Saučešništvo
Ramaci, čekanja, sabiranja, fuzije, grupisanja, stradanja
– saučestvuju.
Nije lako nijednoj reči.
Sve tišine zebu od novorođene,
Sve se pesme klanjaju
onome što si prećutao.
Kalp
Jutros su ispod bedema iskopali
Olovno đule
Teško kol’ko jedno srce
U beležnicu upisali:
Arheološko nalazište
– plavim krstićem
Nakon restauracije
Zemlja je vraćena zemlji.
Istorija je u stalnom kontrapunktu
sa vremenom,
Sve borbe za srce
Unapred su izgubljene.
Ozaklonjenje
Kad se sretnu dve pesme
postanu jedna voda
Kad oživi značenje
Povuku se reči
Vodopad ponire i bubnji niz žile, na putu za Itaku.
Sa silama se ne pregovara.
Stigla ti je poezija, Kalipso!
Odmorila od sebe
Novembarska
između prvog rukopisa i poslednjeg čitanja
samo je zaplet čin
putnik je upisuje u adresar
pesma postaje stan sa pogledom na kišnu ulicu
lišće rastureno po asfaltu
difuzno svetlo i vetar blag
nikud ne ideš a odlaziš
oblačiš tamni kaput
stavljaš šešir
pesma teče, podliva
niz sumrak
dečak pokisao, nezakopčan
trči,
stići će
radost ne poznaje činove
Voda dova
Pružamo ruke
Stavljamo ruke na lice
Umivamo se
