Zakoni

Ana Glazova
Lat­est posts by Ana Glazo­va (see all)

    .

    .

    1

    ukrao kriv­icu od kriv­ca, okriv­io se
    da na ukrade­nom mes­tu nikne,
    na praznom mes­tu nikne zakon.

    ukrao neš­to
    ničije
    i naz­vao: „kriv­i­ca“
    ili sla­gao da je ukrao;
    to je i zgrešio
    što je bezgrešan

    učinio da se upiše nje­go­vo ime,
    da iz ime­na izraste drvo, iz drve­ta kuća –
    da se skući krivica.

    .

    .

    2

    iz zvu­ka povući
    ceo zakon, ključ za sva­ki zvuk.

    biće u glasu bakra ili drveta
    ako izgov­oriš ime zbog glasa crveneći
    k’o da pod zak­letvom lažeš o bližnjem,
    k’o da ga men­jaš za nedelo.

    bol­je bi bilo pusti­ti ime iz sećanja.

    .

    .

    3

    zaručis­mo se smrt­nom kožom,
    sa svet­lošću hla­di se pogled.

    kao u čunu čuči u telu gorivo,
    bez pokreta,
    unutrašn­ji plam.

    po prirod­nom zakonu izgori sko­ro sve.
    kada sva koža ispari, opna po opnu,
    udah­nuće­mo jed­nim plućn­im krilom.
    samo, to više neće biti vazduh.

    .

    .

    4

    kada pod mesec­om cvate podmesečnik
    i raste,
    sja­jne ga zvezde more,
    nje­mu je nji­hov trenu­tačni spoj
    poredak stvari.

    a kad u krivinu
    biva pod­met­nut kamen kao dete,
    to je kopile sna,

    prvo prav­i­lo je: nemoj da zapamtiš.

    .

    .

    5

    molit­va
    učini
    da vuk bude čoveku vuk
    da se pod kožom nad srcem
    šire od sra­ma crvene mrl­je kad te neko gleda.

    .

    .

    .

                                                               Sa ruskog Ana Rostokina

    .

    .

    .

    .

    .