Vodeni konj ili mali esej o vodi

Lat­est posts by Nebo­jša Lapče­vić (see all)

    Prošlost duša naših dubo­ka je voda

    Dra­gan Jovanović Danilov

                    Jeze­ro je bilo tam­no i mirno. Nebo vedro, zvez­dano. Vodeni konj je spavao. Čini se da je bio toliko umoran da je pres­pavao čitavu god­inu.  Kada se probu­dio, nije bio star­i­ji za jed­nu god­inu, već  za  čitav vek. Voda je pamti­la da on, u stvari, živi osam­sto bib­li­jskih god­i­na. Kada se probu­dio, nas­tupi­lo je doba olu­jnog vetra i oča­jnih kiša, i nastal­ih bujica.

                  Sada je sta­jao uspravl­jen. Sapi­ma i grivom prko­sio je  nale­ti­ma hladnog vaz­duha. Čuje se lep­et kri­la i moćnih udo­va  i vre­lih  kopi­ta bat.Borio se da spase čam­ce i ljude oko­vane vode­nom  stihijom…Voda pamti sve.

                  Imag­i­naci­ja ili stvarnost??

                  Po geo­logu Lajelu, vodeni konj je deo vre­me­na kad su sta­da vodenih kon­ja izlazi­la iz sev­er­noafričk­ih reka, i pli­vala pre­ma severu, duž obala Sre­dozeml­ja… Ponegde su pasli i brstili, zadržava­jući se jed­no vreme,

    a posle nas­tavl­jali put ka severu…

                        Voda pamti sve. Ali, jedi­no čovek ima svest i um da raspoz­na­je i kao umet­nik, sli­ka man­i­festaci­ju svo­jih pro­jek­ci­ja.  Takav dar crtan­ja pose­du­je  Jovan crta­jući grafit­nom olovkom okri­laćenog konja.

                       O daru bož­jem prenosi se vest… Voda je ključni poš­tar u sis­te­mu savršenog plan­e­tarnog orga­niz­ma. Svi njeni delovi su  nerask­idi­vo povezani kao čoveko­va plot.      Odak­le je voda dospela na zemlju? Ko  nas je i zaš­to darovao?  Veliku tajnu zna samo voda. Večni izvor je ele­ment od kojeg je sve poče­lo, noseći ide­ju živ­ota. Kapi vodo­del­nice pen­ju se uz žil­ice u sta­bla bil­ja­ka i posta­ju sušti­na plo­da, goto­vo mis­te­ri­oznom snagom.  Ko joj dao tu moć?  Molekuli vode se objed­in­ju­ju u ćeli­je za pamćen­je, i pop­ut mag­neto­fonske trake zapisu­ju u svo­ju mem­o­ri­ju sve što čuje, vidi i oseća. NJeno lice se men­ja kao kad dete san­ja tamu i svet­lost. Uprkos  nakaznos­ti duboreza, uprkos nevol­ja i nehu­manos­ti koja ugroža­va živ­ot vode,  ona je izvir i nasla­da čoveko­va. Ćeli­js­ka  struk­tu­ra je azbu­ka vode, no, čovek još ne zna slo­va ni gov­or njenih talasa. Vode­na struk­tu­ra u čoveku i mes­tu kojem se rodio je podjednaka.

                         Per­si­js­ka leg­en­da kaže, po pred­skazan­ju, da će doći vreme kada će sva voda nes­ta­ti. Umesto nje će se pojav­i­ti neka dru­ga voda, ali svako ko je bude pio, poludeće. Znači, voda oseća naše dobre i loše namere.

                       Pri molitvi, kada se obraćaš Bogu to obraćan­je osveću­je voda? Da li pamti plodo­va  Voda naše rođen­je!? Pamti li voda naše kršten­je? Da, ako u to verujemo.

                       Kapetan Nel Kori je verovao. Godine 1881. Brod Lara je, 1881. godine plovio od Liv­er­pu­la do San Fran­ciska. Na bro­du je   pop­ut ogn­jene nemani izbio  veli­ki požar. Među put­nici­ma koji su preživeli brodolom bio je i kapetan Nel Kori. Plu­ta­jući morem u čam­cu za spasa­van­je nakon tri dana osećali su veliku žeđ. Nekim čudom,  dospeli su do obale nakon tri nedelje.

    U beležni­ci je kapetan zapisao: Mi smo maš­tali o slatkoj vodi, gleda­jući u oči velikoj slanoj nemani. Počeli smo da oubražava­mo da se malo slane vode u našoj posu­di pre­o­braža­va u zelenkas­tu i slatku. Pomolih se, i probah njen ukus, voda je bila slatka!

                    Čudo je nemoguće za ono­ga ko ne veru­je, a ako imaš veru kao zrno graš­ka i kažeš plani­ni- pomeri se, plan­i­na će se pomer­i­ti s mes­ta.  To sve­doče i sveti spisi  u moći Hris­tovoj da vodu pret­vara u vino. Ali, ta moć bogotvor­na nije delotvor­na u zlu i gor­dosti. Čoveče, ne gor­di se, već kao Hrist pred apos­toli­ma,  klekni i operi vodom noge bližnjima!

                     Uči­ni dobro delo. Voda pamti sve.

                      Lišen veze sa ovoze­maljskom dimen­z­i­jom, svet Vodenog kon­ja se razli­vao u hil­jadu  bočnih potočića. Sad je Vodeni konj sta­jao uspravl­jen, spre­man da odleprša…

                     Sušti­na nje­gov­og bića je traži­la neki nedokučivi cilj. Ta nedokučivost se  prepričavala od vode do vode…