Gordana Simeunović

Veseli

.

.

.

Utočišta

.

.

Na prozorima svojih stanova

u Dušanovoj

dogorevaju starice.

Njihovi pogledi su  uprti

u obezglavljene platane,

sivobele raklje

koje čekaju raspinjanje.

Navlače zavese,

okreću se, i smeše

na polja šarenih tapeta

gde su napravile gnezda

za proterane ptice.

 

 .

.

.

Samoća

 .

Moja tetka u planini

počinje da čita.

Pročitala je Gričku vješticu

i sve od Mir Jam.

,,Ima ovde i neki Tomas Man“

 – kaže.

I već je vidim

kako u gluvo doba noći

silazi niz stepenice,

i bez imalo stida

po praznim listovima

starog kuvara

ispisuje stihove.

 

.

.

Čekanje

.

.

O, kako čekanje

može da bude romantično

kad o čekanju piše

onaj koga treba čekati

onoj koja ga nije čekala.

Ali taj grč,

ta nemoć,

taj mali očaj u redovima…

.

.

.

U Srbiji veselo

.

 

Da bi ovde bio veseo

moraš da se napiješ,

uradiš

ili doživiš dva, tri

uzastopna orgazma.

Možeš i da umreš.

Tamo gde smo juče išli

da sahranimo ujnu,

iz nekog nepoznatog razloga

pokojnika zovu veseli.

.

.

.

.

.


Gordana Simeunović

Rođena je 1963. godine u Beogradu. Objavila je zbirke poezije: ,,Moja haljina i ja“, ,,Narukvica od slonovače“, ,,Pobuna krpenih lutaka“, ,,Podno mirnog sna“ , ,,Vreme hlebova“, ,,Buka života“, ,,Put do moje kuće“ – izabrane pesme. Priredila je panorame: ,,Najlepše ljubavne pesme srpskih pesnikinja“ i ,,Jabuka u srpskoj poeziji“. NJena poezija je prevođena na engleski, francuski, španski, švedski i rumunski jezik, proza na ruski i engleski. Zastupljena je u književnoj periodici, zbornicima i antologijama, kao i stranim časopisima. Član je Udruženja književnika Srbije. Živi i stvara na Umci, nedaleko od Beograda.

Sva prava zadržana © 2015 - 2020 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online) Objavljivanje časopisa pomaže Ministarstvo kulture i informisanja