zabole me.

    NIKOLA: Prc­n­ju? Uff, ja jesam sadista al nisam toliki.

    HARAMBAŠA: Ti, Ančice, uzmi neki opas­ni moto­cikl. Znam da ih par satra­pa vozi. Izaberi najbolji. A, šta kažeš?

    ANČICA: Samo ako ima i odgo­vara­jući šlem. Meni je bezbed­nost u sao­braća­ju svetinja.

    HARAMBAŠA: A ti, momak, šta bi ti?

    RELJA: Slo­bo­du. Soci­jal­nu pravdu.

     

    Pauza

    HARAMBAŠA: Okej, može i to.

    RELJA: Kon­ačno! Ost­varu­je se san o slo­bo­di pro­gonjenog ple­me­na. Pono­vo ćemo živeti u starim gradovi­ma i seli­ma, pono­vo će se jedan bar­jak slo­bodne regi­je zavijoriti…

    HARAMBAŠA: Rel­ja, ovo je biz­nis a ne poli­ti­ka. A sad pote­ci dole u potok da se istuširaš.

    RELJA: Razumem, harambašo!

    Rel­ja, sav srećan, odlazi. Haj­duci gleda­ju za njim

    HARAMBAŠA: Neće taj doživeti sledeće jutro.

    ANČICA: Neće.

    NIKOLA: Jok, more.

    Mrak

    .

    .

    6.

    Soba Holovk­i­na. Hrista je na kolen­i­ma. Holov­ka je prip­it i ima nad­moćno držan­je. Na podu je trožil­ni bić

    HRISTA: Molim vas, gospo­dine oficire.

    HAJNC: Nema milosti za vas, bagru balkansku.

    HRISTA:Molim vas, uradiću sve što mi kažete.

    HAJNC: nein! Spal­iću vaše selo do temel­ja. Strel­jaću vas sve! Alles! Schissen!

    HRISTA: Zaš­to, pobogu?

    HAJNC: Knedi­ge frau Bauere­in, das ist ord­nung. Sto za jednoga.

    HRISTA: Nemo­jte molim vas. Izgi­bosmo ki Mančester!

    HAJNC: Ne bi prome­nili moje mišl­jen­je pa čak i da me uhvatite za moj poza­mant­ni bavars­ki klobas.

    HRISTA: Ovako?

    HAJNC: Rec­i­mo.

    HRISTA: Ne pali?

    HAJNC: Ne.

     

    Pauza

    HAJNC: Ovo je dos­ta loše. Zapra­vo, nepodnošljivo.

    HRISTA: Ne razumem.

    HAJNC: Ja sam nemač­ki SS ofi­cir u Srbi­ji. God­i­na je 1941. Tre­ba da sravn­im selo u Zapad­noj Srbiji.

    HRISTA: Da?

    HAJNC:  A ti mi usred priče, s moravskim akcen­tom, tražiš da vas ne pobi­jem jer ”izigi­boste ki Mančester”? I dement­na kiš­na glista zna da je fud­bal­s­ka ekipa Mančestera stradala pedesetih god­i­na prošlog veka pred meč s Par­ti­zanom. Dese­tak god­i­na po završetku Dru­gog svet­skog  rata. Kakav si ti to prosvet­ni radnik?

    HRISTA: Najbolji.

    HAJNC: Dak­le, onaj koji nema poj­ma i ne uči decu ničemu?

    HRISTA: Da.

    HAJNC: ko kresne učiteljicu neka lupi rec­k­icu. Meni se čini da to neće biti slučaj.

    HRISTA: SA zaš­to ti se to ne čini, her kapitan?

    HAJNC: Dos­ta! Ja sam obert­sturm­bah­n­fuhrer! To pod jedan. Pod dva- sek­si si koliko Her Grace Imper­a­tor­ka u njenoj stošestoj godi­ni, gola i smrznu­ta u cen­tral­nom Grenlandu.

    HRISTA: Mož­da prob­lem nije do mene.

    HAJNC: Hahah. Kra­vo jed­na. Nar­avno da je prob­lem u tebi. Ja sam najtvrđi igrač sev­erne hem­is­fere ali ti nisi dorasla meni ni ovolic­no. Nemaš maštu.

    HRISTA: Da, verovatno.

    HAJNC: Ti si niš­ta. Ti si nula. Ti si opoz­it mater­i­ji. Ti si bale­gar­ka koja živi u neprove­tren­im balka­n­skim Augi­je­vim šta­la­ma. Ti si sloven­sko-tursko-cig­arsko-balka­n­sko- sir­i­js­ka mešav­ina. Špor­ka raca!

    HRISTA: Ne razumem o čemu pričaš ali se slažem.

    HAJNC: Ti si bed­na drolja.

    HRISTA: To razumem.

    HAJNC: Jedan od vaših naj­pamet­ni­jih pisaca je naz­vao vaše pleme parče­tom kravl­je balege. Kakvi ste vi ako to gov­ore najbolji među vama, a? O vama i sebi samima.

    HRISTA: Ne znam.

    HAJNC:  Imate li vi ima­lo samopoš­to­van­ja, sluger­an­js­ka podra­so? A?

    HRISTA:Jel te to pali?

    HAJNC: Ne. Ovo nije igri­ca. Sad gov­orim ono što zaista mis­lim. Gde god sam se ojavio nailazio sam na idiote koji vlada­ju zaluđen­im masama. I kli­ma­ju glavudža­ma, kao oni kičasti plas­tični kučići u koli­ma. Ne sluša­ju. Samo kli­ma­ju. I izvršava­ju. Kažu da je istori­ja koja se pon­avl­ja farsa. 1941, 2041, 2241, to je sve isto kod vas. Far­sično! Vi ste farsa, par­o­di­ja na ljud­s­ki rod. Smrdljivi, pretvorni, pro­dali bi rođenu mater za sekund vlasti. Sad, da mogu, pobio bih vas sve.

    HRISTA: Pa hajde, ubij me već jednom!

    Hrista počne da plače. Trese se

    HAJNC: Mis­liš da neću?

    HRISTA: Ako te to pali.

    Hajnc zau­rla

    HAJNC: Aaaaaaaaa! To su lažne suze!

    HRISTA:Da. Više ne znam ni da plačem kako valja.

    HAJNC: Eto, to je to. O tome pruičam! Bagro vašlji­va! Crnoman­jasti gno­mi špi­cas­tih gla­va. Lepo vas je opisao onaj vaš Starče­vić . Bez sra­ma. Bez gađen­ja. Bez sta­va. Stal­no glu­mite jer, ako bi stali, otkrili bi da ste bez srca.

    HRISTA: Ne znaš o čemu pričaš. Mi imamo dušu! Vi na Zapadu je nemate.

    HAJNC: Haha­ha, da, tako je. Širo­ka sloven­s­ka duša na koju se ja pišam u širokim mla­zovi­ma. Kad sje­bete sve oko sebe vi se uhvatite za svo­je osteljive dušice. Pa, da ti otvorim oči, kujo: Čovek koji stal­no pon­avl­ja da ima dušu nema niš­ta u grudima.

    HRISTA: A vi imate?

    HAJNC: Imamo. I oka­java­mo. I trpi­mo. Pri­mamo poko­ru svakog dana. Jer znamo da je Pakao blizu a Bož­ja ruka uvek visi u zraku. Samo to, visi. Da li će se spusti­ti ka nama i uzvis­i­ti nas? E, to je dru­go pitanje.

    Hajnc podiže ruku ka tavani­ci i iščeku­je.

    HAJNC: Tu sam. Reci mi. Glo­ria in te nomine. Lib­er­ate nos ex inferis.

    HRISTA: Ludak.

    Hajnc uzi­ma bič s poda.

    HAJNC: Ludak? Hoćeš da te išibam ko psa?

    HRISTA: Ako te to pali.

    Hajnc zas­tane. Gle­da je izbezuml­jeno a zatim počne da se udara biem po leđi­ma. Hrista vrišti

    HAJNC: Fla­ge­lan­ti, tako su ih zvali. Auto da fe. Poko­ra. Svi na Zapadu zna­ju. Svako mora, na neki način, da poči­ni auto da fe. Čak je i onaj Igi Pop sekao sebe žile­ti­ma na kon­cer­ti­ma jer je verovao da mora da plati za gre­he koje je počinio.

    HRISTA: Kako ide?

    HAJNC: Ne ide.

    HRISTA: Mož­da, ako bih ja preuzela.

    HAJNC: Zaš­to da ne?

    Hrista uzi­ma bič i počne da udara Hajn­ca po leđi­ma. Krvnički

    HRISTA: Hoćeš još? A? Još? Jel ti ovo pri­ja, đubre švapsko?

    HAJNC: Ne, ne, ne!

    HRISTA: Jel te to pali?

    HAJNC: Prest­nai, molim te, prestani!

    HRISTA: Jel te pali?

    HAJNC: Sig­ur­na reč. Safe word.

    HRISTA: Nema sigurnosti.

    Hajnc uspe da ustane i otme joj bič iz ruku. Gurne je na pod

    HAJNC: Uži­vaš u ovome, a kurvo?

    HRISTA: Ne samo

    HAJNC: Samo sam mis­lila da te to pali. Dos­ta sranja!

    U sobu ulazi David. Zausti da kaže nešto

    HAJNC: Šta će ti tu koji schwanz?

    DAVID: Hrista, da li si dobro?

    HRISTA: Šta misliš?

    HAJNC: Raus! Marš napolje!

    DAVID: Ako je povredite.

    HRISTA: Nemoj, Davide, molim te.

    HAJNC: Šta ako je povred­im? Šta ako je ubi­jem? Šta ćeš onda? A?

    Hajnc se unosi Davidu u lice

    HAJNC: Moji pre­ci su uži­vali u tome da ubi­ja­ju vaše pretke. Štaviše, bili su ponos­ni na to. Da su običa­ji bili takvi kao u staroj  Ger­mani­ji, moji pre­ci bi ispred kuće, na koče­vi­ma, držali glave vaših vojni­ka i gov­o­rili: “Bili su zveri ali su bili ple­menite zveri. Opasne, gra­ciozne. Borili su se kao lavovi. Dos­to­jni pro­tivni­ci koji­ma ovako oda­je­mo poš­to­van­je”. Dođavola, napunili bi ih vatom i prepari­rane držali u svo­jim kabi­ne­ti­ma da su mogli! Naš feld­maršal vam je podi­gao spomenik! A vi? Današn­ji vi? Siso!

    DAVID: Hrista, ide­mo odavde.

    HRISTA: Znaš da ne možemo.
    DAVID: Zašto?

    HRISTA: Ovo je jedi­ni pošteni posao koji može­mo da radi­mo. A i glad­ni smo.

    HAJNC: Da, glad­ni ste. Isprepadani. Bez moralnog ili etičkog kom­pasa. Lako je nama. Mi jed­nim pri­tiskom na dugme može­mo da vas sve pobi­je­mo a vi, vi morate da robu­jete. Ali, s druge strane, mi nikad nis­mo robo­vali a vama je to tradicija.

    DAVID: Dos­ta je bilo.

    HAJNC: Ne, tek će da bude. Vidite, biti rob je ponižen­je. Ja sam se nadao , u ime sećan­ja na naše slavne pro­tivnike, da ćete se još jed­nom dići i ovaj put izginu­ti do posled­njeg i tako slavno završi­ti svo­ju istori­ju. Mi bi to uradili. Delom jer smo raz­maženi a delom jer ne može­mo da pod­ne­se­mo ni samu pomisao da nam neko izda­je naređenja.

    DAVID: Hrista. Molim te.

    HAJNC: Moliš? Uzmi je za ruku i odvu­ci među pacove. Mene udari. Ili ubij. Uči­ni neš­to. Ali, ne. A znaš zaš­to? Jer svi zna­ju, poni pro­li napolju, I oni haj­duci u šumi, svi zna­ju šta si ti.

    DAVID: A šta sam to ja?

    HAJNC: Ja sam lju­bitelj vaše drevne klasične nar­o­dne muzike. Iskreni lju­bitelj. Evo, otpe­vaću neš­to speci­jal­no samo za vaše uši pa izvucite zaključak:

    Iz majčinih ruku nje­ga, oteo je zulumćar

    Sada kune sud­bu kle­tu što je pos­to janičar!

    Eto šta si. A sad idi. Idi i kuni sud­bu kletu.

    HRISTA: Idi.

    David se okrene. Odlazi

    HAJNC: I usput, kad smo kod toga, svrati do Vojinih oda­ja. Izgle­da da nje­go­va žena ima jedan od onih dana. Nego, gde smo ono stali? Hrista, sed­ni. Na pod. U turs­ki sed. Hajde. Ti si delom Turk­in­ja i  sig­urno znaš kako tvo­ji Anadol­ci sede, zar ne?

    Hrista sedne u turs­ki sed. Hajnc sedne pored nje isu­pusti joj glavu u krilo

    HAJNC: Mazi me. Po glavi. Tvo­ji prsti u mojoj kosi. Tako. Eto, sad smo ti i ja, dra­ga, klasič­na kom­pozi­ci­ja. Pieta. Znaš li šta je pieta, draga?

    HRISTA: Ne.

    HAJNC: Tako sam i mis­lio. Kao Hrist, Hrista, ja krvarim u tvom krilu. Ti si moja maj­ka Mar­i­ja. Ležim u tvom krilu posle raspeća, mrtav.

    HRISTA: NISAM TE SREĆE.

    HAJNC: Ššš, ne kvari atmos­feru. Samo mažen­je. Mažen­je i tišina.

    Hrista ga milu­je u tišini

    HAJNC: Napal­jen sam. Hajdemo.

    Puc­n­ja­va puša­ka i mitral­jeza, off. Zav­i­jan­je sire­na, off. 

     

    HAJNC: Šta je ovo?

    HRISTA: Mož­da su hajduci?

    HAJNC: Kako? Sja­jno! Kon­ačno se neš­to događa! Tvo­ji zeml­jaci Hrista, kon­ačno su se digli na ustanak! I to u julu 2041. Tradi­ci­ja je čudo.

     

    Hajnc usta­je, ozaren. Nameš­ta nabore na svom odelu

    HAJNC: Nisam se ovako dobro osećao od onih davnih dana kad smo Pol­jake pro­ter­ali iz Berli­na. Ide­mo do gospo­dara Klonimirovića. Nadam se da ima koju pušku viška.

    Snaž­na det­onaci­ja ga obori na pod. Urli­ci ran­jenih i puc­n­ja­va, off.  Trup­kan­je vojničk­ih coku­la, off. U sobu utrči David

    DAVID:  Haj­duci su digli kapi­ju u vaz­duh! Moraće­mo da beži­mo na unutrašn­ji bedem! Brzo!

    HAJNC: Haha­ha, sja­jno! Stvari kon­ačno posta­ju zabavne! Pove­di nas pre­ma unutrašn­jem bede­mu, vrli janičaru!

    Odlaze. Mrak

     .

    .

    7.

    .

    Depo 5. Nedaleko od unutrašn­jeg bede­ma. Pre­vr­nu­ti sto je improvi­zo­vana barika­da. Puc­n­ja­va, off. Iza pre­vr­nu­tog sto­la leži Rel­ja. Ran­jen je u  nogu Anči­ca ga pre­vi­ja. On steže pušku dok ona, sa šma­jserom pre­bačen­im preko rame­na, zav­i­ja nje­govu ranu

    RELJA: Jooj, umirem.

    ANČICA: Ne brabon­jaj, to je samo površin­s­ka rana.

    RELJA: To ti kažeš.

    ANČICA: Ogre­bao te metak po cevani­ci. Nije strašno.

     RELJA: Jesi li sigurna?

    ANČICA: Napre­vi­jala sam se haj­du­ka, veruj mi. Ovo je ništa.

    RELJA: Hteo sam da pro­li­jem krv za rev­olu­ci­ju ali nisam znao da ovako boli.

    ANČICA: Hoćeš da se vra­ti­mo nazad?

    RELJA: I da hoću ne mogu. Priko­vani smo ovde.

    ANČICA: Ne kmezi. Sad će pojačanje.

    Pritrča­va im Niko­la, s puškom u ruci i krvav­im nože u zubi­ma. Hva­ta zaklon.

    ANČICA: Šta je, već si uspeo da zakol­ješ nekog?

    Niko­la ispljune nož

    NIKOLA: Ma jok, pofeko fam jevik.

    RELJA: Gde je pojačanje?

    NIKOLA: Nema ga.

    ANČICA:  Kako nema?

    NIKOLA: Oni nafi pufa­ju iv fume ali fe ne primifu.

    RELJA: Šta kaže ovaj?

    ANČICA: Haram­baša je još u šumi.

    RELJA: A naš kurac u glogin­ja­ma. Divno.

    ANČICA: Moramo da uđe­mo unutra i pobi­je­mo sve satrape sami.

    RELJA: Kako ćemo? Ima samo jedan pro­laz. Ona kapi­ji­ca tamo.

    ANČICA: Onda nemamo mno­go šanse. Pobiće nas ako iza­đe­mo odavde.

    RELJA: A ako izvede­mo nagli juriš.

    ANČICA: S kim? Pored nas su ostali još samo Josa i Milisav.

    RELJA: Petoro nas ima.

    ANČICA: A onu kapi­ju može da brani samo jedan čovek. Više im i ne tre­ba. Taj jedan čovek će da nas sve poski­da ako samo mrd­nemo odavde.

    RELJA: Pobiće nas i ako ostanemo ovde. Moramo da krenemo.

    NIKOLA: Flavem fe.

    ANČICA: Ne. Sačeka­jte malo. Stići će pojačanje.

    RELJA: Jesi li sig­ur­na? Ako nisu stigli do sada…

    ANČICA: A šta bi ti? Da se predaš?

    NIKOLA: Nema fanfe da fe predamo. Onaj gof­po­dar je gori pfi­hopa­ta od mene. Pre bih fe ubio.

    RELJA: Mrtvi ćemo biti i ovako i onako.

    ANČICA: Neće­mo. Ajde, Rel­ja, ti si školo­van čovek. Smis­li nešto.

    RELJA: Niš­ta mi ne pada na pamet.

    ANČICA: Daću ti pičke ako osvo­ji­mo depo.

    RELJA: Onda bi bol­je bilo da počnem da mozgam.

    Mrak

    .

    .

    8.

    .

    Kapi­ja unutrašn­jeg bede­ma Depoa 5. Vra­ta su polu­otškrin­u­ta. Pored vra­ta sto­ji David s puškom u ruci. Iza nje­ga je Hrista s piš­tol­jem. Spo­radič­na puc­n­ja­va, off.

    HRISTA: Jesu li tu?

    DAVID: Aha. Živi i zdravi. Za sad.

    HRISTA: Ima li ih?

    DAVID: Nema. Nekolicina.

    HRISTA: Nema­ju šanse da pobede.

    DAVID: Ne. Uko­liko ih mi ne pustimo.

    HRISTA: Davide.

    DAVID: Da?

    HRISTA: Na čijoj smo mi strani?

    DAVID: Na našoj. A naša strana je trenut­no gospo­dare­va strana.

    HRISTA: Mis­lim da si dovoljno ura­dio za gospo­dara i njegove.

    DAVID: Ne, nisam. A nisam ni za nas.

    HRISTA: Oni stu­dent koje si otku­cao, to je bilo dovoljno.

    DAVID: Par kli­naca koje su poslali u depo na prisi­lan rad?

    HRISTA: Nisu ih poslali na prisi­lan rad.

    DAVID: Pusti me da pucam, ženo.

    HRISTA: I ti znaš šta je tada znači­lo prisi­lan rad.

    DAVID: Ne znam.

    HRISTA: Znaš. Odveli su ih do prvog jen­de­ka i gotovo.

    DAVID: Ne mogu sad da mis­lim o tome.

    HRISTA: A o meni? Jel možeš da mis­liš o meni?

    DAVID: Ne mogu. Ne sad. Sad mis­lim o tome kako da nas izvučem iz govana.

    HRISTA: Još imamo šan­su da se izvučemo.

    DAVID: Da, imamo. Tako što ću ja pobiti sve haj­duke koji iza­đu iz zaklona.

    HRISTA: Nećeš.

    DAVID: A šta dru­go da radim? Carst­vo vla­da. Depoi vlada­ju. Haj­duci su propali. Neću valj­da pod stare dane u šumu?

    HRISTA: Davide, ti nisi ubica.

    DAVID: Nisam? Jesi li videla kako sam mal­očas upu­cao onog?

    HRISTA: Mis­lim da si ga samo ranio. Eno ga iza sto­la, jauče.

    DAVID: Tre­ba­lo je da mu prospem mozak.

    HRISTA: Tre­ba­lo je da onom Hajn­cu prospeš mozak.

    DAVID: Pred­stavniku Carst­va? Jesi li ti normalna?

    HRISTA: Davide, ako ova strana pobe­di mi ćemo nas­tavi­ti da bude­mo robovi.

    DAVID: Svako je rob na neki način.

    HRISTA: Ali ne kao ja.

    DAVID: O tome smo već pričali pre pet god­i­na, sećaš se?

    HRISTA: Da, ali ja više ne mogu Davide.

    DAVID: Ako želiš da preživiš moraš.

    Hrista repe­ti­ra pištolj

    HRISTA: Davide, spusti pušku.

    David se okrene pre­ma njoj

    DAVID: Skloni to sran­je, ludačo.

    HRISTA: Sve sam smis­lila, ljubavi. Ne bri­ni. Predaće­mo im se. Biće­mo hero­ji. Oni koji su im pomogli da osvo­je depo.

    DAVID: Ne, biće­mo izda­jni­ci i udar­iće nas na prcnju.

    HRISTA: Ja više ono ne mogu da radim.

    DAVID: Neke stvari su obavezne. Moji poslovi. Tvo­ji  poslovi. Znaš i sama.

    HRISTA: NE MOGU!

    DAVID: Moraš.

    HRISTA: Mora samo da se umre.

     

    Hrista puca u Davi­da. On padne. Koprca se malo. Umre. Hrista pljune na nje­ga. Priđe vra­ti­ma. Vadi iz džepa belu maramicu. 

    HRISTA: Ne puca­jte! Preda­jem se! Ne pucajte!

    Mrak

    .

    .

    9.

    .

    Dvor Brasla­va Klonimirovića. Na zidu visi haj­duč­ka zas­ta­va sa dvoglavom svinjom.Obe svin­jske glave su probušene stre­la­ma.  Na podu, vezani, sede: Braslav, Hajnc, Vel­ja i Voja.  Čuva­ju ih Anči­ca i Niko­la. Za stolom sede, kao sudi­je, Haram­baša, Rel­ja i Hrista

     

    HARAMBAŠA: Otvaram zasedan­je suda hajdučkoga.

    RELJA: I narodnoga.

     HARAMBAŠA: Ma, to je jed­no te isto. Dak­le: optuženi su ovde prisut­ni Braslav Klonimirović, nazovi gospo­dar Depoa 5, nje­govi satrapi Vel­ja Man­gulić i Voja Buk­li­ja. Sudi­ti se neće Hajn­cu Gibeli­ni kako god…

    HAJNC: Holov­ka.

    HARAMBAŠA: Sudi­ti se neće olovci.

    HAJNC: Holov­ci.

    RELJA: Za sad.

    HARAMBAŠA: A?

    RELJA: Neće mu se sudi­ti za sad.

    HARAMBAŠA: El se slažete s ovim?

    ANČICA, NIKOLA i HRISTA: Da.

    HARAMBAŠA: Doo­bro. Ajd da skra­ti­mo priču. Braslave, ustani. Zbog mučen­ja, pljačke, ubist­va, silo­van­ja i drugih gadosti ti se osuđu­ješ na smrt­nu kaznu a tvo­ji satrapi na doživ­ot­nu robi­ju. Imaš li šta da kažeš?

    Dug i pre­glasan prdež

    BRASLAV: Haha­ha! Eto šta ja mis­lim o ovoj vašoj kazni. Prdim na nju! Da su mi ruke slo­bodne skin­uo bih pan­talone i obi­la­to defe­ci­rao po čas­nom sudu. Pišam se na vas i vašu odluku. Vi ste nele­gal­ni, nele­git­imni, fak­tor nesta­bil­nos­ti u regionu i poli­tič­ki idi­oti. Draža­jši moj haram­bašo, celuj mi buljo mojo balka­n­sko. Veš il ne veš? A gosparu? No? Išem­p­ja si, iksanu?

    HARAMBAŠA: Šta ovaj mrsomudi?

    BRASLAV: In the nut­shell: Ja priz­na­jem samo sud moje korporacije.

    HAJNC: To je ta courage kojoj se divim. Impre­sivno si gov­o­rio, pri­jatelju. Iz dubine cre­va ali impresivno.

    BRASLAV: Fala. Ja ću da nam rez­ervišem sto čim stignem u pakao, važi?

    HAJNC: Mis­liš da ću tako brzo za tobom?

    BRASLAV: Hoćeš dok god je onaj mali jedan od sudija.

    HAJNC: Ili ona kuč­ka, hahaha!

    HARAMBAŠA: Tiši­na u sud­ni­ci. Vreme je da sprovede­mo prav­du. Ančice.

    Anči­ca pri­lazi Voji i Velji i oslobađa ih. Daje im po pušku

    BRASLAV: Čija keva veš mašinu?!

    VOJA: Žao mi je, gospo­daru ali to je bio uslov.

    VELJA: Dobiće­mo doživ­ot­nu ako te macoknemo.

    VOJA: Između tvo­je bul­je i naših biramo naše. Nema ljutiš.

    BRASLAV: O, zaveži tu gubicu, ti guz­ice hemoroidna!

    Voja ga udari kun­dakom. Odvode ga

    BRASLAV(off, nav­i­jačke): Pro­daaane pičke, jer vi ste pro­dane pičke!

    Puc­n­ja­va, off. Hrista ustane od sto­la. Repe­ti­ra piš­tolj.  Ode za Vojom i Veljom. Dva piš­toljs­ka puc­n­ja, off. Vraća se za sto s piš­tol­jem koji se dimi. Dune u piš­tolj i zadene ga za pojas

     

    HRISTA: I, gde smo ono stali?

    HARAMBAŠA: Mis­liš, pre nego što si pobi­la ljude osuđene na doživ­ot­nu kaznu?

    ANČICA: Haram­bašo, oni nisu lju­di već satrapi.

    RELJA: Tačno. A i mi smo ger­i­la a ger­i­la ne drži zarobljenike. Bar ne one osuđene na doživ­ot­nu kaznu.

    HARAMBAŠA: Mogli smo da ih zamenimo.

    RELJA: Za šta? Dobro znaš da Carst­vo ne pre­go­vara s teroristima.

    HARAMBAŠA: Hajnc, jel to tačno?

    HAJNC: To je uglavnom tačno ali u ovoj situaci­ji, per se, može se naprav­i­ti izuze­tak. Ako bi me oslobodili…

    HARAMBAŠA: Ančice.

    NIKOLA: Nefef faljda.

    HARAMBAŠA: Ofu! Odvezuj to!

     

    Oslo­bode ga. Hajnc gip­kim korakom pri­lazi stolu i seda do Harambaše

    HAJNC: Haram­bašo, ili, da budem pre­cizan, gospo­dine Džibi Džajkiću…

    HARAMBAŠA: Džibidža­jk­iću. To su mene pomešali.

    HAJNC: Dobro, junače i dos­to­jni pro­tivniče. Ti si, kao i ja, poslovni čovek, kapitalista.

    HARAMBAŠA: Da.

    HAJNC: Pa, bilo bi lepo da pošal­ješ svo­je sarad­nike napol­je, da se mi, kao dva glav­na igrača, dogov­o­rimo o budućnos­ti Depoa 5, hm?

    RELJA: Ne dolazi u obzir.

    NIKOLA: Ne.

    ANČICA: Samo preko mene mrtve.

    HRISTA: Mis­liš preko Hajn­ca mrtvog?

    HARAMBAŠA: Žao mi je, ali, ko što vidiš, nad­glasan sam. Ali, kao haram­baša, insi­s­ti­ram da barem saslušamo ovog čoveka.

    Hajnc ga blag­o­naklono potapše po ramenu i ustane. Zauz­i­ma advokatsku pozu

    HAJNC: Znate, haj­duci moji, razmišl­jao sam dugo o vama. Vi ste tra­j­na poja­va na ovim pros­tori­ma. Ne možete se isko­ren­i­ti. Ali, možete preuzeti određene pre­rog­a­tive vlasti i posta­ti koris­tan deo svet­skog poret­ka. Čeka­jte da završim. Mis­lim na to da sam ja u mogućnos­ti da vam dam ser­ti­fikat od Her Grace lično. Vi ćete, haram­bašo, posta­ti gospo­dar a vaši haj­duci satrapi ovog istog Depoa 5. Imaćete apso­lut­nu slo­bo­du da upravl­jate resur­si­ma, pro­li­ma i svim ostal­im što leti i gmiže kako god vama odgo­vara. Ne zan­i­ma nas da li ćete kao državno ure­đen­je imati lamaizam ili soci­jal­izam, samo da obrađu­jete naše nusproizvode.

    RELJA: Koji su hemi­js­ka i biološ­ka govna.

    HAJNC: Mi od vas očeku­je­mo samo da pot­pišete doku­ment po kojem odus­ta­jete od ikakvih pre­ten­z­i­ja na sev­erne, plodne oblasti.

    HARAMBAŠA: Zan­imlji­vo.

    RELJA: I—i‑mam primed­bu jednu….

    HARAMBAŠA: I‑i-izvoli…

    RELJA (krene da repuje):

    I‑i-imam primed­bu jed­nu i mno­go me boli

    Kad mi ovaj Džibi kaže “Reljice izvoli”

    Ja sam rev­olu­cionar, ger­i­la sto posto

    Litar krvi dole kod kapi­je mi osto

    Anči­ca i Niko­la “hvata­ju” nje­gov gruv i počin­ju da plešu

     

    Dok je neko, tamo jedan neko

    Ko mali zeka u šumi­ci čeko

    Da pet lju­di oslobodi

    I još mu mečku rodi

    U Mader­fak­ing Depo Pet

    Priko­vani vatrom

    S kur­com u glogu

    Dok zeka radžu pije

    Dok zeka radi drogu

    I ne bi bilo niš­ta da ne bi Hriste

    Ajduci krenuše depo da čiste

    Tek kad smo na bedemu

    Bar­jak istak­li mi

    Iz šume tad i zeka pohrli

    Da dobi­je svo­je parče

    Al sad zeka plače

    Krokodilske suz­ice

    Iz debele guzice

    Ajmo svi!

     

    ANČICA, HRISTA I NIKOLA: Krokodilske suz­ice iz debele guzice.

    RELJA:

    Upoz­naj novog gazdu

    Isti je ko stari

    Haram­baša Džibi

    Za rad­ni­ka ne mari

    Al ustanak je kreno

    I sve se brzo menja

    I zato ću sada

    Holovku da skenjam

     

    Rel­ja ustane od sto­la s naperen­im piš­tol­jem. Uperi ga u Hajn­cove grudi

     

    HAJNC: Momče, mis­lim da nemaš poj­ma u kakvu nes­reću uvalju­ješ sebe i svo­je saborce.

    HARAMBAŠA: Rel­ja, spusti oruž­je! To je naređen­je! Ja kao tvoj harambaša.

    ANČICA: Čiji? Haram­baša si dok imaš petlju.

    HARAMBAŠA: Niko­la, prikolji to.

    NIKOLA: Ter­aj fe u piv­du mater­inu, Vibi!

    RELJA: Svi­ma vam je jas­no zaš­to ovo radim. Oni su verolom­ni i samoživi. Nikad nam neće dati ni pet para.

    HARAMBAŠA: Otkud ti to znaš?

    RELJA: Hajnc, čuo sam da imaš lep glas. Otpe­vaj nam him­nu Carstva.

     

    Hajnc stavi ruku na srce

    HAJNC:

    We don’t give a fuck about any­body else,

    Yeah we don’t give a fuck about any­body else

    RELJA: I to su sve reči.

    HAJNC: To su sve reči.

    RELJA: Eto vidiš kako znam.

    Rel­ja upu­ca Hajn­ca. Hajnc pada na tle u sam­rt­nom ropcu

    HARAMBAŠA: Idiote, upu­cao si diplo­matu. Jel znaš šta će sad biti?

    RELJA: Znam. Sad dolazi do pro­fil­isan­ja. Il si s nama il si pro­tiv nas.

    HARAMBAŠA: Kako?

    RELJA: Sad nema nazad. Nema kom­pro­misa. Nema odugov­lačen­ja. Sad je ovaj depo u ratu s Carstvom a sutra će nam se, kad čuju za ustanak i za to da smo ubili carskog emis­ara, pridruži­ti pot­lačene mase iz drugih depoa. Dići ćemo opšte­nar­o­d­ni ustanak i uzeti ono što je naše.

    HARAMABAŠA: To je samoubistvo.

    RELJA: Niko nas ne bi shvatao ozbiljno kao haj­duke ali nas sad, kao one koji ima­ju pro­gram za oslobođen­je nar­o­da, kao one koji su sprem­ni da se žrtvu­ju za opš­tu stvar, sad smo mi ono što smo sve vreme tre­bali da bude­mo. Bor­ci za slobodu!

    ANČICA: Rel­ja, dođi vamo da ti ispunim obećanje.

    Anči­ca ga agrea­sivno lju­bi. Niko­la ga tapše po ramenu

    NIKOLA: Divno gov­ofif. Hja fam f tobom!

    HARMABAŠA: Jel vi mis­lite o tome šta će biti sutra kad dođu carske trupe?

    HRISTA: Carske trupe mogu da me poljube u dupe. Rel­ja je moj novi haram­baša. Sad i zauvek!

    ANČICA: Sad i zauvek!

    Uzi­ma Haram­baši jata­gan i diže ga iznad Reljine glave

    ANČICA: Novi harambaša.

    HRISTA: Novi harambaša!

    NIKOLA: Nofi hafambava!

     

    Anči­ca daje jata­gan Relji i on ga diže visoko iznad glave. Haram­baša se udalji od sto­la i lagano, na vrhovi­ma prsti­ju, šmugne

     

    RELJA: Isko­ris­tio bih ovu pri­liku da citi­ram našeg slavnog vođu:

    Eto mene, eto vas! Rat Carstvu!

    SVI(osim Haram­baše): Rat Carstvu!

    RELJA: A sad, nema vre­me­na za čekan­je. Gvožđe se kuje dok je vruće. Niko­la, ne, bol­je ti, Ančice. Idi dole, izaberi tri pis­me­na mom­ka, daj im neku meh­a­nizaci­ju i neka idu do depoa 6, 7, 8 da jave nar­o­du da je izbio ustanak. Hris­to, ti ćeš, kao uče­na žena, sas­tavi­ti prokla­maci­ju od ne više od deset rečeni­ca, odš­tam­pati na printeru i podeli­ti mater­i­jal mom­ci­ma koje je odabrala Anči­ca. Niko­la, ti ćeš postavi­ti momke na pri­laz­i­ma depou. Svi pute­vi mora­ju biti bloki­rani barikadama. Jasno?

    NIKOLA: Jas­no.

    RELJA: A što se tiče Džibija….Gde je nestao?

    HAJNC: Khhh…hahaha! Pobe­gao je! A i vama bi bilo bolje!

     

    Hajnc zgra­bi ogr­licu koja mu visi oko vra­ta i stisne smaragd

    HAJNC: Dok kažete “kitnkez” ovde će se stvoriti laser­s­ki dronovi Carst­va. Niko neće preživeti čak ni vaš kukavni Haram­baša. Naje­bali ste, hehehehe!

    Umre. Bru­jan­je drono­va, off. Laser­s­ki zraci,off. Eksploz­i­je, off. Snažne det­onaci­je tre­su pros­tori­ju. Svi pada­ju na pod. Mrak. Tres­ka, puca tavan­i­ca. Jau­ci lju­di, off.

    ANČICA: JA NISAM MRTVA.

    RELJA: Ni ja. Ančice, u vezi s onom tvo­jom ponudom.

    NIKOLA: Viv fam.

    HRISTA: I ja. To mora da je čudo.

    RELJA: Ili je neko pos­mi­cao dronove

    Pali se jako svet­lo iznad njih. Bru­jan­je letelice, off.

     

    GLAS (off): Vni­mani­je, vni­mani­je! Gavar­it gen­er­al lajt­nant Taras Bulj­ba, kaman­da avi­jaci­ji Rasi­jskoj Imper­i­ji! Mi uniš­tožili evrope­jska­vo vra­ga i teper Depo Pjat ruskij depo! Vi net haj­du­ki, vi svi pro­li! Ali eta net važno pata­mu što vsje mi brat­ja! Pada­jte nam oruž­je da vas ne bi utepalji! Nje strel­ja­jte! Ruki gore! Tak, harašo! Lju­bit vas vsjeh vaš Velik­ij Brat!

     

    Svi sto­je, oči­ju uprtih nav­iše, s ruka­ma u vaz­duhu. Iz zvučni­ka, off, dopire sov­jet­s­ka pes­ma u slavu Staljina:Pamagi, pamagi…

    RELJA: Naje­bas­mo. GRDNO NAJEBASMO!

    HRISTA: Vaistinu najebasmo.

    /KRAJ/

    .

    .

    .

    .

    .