Vladari i filozofi

Lat­est posts by Ferid Muhić (see all)

    .

    .

    Najbolji su oni vladari koji su često u društvu filozofa. 

    I ujed­no, mutatis mutan­dis, naj­gori su oni filozofi 

    koji su često u društvu vladara.

    .

    .

             Najbolji su oni vladari koji su često u društvu filo­zo­fa! Žagor zamuknu, sve glave se okrenuše, a svi pogle­di uputiše u pravcu auto­ra britkog aforiz­ma. To je gromkim glasom vikn­uo jedan od onih umreženih intelek­tu­ala­ca filo­zo­fa, pisaca, mladih i ne tako mladih lid­era i td.) koji je već stekao rep­utaci­ju naju­ti­ca­jni­jeg od svih savre­menih filo­zo­fa sa ovih pros­to­ra. Proslavio se tezom da je sve u ovom svi­je­tu puki kon­strukt, osim kon­struk­to­ra dotične filo­zofi­je. Kru­pan i visok, lavovske glave obrasle u kovrdžavu kosu i istu takvu bradu izgledao je veo­ma impresivno

             - Jer vladari pos­je­du­ju moć ali ne i mudrost, dok filo­zofi pos­je­du­ju mudrost ali ne i moć! — koris­teći trenu­tak tišine, razvio je do kra­ja imp­likaci­je iz svog silogizma.

             — Sja­jno i bajno! – to je doba­cio jedan režim­s­ki visoko koti­ran flio­zof. I odmah zatim produžio:

             — Eto sja­jne pri­like da pozove­mo pred­sjed­ni­ka i pre­mi­jera države domać­na, ili da zatraži­mo ofi­ci­jal­ni pri­jem kod njih, u ime filo­zo­fa svi­je­ta! Tako ćemo ove vladare pro­mo­visati u sam vrh, nije pret­jer­a­no reći: u eli­tu svjet­skih lid­era! Zamis­lite samo kakav pub­licitet će oni dobiti i koliko će im skoči­ti rejt­ing ne samo u sop­stvenoj državi nego i na među­nar­o­d­noj sceni, kada narednog dana posli­je audi­jen­ci­je na filo­zofske del­e­gaci­je, osvane na vodećim TV kanal­i­ma svi­je­ta i naslovn­im strani­ca­ma najti­ražni­jih nji­ho­vo družn­ja sa vodećim filo­zofi­ma svi­je­ta, fino spako­vano u priču o nji­hovoj otvorenos­ti za mudrost filozofa!

             — Dame i gospo­do, cijen­jene kolege, dozvo­lite mi da prim­i­je­tim da je ovo sja­j­na, u biti jedin­stve­na pri­li­ka u cijeloj dosadašn­joj povi­jesti svi­je­ta, za real­izaci­ju drevnog Platonovog ide­ala, sna svih filo­zo­fa o spo­ju filo­zofi­je i poli­tike, mudrosti i snage! Jer, ako ovom ini­ci­ja­tivom obuh­va­ti­mo najpri­je sve vladare najpri­je se vladare naj­moćni­jih drža­va svi­je­ta, a zatim, poste­peno, i sve vladare svih drža­va svi­je­ta, eto ispun­jen­ja Platonovog sna! – Ovo je izgov­o­rio, odm­jereno i dos­to­janstveno, kako je nje­gov­om sta­tusu i doliko­va­lo, bard jednog od klasičnih filo­zof­skih prava­ca, sada sma­tranih već poma­lo démodé i retro.

             — Pređi­mo smjes­ta u akci­ju! — uzviknu sa iskren­im žarom mla­di per­spek­tivni asis­tent poz­natog pro­fe­so­ra sa vodećeg svjet­skog uni­verzite­ta. Blis­tavih oči­ju, uzdignu­tog čela, ozarenog osm­je­ha, momak je bio istin­sko oličen­je energi­je, opti­miz­ma i mla­dosti, i samom pojavom je uli­vao beskra­jno pov­jeren­je u istini­tost ale­gori­je o filo­zof­skom kamenu i vječno mladoj filo­zofi­ji! Star­i­ji ga smjes­ta zadužiše da kon­cipi­ra i biran­im riječi­ma for­muiše ple­meni­tu ponudu filo­zo­fa za pomiren­je sa vladari­ma, starim, notorno ozloglašen­im nepri­jatelji­ma filozofije.

             — Naslovite našu povelju vladari­ma ovako: Pri­jed­log za vječni mir i bezrez­ervnu sarad­nju vladara i filo­zo­fa za dobro­bit svih nar­o­da svi­je­ta! Grm­nu naju­ti­ca­jni­ji od svih savre­menih filo­zo­fa, pa dodade žovijalno:

             — Kad je kon­strukt neka bude kon­strukt sa muzikom!

             Ali, od ovog sja­jnog kon­struk­ta, sud­bi­na htjede da ne bude niš­ta! Taman kad je povel­ja već bila sroče­na i dok su na njen tekst emi­nent­ni filo­zofi iz cijel­og svi­je­ta počeli stavl­jati svo­jeručne pot­pise naliv-per­i­ma marke Mon­blanc, stvar pok­vari jedan tihi filo­zof koji je, odsutnog izraza, cije­lo vri­jeme pućkao svou lulu, sljedećim riječima:

             — Obratite pažn­ju, pri­je nego tu povelju pošaljte i pri­je nego se desi to veliko družen­je, na ima­nent­no kon­tradik­torni karak­ter one rečenice koja vas je dovela u filo­zof­s­ki zanos sličan onom koji su drevni filo­zofi nazi­vail Sobria ebri­tas ili tri­jezno pijanst­vo, te ste požel­jeli da se družite sa vladari­ma, a koja ima i svoj kon­tra­punkt. Citi­rana u cjelosti, ta misao nas obavezu­je da zaključi­mo sljedeće:

             Najbolji su oni vladari koji su često u društvu filo­zo­fa. I ujed­no, mutatis mutan­dis, naj­gori su oni filo­zofi koji su često u društvu vladara!

    .

    .

    .

    .

    .