Eckermann pita

Zaboraviti pa početi

.

.

Lars Saabue Christensen rođen je 21.9.1953. godine u Oslu. Važi za jednog od najznačajnijih i najproduktivnijih norveških stvaralaca današnjice. Studirao je norveški jezik i književnost i istoriju umetnosti. Debitovao je u književnosti 1976. godine i od tada objavio je preko 40 knjiga pesama, romana, zbirki priča i drama. Knjige su mu prevođene na više od dvadeset jezika, najpoznatiji je kao romanopisac, ali na njegovu poeziju se mora skrenuti pažnja. Za svoje stvaralaštvo dobio je sve značajne nagrade u Norveškoj. Živi i radi u Oslu.

.

.

Kakvo beše Vaše detinjstvo?

.

Moje detinjstvo, pedesetih i šezdesetih godina u Oslu bilo je bezbedno, bez trzavica i lepo. Otac mi je bio arhitekta, majka domaćica, a ja tih i povičen, stidljiv, ljubazan i lepo vaspitan.

.

.

Omiljena knjiga u detinjstvu?

.

Moj otac, Danac, imao je veliku biblioteku. Bio sam zanesen Andersenom i Braćom Hardy.

.

.

Čega ste se plašili tada?

.

Plašio sam se smrti, tuča, mraka i satova koji ne pokazuju tačno vreme.

.

.

A čega se plašite sada?

.

Samo satova koji ne pokazuju tačno vreme.

.

.

Da li ste nekad nehotično ili namerno nagazili puža?

.

Leti, u Nesodenu, poluostrvu u Oslo fjordu, dešavalo se da nehotice nagazim puža. To u detinjstvu. Sada sistematski gazim puževe golaće u mom dvorištu.

.

.

Sećate li se Vaše prve pesme?

.

Moja prva pesma, bila je inspirasana sajdžijama: Kad istovremeno vidim dva sata/ koja pokazuju različito vreme/ postajem nesiguran.

.

.

Kada ste sebe doživeli kao pesnika?

.

Kad sam išao u gimnaziju.

.

.

Pesnici koji su uticali na Vas?

.

Knut Hamsun mi je značio mnogo. I Tomas Transtremer.

.

Česlav Miloš kaže da je pesme lepo pisati retko i nerado, da li Vi nerado pišete pesme?

.

Trudim se da pišem bez ambicija. Biti ambiciozam može da bude štetno.

.

.

U Vašoj pesmi sam našao da Vaša nada postoji sve dok ima priča za pričanje i dok ima ljudi, a šta je Vaša najveća nada?

.

Moja najveća nada je da će poverenje i pričanje priča preživeti.

.

 

Postoji li solidarnost među pesnicima u Norveškoj? Druženje? Iskrenost?

.

Da, norveški pisci se uglavnom dobro slažu, posebno kad su u inistranstvu.

.

.

Šta bi Vi pitali Hamsuna?

.

Hamsuna bih pitao kako je razmišljao dok je pisao roman «Glad». A onda o čemu je razmišljao do kje za Aftenposten pisao nekrolog Hitleru.

.

 

A Ibzena?

.

Pitao bih ga koliko je, po njegovom mišljenju, važan humor u njegovim komadima.

.

 

Šta želite da zaboravite?

.

Rado bih zaboravio sve što sam napisao i počeo bih odavde.

.

.

.

.

                   Pitanja Enes Halilović

                   Prevod Marko Vuković

.

.

.

.

.

author-avatar

O autoru Laš Sobi Kristensen

(Lars Saabue Christensen) rođen je 21.9.1953. godine u Oslu. Važi za jednog od najznačajnijih i najproduktivnijih norveških stvaralaca današnjice. Studirao je norveški jezik i književnost i istoriju umetnosti. Debitovao je u književnosti 1976. godine i od tada objavio je preko 40 knjiga pesama, romana, zbirki priča i drama. Knjige su mu prevođene na više od dvadeset jezika i iako je najpoznatiji kao romanopisac (Polubrat, Herman, Beatles) na njegovu poeziju se jednim ozbiljnim prevodilačkim poduhvatom mora skrenuti pažnja. Za svoje stvaralaštvo dobio je sve značajne nagrade u Norveškoj. Živi i radi u Oslu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *