Les Belej

Užgorodski nokturno

.

.

.

Кarirani Pjero

.

Кarirani Pjero korača po korzou

deset kapljica što je palo na njegovo lice

postalo je jednom iscrtanom suzom

Кarirani Pjero baca mrvice golubovima

a za njim ide čopor kariranih pasa

a iza njega karirani postaju vetrovi

u njegovim džepovima zvone pocrneli bakrenci

nađeni u hladnim fontanama

Pjero ne obilazi kaljuže

na zamuljenom dnu

njegove velike cipele

ostavljaju karirane tragove

Pjero se smeje samo sa suncem

Pjero plače samo sa nebom

smeh Pjeroa kao golubije paperje

gubi se na sjajnom pločniku

Pjero pije za Pijemont

za pijemontske pijanice

pije za dno bunara

pije za bludnice

u ovom gradu nema trgova za Pjeroa

na tesnom korzou seo je na turski način i zapalio

kariranu cigaru

karte njegove kariranosti slažu se u

bolni pasijans pik

 .

Levijatan

.

te noći

na svetlosti grada doplovio je Levijatan*

car riba

on je dugo plovio kroz pustinje i prašume

kroz vodopade i vulkane

beli trbuh se uprljao

o vrhove planina

u njegove razjapljene čeljusti

ukotrljao se plankton meseca

i zaseo kao svetlucavi novčić

u blatnjavom želucu

teška repina rasterivala je

oblake do obala neba

oplovivši dva puta centar grada

Levijatan je umorno legao

na krhke krovove

kao na kamenito dno

tako umiru carevi

jednom

nadrastavši vlastitu stihiju

* Levijatan – morska neman koja se pominje u Starom zavetu (prim. prev.)

 .

progon

.

mene progoni papirni zmaj,

lebdi iznad mene po ulicama,

ostavljajući crni trag,

kao olovka, koja podvlači red.

on zaostaje za mnom,

držeći me na oku,

kao što stari velemajstor

pušta svog protivnika

četiri poteza unapred.

noćna raskrsnica.

moji zbunjeni pogledi

razilaze se na četiri strane:

istok će zarudeti svitanjem,

zapad će postati odskočna daska noći,

sa juga na sever polako

prelivaće se senke

papirni zmaj

doploviće protiv vetra.

kao soko istrgnuće mi iz ruku

papirni mač

i spaliće me papirnim

plamenom.

 .

užgorodski nokturno

.

u potpunoj tišini

koja širi

ruke oko sebe

kao slepac

u potpunoj tami

koja pritska

svetlosnom tišinom

dotaći će te miris grada

i ti ćeš krenuti noćnim Užgorodom

orijentišući se prema retuširanom

rejtingu senki

krenućeš noćnim Užgorodom

vežbajući na pisti

u betonskim kulama

sopstvenih misli

zatim ćeš

ukrasti sablju infantilnog petefija

ispravićeš naprstak na desnici duhnoviča

sešćeš između bokšaja i erdeljija da bi čuo

njihove bronzane dispute o umetničkoj konvenciji

noću Užom

plivaju ključevi

ne od stanova

ne od zamkova

ne od satova

ulovivši u pregršt jedan

poći ćeš da probaš noćna vina

 .

 

očekivanja

I

Vazduh je postao toliko vreo

da su mi se oči rastopile i pretvorile

u dva jezerca.

Trepavice postadoše trska,

kapci – ćilimi, doneseni poplavom.

Morao sam da hodam zabačene glave,

i pazim da se oči ne razliju.

Pogled uvek da bacam ka zvezdama.

Sunce je isparavalo moje oči,

vetar je dizao talase na njima,

kiša je dolivala vode,

Moje su zenice plivale, kao jesenje lišće

u kaljužama gradskih parkova.

Video sam oči drugih.

oči slepih,

slanom vodom natopljenih,

oči bezumnih,

mutljagom nalivenih,

oči zaljubljenih –

dva bunara sa slepim leskajućim šaranima,

oči poeta, čije je dno

zatrpano srebrnim maskama.

Video sam kako se jedan pešak spotakao

a njegove oči se izlile na put.

Na tom mestu izrasla je rusa**,

čiji su cvetovi imali dubinu očnih jama

i žuti miris ustajalog limana.

.

** rusa ili rosopas (lat. Chelidonium majus) – biljka žutih cvetova, iz porodice makova (prim. prev.)

.

II

Narednog dana razrezi očiju

polako počeše srastati,

poput mojih očiju – to su samo rane,

slične onima koje ptice prave na plodovima.

Кapci su srastali

u tople crvene ožiljke.

Osetio sam oblik senki,

krhkih kao inje,

zvuke, koji ne napuštaju

telefonske linije,

osetio sam kako lete ptice,

zbog nečeg crne, kao grehovi.

Nada mnom je bilo nebo,

tako lekovito i bučno,

kao placebo.

.

III

Ti znaš kako izgleda ptica

koja se sprema da poleti:

prvo uvek poleće njena senka,

unapred označavajući pravac leta.

Trećeg dana

moji kapci su potpuno srasli.

Oni su postali dva kožna

kaveza, u kojima su bile vrane.

Videlo se

kako ptice klimaju glavama,

tražeći sopstvenu senku.

.

IV

Mene je spasila svetlost.

(Od nje je u kljunovima vrana

počela da prorasta trava.)

Nalio sam sebi svetlosti na ruke

i proprao oči.

Uzeo sam ručnik svetlosti

i obrisao kapke.

Кavezi su postali kolevke,

u kojima su tiho spavala deca

zenica.

 .

                       Sa ukrajinskog: Jaroslav Кombilj

.

 .

.

.

.

.


Les Belej

Pesnik, prozaista, publicista, prevodilac, filolog. Rođen 1987. godine. Objavio je tri zbirke pesama, dve knjige proze i brojne publikacije u časopisima i periodici, kao i na internetu. Urednik je u časopisu „Tempora“. Prevođen na engleski, nemački i poljski. Dobitnik je nekoliko književnih nagrada.

Sva prava zadržana © 2015 - 2020 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online) Objavljivanje časopisa pomaže Ministarstvo kulture i informisanja