Difuzno svetlo

Saučešništvo

Ramaci, čekanja, sabiranja, fuzije, grupisanja, stradanja

– saučestvuju.

Nije lako nijednoj reči.

Sve tišine zebu od novorođene,

Sve se pesme klanjaju

onome što si prećutao.

Kalp

Jutros su ispod bedema iskopali

Olovno đule

Teško kol’ko jedno srce

U beležnicu upisali:

Arheološko nalazište

– plavim krstićem

Nakon restauracije

Zemlja je vraćena zemlji.

Istorija je u stalnom kontrapunktu

sa vremenom,

Sve borbe za srce

Unapred su izgubljene.

Ozaklonjenje

Kad se sretnu dve pesme

postanu jedna voda

Kad oživi značenje

Povuku se reči

Vodopad ponire i bubnji niz žile, na putu za Itaku.

Sa silama se ne pregovara.

Stigla ti je poezija, Kalipso!

Odmorila od sebe

Novembarska

između prvog rukopisa i poslednjeg čitanja

samo je zaplet čin

putnik je upisuje u adresar

pesma postaje stan sa pogledom na kišnu ulicu

lišće rastureno po asfaltu

difuzno svetlo i vetar blag

nikud ne ideš a odlaziš

oblačiš tamni kaput

stavljaš šešir

pesma teče, podliva

niz sumrak

dečak pokisao, nezakopčan

trči,

stići će

radost ne poznaje činove

Voda dova

Pružamo ruke

Stavljamo ruke na lice

Umivamo se