Veseli

Gordana Simeunović
Lat­est posts by Gor­dana Sime­unović (see all)

    .

    .

    .

    Utočiš­ta

    .

    .

    Na pro­zori­ma svo­jih stanova

    u Dušanovoj

    dogore­va­ju starice.

    Nji­hovi pogle­di su uprti

    u obezglavl­jene platane,

    sivo­bele raklje

    koje čeka­ju raspinjanje.

    Navlače zavese,

    okreću se, i smeše

    na pol­ja šarenih tapeta

    gde su naprav­ile gnezda

    za pro­ter­ane ptice.

     

     .

    .

    .

    Samoća

     .

    Moja tet­ka u planini

    počin­je da čita.

    Proči­ta­la je Gričku vješticu

    i sve od Mir Jam.

    „Ima ovde i neki Tomas Man“

     – kaže.

    I već je vidim

    kako u glu­vo doba noći

    silazi niz stepenice,

    i bez ima­lo stida

    po prazn­im listovima

    starog kuvara

    ispisu­je stihove.

     

    .

    .

    Čekan­je

    .

    .

    O, kako čekanje

    može da bude romantično

    kad o čekan­ju piše

    onaj koga tre­ba čekati

    onoj koja ga nije čekala.

    Ali taj grč,

    ta nemoć,

    taj mali očaj u redovima…

    .

    .

    .

    U Srbi­ji veselo

    .

     

    Da bi ovde bio veseo

    moraš da se napiješ,

    uradiš

    ili doživiš dva, tri

    uza­stop­na orgazma.

    Možeš i da umreš.

    Tamo gde smo juče išli

    da sahran­i­mo ujnu,

    iz nekog nepoz­natog razloga

    poko­jni­ka zovu veseli.

    .

    .

    .

    .

    .