Zaboraviti pa početi

Laš Sobi Kristensen
Lat­est posts by Laš Sobi Kris­tensen (see all)

    .

    .

    Lars Saabue Chris­tensen rođen je 21.9.1953. godine u Oslu. Važi za jednog od najz­nača­jni­jih i najpro­duk­tivni­jih norvešk­ih stvar­ala­ca današn­jice. Studi­rao je norveš­ki jezik i književnost i istori­ju umet­nos­ti. Deb­ito­vao je u književnos­ti 1976. godine i od tada objavio je preko 40 knji­ga pesama, romana, zbir­ki priča i dra­ma. Knjige su mu pre­vođene na više od dvade­set jezi­ka, najpoz­nati­ji je kao romanopisac, ali na nje­govu poez­i­ju se mora skrenu­ti pažn­ja. Za svo­je stvar­alašt­vo dobio je sve znača­jne nagrade u Norveškoj. Živi i radi u Oslu.

    .

    .

    Kak­vo beše Vaše detinjstvo?

    .

    Moje det­injst­vo, pedesetih i šezde­setih god­i­na u Oslu bilo je bezbed­no, bez trza­v­i­ca i lepo. Otac mi je bio arhitek­ta, maj­ka domaći­ca, a ja tih i povičen, stidljiv, ljubazan i lepo vaspitan.

    .

    .

    Omil­je­na knji­ga u detinjstvu?

    .

    Moj otac, Danac, imao je veliku bib­lioteku. Bio sam zane­sen Ander­senom i Braćom Hardy.

    .

    .

    Čega ste se plašili tada?

    .

    Plašio sam se smr­ti, tuča, mra­ka i sato­va koji ne pokazu­ju tačno vreme.

    .

    .

    A čega se plašite sada?

    .

    Samo sato­va koji ne pokazu­ju tačno vreme.

    .

    .

    Da li ste nekad nehotično ili namer­no nagazili puža?

    .

    Leti, u Neso­de­nu, polu­ostrvu u Oslo fjor­du, dešava­lo se da neho­tice nagaz­im puža. To u det­injstvu. Sada sis­tem­ats­ki gaz­im puževe golaće u mom dvorištu.

    .

    .

    Sećate li se Vaše prve pesme?

    .

    Moja prva pes­ma, bila je inspi­rasana sajdži­ja­ma: Kad istovre­meno vidim dva sata/ koja pokazu­ju različi­to vreme/ posta­jem nesiguran.

    .

    .

    Kada ste sebe doživeli kao pesnika?

    .

    Kad sam išao u gimnaziju.

    .

    .

    Pes­ni­ci koji su uti­cali na Vas?

    .

    Knut Ham­sun mi je značio mno­go. I Tomas Transtremer.

    .

    Česlav Miloš kaže da je pesme lepo pisati retko i ner­a­do, da li Vi ner­a­do pišete pesme?

    .

    Trudim se da pišem bez ambi­ci­ja. Biti ambi­ciozam može da bude štetno.

    .

    .

    U Vašoj pes­mi sam našao da Vaša nada pos­to­ji sve dok ima priča za pričan­je i dok ima lju­di, a šta je Vaša najveća nada?

    .

    Moja najveća nada je da će pov­eren­je i pričan­je priča preživeti.

    .

     

    Pos­to­ji li sol­i­darnost među pes­nici­ma u Norveškoj? Družen­je? Iskrenost?

    .

    Da, norveš­ki pis­ci se uglavnom dobro slažu, poseb­no kad su u inistranstvu.

    .

    .

    Šta bi Vi pitali Hamsuna?

    .

    Ham­suna bih pitao kako je razmišl­jao dok je pisao roman «Glad». A onda o čemu je razmišl­jao do kje za Aften­posten pisao nekrolog Hitleru.

    .

     

    A Ibzena?

    .

    Pitao bih ga koliko je, po nje­gov­om mišl­jen­ju, važan humor u nje­gov­im komadima.

    .

     

    Šta želite da zaboravite?

    .

    Rado bih zab­o­ravio sve što sam napisao i počeo bih odavde.

    .

    .

    .

    .

                       Pitan­ja Enes Halilović

                       Pre­vod Marko Vuković

    .

    .

    .

    .

    .