Poezija

Bez krvi

 

Ekspoze

 

sklupčano na kamenu ispod apolonovog hrama

sa ustima punim najslađih smokvi sa evije

sa ukradane dve narandže atinske

sa izgriženim prstima

sa širinom pireja u vir pogledu

u blizini krvave salamine

u erogenoj egejskoj[1] zoni sveta

nikad dodirnuto

telo u službi antropogeografije meridijana i genetike

 

 

Izvan konteksta II

 

hoćeš još dublje

u priču u prkno u dupe

nož lako poteže

ženu kao jagnje kolje

bez krvi

samo priča svršava

 

 

Viola odorata L.

 

viola odorata u šikari

oko na violi

obraz na suvoj travi

dren među zubima

stene u džepovima

telo u horizontali

sunce na telu

spava

 

gde su oči zveri

 

 

Ocium basilicum L.

 

ti si bila plemenita herba

rasla na placu

gde je bilo ili nije

sakralnog objekta

 

ti si bila herba

pelin srca

kancer izazivala

depresiju pospešivala

 

ti si bila herba

zaljubljena u ideju romantizma

nasukana princeza

na dedinim kostima

 

nazolabijalne tvoje

oko mog nosa i usana

ali ti nisi tada

mene došla da vidiš bosiljka

 

 

(zamišljam te na špacirungu sa torbicom na podlaktici, prokletstvom na temenu, gordo podignute glave kako mimoilaziš nju, veliku bečku pesnikinju maglovitih reči – frideriku majarker.  obe rođene 1924. dugo ste delile isti grad.

šteta što si čitavog života čitala samo šund literaturu bosiljka)

 

 

Matricaria chamomilla  L.

 

stojiš u polju kamilice

 

umerena i blaga sa plavim oreolom azulena

 

rosom blagoslova na usnama

 

 

i leđima povijenim kao mesečev srp

 

 

1917

 

plava linija reke obavija ti vrat

opisivali su robiju roba robstva

ledena voda dere kožu među prstima

dan iz dana u dan dana

ćelije mrtve s dlana hranilačkog

prane i sprane  u jamu porodičnu

nisi zaslužila pomen

ti služila si domu ne domovini

vukla si teret teži od sebe

modrice u pletaru skupljala

čerek mesa

što se pod naletom vrućeg besa

savija

po kartonu pakuješ sebe

kosu s umršenim oče naš

balama kvašenu

nisi zaslužila pomen

ti služila si domu

ne domovini

kurvo matora smrdljiva

 

 

1959

 

ja sam svakakva mamaMAMA

dok mesim tortu deci

pomešam dripingom sećanje

na kučke s podignutim repovima

industrijske noći čete kurvi

u službi kapitalističkog libida

velika platna džeksona poloka

skulpturu vrištećeg muškarca u erekciji

pomrvim detaljima urednog klasicizma

spalim načisto gorući tarnerov brod

perfilujem balin prelazak merkura ispred sunca

na sitnije naseckam kubizam

ukradem nadrealizam

napunim džepove kaputa jesenjim lišćem

arsenalom bonapartinog drvoreda

poližem il gelato popušim poslednji HB

napustim luku  da izrodim decu

naguram malograđanski moral u diskretni dekolte

da se uguši u mirisu osušenog jasmina

koji neizbrisivo nosim po sebi

crnim maraMAMA povežem urokljive oči staraMAJKI

razapnem svilenkastu kožu po suncu balkana

osetim predatorsko opipavanje mišića

dahtanje danteovog crnog pantera

ja sam svakakva mamaMAMA

 

 

 

 

[1]   Jovan Cvijić: Sabrana dela  Balkansko poluostrvo: „Egejska se oblast odlikuje jakom razuđenošću koje nema u ovakvom obliku nigde na zemlji“, str.45

 

 

 

author-avatar

O autoru Milijana Rajčić

Diplomirala filozofiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bavila se istraživanjima na polju vizuelne umetnosti i novih medija. Izlagala je digitalni print, interaktivne i audio instalacije. Pojmovno i toponimski pripada granici. Odrastala je na tromeđi Balkana, Panonije i Karpata. Deo mladosti provodi u Venetu (Italija) a studentske i poststudentske dane u Novom Sadu. Poeziju objavljuje od 2024. godine u književnoj periodici. Trenutno živi i (ne)radi u Požarevcu, u gradu u kom je rođena 1982.