Srebrna prašina

Milena Marković
Lat­est posts by Mile­na Marković (see all)

    .

    .

    Topol­jak pesak bare i trska

    tra­va i beton

    .

    moj brat je rekao to je bilo divno leto
    osamde­set i šes­ta bio sam noću na brodu
    i gledao sam zbezde, mla­da nas­tavni­ca je vodi­la svoj razred i devo­jčice su se kikotale
    pod svetlim nebom i ogroman
    živ­ot me je čekao
    a onda to isto leto u vozu
    sa jed­nom sam devo­jkom pričao čitavu noć a
    kada je došla kod mene u kupe ja sam već spavao
    bila je lju­ta ko puška.
    na ostrvu sam prvi put video moju ljubav
    u žutom kostimu
    videle su se brad­vice kao maline
    sada je jedan tenk i posta­la je gazdarica.

    ima mirisa da se sećam
    da su mirisi mog detinjstva
    to je kad let­n­ja kiša naglo pokrije
    topol­jak pesak bare i trsku travu i beton
    mamine prsle najlon čarape koje stoje
    u kar­ton­skoj kuti­ji za prašak
    u hodniku
    i rano jutro kad poli­ju pijacu
    to je pišać­ka i tru­lo voće i povrće
    i dunav kad počne da
    riče smrad iz vojih dubi­na i kad
    donese raz­na čuda jer on je bio svuda
    i svaš­ta se val­ja po njegovim
    mut­nim dubinama.

    i rol viršla kaže moj brat
    to je moja madlena
    a ja kažem meni su uštip­ci sa šećerom
    i da li se sećam kaže on kad je jednom
    otac doašao i bacio oblak para po našem
    mal­om stanu i onda smo svi skakali i
    lovili pare toga se sećam mada bila sam
    jako mala.

    pos­to­ji noć kada si
    doživeo čis­tu sreću
    tada moraš da niš­ta ne znaš i da ti se
    još niš­ta nije desilo
    da li je tako i kad ostariš
    možeš li da pogledaš nazad bez
    strašne žudnje
    ne znaš ni sam za čim za kim.

    ne boj se žuti će dunav poz­vati kući
    i crne čarape napuniće naša usta
    i lep­ljivi će uštip­ci napuni­ti naše ruke
    topol­jak pesak trs­ka da nas grle
    i onda samo da se valjamo
    val­jamo u mut­nim dubinama
    jedan za drugim zajedno.

    .

    .

    odo

    .

    ja neću brod kao Karver
    hoću čamac
    i to onaj plit­ki drveni
    sa dobrim motorom
    jer voda smiruje
    voda blaži
    voda ti kaže da ima još
    sve lep­še izgleda
    na vodi
    i oni grozni veli­ki brodovi
    plaše kad stoje
    ne kad plove
    i pacov kad se praćakne
    lep je
    u vodi
    i puna je govana
    i leševa
    i ljus­ki od krompira
    i plas­tičnih falša
    al ide ide
    tamo negde
    gde hoću i ja.

    u ime svih nas

    ja imam da kažem
    da bi vam svi­ma vama
    svi­ma bi vam jebali mater
    svi­ma bi vam gazili po glavama
    vremešnim
    mudrim
    naprav­ili bi ograde
    od vaših veš­tačk­ih vilica
    onda bi vas ter­ali da krcate orahe
    bezu­bi moćnici
    ide­jne lešine
    strvine
    u ime svih nas
    samo kad bi mogli
    da ustanemo na vreme.

    .

    .

    Isti­na ima teranje

    .

    tako se zove pit bul
    bra­ta mog
    Istina
    i on kaže da neće da joj da više
    da se pari
    jer bulovi se ne daju lako
    tako da kad je uhvate
    dvo­jice je drže
    a treći je kara
    i ne može da prestane
    dok ne završi
    sve liči na sliku
    zato će ubiti Istinu
    jer mno­go je čupavo
    kad Isti­na ima teranje.

     

    .

    tat­i­ca

    .

    kako je bilo lepo sa tatom
    dok nije sve počelo
    sed­nem u kola
    muzi­ka u ušima
    odmiču brežuljci
    kućice s nekim životima
    kafa u jed­nom gradu
    sladoled u drugom
    nis­mo čekali po pumpama
    ribi­ca iz rib­n­ja­ka čudom nekim
    u mom tanjiru
    kola se nisu kvarila
    hrana se brzo varila
    i sve tako.

    .

    u parku sedim

    .

    a zeml­jak leži naklupi i spava
    na fontani mala lep­ot­i­ca ispruži­la noge
    preko prl­jave vode
    u kojoj je mrt­va čavka
    dva deača­ka na biciklima
    gleda­ju nepoverljivo
    puni straha
    sumrak
    zeml­jak se budi
    hva­ta svo­je pivo
    drži govor
    zvižduk
    šamar
    meni se pos­rala pti­ca na leđa
    to je sreća.

    .

    .

    lady shit

    .

    film je završen
    mno­go mi je bilo lepo dok je trajao
    ne zbog fil­ma, bio je užasan
    nego zbog sran­ja koje me čeka ispred
    zbog stu­de­na­ta koji raspravljaju
    uporne kiše
    gosti­ju fes­ti­vala koji bi neš­to da opale

    jedi­no volim baba seru
    koja ima divnu pla­voko­su unuku
    mis­lim da ide na balet.

    .

    praznik

    .

    i svin­js­ka krv u snegu oko pijace
    i cice u tankim čara­pa­ma na minus
    i pat­n­ja domaćica
    i pijani preprodavci
    i cveće bezmiris­no plastično
    i deca koja vrište u rbonoj kući
    i igračke plomljene
    i izbačeni stari kreveti
    i ti isti kreveti tre­ba­ju nekom
    mož­da za san
    mož­da za potpalu
    snovi moji maleni
    snovi moji mirsini
    masline i parče hleb
    južn­jač­ka uteha
    samo da prođe praznik.

    .

    .

    al je lep ovaj svet

    .

    sinoć sam mogla­da dobi­jem batine
    mogla sam da se kresnem
    mogla sam da se napi­jem da povraćam
    mogla sam da uradim neš­to pametno
    to već malo teže
    mogla sam da napunim kadu
    ali nisam
    ali nisam
    samo sam se smešakala
    tolikim mogućnostima.

    .

    .

    ride on

    .

    lepo sam sedela napred
    u kombiju
    imala osećaj slobode
    i moći
    kao kad me malu
    teča stavljao
    napred u kamion
    moćan osećaj
    i put pred tobom
    niš­ta lepše
    od zim­skog sunca
    jez­era i reka
    samo paz­im da slučajno
    ne gledam
    u kuće.

    .

    .

    Brižit Bar­do

    .

    pre dvadest god­i­na moji ujaci svi
    imali su duge kose
    i duge brkove
    hodali su bosi
    po oštrom kamenju
    jedan je otišao
    zbog jetre
    dru­gi zbog srca
    ovi što su ostali ćelavi su
    i dal­je ima­ju brkove
    usahle obraze
    kašlju nad svo­jim rakijama
    love krapove na jezeru
    to je najbol­ja slatkovod­na riba
    jako veli­ka a nije masna
    onda ih istre­su ispred kuće na kamen
    i deru dok se ovi
    još mrdaju
    jel ga boli pitam ja
    ne
    ma boli ga
    ujak mi daje čekić
    da ga dokrajčim
    ja ne mogu
    prestaću da jedem ono
    što ima oči
    mis­lim u tom trenutku
    pola sata kasnije
    jedem, jedem
    i tražim još.

    .

    .

    sre­br­na prašina

    .

    sni­mamo po čitav dan i danas smo
    kupili pikado
    moj drug kaže jed­nom me jedan
    toliko izn­ervi­rao da sam mu zveknuo
    pika­do u nogu
    a posle je taj upisao vojnu školu.
    danas smo sni­mali dole jamu
    gde su pacovi debe­li ko prasići
    i rudari ih hrane kažu
    kad se prip­it­o­me služe dobro
    kad beže pacovi oni znaju
    da je đavo odneo šalu
    pa beže i oni
    u rud­niku je glavni cigan­s­ki đavo
    on se zove čohano
    a u hod­nici­ma rud­ni­ka su murinje
    to su duhovi sa lam­pa­ma na glavama
    priđeš mu a tamo nema čovek
    samo ode­lo rudarsko
    dole ne silaze žene
    ima sli­ka kako ženu jebe magarac
    nije lako ali te prono zvezede zarade
    kako ovaj ne može da sanja
    jedan mi dao šal pa mu bilo krivo
    što ne mir­iše lepo
    ima kafana rudarsk noć
    i ima kafana šofer­s­ki san
    ima riblji restoran sa devojčicama
    ima jed­na isporše­na prošle nedelje
    men­tal­no zaostala
    od dvanaest godinica
    ide u nemačku
    priro­da je potul­je­na meka
    otro­vne vode ispravaju
    u plući­ma se lepi od sre­brne prašine
    a u kafana­ma nije veslo
    pa sed­im kod kuće i igram pikado
    udaram zid a napolju
    crn sneg
    pso­vao nas stari rudar što ga zovu Maradona
    upišo se
    rekao je da će da nas prebije
    pa da nas prejebe
    kel­ner­i­ca ga izbacila
    rekla nam da radi tu popodne
    a ujutru u polju
    ne može puno da priča sa nama
    tu joj je svekar
    koji leže s njom
    muž radi u alžiru
    deca porasla
    otišla
    a pevačice
    nema nigde
    bila je jed­na priča se
    svi su je voleli
    došao jed­nom verenik po nju
    video je jedan
    u dobrim kolima
    video je drugi
    kako gura koli­ca sa blizanci­ma gore u gradu
    video je treći
    kako radi na televiziji
    ne zna tačno gde je video
    video je četvrti
    kako drži trafiku ima čak tri
    radnice
    a pljeskavice
    ko tepsija
    ali ja sve mis­lim da nije tako
    završila
    mis­lim da hoda seprentinom
    i peva:

    “na uskrs sam se rodi­la nano
    a sva­ki dan umirem
    po malo
    po malo.”

    .

    .

    istori­ja, sok, salama

    .

    gle­da me spomenik i pita me
    da li se sećam
    ne
    gle­da me grob neki i pita me
    da li ga žalim
    ne
    grade ga grade ponovo
    sa skele padne siromašak
    da li ga žalim
    da
    žal­im ga sa pola kile leba
    salamom
    sokom što je pola popio
    žal­im za sokom
    žal­im za salamm
    žal­im za ženom što ga čeka
    žal­im za sobom što sve to
    gledam
    a imam pare u džepu
    i ne znam odak­le sam
    od kur­ja­ka i medveda
    od onih što su na skeli
    bili pa pali

    ima lju­di kao ti
    žale za spomenikom
    grobom
    neprav­dom jadom
    ja eto žal­im za
    salamom.

    .

    .

    dezodor­ans

    .

    teško je ovako da se kaže
    šta je loše u ovom danu
    osim što su žene neljubazne
    po prodavnicama
    i što jed­na mala priča kako mora
    da kupi dezodorans
    za jebača
    on je pitao
    a šta si meni kupila
    teško je ovako da se kaže
    šta je loše u ovom danu
    osim što je ovaj što me napravio jako bled
    i neš­to ga boli i neće da kaže i svađamo se
    teško je da se kaže
    šta je loše u ovom prazničnom danu osim
    što se navatao led i ja vidim kako se lome
    kosti
    kosti
    ne znam šta je loše
    ali mno­go je loše
    u ovom danu
    jedi­no jed­na mala što čisti izlog
    nečeg se seti­la pa se nasmešila
    lju­bim joj dupe.

    .

    .

    baba poma­gaj

    .

    ko će mi pomogne
    ako nećeš ti baba
    baba nisam te volela mnogo
    nisi ni ti mene baba
    da čovek bude iskren
    nisi nikad bila sigurna
    kako se zovem
    aj baba pomagaj
    teško je baba
    teško meni a teško i tebi
    baba
    tačno znam kako ti je bilo
    tamo na planini
    samoj baba
    kad si bila mlada
    baba
    jaka si bila baba
    gad­na si bila baba
    moja si bila baba
    poma­gaj baba
    poma­gaj baba
    od tebe sam baba
    nedaj da padnem
    baba.

    .

    .

    klozeti

    .

    ja ne mogu da radim ništa
    kad mi moja Ruža spre­ma kuću
    zato što nije proš­lo ni trideset godina
    od kako je moja tet­ka rib­ala po firmama
    u Nemačkoj
    zato što nije proš­lo ni pedest godina
    od kako je moja baba rib­ala klozete
    i šila
    i od kako je deda radio kao zidar
    nije proš­lo mnogo
    šta je pedeset godina
    ništa
    ne mogu da radim ništa
    onda se motam po kući ko
    glu­va kučka
    i smetam mojoj Ruži
    ona je crna moja Ruža
    nekad su njeni putovali
    nigde nisu ostajali
    pevali su pod nebom
    i držali kon­je i mečke
    moja Ruža lepa Ruža
    šta je to pedest godina
    ništa
    i onaj deda što je pao sa kruške
    jer nije hteo da ostavi onu jed­nu na vrhu
    i neki tamo što su mu posled­nje reči bile
    nemoj da stavl­jaš tolko šećera u pekemz
    i neka tamo što su joj posled­nje reči bile
    jao samo da mi je da kinem
    moram da radim nešto
    šta je to pedeset godina
    ništa
    mečkari nema­ju po tri prsta
    igra meč­ka kad je pijana
    ako zaspeš pored nje
    otkine ti prste
    igram igram i ja
    ako ne čeka­ju me
    klozeti.

    .

    .

    brzo

    .

    starim
    i nema više obećan­ja kad krene noć
    sve znam šta će da bude
    ko mače se trl­jam ispod stolice
    lokam svo­je i ćutim

    starim
    i nema više tajne
    sve znam šta mi ko misli
    osmeh imam na licu on je kao
    srča na kapiji

    starim
    i čekam da budem mlađa
    znam kako se to radi
    zavr­tiš se
    pad­neš na pod i vidiš gore je
    nego bez kraja.

    .

    .

    rođeni

    .

    ja znam nekog ko je mno­go zgodan
    i nikad neće jebati
    ja znam nekog ko je mno­go snažan
    i nikad se neće pobiti
    ja znam nekog ko je mno­go dobar
    i koji svi­ma smeta

    ja znam jedno­ga koji ne može bez mene
    ja znam jedno­ga što bi volela da umre
    jedan sat pre mene.

    .

    .

    čija nana crnu vunu prede

    .

    ne bi nikako da sam devojka
    svi ima­ju iste haljine
    mora da budu mršavi i lepi
    devo­jke ima­ju konac za zube i sjaj za usne
    svi pišu pesme
    ima pes­ni­ka ko šaše
    ima pes­ni­ka ko govana
    i oni čak recitu­ju svo­je pesme
    i ima­ju nastup
    mladići koji liče na moje
    više nema­ju veze sa svim tim
    oni negde rade isto­var utovar
    i tako to
    ovi mladići pes­ni­ci ima­ju nego­v­ane ruke
    i lepi su i mršavi
    na maji­ca­ma im neš­to piše
    mož­da su čak poneš­to i snimili
    mno­go su pametni
    i nji­hove majke sig­urno su
    ponosne na njih

    ja bi sve njih da pre­meste prugu
    pola metra ulevo
    ja bi sve njih da jedu kavurmu
    i da krune kukuruz
    ja bi sve njih na jedan brod
    pa marš u piz­du materinu
    nek ih guze britanci
    ružni
    nek ih guze amerikanci
    sa zubima
    nek ih guze francuzi
    sa šalovima
    samo ne italijani
    nikako
    to je mno­go gadno
    neka ih izjebu
    dovoljno su nas
    samo da ih ne gledam jer
    lopa­ta tre­ba u te ruke
    živ­ot u ta nego­v­ana tela
    i muka u te glave
    pa da vidimo.

    .

    .

    večnost

    .

    oprala sam bila lor­ber i suši­la na krpu a onda
    ređala na sto na terasi i
    oprala sam bila posudu i brisala je pa
    sam lor­ber stavi­la u posudu i sela
    da napišem pes­mu koja nije mno­go gora
    od ostalih
    moja ses­tra je dobi­la lor­ber i moja maj­ka je
    odvo­ji­la sebi
    to je drvo koje još pos­to­ji u bašti mog
    poko­jnog ujaka
    taj lor­ber je doneo moj brat od ujaka
    to drvo će da živi duže od svih nas
    a ja molim molim
    da nas­tave da uzi­ma­ju taj lorber
    oni koji su ostali posle nas.

    .

    .

    mon blan

    .

    sam gledala sa prozora
    i nije mog­lo da se puši
    tako da neću više da idem tamo
    a ne bi ni mogla da mi nije
    sve bilo plaćeno
    bazen sam videla koji se puši u snegu
    nisam se oku­pala nisam ponela
    kupaće gaće
    nije bilo da se kupi tako da neću više
    tamo da idem
    jela sam neku dobru hranu i oborila
    stvari u samousluzi
    neću više tamo da idem
    mno­go sam jela i mno­go sam
    povraćala
    pla­nine ćute i mršte se
    lepe su

    onda zbo­gom
    planine
    veli­ki lju­di kod vas
    više ne žive.

    .

    .

    stopi­jer­ka

    .

    kad se zagledam daleko
    vidim mene i tebe
    kao mirne starce:

    ti gledaš šta si zasadio
    radiš isto kao tvoj otac
    što ti je smešno i radu­je te
    ja sed­im na pragu i gledam sunce
    iza borova

    niko nas ne posećuje
    nemamo ni radio
    samo mačora
    koji ust­vari uopšte nije naš
    on dolazi kad mu se hoće
    mi pričamo kad nam se hoće
    peva­mo ponekad
    pljes­nemo ruka­ma iznad glave
    kad nam se hoće
    noću
    zatvo­rimo oči istog tre­na oboje
    i dovoljno je da se ti mrdneš
    i ja sam budna

    ja želim da odem prva
    ali znam da ćeš ti
    brzo posle mene
    jed­nom srećan zaspati.

    jedi­no to tvo­je što tvrdiš
    da nema niš­ta posle
    a bilo bi lepo
    da živi­mo opet i opet
    i da se srećemo

    zamis­li
    ti voz­iš kola a ja stopiram
    uđem pogledamo se
    i to je to:
    stopijerka
    što bi rekla moja baba.

    .

    .

    .

    .….….….….….….….….….….….….….….….Izbor načini­la Dani­jela Jovanović

    .

    .

    .

    .